MARTIRIJUM

Ako me jednog dana

Izmestiš iz zbilje dana

Ako me jednog trena

Izgnaš iz jutarnje svetlosti

Ako me odvedeš tamo

Gde se ne ide sa osmehom

I otrgneš, izvučeš iz kaljuge

Gde sam se zaglibio

Jer sam živeo život

Pun blata, vode, svetlosti, pepela, hladnoće

Život čoveka, jednostavan I prost

A onda me prevedeš sa one strane

Žive ograde

Da preskočim granični kamen, tražiš

I sa proplanka bulki I belih rada

Osvanem u zatvoreni vrt bosiljka I lijandera

Sa slatkih visina do gorkih dubina



Ako me jednog dana

Blago, očinski nežno, tiho

S molbom na usnama, zamoliš

U hladno jutro, u melanholično popodne

U nezbrinuto veče

Ili preteći, oštro, sirovo zatražiš

Da zastanem u priči, da ćutim

Da govor, reč, slog, glas

Zamenim ćutanjem, govorom nemim

Da oči vide planinu, kišu jaku

Da ruke osete hrapavost crepa, vatru drveta

Iza prozora kada svetlost gasne



Hoćeš li mi reći

Kuda vodi ovaj put koji kopamo

Hoćeš li mi reći

Hoćeš li znati

Koje se to nebo sručilo na moje čelo

Koje se to more ulilo u moje oči

Koja se to zemlja survala u moja usta

I kuda su se moje misli

Zaputile u smiraj ovog dana

 

[fitolend]

Želeo bih da mi napišete utiske ili komentar na pesmu. Jako me interesuje. Pogotovo na 4 poslednje pesme. Hvala

 

[Mrkalj]

Sve je to lepo; imaš 250 g pesničkih slika, 120 g epiteta, 350 g stilskih figura, ali malo mešaš estetske registre, pa pesma malo "ne teče". Ja je doživljavam kao iskrenu sliku duševnog stanja sa spektrom misli i slika koje takvo stanje rađa. U toj iskrenosti je njena vrednost, ali najviše za tebe lično. Pesme koje imaju opštiju vrednost treba da imaju malo univerzalnije poruke. I to sve - možda, jer ništa ti tu nije čvrsta kategorija. Možda samo nisam imao dovoljno vremena da razmislim o tvojoj pesmi onoliko koliko ona zaslužuje.

 

[Mrkalj]

E sad, čuo si za Branu Crnčevića koji je objavio nekoliko zbirki pesama? Jednom prilikom je rekao (priznao?) da svoje pesme danima čita i prepravlja kako bi ih pripremio za objavu. U tom smislu, sad, ako ti je stalo da flertuješ sa publikom i ako te interesuje njihov doživljaj, a ti uzmi makaze, škropilo, štirak i peglu.. Ili, naprosto, teraj svoje.

 

[Princess Chaotic]

Pesma iako poseduje dozu straha i nedoumice zrači nadom i vedrinom koja se baš izražava stilskim figurama

 

[fitolend]

Mrkalj, hvala ti za komentar. Dosta iskreno, slikovito I jednostavno si mi ukazao na moju nesavršenost. Tera ću po svome, jer su ona moja intimna
razmišljanja. A I ne volim da se dodvoravam. Hvala još jednom

 

[*pustinjakinja]

Kod poezije je lepota upravo što je svaki čitalac doživi na svoj način, kao što to kod umetnosti uglavnom biva.
Moj doživljaj pesme je ono pitanje koje svako od nas može sebi postaviti, samim tim pokazuje da nije lična.
Ako tražimo univerzalnu poruku ona bi iz mog ugla bila - preispitivanje ( i ispitivanje Njega ).

Po meni, Mrkalj je kompetentan kritičar ( za razliku od mene ), tako da bi vredelo razmisliti o sugestijama.
Junački ste podneli kritiku, tako da sam se zapitala da li bih imala hrabrosti stati pred Mrkalja kao kritičara
i moram priznati, ne bih
Mogla sam sebi i vizuelno dočarati kako bi to izgledalo :

Pustinjakinja predaje Mrkalju svoje škrabotine ( više izmiče svesku nego što pruža ).
Mrkalj skupljenih obrva rezignirano uzima svesku ( istrgne iz ruke ).
Mrkalj okreće prvi list, obrve su još jače skupljene.
Čuje se cepanje papira. Prvi list je bačen preko levog ramena.
Mrkalj lista dalje, podiže desnu obrvu. Čuje se cepanje papira.
Drugi list leti preko desnog ramena.
Tišina. Pustinjakinja spustila glavu, lomi prste. Šuštanje stranica deluje jezivo u toj tišini.
Tišinu prekida dubok, rezigniran glas Mrkalja : - Ti ovo nazivaš poezijom !?
Pustinjakinja ćuti. Sveska leti. Iza Mrkalja čiji se koraci odmiču ostaje da leluja rečenica :
- Na šta sam izgubio dragoceno vreme ! Nečuveno ! Svako bi danas da bude Pesnik !
___________________________________________________________________

Međutim, ko zaista hoće da mu pisanje bude više od hobija, kritičari kao što je Mrkalj su dragoceni.
Sećam se pre par godina trebalo je da s nekih desetak pesama učestvujem u jednom zborniku.
Mada sam tražila mišljenje i kritiku nekog ko je kompetentan, htela sam biti sigurna da je ona i realna,
pa sam potražila još jedno mišljenje i to najkompetentnije moguće.
Poslala sam radove ženi koja je ceo život provela baveći se književnom kritikom.
Ne mogu rečima opisati kako sam se osećala posle njene kritik ,
dovoljno je reći da sam bez obzira na sve molbe, odbila da pesme uđu u zbornik.
Mada konkretno, nigde i nikad sebe nisam nazvala piscem ( uvek nastojim da se ogradim ),
pisanje mi je hobi i strast.

Ako je i Vama pisanje strast i prvenstveno pišete zbog toga, samo pišite.
Po meni, strast je više od ičega sposobna da napiše poeziju koja ulazi u antologiju i postaje vanvremenska.

 

[fitolend]

pustinakinji,
hvala na komentaru, za zakašnjenjem. Pišem jer to volim da radim. Takođe ne zanosim se da sam pesnik, daleko od toga.
Ja samo povremeno zapisujem nešto što se može podvesti pod poezijom. Ništa više. Mrkalj je napisao čistu istinu I tu
nema spora. Njegovo mišljenje se poklapa sa mišljenjem osoba koje čitaju moju poeziju. Dobro, ne baš svi.
Učestvovao sam na mnogobrojne konkurse, ranijih godina I nisam tako lose prolazio. Ali uvek sam želeo da mi neko strućan, neko kome verujem
analizira I ukase na sve manjkavosti I na neke dobre . Dotad, pišem, ne tako često ali pišem I sviđa mi se osećaj koji
se tada javlja u meni. A zar to nije dovoljno?

 

[Mrkalj]

Kod poezije je lepota upravo što je svaki čitalac doživi na svoj način, kao što to kod umetnosti uglavnom biva.
Moj doživljaj pesme je ono pitanje koje svako od nas može sebi postaviti, samim tim pokazuje da nije lična.
Ako tražimo univerzalnu poruku ona bi iz mog ugla bila - preispitivanje ( i ispitivanje Njega ).

Po meni, Mrkalj je kompetentan kritičar ( za razliku od mene ), tako da bi vredelo razmisliti o sugestijama.
Junački ste podneli kritiku, tako da sam se zapitala da li bih imala hrabrosti stati pred Mrkalja kao kritičara
i moram priznati, ne bih
Mogla sam sebi i vizuelno dočarati kako bi to izgledalo :

Pustinjakinja predaje Mrkalju svoje škrabotine ( više izmiče svesku nego što pruža ).
Mrkalj skupljenih obrva rezignirano uzima svesku ( istrgne iz ruke ).
Mrkalj okreće prvi list, obrve su još jače skupljene.
Čuje se cepanje papira. Prvi list je bačen preko levog ramena.
Mrkalj lista dalje, podiže desnu obrvu. Čuje se cepanje papira.
Drugi list leti preko desnog ramena.
Tišina. Pustinjakinja spustila glavu, lomi prste. Šuštanje stranica deluje jezivo u toj tišini.
Tišinu prekida dubok, rezigniran glas Mrkalja : - Ti ovo nazivaš poezijom !?
Pustinjakinja ćuti. Sveska leti. Iza Mrkalja čiji se koraci odmiču ostaje da leluja rečenica :
- Na šta sam izgubio dragoceno vreme ! Nečuveno ! Svako bi danas da bude Pesnik !
___________________________________________________________________

Međutim, ko zaista hoće da mu pisanje bude više od hobija, kritičari kao što je Mrkalj su dragoceni.
Sećam se pre par godina trebalo je da s nekih desetak pesama učestvujem u jednom zborniku.
Mada sam tražila mišljenje i kritiku nekog ko je kompetentan, htela sam biti sigurna da je ona i realna,
pa sam potražila još jedno mišljenje i to najkompetentnije moguće.
Poslala sam radove ženi koja je ceo život provela baveći se književnom kritikom.
Ne mogu rečima opisati kako sam se osećala posle njene kritik ,
dovoljno je reći da sam bez obzira na sve molbe, odbila da pesme uđu u zbornik.
Mada konkretno, nigde i nikad sebe nisam nazvala piscem ( uvek nastojim da se ogradim ),
pisanje mi je hobi i strast.

Ako je i Vama pisanje strast i prvenstveno pišete zbog toga, samo pišite.
Po meni, strast je više od ičega sposobna da napiše poeziju koja ulazi u antologiju i postaje vanvremenska.

Ja pre svega volim ljude i kad god mogu govorim ono što mislim, pa ako nekog oštro iskritikujem, pogledam ga u oči i pitam, šta misliš, ko te više voli, ja ili neko ko te hvali iako i sam osećaš da te hvala ne ide. I onda ti rasteš, jer ljubav je, po definiciji, aktivna podrška da se potencijal onog do koga ti je stalo razvije do maksimuma.

Uživao sam u svakoj reči tvog osvrta!