Ako izuzmemo Rumuniju koja je poseban slučaj zbog vlastitih sirovina i već razvijene industrije od ranije te doznaka iseljenika.stvari stoje ovako. Određeni kapacitet najbogatijih evropskih zemalja tražio je vlastiti servis i pronađeni su u najbližim zemljama kao što su Poljska, Češka Slovačka i ona tri praseta iznad Rusije. Daljne proširenje EU zadržava kapacitete kada se primaju Slovenija i Mađarska Kasnije EU već gubi kapacitivnost zato u Bugarskoj i Hrvatskoj iz godine u godinu pada proizvodnja. Hrvatska se nekako drži zbog turizma i evro fondova a Bugarska je u rasulu nešto bolja od nas zbog početne prednosti i evro fondova.
Znači razvoj zemalja primljenih članica zasnivao se na investicijama iz EU i potrebama iste za servise. Kada je EU bila bogata potrebe za servisima veće a razvoj novih članica tekao je ubrzano no kako su te investicije bile slabije novopridošle zemlje su sve lošije stajale.
Mi smo mogli biti primljeni u EU najranije kada i Hrvati eventualno Bugari mada teško, na koji način misliš da bi naša proizvodnja bila drugačija (u porastu) u odnosu na Bugarsku i Hrvatsku i zašto bi naše institucije i stanje korupcije bilo bolje nego u ove dve zemlje?
Danas je ovo pitanje već deplasirano stanje u EU je takvo da oni nas nikako neće primiti a i nama je bolje da razvijemo svoju privredu.
Ne bih se složio. EU nije tu da razvija nikoga na kašičicu, već da otvori vrata i pruži šansu. Da daš svoj doprinos i dobiješ pristup fondovima, tržištu, zakonima, standardima i mehanizmima zaštite koji te guraju napred, ako hoćeš. Niko ti ništa ne sipa u usta, ali ti omogući da napraviš sistem koji može da radi za ljude, a ne samo za partijske klimoglavce.
To što neke članice, poput Bugarske ili delimično Hrvatske, nisu iskoristile šansu kako treba, to je njihova stvar. Nije im Brisel zabranio da uvedu red i smanje korupciju. A i takve, i dalje su u boljoj poziciji od nas, imaju pristup milijardama iz EU fondova, bez carina izvoze po celoj Evropi, mladi mogu da rade gde god hoće, pa kad se umore od svojih političara, mogu da ih promene na izborima koji se broje kako treba.
A ova bajka da ćemo "mi sami da razvijemo privredu", pa što nismo do sad? Imamo punu slobodu 20 godina, i? Gde nam je razvoj? Sve što nismo prodali, ugasili smo. I sad ćemo kao van EU da postanemo Švajcarska, ali bez banaka, bez demokratije i bez reda? Ajde, molim te.
Upravo zato nam EU treba. Ne da nas razvija, nego da nas natera da se sredimo. Da imamo institucije koje ne zavise od stranačke knjižice. Da imamo sudstvo koje ne čeka da neko iz vrha partije kaže: "Aj pusti njega." Da pare iz budžeta ne završe u kovertama, nego na projektima. Jer dok god smo sami sebi sistem, bićemo sistem za lopove.
Zato nije pitanje da li nas EU "hoće", pitanje je da li mi hoćemo da budemo normalna država. I ako hoćemo, to možemo da počnemo danas, jer pristupni proces sam po sebi već tera na promene. Ali ako se od starta pravimo da nam ne treba, to je samo maska da ostanemo ovakvi kakvi jesmo, pogodni za pljačku.
