Марија Захарова: Српски политичари и ми можда имамо различите погледе на пријатељство.

[Droid]

Za koje si ti za tek rođeni AUKUS ili za samrtnu EU

Evo ti jedna iz Harkova

Za koje si ti za tek rođeni AUKUS ili za samrtnu EU

Ребятки шта радите то?!

 

[Nataša Rostova]

Evo ti jedna iz Harkova





Pogledajte prilog 1136970
Ребятки шта радите то?!

Svaka vojna intervencija ima svoje gubitke

 

[БелиВук]

Неке ствари се погрешно схватају,
ми Срби јесмо руска браћа и најближи род када посрну,
када им је тешко и кад су гладни и болесни.

Тада смо ту за њих,
од уста одвајамо и не размишљамо.

Али нисмо кад су бесни и пијани
и понашају се као амерички зликовци.

Зликовци геноцидни су Кијевци који гранатирају Руске градове у источној Украјини (историјски Руска) од 2014.

 

[Обилић]

A kad se budemo naoruжali NATO avionima tek onda nema шta da se brinemo
...

Иначе овако како ти одговара што Вучић узима нове Рафале а са Бритима преговара око половних Еурофајтера?
То је вероватно све кобајаги јер жели да их заебе? Дослух са Путином?

Мени делује да си ти један разочарани русофил,
такви постају јако паметни и опрезни
јер "кога су гује уједале ..."

Ми који никада нисмо били ничији фанови
већ смо одувек свет реално сагледавали
морамо вас да елиминишемо из свог видокруга
и учинимо све да не дођете у позицију одлучивања
јер је ваша психа сада психа превареног мужа.

Што се наоружавања тиче
човек и у сопственој кући мора да има један каиш окачен о зид,
за случај да чељад полуди ...

Да не причам да и у душевној болници
(а свет то понекад јесте)
доктори лече причом, ињекцијама, пилулама ...
али и лудачком кошуљом и говеђом жилом - ако не може другачије !!!

Neke stvari se pogrešnointerpretiraju .. asa kojim ciljem videćemo

Svaki onaj"patriota" koji izvlači iz konteksta izjave Zaharove i koji slobodno interpretira u cilju toga da Rusija okreće leđa Srbiji i veseli se, sve je samo ne patriota , on je slugeranja Zapada

Пароле, пароле, пароле ...

 

[dlugomir]

"Заборавио" си да од 2014 Кијев гранатира Руске градове у источној Украјини која је историјски Руска.

Nisam, kao što nisam ni da je LNR i DNR vojska gađala njih. Mani se tog šta je istorijski bilo. Tako bi recimo Mađari mogli reći kako je Vojvodina istorijski njihova. Ne drugar, Vojvodina je Srbija, a Lugansk i Donjeck su Ukrajina.

 

[БелиВук]

Nisam, kao što nisam ni da je LNR i DNR vojska gađala njih. Mani se tog šta je istorijski bilo. Tako bi recimo Mađari mogli reći kako je Vojvodina istorijski njihova. Ne drugar, Vojvodina je Srbija, a Lugansk i Donjeck su Ukrajina.

Нису Руси гађали цивиле, него Кијевци гранатирали Руске цивиле. Шта је по теби Косово, шиптарско?! Источни део Украјине је Руско и кијевци немају право на источни део. Кијевци само разумеју да се по њима немилосрдно удари, они који гранатирају цивиле са таквима не постоји други начин. Што се тиче Захарове изјаве, није ништа непријатељски према Србији.

 

[dlugomir]

Нису Руси гађали цивиле, него Кијевци гранатирали Руске цивиле. Шта је по теби Косово, шиптарско?! Источни део Украјине је Руско и кијевци немају право на источни део. Кијевци само разумеју да се по њима немилосрдно удари, они који гранатирају цивиле са таквима не постоји други начин.

Aha, ti si u ovom fazonu:

Dobro ...

Што се тиче Захарове изјаве, није ништа непријатељски према Србији.

Ona je i samoj sebi neprijatelj. Do podne mrzi samu sebe, a od podne ceo svet. Jako se trudi da pokaže kako može na svetu postojati i gora osoba od Putina i to u ženskom obliku. Prilično joj uspeva, moram priznati.

 

[Ateista1]

Наравно да је било исправно што је Србија гласала за обе резолуције Уједињених нација злочиначке руске агресије на Украјину. Србија је генерално гледано и даље пријатељска према РФ, али РФ не може да очекује да Србија следи Путина у његовој злочиначкој политици према Украјини, земљи која је нама такође пријатељска; Украјина је једна од ретких европских земаља која није признала Косово и земља која је у време бомбардовања СРЈ чувала и сачувала ЈАТ-ову флоту.

Jesi li ti normalan?

Nisam, kao što nisam ni da je LNR i DNR vojska gađala njih. Mani se tog šta je istorijski bilo. Tako bi recimo Mađari mogli reći kako je Vojvodina istorijski njihova. Ne drugar, Vojvodina je Srbija, a Lugansk i Donjeck su Ukrajina.

Lugansk Ukrajina? Donjeck Ukrajina? Šta je sa vama ljudi?!

 

[Ateista1]

Koliko jajara, izdajnika i prodanih duša ima... dobro se drži Putin!

 

[aleksandarhakler1992]

Da neko negde misli da se Vučić može posvađati sa Rusijom ne bi se pojavljivale ovakve fake vesti i ne bi se danima proturala priča o tome kako je "njegova" politika "nepravedna" prema Rusiji, pa i od strane jednog "Danasa" ( shizofrenija na nivou zapuštenosti usledne neuzimanja lekova)

Cilj je da se "narod" posvađa sa "Vučićom" odnosno državom i da se u toj smutnji i metežu Srbija potpuno izvuče iz ruskog okrilja

Ako zbog politike Zapada prema Srbiji taj Zapad nije zaslužio par kindžala na svojoj granici, opomene radi kada se zaigraju - onda ne znam čemu rusko prevaspitavanje

cilj je da narod zamrzi Rusiju,gledaj samo sta pisu b92 i druge bulevarske novine i portali...da budemo svi pro zapadni al to se nece desi nikad

 

[Гамбино]

Госпођа Захарова нема милости ... а још има подршку цркве и Бога.

А мало је било стаљиниста, колико сада има Путин југенда.

Gott mitt uns, Бог снами или по српски нека нам је Бог у помоћи.

 

[Droid]

Мени делује да си ти један разочарани русофил,
такви постају јако паметни и опрезни
јер "кога су гује уједале ..."

Ми који никада нисмо били ничији фанови
већ смо одувек свет реално сагледавали
морамо вас да елиминишемо из свог видокруга
и учинимо све да не дођете у позицију одлучивања
јер је ваша психа сада психа превареног мужа.

Што се наоружавања тиче
човек и у сопственој кући мора да има један каиш окачен о зид,
за случај да чељад полуди ...

Да не причам да и у душевној болници
(а свет то понекад јесте)
доктори лече причом, ињекцијама, пилулама ...
али и лудачком кошуљом и говеђом жилом - ако не може другачије !!!



Пароле, пароле, пароле ...

Ma jok ja sam srbofil a samo volim da potpaljujem Natašu. Ne brini nisam za anti-ruske sankcije.

 

[V.M.Dokolenko]

O, avaj, ali zašto Poštena Amerika šuti?

Tko kaze da Cemerika postena

 

[Stojkov Menidjer]

Tko kaze da Cemerika postena

Svaki SBB pretplatnik koji želi infuziju druge verzije istine.

 

[V.M.Dokolenko]

Svaki SBB pretplatnik koji želi infuziju druge verzije istine.

In media res, kako bi rekle tvoje komsije u krugu dvojke koje su dosle s Romanije

 

[Stojkov Menidjer]

In media res, kako bi rekle tvoje komsije u krugu dvojke koje su dosle s Romanije

Conditio sine qua non

 

[dlugomir]

Srpska „viša prijateljica“ Zaharova​

Spuštavah se ja na vaše uže,
umalo se uže ne pretrže;
otada smo viši prijatelji,
u glavu mi pamet ućeraste.
Njegoš, „Gorski vijenac“

Sasvim u duhu narodne poslovice da se prijatelj u nevolji poznaje, Marija Zaharova, zvanična predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije, prekjuče je izjavila: „Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo“.

Uvek, Marija?

Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedene su sankcije 30. maja 1992. godine odlukom Saveta bezbednosti. Glavni razlog je bio vojno prisustvo SRJ u vidu JNA u Bosni i Hercegovini, a mere protiv SRJ su obuhvatale: zabranu uvoza, izvoza, pretovara, utovara svih proizvoda u svim zemljama sveta, poslovanje bilo kog pojedinca, plovila, letelice ili motornog vozila iz SRJ, isključenje zemlje iz svih sportskih takmičenja, obustavu naučnih, kulturnih, obrazovnih, tehničkih aktivnosti itd. Od 15 članova SB za ovu famoznu rezoluciju br. 757 glasalo je njih 13, dok su 2 člana – Kina i Zimbabve – bili uzdržani. Dakle, Rusija je glasala za uvođenje najgorih, najoštrijih sankcija koje je međunarodna zajednica ikada uvela jednoj zemlji. Te su sankcije mnogo gore čak i od sadašnjih sankcija Rusiji, koje su unilateralno uvele samo zemlje članice NATO-a (sa izuzetkom Turske i delimično Mađarske) i EU, uz Švajcarsku, Japan, Australiju i još nekoliko država, a ne UN ili Savet bezbednosti. Štaviše, uvođenje međunarodnih sankcija Rusiji nije ni razmatrano u UN-u, naravno zato što Rusija u SB ima pravo veta i može da obori svaku takvu odluku. Pa ipak, tog maja 1992. Rusija ne samo da nije iskoristila pravo veta, ne samo da nije glasala protiv već, za razliku od Kine i Zimbabvea, nije bila čak ni uzdržana.

U danima koji su prethodili početku NATO bombardovanja 1999. godine, građani SRJ nestrpljivo su očekivali da čuju šta će reći a, još i više, učiniti Rusija. U ovoj napetoj situaciji, ruski predsednik Boris Jeljcin napisao je pismo (sic!) Bilu Klintonu u koma je upotrebu sile ocenio kao neprihvatljivu. Neposredno nakon početka bombardovanja, Jeljcin je izjavio kako je imao dug razgovor sa Klintonom i Širakom, kako je to „ozbiljan korak“ i ocenio da je postupiti tako mimo UN-a „više nego neshvatljivo“. Rusija je potom opozvala svoje predstavnike u NATO-u i zamrzla učešće u programu Partnerstvo za mir; šuškalo se kako će ruski kontingent u BiH ignorisati komandu NATO-a, da će uslediti neke vojno diplomatske mere, ali obrni-okreni Rusija povodom NATO bombardovanja SRJ faktični nije uradila ništa – niti je uvela sankcije NATO-u, niti je SRJ pre ili tokom bombardovanja poslala neko oružje. Treba istaći da je Rusija devedesetih godina još uvek SRJ dugovala stotine miliona dolara kao ostatak duga bivšeg SSSR-a prema SRFJ, a nije joj prodala tada vrlo efikasan protivvazdušni sistem S-300, koji bi verovatno odvratio NATO od namere da bombarduje SRJ.

Istina, u danima nakon bombardovanja, Rusija je poslala jednu četu iz BiH da zauzme prištinski aerodrom Slatina, ali od toga SRJ nije imala nikakve vojne koristi, jer je rat već bio okončan. Bilo je izvesne posredne vajde, jer su se preostali Srbi na Kosovu osećali bezbednije na području koje su nagledale ruske mirovne trupe.

A ako bismo zašli dublje u prošlost, iz plakara bi krenuli da ispadaju svakakvi kosturi. Recimo, Srbija kao državni praznik obeležava Dan ustavnosti 15. februara, što je datum kada je 1835. godine donet Sretenjski ustav. U tom trenutku bio je to jedan od najdemokratskijih ustava na svetu, koji je garantovao neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja. Ali već posle nekoliko nedelja ovaj je ustav opozvan, a nakon nekoliko godina zamenjen nametnutim i konzervativnim turskim ustavom, koji srpskim seljacima nije davao slobode predviđene Sretenjskim. Rusija je kao monarhija bila alergična na sam pomen ustava i narodnih prava i bila je među glavnim silama koje su insistirale da se taj ustav ukine, opisujući ga kao „francuski rasad u turskoj šumi“. Nekoliko decenija kasnije, 1878. godine, Rusija je Sanstefanskim ugovorom iznudila od Turske priznanje nezavisne Bugarske koja se po tom planu prostirala od Crnog mora, kroz čitavu današnju Makedoniju sve do Korče u Albaniji, uključujući i Pirot i Vranje i ogroman izlaz na Egejsko more od Paralije do Kavale, s izuzetkom Soluna i Halkidikija. Srbiji je ovim sporazumom potvrđena uprava nad Nišom i Leskovcem. Srbiji, dakle, gotovo beznačajni ustupci, a Bugarskoj gotovo polovina Balkana i crnomorska i egejska obala? Da nije bilo Britanije i Francuske da ovo spreče, Dragan Marković Palma bi letovao na bugarskom moru. Ovaj je sporazum, po ocenama istoričara, transformisao bugarski nacionalizam od razjedinjenog u jedinstveni pokret. U narednim decenijama usledio je niz sukoba između Srbije i Bugarske, kao što su srpsko-bugarski rat 1885, Drugi balkanski rat 1913. i bugarske okupacije delova Srbije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Naravno, Rusija je kroz istoriju delovala i kao zaštitnica srpskih i slovenskih interesa na Balkanu i pružala podršku Srbiji kada i koliko je to bilo u njenom interesu. Istina je i to da su neki Rusi kao dobrovoljci i crvenoarmejci ginuli za Srbiju (kao što su i neki Srbi ginuli za Rusiju). Ali, Rusija je isto tako ostavljala Srbiju na cedilu kada joj je to bilo u interesu i/ili kada nije imala dovoljno snage i resursa da je štiti.

Neutralni na čijoj strani?​

Da svedemo račune. Od početka rata u Ukrajini pa sve do prekjučerašnje izjave Zaharove, Rusija je pokazivala razumevanje za nezavidnu poziciju Srbije koja je izložena pritiscima da glasa protiv Rusije i uvede joj sankcije. Tako su ruski ambasador u Srbiji Bocan-Harčenko i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticali duboko rusko-srpsko prijateljstvo, istorijske veze i iskazivali nadu da će Srbija nastaviti sa svojom doslednom politikom neuvođenja sankcija Rusiji. Što se tiče doslednosti, srpska pozicija u ukrajinskoj krizi oslanja se na dve premise – deklarativno zalaganje za očuvanje teritorijalnog integriteta, što je za Srbiju relevantno zbog Kosova, i neuvođenje sankcija, jer smo sami iskusili kako one najviše pogađaju siromašne i ranjive. U vezi sa Rusijom Srbija često praktikuje „glasanje nogama“, to jest udalji se iz sale kada se glasa o nekim merama protiv nje. Tako je recimo na sednici Saveta Evrope 16. marta Rusija isključena iz ovog tela sa 216 glasova za i 3 uzdržana, a 7 srpskih poslanika jednostavno je izašlo iz sale pre glasanja. Ali kada je reč o osudi ruskih vojnih intervencija Srbija je u nekoliko navrata prelazila tanku crvenu liniju. Tako je još 2. marta Srbija u UN-u glasala za rezoluciju kojom se osuđuje ruska intervencija i zahteva povlačenje ruskih trupa, a 7. aprila je glasala i za isključenje Rusije iz UNHCR-a (Saveta UN-a za ljudska prava).

U skladu sa onom Čerčilovom da „nije važno da li je neka zemlja neutralna, nego na čijoj je strani neutralna“, kako se sukob zapada i Rusija produbljuje postaje sve jasnija nemogućnost naše neutralne pozicije u njemu. To ovih dana implicitno priznaje i ostajući predsednik Vučić, koji ističe da je „Srbija vojno, a ne politički neutralna“ i na evropskom putu, što nagoveštava mogućnost većeg usklađivanja srpske spoljne politike sa evropskom. Ovo je očito razjarilo Zaharovu, poznatu po oštrim reakcijama, pa je, istina za nju biranim rečima, prebacila Srbiji da nije iskreni prijatelj Rusije koja svoje prijatelje „uvek podržava u teškim trenucima“.

Ali, kada podvučemo crtu, činjenica je da je Rusija pre 30 godina glasala za uvođenje sankcija Srbiji, i to u UN-u u kome je imala pravo veta, a Srbija, koja je 200 puta manja i 20 puta malobrojnija od Rusije, i dalje nije uvela nikakve sankcije Rusiji, iako su ih uvele praktično sve zemlje EU i sve zemlje u okruženju. A što se ovih ostalih glasanja tiče, iz njih bi Zaharova i Rusija mogle da izvuku i ovakvu pouku: ako čak i Srbija glasa protiv nas, biće da zaista činimo nešto loše i trebalo bi što pre s tim da prestanemo.

Autor je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
https://pescanik.net/srpska-visa-pr...eOXGA9T9gxQG1uL5dWf_Mv-mihpSe3vYhU-4ubI_3hp4c

 

[БелиВук]

Aha, ti si u ovom fazonu:

Pogledajte prilog 1137045

Dobro ...


Ona je i samoj sebi neprijatelj. Do podne mrzi samu sebe, a od podne ceo svet. Jako se trudi da pokaže kako može na svetu postojati i gora osoba od Putina i to u ženskom obliku. Prilično joj uspeva, moram priznati.

Ти си у фазону антисрпства, кијевских фашиста национализам подржаваш. Лицемеру. Смета ти што Захарова је за Српски опстанак на Балкану и што је против кијевских фашиста.

 

[БелиВук]

Srpska „viša prijateljica“ Zaharova​

Spuštavah se ja na vaše uže,
umalo se uže ne pretrže;
otada smo viši prijatelji,
u glavu mi pamet ućeraste.
Njegoš, „Gorski vijenac“

Sasvim u duhu narodne poslovice da se prijatelj u nevolji poznaje, Marija Zaharova, zvanična predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije, prekjuče je izjavila: „Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo“.

Uvek, Marija?

Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedene su sankcije 30. maja 1992. godine odlukom Saveta bezbednosti. Glavni razlog je bio vojno prisustvo SRJ u vidu JNA u Bosni i Hercegovini, a mere protiv SRJ su obuhvatale: zabranu uvoza, izvoza, pretovara, utovara svih proizvoda u svim zemljama sveta, poslovanje bilo kog pojedinca, plovila, letelice ili motornog vozila iz SRJ, isključenje zemlje iz svih sportskih takmičenja, obustavu naučnih, kulturnih, obrazovnih, tehničkih aktivnosti itd. Od 15 članova SB za ovu famoznu rezoluciju br. 757 glasalo je njih 13, dok su 2 člana – Kina i Zimbabve – bili uzdržani. Dakle, Rusija je glasala za uvođenje najgorih, najoštrijih sankcija koje je međunarodna zajednica ikada uvela jednoj zemlji. Te su sankcije mnogo gore čak i od sadašnjih sankcija Rusiji, koje su unilateralno uvele samo zemlje članice NATO-a (sa izuzetkom Turske i delimično Mađarske) i EU, uz Švajcarsku, Japan, Australiju i još nekoliko država, a ne UN ili Savet bezbednosti. Štaviše, uvođenje međunarodnih sankcija Rusiji nije ni razmatrano u UN-u, naravno zato što Rusija u SB ima pravo veta i može da obori svaku takvu odluku. Pa ipak, tog maja 1992. Rusija ne samo da nije iskoristila pravo veta, ne samo da nije glasala protiv već, za razliku od Kine i Zimbabvea, nije bila čak ni uzdržana.

U danima koji su prethodili početku NATO bombardovanja 1999. godine, građani SRJ nestrpljivo su očekivali da čuju šta će reći a, još i više, učiniti Rusija. U ovoj napetoj situaciji, ruski predsednik Boris Jeljcin napisao je pismo (sic!) Bilu Klintonu u koma je upotrebu sile ocenio kao neprihvatljivu. Neposredno nakon početka bombardovanja, Jeljcin je izjavio kako je imao dug razgovor sa Klintonom i Širakom, kako je to „ozbiljan korak“ i ocenio da je postupiti tako mimo UN-a „više nego neshvatljivo“. Rusija je potom opozvala svoje predstavnike u NATO-u i zamrzla učešće u programu Partnerstvo za mir; šuškalo se kako će ruski kontingent u BiH ignorisati komandu NATO-a, da će uslediti neke vojno diplomatske mere, ali obrni-okreni Rusija povodom NATO bombardovanja SRJ faktični nije uradila ništa – niti je uvela sankcije NATO-u, niti je SRJ pre ili tokom bombardovanja poslala neko oružje. Treba istaći da je Rusija devedesetih godina još uvek SRJ dugovala stotine miliona dolara kao ostatak duga bivšeg SSSR-a prema SRFJ, a nije joj prodala tada vrlo efikasan protivvazdušni sistem S-300, koji bi verovatno odvratio NATO od namere da bombarduje SRJ.

Istina, u danima nakon bombardovanja, Rusija je poslala jednu četu iz BiH da zauzme prištinski aerodrom Slatina, ali od toga SRJ nije imala nikakve vojne koristi, jer je rat već bio okončan. Bilo je izvesne posredne vajde, jer su se preostali Srbi na Kosovu osećali bezbednije na području koje su nagledale ruske mirovne trupe.

A ako bismo zašli dublje u prošlost, iz plakara bi krenuli da ispadaju svakakvi kosturi. Recimo, Srbija kao državni praznik obeležava Dan ustavnosti 15. februara, što je datum kada je 1835. godine donet Sretenjski ustav. U tom trenutku bio je to jedan od najdemokratskijih ustava na svetu, koji je garantovao neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja. Ali već posle nekoliko nedelja ovaj je ustav opozvan, a nakon nekoliko godina zamenjen nametnutim i konzervativnim turskim ustavom, koji srpskim seljacima nije davao slobode predviđene Sretenjskim. Rusija je kao monarhija bila alergična na sam pomen ustava i narodnih prava i bila je među glavnim silama koje su insistirale da se taj ustav ukine, opisujući ga kao „francuski rasad u turskoj šumi“. Nekoliko decenija kasnije, 1878. godine, Rusija je Sanstefanskim ugovorom iznudila od Turske priznanje nezavisne Bugarske koja se po tom planu prostirala od Crnog mora, kroz čitavu današnju Makedoniju sve do Korče u Albaniji, uključujući i Pirot i Vranje i ogroman izlaz na Egejsko more od Paralije do Kavale, s izuzetkom Soluna i Halkidikija. Srbiji je ovim sporazumom potvrđena uprava nad Nišom i Leskovcem. Srbiji, dakle, gotovo beznačajni ustupci, a Bugarskoj gotovo polovina Balkana i crnomorska i egejska obala? Da nije bilo Britanije i Francuske da ovo spreče, Dragan Marković Palma bi letovao na bugarskom moru. Ovaj je sporazum, po ocenama istoričara, transformisao bugarski nacionalizam od razjedinjenog u jedinstveni pokret. U narednim decenijama usledio je niz sukoba između Srbije i Bugarske, kao što su srpsko-bugarski rat 1885, Drugi balkanski rat 1913. i bugarske okupacije delova Srbije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Naravno, Rusija je kroz istoriju delovala i kao zaštitnica srpskih i slovenskih interesa na Balkanu i pružala podršku Srbiji kada i koliko je to bilo u njenom interesu. Istina je i to da su neki Rusi kao dobrovoljci i crvenoarmejci ginuli za Srbiju (kao što su i neki Srbi ginuli za Rusiju). Ali, Rusija je isto tako ostavljala Srbiju na cedilu kada joj je to bilo u interesu i/ili kada nije imala dovoljno snage i resursa da je štiti.

Neutralni na čijoj strani?​

Da svedemo račune. Od početka rata u Ukrajini pa sve do prekjučerašnje izjave Zaharove, Rusija je pokazivala razumevanje za nezavidnu poziciju Srbije koja je izložena pritiscima da glasa protiv Rusije i uvede joj sankcije. Tako su ruski ambasador u Srbiji Bocan-Harčenko i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticali duboko rusko-srpsko prijateljstvo, istorijske veze i iskazivali nadu da će Srbija nastaviti sa svojom doslednom politikom neuvođenja sankcija Rusiji. Što se tiče doslednosti, srpska pozicija u ukrajinskoj krizi oslanja se na dve premise – deklarativno zalaganje za očuvanje teritorijalnog integriteta, što je za Srbiju relevantno zbog Kosova, i neuvođenje sankcija, jer smo sami iskusili kako one najviše pogađaju siromašne i ranjive. U vezi sa Rusijom Srbija često praktikuje „glasanje nogama“, to jest udalji se iz sale kada se glasa o nekim merama protiv nje. Tako je recimo na sednici Saveta Evrope 16. marta Rusija isključena iz ovog tela sa 216 glasova za i 3 uzdržana, a 7 srpskih poslanika jednostavno je izašlo iz sale pre glasanja. Ali kada je reč o osudi ruskih vojnih intervencija Srbija je u nekoliko navrata prelazila tanku crvenu liniju. Tako je još 2. marta Srbija u UN-u glasala za rezoluciju kojom se osuđuje ruska intervencija i zahteva povlačenje ruskih trupa, a 7. aprila je glasala i za isključenje Rusije iz UNHCR-a (Saveta UN-a za ljudska prava).

U skladu sa onom Čerčilovom da „nije važno da li je neka zemlja neutralna, nego na čijoj je strani neutralna“, kako se sukob zapada i Rusija produbljuje postaje sve jasnija nemogućnost naše neutralne pozicije u njemu. To ovih dana implicitno priznaje i ostajući predsednik Vučić, koji ističe da je „Srbija vojno, a ne politički neutralna“ i na evropskom putu, što nagoveštava mogućnost većeg usklađivanja srpske spoljne politike sa evropskom. Ovo je očito razjarilo Zaharovu, poznatu po oštrim reakcijama, pa je, istina za nju biranim rečima, prebacila Srbiji da nije iskreni prijatelj Rusije koja svoje prijatelje „uvek podržava u teškim trenucima“.

Ali, kada podvučemo crtu, činjenica je da je Rusija pre 30 godina glasala za uvođenje sankcija Srbiji, i to u UN-u u kome je imala pravo veta, a Srbija, koja je 200 puta manja i 20 puta malobrojnija od Rusije, i dalje nije uvela nikakve sankcije Rusiji, iako su ih uvele praktično sve zemlje EU i sve zemlje u okruženju. A što se ovih ostalih glasanja tiče, iz njih bi Zaharova i Rusija mogle da izvuku i ovakvu pouku: ako čak i Srbija glasa protiv nas, biće da zaista činimo nešto loše i trebalo bi što pre s tim da prestanemo.

Autor je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
https://pescanik.net/srpska-visa-pr...eOXGA9T9gxQG1uL5dWf_Mv-mihpSe3vYhU-4ubI_3hp4c

Усташки пешчаник цитираш, дно дна. Пешчаник игнорисао да је Русија ставила вето 2015 у УН за Србе. Ни реч да је Русија била на страни Срба у првом светском рату док је запад крволочно подржавао геноцид над Србима. И наравно Пешчаник игнорише да кијевски фашисти јавно рекли да бомбардују своје градове то јест Руске још од 2014. Нису енглези и французи помогли Србима, него Српски краљ рекао Руском амбасадору да једино Косово може да буде Бугарско без његове главе и Русија је повукла тад план.

 

[Боб]

Koliko jajara, izdajnika i prodanih duša ima

ипак по форумима много више него у реалном животу