Marija Kiri je dobila dve Nobelove nagrade za svoja dostignuća

[Nina]

Marija Kiri je jedna od najistaknutijih naučnica 20. veka, najbolje upamćena po svom doprinosu oblasti radioaktivnosti.
Njen rad u fizici i hemiji bio je ključan za razvoj znanja koje čini okosnicu moderne nauke. Dobitnica je dve Nobelove nagrade.

Mlada studentkinja, entuzijasta za nauku
Rođena je kao Marija Sklodovska 1867. godine u Varšavi. Iako je odrasla u vreme kada su žene imale ograničen pristup obrazovanju,
Kiri je rođena u porodici koja je cenila akademsko obrazovanje i znanje. Bila je veoma dobra u školi i ubrzo se preselila u Pariz da studira na Sorboni

 

[Nina]

Dve Nobelove nagrade
Godine 1894. upoznala je fizičara Pjera Kirija, sa kojim je brzo razvila vezu. Sledeće godine, par se venčao, i pored privatnog života,
počeli su da dele poslove i istraživanja zajedno.

Godinama su sprovodili istraživanja i 1903. godine dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Marija je održala predavanje, dok je Pjer ostao u Parizu zbog bolesti.
U početku je odbor planirao da izostavi Mariju, smatrajući je samo asistentkinjom njenog muža, ali ih je Pjer oštro kritikovao, pa su brzo uključili oba člana porodice Kiri. Pjer je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1906. godine, a Marija je bila slomljena. Spas je pronašla u svom radu.

Otkrila je radijum i polonijum, što joj je donelo još jednu Nobelovu nagradu, iz hemije 1911. godine.
Tako je postala prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu, i prva žena koja je osvojila Nobelove nagrade u dve različite naučne oblasti.
Kiri je takođe bila pionir na Univerzitetu u Parizu, gde je postala prvi profesor.

 

[Nina]

 

[Nina]

Doprinosi nauci
Ono u čemu nije uspela jeste članstvo u Francuskoj akademiji nauka, koje je odbijeno sa nekoliko glasova. Njena ćerka je kasnije rekla da je njena majka bila „heroj i ponos Francuske kada su u pitanju strane nagrade, ali kada su u pitanju domaće, ništa više od neželjenog stranca“.

Marija Kiri je tokom celog života nosila poljsko prezime i trudila se da svoju decu nauči o svojim korenima. Desničarski naučni časopisi često su umanjivali njen doprinos nauci, čak i kada je reč o presedanima i revolucionarnim otkrićima.

Takođe se spekulisalo da je Jevrejka, što nije dobro slutilo na nju u vreme široko rasprostranjenog antisemitizma.
Njena naučna dostignuća brzo su primenjena u praksi. Otkriće radioaktivnosti dovelo je do naglog povećanja istraživanja raka i uvođenja koncepta radioterapije. Glavni institut za istraživanje i lečenje raka u Parizu danas nosi njeno ime.

Kiri je umrla 4. jula 1934. godine od aplastične anemije, tada malo poznate bolesti koja se javlja nakon dugotrajnog izlaganja zračenju.
O njenoj smrti izvestile su skoro sve medijske kuće od Sjedinjenih Država do Rusije.
Bila je priznata još za života, a nakon smrti njen lik i rad su samo dobili još veći značaj. Smatra se najvećom feminističkom ikonom u nauci.

 

[hm337]

Kiri je takođe bila pionir na Univerzitetu u Parizu,