Маричка битка

Старо Браничево:
Немогуће, погледај мапу, то је била Турска, него нису Турци добро чували границе. Видиш лепо да је граница код Ксантија. Од Ксантија до Черномена имаш читавих цца 220 километара. Они су преко 200 километара јахали кроз турску територију и нису наишли на било какав отпор. Чак су били исувише опуштени као да су већ били ту, познавали су ту територију као да је њихова. Па су се успавали негде надомак Једрена, а да нису били свесни да су дубоко у турској територији.
Kliknite za proširenje...
Добро, па ок, јесу и кроз турску територију, хтео сам да кажем, осврћући се на твој пост, да нису ишли преко бугарске територије. Већ са српске територије на турску територију.
 
Старо Браничево:
Немогуће, погледај мапу, то је била Турска, него нису Турци добро чували границе. Видиш лепо да је граница код Ксантија. Од Ксантија до Черномена имаш читавих цца 220 километара. Они су преко 200 километара јахали кроз турску територију и нису наишли на било какав отпор. Чак су били исувише опуштени као да су већ били ту, познавали су ту територију као да је њихова. Па су се успавали негде надомак Једрена, а да нису били свесни да су дубоко у турској територији.
Kliknite za proširenje...
Карта вероватно није најтачнија, али сасвим је сигурно да су се поседи деспота Угљеше граничили са Османлијама.
Повод за битку је био тај што су се Османлије са већином војске налазили у Азији па је Угљеша хтео то да искористи и протера их из Европе, позвао је и брата Вукашина који се тада налазио у Зети и спремао се да нападне Николу Алтомановића, али је одустао и пожурио да помогне брату.Знамо како се завршило.
 
Лекизан:
Карта вероватно није најтачнија, али сасвим је сигурно да су се поседи деспота Угљеше граничили са Османлијама.
Повод за битку је био тај што су се Османлије са већином војске налазили у Азији па је Угљеша хтео то да искористи и протера их из Европе, позвао је и брата Вукашина који се тада налазио у Зети и спремао се да нападне Николу Алтомановића, али је одустао и пожурио да помогне брату.Знамо како се завршило.
Kliknite za proširenje...
И Битка на Марици је била таман тамо где су се поседи деспота Угљеше граничили са Османлијама, јер да није тако десила би се сигурно негде много западније од Једрена. Ја не искључујем могућност да су Османлије упадале и раније дубоко у територију данашње Бугарске тј. Тракије и Пловдив су заузели мислим 1363. године, али сасвим је сигурно да су то били краткотрајни упади спорадични и пљачкашког карактера, али ту нису они формирали своју државу, нити је ту била њихова погранична територија. Суштина је заправо да се војске Вукашина и Угљеше нису састале на егејском приморју негде, па су појурили североисточно право на Черномен, већ је готово сигурно да су се кретали онако како се иначе кретало и јахало у то време, долином река, у овом случају Марице и то са њене десне обале надоле ка Једрену.
 
Mene ovde najviše brine što se mi u nekim stvarima oslanjamo na Halkokondila, on tvrdi da su 800 indijanaca istrebili vojsku od 60000 ljudi? Mirko i Slavko osećaju ljubomoru. Da li je nekad neki stručnjak koji se razume u vojnička pitanja i strategiju komentarisao ovo, ako je to tačno to je jedan od najvećih poraza na otvorenom u istoriji ratovanja, nisam siguran da bi 800 ljudi sa modernim naoružanjem pobili 60000 ratnika naoružanih kamenicama...
Posle sramotnog poraza kod Stefanijane ovo ako je istina bio bi šlag na tortu i po meni bi bacilo sumnju na tu vojnu moć srpske vojske i vladara u 14. veku...
 
zlatkopatuljak:
Mene ovde najviše brine što se mi u nekim stvarima oslanjamo na Halkokondila, on tvrdi da su 800 indijanaca istrebili vojsku od 60000 ljudi? Mirko i Slavko osećaju ljubomoru. Da li je nekad neki stručnjak koji se razume u vojnička pitanja i strategiju komentarisao ovo, ako je to tačno to je jedan od najvećih poraza na otvorenom u istoriji ratovanja, nisam siguran da bi 800 ljudi sa modernim naoružanjem pobili 60000 ratnika naoružanih kamenicama...
Posle sramotnog poraza kod Stefanijane ovo ako je istina bio bi šlag na tortu i po meni bi bacilo sumnju na tu vojnu moć srpske vojske i vladara u 14. veku...
Kliknite za proširenje...
А 300 Спартанаца, који побише целу персијску армаду?
 
Старо Браничево:
А 300 Спартанаца, који побише целу персијску армаду?
Kliknite za proširenje...
Obrati pažnju na ovo:
zlatkopatuljak:
Mene ovde najviše brine što se mi u nekim stvarima oslanjamo na Halkokondila, on tvrdi da su 800 indijanaca istrebili vojsku od 60000 ljudi? Mirko i Slavko osećaju ljubomoru. Da li je nekad neki stručnjak koji se razume u vojnička pitanja i strategiju komentarisao ovo, ako je to tačno to je jedan od najvećih poraza na otvorenom u istoriji ratovanja, nisam siguran da bi 800 ljudi sa modernim naoružanjem pobili 60000 ratnika naoružanih kamenicama...
Posle sramotnog poraza kod Stefanijane ovo ako je istina bio bi šlag na tortu i po meni bi bacilo sumnju na tu vojnu moć srpske vojske i vladara u 14. veku...
Što se termopila tiče, tu je bilo još vojske a ne samo 300 spartanaca i nisu ništa razbili nego zadržavali...
Sve ovo pišem ako ozbiljno misliš, ako je ironija, ok...
 
Новија српска историографија (овдје стр.593-602) поклања доста пажње маричкој погибији, али ту је опис околности прије и након битке те о посљедицама, о самом току битке немамо готово никаквих појединости. Исто важи и за српске изворе из тих времена, савременик монах Исаија такође пише о посљедицама битке али о самом току битке осим кратког осврта да Срби изгибоше не пише ништа.

На жалост формирана је, по мени погрешна, пројекција на основу писанија Лаоника Халкокондила (овдје стр. 46-49) како је осам стотина изабраних Турака разбило сртпску војску. Ово препричавање је доградио извјесни Мавро Орбин у свом рукопису "Il regno de gli Slavi" из 1601.године (та страница овдје) који је и иначе био склон произвољном и прекомотном опису догађаја, и овдје је Лаониково писаније допунио малициозним детаљима посебно приликом описа Вукашинове погибије гдје је преко овог Николе Хрсојевића "пришио" Србима неке рђаве особине чему је такође био склон, мислим бацити мало блата по српским личностима које је описивао. Наравно на такав приступ је имао право али и моја је обавеза да то примијетим.

Ипак и Лаоник и овај Орбин пишу о тој бици да је турску војску предводио Сулејман (син Орханов и брат Муратов). За Сулејмана знамо са сигурношћу на основу више поузданих извора да је несрећно погинуо 1357.године, пуних 14 година прије битке на Марици, самим тим никако није могао предводити турску војску током ове битке. И Лаоников и Орбинов извјештај су код ове чињенице нетачни. Што казује ако су направили нетачност код тако битног податка и њихово писаније не може се сматрати претјерано поузданим.

Овдје су вјеродостојнији, уз неизбјежну дозу тенденциозности наравно, турски извори. Тако Мехмед Нешри, турски историк из XV и самог почетка XVI вијека пише (овдје стр.202-203)
Neşrî Tarihi 203.jpg

да је турску војску предводио Шахин-Лала, први беглербег тек освојене Румелије што је и на основу других извора тачан податак. Такође пише да је изабрао мрклу ноћ са окршај газија и невјерника (његове ријечи), да је како су Турци као вране слетили ка обали Марице настао метеж и расуло у српској војсци, да је у том метежу, врисци и хаосу мноштво невјерника (Срба) изгинуло. Но Мехмед Нешри не пише апсолутно ништа о односу снага током битке. Да је турска војска била неколико пута малобројнија, или да је Нешри имао таква сазнања, извјесно би то и написао и нагласио. Но не пише ништа о бројности једне и друге војске тако да се може закључити да су или биле приближно равноправне по броју сукобљене војске или је турска војска била и бројнија.

Оно што је извјесно, битка се јесте догодила, бјеше то ноћни препад који су Турци извели, сасвим извјесно бјеше то велика погибија и катастрофа Срба, такође и једна од најсудбоноснијих битака тог времена, не само за Србе него и све балканске народе, битка која ће имати далекосежне поасљедице и одредити ток историје, но исто тако, Лаониково писаније, као и овог Орбина, посебно што су већ погрешили у тако важном детаљу ко је предводио турску војску, не може се сматрати, по мени, превише поузданим извором.
 
Poslednja izmena:
https://tariharsivi.org/icerik/2601/sirp-sindigi-savasi.html

Место Sarayakpinar где се према турским (османским) изворима одиграла Битка код Сирпсиндагија (српска погибија) 1363. године. Овде је подигнут и споменик, ко иде аутом или аутобусом у приватној режији за Истанбул, нека наврати!
 
Interesantno niko ne spominje osim Maricke i Kosovske bitke, bitku na Saurskom polju 1385 koja je u rangu Maricke i Kosovske u kojoj su ucestvovali Balšići i Mrnjačevići protiv Turaka, ali ne samo oni nego i mnogi drugi sa njima. Marickom bitkom uzgubili smo jug carstva, a Saurskom zapad carstva. Nakon toga ostao je sever u kojoj su bili danasnja Srbija i Bosna.
 
Meliot:
To je Bitka na Marici iz 1371. Opis bitke je identičan.

https://tr.m.wikipedia.org/wiki/Sırpsındığı_Muharebesi
Kliknite za proširenje...
Ima logike da je bilo dve odvojene bitke
1-prva 1363-64
2-druga 1371
Prica da je zapovednik Plovdiva prebegao Srbima i nagovorio ih da krenu na Turke ima smisla.Plovdiv je pao 1363 a to je i vreme bitke uz mozda zakasnjenje od godinu dana kod Sirpsindiga.

Koliko vidim Sirpsindigi je prilicno udaljen od Marice 20km i u ravnici je.

Moguce da je doslo do otvorene bitke kao kod Didmotike 1352 i da su Turci opet pobedili u regularnoj bici.

Onda ima smisla sto su Vukasin i Ugljesa cekali trenutak da Glavne Turske snage predju u Anadaoliju da bi iznenada krenuli na Jedrene.Pouceni iskustvom da nemogu da savladaju Turke kada su kompletni.

Turski izvori preplicu i mesaju bitku kod Dimotike i ove dve na Marici jer...
Nemogu da poverujem da su ih Turci 2 puta hvatali na spavanju ili zasedi

Uglavnom ima tema za ispitivanje
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Битка код Сиска 1593
13 14 15
Odgovora
370
Pregleda
5.093
Лекизан
Лекизан

Back
Top