Manje poznate stvari o epskim građevinama sveta

Lada

Legenda
Poruka
52.238
Koliko ste se puta zapitali kako su građena svetska čuda ili slične neverovatne građevine? Otkrijte genijalnost gradnje 10 epskih svetskih građevina i malo poznate činjenice koje se skrivaju u njihovim dubinama.

Tadž Mahal

Legenda kaže da je vladar Mughala, Šah Jahan naredio da se graditeljima Tadž Mahala odseku šake, kako više nikad ne bi mogli da naprave nešto tako lepo. Ipak ne postoji pisani zapis koji bi potvrdio tu legendu.

Genijalnost izgradnje tog spomenika je između ostalog u tome, što su njegove arhitekte nagnuti minareti da stoje lagano prema spoljašnjosti, tako da u slučaju zemljotresa ne padnu na središnji deo građevine.

Burž Khalifa

Puno se pisalo i govorilo o ovom zdanju koje se uzdiže nebu pod oblake sa svojih 828 metara visine koje pritom nosi titulu najviše zgrade na svetu.


Kako bi izdržao jake nalete vetra, Burž Khalifa dizajniran je sa unutrašnjim jezgrom na koje se naslanjaju tri njegova krila pod ugom od 120 stepeni jedan prema drugom. Prilikom naleta vetra na dva krila, treće pruža potporu i odupire se nastalim silama.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.238
Moai, Uskršnja ostrva (Rapa Nui)

Ove ogromne kipove (prema jednoj od teorija) krivi su za nestanak starih stanovnika Uskršnjih ostrva. Kako su postavljeni na mestima gde stoje pokazale su tek satelitski snimci Uskršnjeg ostrva, napravljeni 2005. godine, koji su pokazali tragove u zemlji kako vode od kamenoloma u kom su ti kipovi od 10 metara isklesani.

Nakon što bi užem osigurali glave kipova, manji timovi bi ih odšetali do njihovog mesta na padini.

Stounhedž

Vanzemaljci, druidi i svi između njih bili su predmet teorija o tome ko je izgradio tu mega-građevinu. Nedavni dokazi sugerišu kako je izgrađen kako bi se slavila zimska kratkodnevnica, a ne ljetnja, kao što je prethodno bilo predloženo.

Oko 2600. godine pre Hrista kamenje je (verovatno) rekom prevezeno iz kamenoloma u Velsu, a svaki kamen je spušten u za njega predviđenu rupu.

Ajfelov toranj

Izgrađen za Svetski sajam 1889. godine u Parizu, sam Ajfel se prvi popeo na njegov vrh putem 1710 stepenica. Sa svojih 324 metara visine, Ajfelov toranj bio je korisna radio antena pomoću koje su Nemci slali kodirane poruke svojim snagama u Drugom svetskom ratu.

Svakih sedam godina na toranj se potroši 50 tona boje kako bi mu se obnovio izgled.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.238
Kineski zid

Isprva napravljen od blata i kamenja, car Jiajing je u 16. veku od njega napravio poštovanja vrednog kamenog zmaja. Milioni radnika izvučeni su iz vojske ili prisiljeni na radove kako bi se izgradio Kineski zid.

Radili su 24/7, a jedan zapis kaže kako je deo zida od 3 kilometra, 3.000 radnika uspelo da napravi za samo 600 dana.

Uprkos tvrdnji da je to jedina građevina koja se može videti golim okom iz svemira, to ipak nije tako, jer vam je za to potrebna jača kamera, poput one na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Angkor Vat, Kambodža

Carstvo hramova za grad od milion stanovnika trebalo je graditi 35 godina uz 300.000 radnika i pomoć oko 6.000 slonova. za Angkor Vat se veruje da je najveći religijski kompleks na svetu.

Okop oko Angkor Vata je toliko velik da se može videti iz svemira.

U zidove hrama uklesano je 3.000 zavodnih nimfi, a svaka je napravljena da izgleda različito i sa jednom od čak 37 različitih frizura.

Maču Pikču

Visoko u Andima, stari grad Maču Pikču napravljen je, nastanjen i napušten za svega 100 godina, da bi nakon toga ostao vekovima izgubljen za civilizaciju.

Tokom njegove izgradnje, Inke nisu koristile točkove kako bi prevozili kamene blokove. Veruje se kako su ih uz stene i padine vukli ručno, jer su na delovima kamenja pronađene su izbočine, za koje se veruje da su možda bili rukohvati.

Genijalna arhitektonska rešenja korišćena su kako bi građevine bile otporne na zemljotrese, od kamenih blokova L oblika, preko vrata i prozora nagnutih prema unutra, do činjenice da nije korišćena nikakva vezivna građa za kamene blokove, već su oni savršeno sedali jedan na drugog pa se dobilo na fleksibilnosti bez ugrožavanja statike ili čvrstoće.

Khazneh, Petra, Jordan

Khazneh je star preko 2.000 godina i bio je dragulj prastarog grada Petre. Kultni status stekao je u filmovima poput Indijane Džounsa.

Zbog nedovršene grobnice pored, veruje se kako je Khazneh isklesan odozgo prema dole. Rupe koje se nalaze na stenama pogrešan su trag, jer se veruje kako su ih isklesali vandali kasnije, kako bi mogli da se penju do kipova i pljačkaju ih.

Egipatske piramide u Gizi

Do izgradnje Ajfelovog tornja 1889. godine, Velika piramida u Gizi bila je najviša građevina na svetu. Napravljena je kako bi držala tek tri grobnice, ali za njenu izgradnju bilo je potrebno 30.000 radnika.

Analizom smeštaja radnika, tehnologije pečenja hleba, ostataka životinja i prastarih grafita, veruje se kako radnici uopšte nisu bili robovi.

Izvor:dnevnik
 
Poruka
7.665
Koliko ste se puta zapitali kako su građena svetska čuda ili slične neverovatne građevine? Otkrijte genijalnost gradnje 10 epskih svetskih građevina i malo poznate činjenice koje se skrivaju u njihovim dubinama.

Tadž Mahal

Legenda kaže da je vladar Mughala, Šah Jahan naredio da se graditeljima Tadž Mahala odseku šake, kako više nikad ne bi mogli da naprave nešto tako lepo. Ipak ne postoji pisani zapis koji bi potvrdio tu legendu.

Genijalnost izgradnje tog spomenika je između ostalog u tome, što su njegove arhitekte nagnuti minareti da stoje lagano prema spoljašnjosti, tako da u slučaju zemljotresa ne padnu na središnji deo građevine.

Burž Khalifa

Puno se pisalo i govorilo o ovom zdanju koje se uzdiže nebu pod oblake sa svojih 828 metara visine koje pritom nosi titulu najviše zgrade na svetu.


Kako bi izdržao jake nalete vetra, Burž Khalifa dizajniran je sa unutrašnjim jezgrom na koje se naslanjaju tri njegova krila pod ugom od 120 stepeni jedan prema drugom. Prilikom naleta vetra na dva krila, treće pruža potporu i odupire se nastalim silama.
Legenda citoce ne kaze vec cinjenice kazuju legendo:mrgreen:


Od zlatnih minerala i kamenja je muljan malter i korenje niklo na drvetu pored Tadz Mahala jer njegova voljena, svako mora da zna koliko ju je voleo!
 
Poruka
7.665
Moai, Uskršnja ostrva (Rapa Nui)

Ove ogromne kipove (prema jednoj od teorija) krivi su za nestanak starih stanovnika Uskršnjih ostrva. Kako su postavljeni na mestima gde stoje pokazale su tek satelitski snimci Uskršnjeg ostrva, napravljeni 2005. godine, koji su pokazali tragove u zemlji kako vode od kamenoloma u kom su ti kipovi od 10 metara isklesani.

Nakon što bi užem osigurali glave kipova, manji timovi bi ih odšetali do njihovog mesta na padini.

Stounhedž

Vanzemaljci, druidi i svi između njih bili su predmet teorija o tome ko je izgradio tu mega-građevinu. Nedavni dokazi sugerišu kako je izgrađen kako bi se slavila zimska kratkodnevnica, a ne ljetnja, kao što je prethodno bilo predloženo.

Oko 2600. godine pre Hrista kamenje je (verovatno) rekom prevezeno iz kamenoloma u Velsu, a svaki kamen je spušten u za njega predviđenu rupu.

Ajfelov toranj

Izgrađen za Svetski sajam 1889. godine u Parizu, sam Ajfel se prvi popeo na njegov vrh putem 1710 stepenica. Sa svojih 324 metara visine, Ajfelov toranj bio je korisna radio antena pomoću koje su Nemci slali kodirane poruke svojim snagama u Drugom svetskom ratu.

Svakih sedam godina na toranj se potroši 50 tona boje kako bi mu se obnovio izgled.
Stonhendz je dolomen, odnosno iz doba praistorije nadgroban spomenik I jedan hram, hram je tokom hiljada godina srusen usled zemljotresa.
Tako da je veoma impresivna ta gradjavina.
Kamenja su donosili na tockovima od drveta, potom bi se slagale na specificne drvene dizalice pricvrscenim kanapom od susene trske.
Hram je sluzio kao zrtvenik za zivotinje, koje su prinosene kao zrtvu za plodnost zemlje.
 

krflsd

Primećen član
Poruka
789
Empajer Stejt bilding u Njujorku:

Jedna od najpoznatijih građevina na svetu, sasvim sigurno je Empajer Stejt Bilding (eng. The Empire State Building). Zanimljivo je saznanje kako se na početku 18. veka na mestu gde se sada nalazi ovaj objekat, nekada nalazila farma.

Krajem 1820. godine farma prestaje sa radom i taj posed dolazi u vlasništvo poznate i izuzetno ugledne porodice Astor, tačnije u posed Džona Jakoba Astora (eng. John Jacob Astor).


Nekada je na prostoru sadašnjeg Empajer Stejt Bildinga postojala farma!


Naslednici Džona Jakoba Astora su na mestu nekadašnje farme, 1890. godine izgradili hotel pod nazivom Astoria. Na lokaciji pored tadašnjeg hotela, Džon Jakob Astor 4. (John Jacob Astor IV), izgradio je i otvorio još jedan deo hotela Astoria koji je posedovao visinu od 16 spratova.


Empajer



Ovaj hotel je posedovao čak 1300 soba i zbog toga je tada smatran najvećim hotelom na svetu. Oba dela hotela Astoria bila su u funkciji sve do 1920. godine, kada je zbog očigledne zastarelosti hotel prodat. Do tada je ovaj deo grada smatran centrom društvenog života elite, međutim nešto kasnije sva važnija dešavanja grada događala su se severnije od 34. ulice pa je hotel bio prodat i ubrzo zatvoren 3. maja 1929. godine.


Hotel Astoria bio je izgrađen 1890. godine!


Novi vlasnik lokacije postala je kompanija Betlehem Inženjering korporacija (eng. Bethlehem Engineering Corporation). Ova kompanija je prvobitno planirala da na lokaciji nekadašnjeg hotela izgradi poslovnu zgrada sa 25 spratova.

Predsednik kompanije Flojd De l Brovn (Floyd De L. Brown) trebao je isplatiti milion dolara pa je prvo isplatio 100.000 Dolara te se zadužio kod banke u vrednosti 900.000 dolara kako bi dug isplatio u celosti. Međutim Flojd nije uspeo na vreme da otplati kredit pa je lokacija naknadno prodata kompaniji Empajer Stejt (Empire State Inc.). Poznato je da su vlasnici Empajer Stejt bili bogati investitori, a među njima se našao i nekadašnji guverner Njujorka E. Smit.


Hotel Astoria prodat je 1920. godine!


Novi vlasnici lokacije, planirali su izgradnju poslovne zgrade koja je trebala posedovati 50 spratova. Međutim bilo je potrebno čak petnaest revizija projekta da bi se došlo do konačnog rešenja. Donešena je odluka da zgrada poseduje čak 86 spratova, a da se na vrhu zgrade postavi jarbol. Kako se revizijom prvobitnog projekta puno toga promenilo, investitori su kupili dodatno zemljište koje se nalazilo pored tadašnjeg hotela Astoria.


Najviša zgrade na svetu



Rušenje nekadašnjeg hotela započeto je u oktobru mesecu 1929. godine, a zanimljivo je što su temelji buduće poslovne zgrade izliveni pre nego što je hotel bio potpuno srušen. Zvaničan početak izgradnje je bio 17. marta 1930. godine, a neobično je za ono vreme što je građen po jedan ceo sprat dnevno i što je planirano da objekat bude useljen samo 18 meseci od početka izgradnje. Poznato je da je tokom gradnje za samo 10 dana podignuto čak 14 spratova. Zna se da je na iskopu zemlje za temelje, radilo čak 300 ljudi u dve smene od po 12 sati, a da je Smit postavio kamen temeljac u vidu kutije u koju su bili stavljeni neki važni dokumenti, novine New York Times od prethodnog dana, kao i svi apoeni metalnih novčanica koje su iskovane 1930. godine.

Plan je predviđao da donji spratovi budu veći od gornjih i da zgrada ima oblik olovke i da 50 gornjih spratova ima nesmetan pogled na ceo grad Njujork. Odlična organizacija je omogućila da svih 86 spratova bude izgrađeno 19. septembra, samo šest meseci nakon početka gradnje objekta, dok je jarbol postavljen već u novembru.


Izgradnja Empajer Stejt bildinga započeta je 17. marta 1930. godine!


Izgradnja Empajer Stejt Bildinga imala je velikog odjeka u gradu te su započela nadmetanja i želja nekih drugih investitora da baš njihov objekat bude najvišlji u celom Njujorku. Ovo nadmetanje je pokrenulo naglu izgradnju visokih zgrada u Americi koje je nazvano „Trka u nebo“ (Race into the Sky).

Investitor Krajsler zgrade (Chrysler Building), želeo je da njegova zgrada po svaku cenu bude višlja od Empajer Stejt Bildinga pa je pomno pratio planove investitora te zgrade. Obe strane su krile svoje planove u želji da neko od njih ne doda još neki element zgrade u poslednjem momentu izgradnje, koji bi tu zgradu učinio najvišljom u Njujorku.

Verujemo da je ovo nadmetanje stvaralo veliku nervozu kod investitora obe zgrade, ali verujemo da su se pojedini građani Njujorka dobro zabavljali u ovom takmičenju i nadmudrivanju. Smatra se kako je 1920-tih Trka u nebo podsticala veliku dozu optimizma među ljudima tih godina.


Tokom izgradnje investitori Empajer Stejt Bildinga i Krajslerove zgrade nadmudrivali su se čija će zgrada konačno biti najvišlja u Njujorku!


Na gradilište su svakodnevno pristizale ogromne količine građevinskog materijala: 5000 džakova cementa, 350 kubika peska, 300 džakova kreča i 16.000 pregradnih betonskih ploča. Na pet još nedovršenih spratova fomirani su prostori gde su se radnici svakodnevno hranili, kako ne bi svaki put sa velike visine silazili na zemlju.

Za izgradnju je naručeno čak 57.480 tona čeličnih šina od kojih je formirana konstrukcija Empajer Stejt Bildinga. Koja je to količina jasno govori i podatak da je približna količina naručena za izgradnju dva druga oblakodera koja su građena u Njujorku.


Empajer Stelt Building



Prosto jezivo i nestvarno izgleda kada pogledate stare fotografije na kojima se vidi kako radnici uz osmehe ručaju pa čak i leže dok se odmaraju na samo nekoliko centimetara metalnih šina na ko zna kom spratu. Primetno je na tim starim fotografijama, kako su radnici radili na velikim visinama i da često nisu bili obezbeđeni bilo kakvim vezivanjem radi lične sigurnosti.

Radnici su jeli i odmarali na velikim visinama i to na čeličnim šinama širine samo nekoliko centimetara!

Svečano otvaranje je uz prisustvo velikog broja zvanica upriličeno 1. maja 1931. godine. Herbert Huver (Herbert Hoover) tadašnji predsednik SAD je pritiskom na dugme iz Vašingtona svečano upalio sva svetla u objektu. Zgrada je svečano za sve druge osobe bila zvanično otvorena narednog dana.

Zna se kako je svečano otvaranje Empajer Stejt Bildinga upriličeno čak 45 dana pre predviđenog datuma. Udruženje Peta Asocijacija (the Fifth Avenue Association) 1931. godine zgradi Empajer Stejt Bilding je poklonila Zlatnu medalju, što je značilo da je to najbolje dizajnirana zgrada na Petoj Aveniji u 1931. godini.

U filmu King Kong koji je promovisan 2. marta 1933. godine, videlo se kako se glavni lik filma penje uz ovu zgradu. Ovaj film je doveo do toga da tek izgrađeni poslovni objekat postane prava filmska ikona. Mali broj lokala je u ovom objektu izjnajmljen ili kupljen na samom početku korišćenja, jer je Empajer Stejt Bilding građen tokom velike depresije.

Ipak nakon velikih napora i konstantnih marketinških promocija zgrade, sve je krenulo na bolje. Od tada raste zainteresovanost turista da poseti zgradu i da za vožnju liftom do vrha objekta plati 1 Dolar. Potpuno je jasno da od tada Empajer Stejt Building postaje prava turistička atrakcija ne samo u Americi, nego i celom svetu.
tekst https://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/Empajer-Stejt-Bilding-154.html
fotografije: Pixabay ; https://sr.wikipedia.org/
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.