Jedna od najpoznatijih građevina na svetu, sasvim sigurno je Empajer Stejt Bilding (eng.
The Empire State Building). Zanimljivo je saznanje kako se na početku 18. veka na mestu gde se sada nalazi ovaj objekat, nekada nalazila farma.
Krajem 1820. godine farma prestaje sa radom i taj posed dolazi u vlasništvo poznate i izuzetno ugledne porodice Astor, tačnije u posed Džona Jakoba Astora (
eng. John Jacob Astor).
Nekada je na prostoru sadašnjeg Empajer Stejt Bildinga postojala farma!
Naslednici Džona Jakoba Astora su na mestu nekadašnje farme, 1890. godine izgradili hotel pod nazivom Astoria. Na lokaciji pored tadašnjeg hotela, Džon Jakob Astor 4. (John Jacob Astor IV), izgradio je i otvorio još jedan deo hotela Astoria koji je posedovao visinu od 16 spratova.
Ovaj hotel je posedovao čak 1300 soba i zbog toga je tada smatran najvećim hotelom na svetu. Oba dela hotela Astoria bila su u funkciji sve do 1920. godine, kada je zbog očigledne zastarelosti hotel prodat. Do tada je ovaj deo grada smatran centrom društvenog života elite, međutim nešto kasnije sva važnija dešavanja grada događala su se severnije od 34. ulice pa je hotel bio prodat i ubrzo zatvoren 3. maja 1929. godine.
Hotel Astoria bio je izgrađen 1890. godine!
Novi vlasnik lokacije postala je kompanija Betlehem Inženjering korporacija (eng.
Bethlehem Engineering Corporation). Ova kompanija je prvobitno planirala da na lokaciji nekadašnjeg hotela izgradi poslovnu zgrada sa 25 spratova.
Predsednik kompanije Flojd De l Brovn (
Floyd De L. Brown) trebao je isplatiti milion dolara pa je prvo isplatio 100.000 Dolara te se zadužio kod banke u vrednosti 900.000 dolara kako bi dug isplatio u celosti. Međutim Flojd nije uspeo na vreme da otplati kredit pa je lokacija naknadno prodata kompaniji Empajer Stejt (
Empire State Inc.). Poznato je da su vlasnici Empajer Stejt bili bogati investitori, a među njima se našao i nekadašnji guverner Njujorka E. Smit.
Hotel Astoria prodat je 1920. godine!
Novi vlasnici lokacije, planirali su izgradnju poslovne zgrade koja je trebala posedovati 50 spratova. Međutim bilo je potrebno čak petnaest revizija projekta da bi se došlo do konačnog rešenja. Donešena je odluka da zgrada poseduje čak 86 spratova, a da se na vrhu zgrade postavi jarbol. Kako se revizijom prvobitnog projekta puno toga promenilo, investitori su kupili dodatno zemljište koje se nalazilo pored tadašnjeg hotela Astoria.
Rušenje nekadašnjeg hotela započeto je u oktobru mesecu 1929. godine, a zanimljivo je što su temelji buduće poslovne zgrade izliveni pre nego što je hotel bio potpuno srušen. Zvaničan početak izgradnje je bio 17. marta 1930. godine, a neobično je za ono vreme što je građen po jedan ceo sprat dnevno i što je planirano da objekat bude useljen samo 18 meseci od početka izgradnje. Poznato je da je tokom gradnje za samo 10 dana podignuto čak 14 spratova. Zna se da je na iskopu zemlje za temelje, radilo čak 300 ljudi u dve smene od po 12 sati, a da je Smit postavio kamen temeljac u vidu kutije u koju su bili stavljeni neki važni dokumenti, novine New York Times od prethodnog dana, kao i svi apoeni metalnih novčanica koje su iskovane 1930. godine.
Plan je predviđao da donji spratovi budu veći od gornjih i da zgrada ima oblik olovke i da 50 gornjih spratova ima nesmetan pogled na ceo grad Njujork. Odlična organizacija je omogućila da svih 86 spratova bude izgrađeno 19. septembra, samo šest meseci nakon početka gradnje objekta, dok je jarbol postavljen već u novembru.
Izgradnja Empajer Stejt bildinga započeta je 17. marta 1930. godine!
Izgradnja Empajer Stejt Bildinga imala je velikog odjeka u gradu te su započela nadmetanja i želja nekih drugih investitora da baš njihov objekat bude najvišlji u celom Njujorku. Ovo nadmetanje je pokrenulo naglu izgradnju visokih zgrada u Americi koje je nazvano „Trka u nebo“ (
Race into the Sky).
Investitor Krajsler zgrade (
Chrysler Building), želeo je da njegova zgrada po svaku cenu bude višlja od Empajer Stejt Bildinga pa je pomno pratio planove investitora te zgrade. Obe strane su krile svoje planove u želji da neko od njih ne doda još neki element zgrade u poslednjem momentu izgradnje, koji bi tu zgradu učinio najvišljom u Njujorku.
Verujemo da je ovo nadmetanje stvaralo veliku nervozu kod investitora obe zgrade, ali verujemo da su se pojedini građani Njujorka dobro zabavljali u ovom takmičenju i nadmudrivanju. Smatra se kako je 1920-tih Trka u nebo podsticala veliku dozu optimizma među ljudima tih godina.
Tokom izgradnje investitori Empajer Stejt Bildinga i Krajslerove zgrade nadmudrivali su se čija će zgrada konačno biti najvišlja u Njujorku!
Na gradilište su svakodnevno pristizale ogromne količine građevinskog materijala: 5000 džakova cementa, 350 kubika peska, 300 džakova kreča i 16.000 pregradnih betonskih ploča. Na pet još nedovršenih spratova fomirani su prostori gde su se radnici svakodnevno hranili, kako ne bi svaki put sa velike visine silazili na zemlju.
Za izgradnju je naručeno čak 57.480 tona čeličnih šina od kojih je formirana konstrukcija Empajer Stejt Bildinga. Koja je to količina jasno govori i podatak da je približna količina naručena za izgradnju dva druga oblakodera koja su građena u Njujorku.
Prosto jezivo i nestvarno izgleda kada pogledate stare fotografije na kojima se vidi kako radnici uz osmehe ručaju pa čak i leže dok se odmaraju na samo nekoliko centimetara metalnih šina na ko zna kom spratu. Primetno je na tim starim fotografijama, kako su radnici radili na velikim visinama i da često nisu bili obezbeđeni bilo kakvim vezivanjem radi lične sigurnosti.
Radnici su jeli i odmarali na velikim visinama i to na čeličnim šinama širine samo nekoliko centimetara!
Svečano otvaranje je uz prisustvo velikog broja zvanica upriličeno 1. maja 1931. godine. Herbert Huver (
Herbert Hoover) tadašnji predsednik SAD je pritiskom na dugme iz Vašingtona svečano upalio sva svetla u objektu. Zgrada je svečano za sve druge osobe bila zvanično otvorena narednog dana.
Zna se kako je svečano otvaranje Empajer Stejt Bildinga upriličeno čak 45 dana pre predviđenog datuma. Udruženje Peta Asocijacija (
the Fifth Avenue Association) 1931. godine zgradi Empajer Stejt Bilding je poklonila Zlatnu medalju, što je značilo da je to najbolje dizajnirana zgrada na Petoj Aveniji u 1931. godini.
U filmu King Kong koji je promovisan 2. marta 1933. godine, videlo se kako se glavni lik filma penje uz ovu zgradu. Ovaj film je doveo do toga da tek izgrađeni poslovni objekat postane prava filmska ikona. Mali broj lokala je u ovom objektu izjnajmljen ili kupljen na samom početku korišćenja, jer je Empajer Stejt Bilding građen tokom velike depresije.
Ipak nakon velikih napora i konstantnih marketinških promocija zgrade, sve je krenulo na bolje. Od tada raste zainteresovanost turista da poseti zgradu i da za vožnju liftom do vrha objekta plati 1 Dolar. Potpuno je jasno da od tada Empajer Stejt Building postaje prava turistička atrakcija ne samo u Americi, nego i celom svetu.
tekst
https://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/Empajer-Stejt-Bilding-154.html
fotografije: Pixabay ;
https://sr.wikipedia.org/
