(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MALO I MNOGO
Od mog mnogo
Ti možeš uzeti sve
Od tvog malo
Ja ne mogu da načinim mnogo koliko mi treba
Bez tvog malo, ja mogu
Ali, da li ti bez mog mnogo možeš?
Navika je čudo, a potreba još veće
Mislite da je samo ljubavna pesma.....eeeeeeeeee, nije...razmislite, primenite je na šefa, šeficu, prijatelja, prijateljicu, na mnoge životne situacije, a možete i na ljubav. Ionako svako čita sobom tj. nevezano za ono što napisah hahahaha
Usled različitosti, ljudi mogu davati malo ili mnogo u bilo kojoj vrsti odnosa, a sve zavisi od karaktera i same duhovno-umne sposobnosti osobe da se samopopravi, promeni i da taj vetar u ledja iskoristi da ide napred. Prvo mora da doživi taj odnos kao vetar, a od karaktera i pameti zavisi da li će mu okrenuti ledja pa da je vetar gura napred, ili će mu okrenuti lice pa da se ne pomakne s mesta. Uvek ima šta da se popravi kod svakoga od nas.
Odnos izmedju dve osobe, od kojih jedna stalno daje, brine, ispunjava želje, misli, dok druga samo uzima i tek ponekad se seti da da nešto lepo drugoj osobi, da zahvali, da pokaže rečju ili delom, svejedno je, eeeee, takav odnos ume biti jako težak za osobu koja konstantno daje. Ona se uvek oseća omalovaženom, neželjenom, nepoštovanom, a to su osećaji koji ne stvaraju već razaraju. Pa pobogu, zaboli i kad i poklončić date prijateljici a ona se ne zahvali, a kamoli nešto drugo. Koliko puta ste pomislili „ja bre stalno nešto dajem ovoj mojoj familiji, činim, a oni meni nikad....koliko god da radim na poslu, ovaj moj šef stalno traži još,još i nikad da pohvali, da da podstrek....samo ja radim sve po kući, niko ništa ne pipa,osećam se kao krpa...brinem o njemu/njoj a on/ona celog veka nije brinuo/la ni o kome osim o sebi......mama, a kad će tata ustati od televizora ili kompa i doći da me zagrli?......tata, zašto se mama stalno sa svima svadja, lepše je kad se svi smejemo...muka mi je od ovog klijenta koji sve tako lepo, slatko a zapravo samo zahteva da budem stalno na raspolaganju a ne plaća a znam da ima para....itd. Što se dečice tiče, ko misli da će mu dete ovakve slike zaboraviti, grdno se vara. Istrče te slike u kasnijem dobu i pokrene čitavu lavinu tog trena i svih prošlih trenutaka i ni malo nisu naivne....vode pravo do nepoštovanja.
Osoba koja malo daje onu drugu podrazumeva tj. podrazumeva njeno bezuslovno davanje. Zašto? Zato što osoba koja brine, misli, radi, stvara, trudi se, je prosto takva da ima unutrašnju potrebu za tim. Njen karakter je takav i ona će se truditi dugo pokušavajući da pokrene nedavanje, prilagodjava se, muči sebe, smanjuje se i biva sve nezadovoljnija dok se nedavanje čudom čudi hahaha....i to tako traje dok joj ne pukne film hahaha Svojim nedavanjem, nedavanje ubija davanje. Umesto da nedavanje bude sretno što je imalo sreće da takvo davanje sudbina baš njemu dodeli, pa da se brine da ono dugo živi i sebe pored nje prepravi da više daje, nedavanje sebično ubija i naravno nije ni svesno toga jer je ili glupo ili lenjo da se menja a o egu neću ni da pričam jer se on podrazumeva, mada je svesno da to što radi ne valja jer se davanje kad-tad pobuni, zacvili, zajauče, pa zaurla....i na kraju okrene se i ode. Nedavanje, ili malodavanje, svojim nedavanjem zapravo previše traži od davanja....traži da se davanje samoubije.
Osobi koja malo daje u nekom odnosu u odnosu na drugu osobu koja više daje, zapravo je manje stalo do tog odnosa, nije je briga. A i kada postane svesna toga da joj davanje nedostaje , uglavnom davanje bude već jako daleko.Takve osobe daju mnogo samo kada su u euforičnom stanju, i to sebe radi. Inače im je u svim stanjima stalo samo do sebe.
Istina je da smo svi mi na momente sebični i okrenuti sebi i to je normalno i potrebno jer je prostor i vreme za sebe samoga svakom neophodno ( i ja sam sad sebična....umesto da radim ili odem kući ja pišem, ali mi je ovo potrebno iako je užasno teško....hodati po ovoj mojoj ivici u ovom trenu a ne pasti.....tako je lako pasti....i vrti mi se u glavi....) .......ali sebičnost kao karakterna crta je konstanta. E sad, ko nije lenj da se menja i ko je dovoljno pametan da to učini na vreme, skidam kapu.
I još nešto....mnogi će reći „ne može se drugačije, takva je osoba, ne odlučuje ta osoba, te stoga ona nije kriva“ i još mnogo drugih opravdanja, pametnih, mislenih ili tupavih koja služe kao paravan da se sakrije samokrivica i onaj drugi privoli da i dalje daje jer to tako nedavanju godi....a ja kažem netačno i pitam „ ko je kriv jer je učinio/la to i to ako ne počinilac?“ Ako nedavanje ima pravo da davanje stavi pred svršen čin i ubije ga nedavanjem ili traženjem da se smanji (a uvek se tu radi o ubistvu jer davanje samo od sopstvenog davanja i primanja od onog drugog živi, te pored ovog prvog izumre od gladi), onda davanje ima pravo da utepa nedavanje traženjem da se nedavanje menja na bolje, tj. da daje više. U svakom slučaju, davanje bar traži da se nedavanje promeni zarad opstanka tog odnosa, dok nedavanje sebično, ne pitajući ubija taj odnos.
Dakle.....malo i mnogo nema budućnost, osim moranja.
Njihova jedina budućnost u kojoj će obe živeti je, kao i uvek, u ravnoteži, a za nju treba oboje iz tog odnosa, kakav god da je ili da davanje nadje drugo davanje kako bi živelo a nedavanje će se ionako snaći hahahaah
Sve više ljudi je okrenuto samo sebi, samo šta oni žele, ne vide druge i što je najgore, nije ih briga. Totalno suprotno prirodi koja je u svemu stvorila parove....isto a različito.
Moji roditelji su u svemu bili totalne suprotnosti, pa i u davanju tj. nedavanju. Nedavanje je ubilo davanje i jedan porod. Svojim nedavanjem je stalno tražio da se ono prihvati, da se prihvati sebičnost, nebriga, nepažnja, netolerancija. Nije mogao drugačije? Netačno. Nije hteo drugačije jer je bio obasut davanjem i prihvatanjem. Nedavanje još uvek ne daje, mada je star i bolestan i traži nadzor te se stoga prepodobio hahaha....Maja i dalje daje i svi njeni ukućani, jer takvi su...kako drugačije nego sobom živeti....ne damo da nas nedavanje ubije...eto...
Jako sam umorna...ivica....nemam snage da ispravljam tekst, ali mislim da sam uspela...zadovoljna sam sobom...odoh kući na lečenje
PS Dobar dan......i dovidjenja
STO STE ME PODSETILI NA TO DA VOLIM ONO STO JESAM,