Mali virtuelni klub pisaca kratkih i dugih formi

[Direkt]

Problem je što je tema sto puta prežvakana, i on ne može reći da niko nije govorio istinu kada je istina čudnovat pojam ako je uparimo sa istorijom
I Šindlerova lista je film nastao po istinitim događajima, i uglavnom se bazira na istini ali radi dolaska do više vrednosti tu su naknadno ubačene i neke sporedne stvari koje su tu da bi poboljšale priču. Iako nužno nisu istina ne znači da smetaju. Umetnost nije uvek istina.

 

[Mensch-Maschine]

Meni je simpatično što vi sad ozbiljno raspravljate o ovome. Simpatično i pomalo tužno.

 

[Василиј Зајцев]

A šta te je navelo na taj korak?

Misliš da si talentovan?
Misliš da imaš veoma originalnu ideju?
Želiš da duboke tajne, do kojih si došao proučavanjem biografija nekih učesnika rata, otkriješ narodu?
Misliš da ćeš se opariti?
Misliš da ćeš se proslaviti?
Imaš para na bacanje, ili pak misliš da će neko finansirati projekat amatera?
Misliš da poznaješ istoriju dovoljno dobro da nam ispričaš celu priču o jednom takvom događaju i da nam otkriješ prave istine?

Ja mislim da od toga nema ništa, ne ostavljaš pozitivan utisak ("scenarijo", cela priča o Drugom ratu, moš mislit), ali neću ništa da kažem dok ne vidim deo toga.

Meni veruj nije do para, mislim da imam orginalnu ideju da prepričam najvažniji događaj u ljudskoj istoriji, opet ponavljam, ne bavi se film određenim događajom, već celim ratom, prikazuje kako su ljudi prolazili kroz taj rat, šta su doživeli, kakav je utisak taj rat ostavio na njih, naravno da bi hteo da film postane poznat, jer meni je cilj da što više ljudi razbije neke predrasude o tom ratu.

- - - - - - - - - -

Meni je simpatično što vi sad ozbiljno raspravljate o ovome. Simpatično i pomalo tužno.

Hvala ti što mislim da je simpatična, ali zašto je pomalo tužna?

 

[Mensch-Maschine]

Hvala ti što mislim da je simpatična, ali zašto je pomalo tužna?

Zato što ovaj tvoj poduhvat izgleda kao da u garaži pokušavaš da napraviš spejs šatl koji će da naseli ljude na Mars.
Lepo je imati hobi, ali treba i biti realan po pitanju sopstvenih mogućnosti.

 

[Sojo]

Ovako, treba da prati živote tih ljudi u ratu, šta su oni radili, kako su se borili protiv nacizma i fašizma, neki su vojnici na frontu, neki su bili vojnici pa su sad u pokretima otpora, u prvom delu bi trebalo radnja da se počne jedno mesec dana pre početka rata, da bi se gledaoci upoznali sa likovima, onda bi krenula akcija.

P.S. Naravno da bude približno istinito, pošto ni u jednom filmu nema 100% istine.

Hajde ne lupetaj opancima, i ne izmišljaj toplu vodu!? Nema "približne" istine, alo!

Mi imamo na tone filmskom materijala iz tog doba gdje je samo jedan glumac pobio sve naciste a da ne govorimo o drugim koji i danas žive od te (titoitske) slave, gdje niko živ ne može dobiti ulogu jer oni su Bog i batina.

Malo djetinjasto zamajavanje i lupetanje na stranicama knjževnosti i poezije (kako Quentin reče).

 

[Василиј Зајцев]

Hvala svima na iskrenom mišljenju.

 

[Direkt]

Dok ne vidim delo, ne mogu reći da li je neko umetnik ili ne ako se takvim on sam naziva

Mnogi smatraju sebe umetnicima. A retko ko to jeste. Pogotovo ne onaj koji mnogo priča a malo pokazuje.

 

[Василиј Зајцев]

LOKACIJA: Francusko-Belgijska granica

Datum: 29.05.1940

Tek mobilizovane Britanske snage. Dvojica nepoznanika počinju razgovor

Paul Wilson: Imaš duvana?
Robert Johnson: Naravno, evo ti.
Wilson:Hvala. Kako se zoveš?
Johnson: Robert Johnson. Ti?
Wilson: Paul Wilson. Odakle si?
Johnson: Iz Jorkšira, ti?
Wilson: Iz Birmingema.
Johnson: Bio sam tamo, jako lep grad. Imaju jako lepe devojke.(smeju se).
Wilson: Šta si po zanimanju?
Johnnson: Učitelj engleskog. Čime se ti baviš?
Wilson: Ma ja držim malu porodičnu stolariju.
Johnson: Lepo.
Wilson: Imaš li ženu, decu?
Johnson: Imam ženu i dvoje dece, jako ih volim, evo pokazaću ti sliku (pokaže mu sliku).
Wilson: Baš ste lepa porodica. Ja lično, nemam niti ženu, niti decu, ali samo mogu zamisliti koliko ti nedostaju.
Johnson: Mnogo mi nedostaju. Čuvam njihovu sliku kao amajliju, čuvaće me kroz ovaj podmukli rat, samo čekam da se vratim kući, da zagrlim dragu, da poljubuim decu, oni su sve što imam, bez njih nebi bio to što jesam.
Wilson: Ma izdržaćemo, jaki smo mi, odnećemo pobedu kao i naši očevi u Velikom ratu!
Komandant: Dosta priče, svi u stroj MIRNO!
Komandant: Mi smo ovde danas, uz naše Francuske saveznike, da se odbranimo od najezde Hitlera i njegovih nacista! Vi ste oslonac naše armije, morate biti svaki čas 100%, neprijatelj vreba i samo čeka trenutak da se opustimo. Mi im nećemo dozvoliti taj trenutak. Setite se vaših očeva, što su dali živote u Velikom ratu, za slobodu i ponos otadžbine. Zapamtite vojnici, bolje je i časno poginuti, nego kukavički pobeći! Zaustavićemo Hitlera, i dati mu do znanja da Velika Britanija nije tek tamo neka država. Neka je Bog sa vama. VOLJNO!

Evo jedan mali odlomak, napominjem da je ovo tek prva verzija, biće još ispravaka i mijenjanja. Nisam mogao dio sa borbama, nemam vremena toliko pisati, pošto pišem ručno scenarijo.

 

[quentin]

LOKACIJA: Francusko-Belgijska granica

Datum: 29.05.1940

Tek mobilizovane Britanske snage. Dvojica nepoznanika počinju razgovor

Paul Wilson: Imaš duvana?
Robert Johnson: Naravno, evo ti.
...

Pa sad, nije baš da ovdje možemo pročitati one ultimativne istine o Drugom svjetskom ratu koje si najavio. Zapravo, kad bih sad rekao da ovo nije originalno, to bi vjerovatno bio najveći eufemizam u istoriji. Međutim, nema veze, zaista bi bilo gubljenje vremena ulaziti u neku diskusiju o ovom tvom projektu. Ono što te želim pitati ima veze sa opštim obrazovanjem: znaš li ti uopšte šta je to filmski scenario? Mi iz ovoga gore ne vidimo ni kako izgledaju ta dva Engleza, ni gdje se nalaze, niti ima bilo kakvih didaskalija, bilo kakvih uputstava reditelju i glumcima, sve što smo dobili je besmisleno trivijalni dijalog i malo patriotskog govora za koji bi dobio možda 4- kod nekog benevolentnog nastavnika jezika u šestom osnovne.

Ti si očito fasciniran istorijom Drugog svjetskog rata, i to je sjajna stvar! Klinci tvojih godina vrijeme gube na fejsbuku i igricama, a ti čitaš istorijske knjige - odlično! Međutim, pokušaj taj svoj entiuzijazam usmjeriti u nekom drugom pravcu, pisanje scenarija je ozbiljan zanat.

 

[Dragoljub69]

Dragoljube, el mogu ja nešto da kažem umetniku sada?

Nemoj samo meni da rekneš...
A inače,scenario i ne treba da se petlja u režiju,scenografiju,koreografiju,fotografiju...
Osnova scene (odgovor na 5 novinarskih:ko ,kad,gde,šta,kako)i dijalozi ,atmosfera,misli,naracija...Dovoljno,
takav scenario pravi filmađija pozdravlja...
Inače...ja sam za postmoderniji dijalog..,a može i bez dijaloga-samo naznaka radnje i eksterijera...
Uzor divnog scenarija je ,meni Berlin Aleksanderplac...Nešto što prevazilazi književna dela...

 

[Sojo]

Wilson: Ma ja držim malu porodičnu stolariju.

LOKACIJA: Francusko-Belgijska granica

Datum: 29.05.1940

Tek mobilizovane Britanske snage. Dvojica nepoznanika počinju razgovor

Paul Wilson: Imaš duvana?
Robert Johnson: Naravno, evo ti.
Wilson:Hvala. Kako se zoveš?
Johnson: Robert Johnson. Ti?
Wilson: Paul Wilson. Odakle si?
Johnson: Iz Jorkšira, ti?
Wilson: Iz Birmingema.
Johnson: Bio sam tamo, jako lep grad. Imaju jako lepe devojke.(smeju se).
Wilson: Šta si po zanimanju?
Johnnson: Učitelj engleskog. Čime se ti baviš?

Johnson: Lepo.
Wilson: Imaš li ženu, decu?
Johnson: Imam ženu i dvoje dece, jako ih volim, evo pokazaću ti sliku (pokaže mu sliku).
Wilson: Baš ste lepa porodica. Ja lično, nemam niti ženu, niti decu, ali samo mogu zamisliti koliko ti nedostaju.
Johnson: Mnogo mi nedostaju. Čuvam njihovu sliku kao amajliju, čuvaće me kroz ovaj podmukli rat, samo čekam da se vratim kući, da zagrlim dragu, da poljubuim decu, oni su sve što imam, bez njih nebi bio to što jesam.
Wilson: Ma izdržaćemo, jaki smo mi, odnećemo pobedu kao i naši očevi u Velikom ratu!
Komandant: Dosta priče, svi u stroj MIRNO!
Komandant: Mi smo ovde danas, uz naše Francuske saveznike, da se odbranimo od najezde Hitlera i njegovih nacista! Vi ste oslonac naše armije, morate biti svaki čas 100%, neprijatelj vreba i samo čeka trenutak da se opustimo. Mi im nećemo dozvoliti taj trenutak. Setite se vaših očeva, što su dali živote u Velikom ratu, za slobodu i ponos otadžbine. Zapamtite vojnici, bolje je i časno poginuti, nego kukavički pobeći! Zaustavićemo Hitlera, i dati mu do znanja da Velika Britanija nije tek tamo neka država. Neka je Bog sa vama. VOLJNO!

Evo jedan mali odlomak, napominjem da je ovo tek prva verzija, biće još ispravaka i mijenjanja. Nisam mogao dio sa borbama, nemam vremena toliko pisati, pošto pišem ručno scenarijo.

Ha ha ha ha haaaaa, od koga si ukrao dijalog u ekavici...?? A objašnjenje pišeš ijekavicom...

Eh, "Zajec, Zajec, kaj si nam se premanduril, uši skratil rep produljil"

Pa sad, nije baš da ovdje možemo pročitati one ultimativne istine o Drugom svjetskom ratu koje si najavio. Zapravo, kad bih sad rekao da ovo nije originalno, to bi vjerovatno bio najveći eufemizam u istoriji. Međutim, nema veze, zaista bi bilo gubljenje vremena ulaziti u neku diskusiju o ovom tvom projektu. Ono što te želim pitati ima veze sa opštim obrazovanjem: znaš li ti uopšte šta je to filmski scenario? Mi iz ovoga gore ne vidimo ni kako izgledaju ta dva Engleza, ni gdje se nalaze, niti ima bilo kakvih didaskalija, bilo kakvih uputstava reditelju i glumcima, sve što smo dobili je besmisleno trivijalni dijalog i malo patriotskog govora za koji bi dobio možda 4- kod nekog benevolentnog nastavnika jezika u šestom osnovne.


Ti si očito fasciniran istorijom Drugog svjetskog rata, i to je sjajna stvar! Klinci tvojih godina vrijeme gube na fejsbuku i igricama, a ti čitaš istorijske knjige - odlično! Međutim, pokušaj taj svoj entiuzijazam usmjeriti u nekom drugom pravcu, pisanje scenarija je ozbiljan zanat.

Koji "šesti osnovne", predškolsko, moliti tetu u obdaništu da čita bajke...
........................................................................................................................................................

Vrh je, kad se upecamo pa upoređujemo sa Fassbenderom...

"E, jadan sam ti i prejadan brate moj slatki i medeno ljeto moje, da ni sam ne znam šta mi je i šta me boli" Kad bi znao ko je ovo napisao?

 

[LJILJA MMM]

Da ne prenosim deo po deo, kad već postoji sve zajedno

http://forum.krstarica.com/entry.php/37322-MOGUĆE-SUTRA

 

[Dragoljub69]

O č i š ć e nj e

Iz stene mrke osmatram suton kao mrežu finu koju jedva poslednji zraci
nemoćne zvezde dodiruju...
Crnilom krila izlazim na vazduh svežine večernjih zvona koja vetrovi
pokreću bez ritma,ali uporno i zamahom polećem prvo nisko i brzo,a onda sve
višlje u izmaglicu mračnu pramenastu bez zvezda,ali s dovoljno svetla da svoje
prste gledam pobelele od hladnoće i shvatanja da nazad nema...nema...nema...
Slećem na stakleni mrak koji samo bljesak ima i stajem na glatko ogledalo u
kom svoje mračno krilo ogledam...Ne da mi se više leteti,a i kuda...A i zašto...
A i čemu... Ni buđenje nije nešto ...Da li da se budim?

 

[Moghrion]

Из бесциљног и бесмисленог полусна пренула га је оштра мисао да касни.
Лежао је на боку, погледа упртог онамо, где је најудаљенији угао собе, чекајући да се очи привикну на мрак, а ум на свест.
Будан у ситан сат - прошапта, баш као што је и наслутио да ће бити, пре него што се, око поноћи, утопио у сан.
Још мало па ће моћи да препозна тамне казаљке на великом белом сату који је и даље кљуцао... Иако је знао да је скоро 2, требала му је потврда да су слутња и пређашњи сан имали везе с овим стањем које га
сналази...
Соба је почела да поприма своје обличје како су се очи привикавале на оно мало светла које је кроз прозор цурело с улице.
Киша је и даље падала, а он, погледа закованог за онај удаљени угао собе поче да схвата да улаже сав могући напор да се одржи будним, мислећи о њој, у неком смешном труду да је не изневери падом у сан.
Ни мисао, ни поглед, ни труд нису изостали, чак ни кад га је сан поново обузимао, као и црне прилике које су се све слободније врзмале по ободу видног поља.

****

Прошло је два сата.
То је била мисао која га је пробудила.
Сад већ, као отрежњен, гледао је у бели сат и тамне казаљке које су показивале скоро 4.
Скренуо је поглед ка углу собе, скоро се насмејавши борби коју је са собом водио, како му се чинило, пре тек пар тренутака.
Помисао на разлог је донела и мисао о њој.
Овог пута, знао је да има само два сата и само једно буђење пре зоре.
Овог пута је знао шта га чека и препустио се.
Дозволио је да га у сан пробуди из мисли о њој онај тунел одакле се управо вратио,

***

Из уског дворишта, управо засутог гомилом прашине, трске и прастарог блата, искашљавајући исти тај негдашњни грађевински материјал и извлачећи се испод некакве греде и шута, поново се обрео у тунелу високог
свода, препуног малих увала и ниша, у којима је, око раштрканих ватри седело десетак људи које он никада није упознао, а које је, колико и себе знао..


*
Овог пута, пробудио се и призвао свести седећи на ивици кревета...
Уместо да погледа на сат и потврди себи да је прошло два сата, празно је зурио у под, руку скрштених између колена, негујући маглену мисао да ће, ако погледа преко рамена да види њу, како спокојно спава...
Није гледао на сат. Знао је да је скоро 6...
Није погледао иза себе. Знао је да нема никог тамо...
Уместо тога, наслонио је раме назад на кревет, поглед скренуо у удаљени угао собе , мислећи, како би било да је она ту...

 

[Tol]

uh, Moghritju..ae brzo da pishesh na temi: sastavi pricu

lepo ti ovo "heklash"

 

[Dragoljub69]

uh, Moghritju..ae brzo da pishesh na temi: sastavi pricu

lepo ti ovo "heklash"

A ja ,a ja?!
(Ybt,ja proćto "Da pišneš"...Mislio da si s androida...)

 

[Tol]

O č i š ć e nj e

Iz stene mrke osmatram suton kao mrežu finu koju jedva poslednji zraci
nemoćne zvezde dodiruju...
Crnilom krila izlazim na vazduh svežine večernjih zvona koja vetrovi
pokreću bez ritma,ali uporno i zamahom polećem prvo nisko i brzo,a onda sve
višlje u izmaglicu mračnu pramenastu bez zvezda,ali s dovoljno svetla da svoje
prste gledam pobelele od hladnoće i shvatanja da nazad nema...nema...nema...
Slećem na stakleni mrak koji samo bljesak ima i stajem na glatko ogledalo u
kom svoje mračno krilo ogledam...Ne da mi se više leteti,a i kuda...A i zašto...
A i čemu... Ni buđenje nije nešto ...Da li da se budim?

e, moj galebe Jonatane
šta si uradio-uradio--tjuti i piši...ae sastavi priču da te vidim, bratko!!!

- - - - - - - - - -

i nemoj ti meni ybt nisam ti ja veca, znaš!!

 

[Tol]

samo za "nashe" sa blogova

 

[Dragoljub69]

Koincidencija podudarnosti...I mene stalno zapitkuju da li ja to pišem amaterski ili onako...

 

[Василиј Зајцев]

Ovako, posle onog prvobitnog scenarija sam mislio odustati, ali ipak je pobedila želja za filmom koji će sve objediniti. Ovo je samo kratki isečak, ne pišem po redu scenario, već polako kad me uhvati inspiracija pišem nešto, pa sastavljam lagano, pročtao sam nekoliko scenarija o WW2 filmovima, evo isečak:

INT. STALJINGRAD – KANALIZACIJA GRADA

PROLAZE KROZ ŠAHT I ULAZE U KANALIZACIJU. KANALIZACIJA DELUJE NAPUŠTENA I IDEALNA ZA PROLAZ IZA NEMAČKIH LINIJA. KRUŽNOG JE OBLIKA, SA DVE STRANE JE BETON, A U SREDINI TEČE OTPADNA VODA.
Trojica vojnika prolaze kroz kanalizaciju do njihovog odredišta. Oni su krenuli duboko iza neprijateljskih položaja da bi odredili koordinate za artiljeriju. Vidno zabrinuto lice jednog od njih. Jedan se ističe. Ime mu je Dimitri.
DIMITRI
Tridesetogodisnji vojnik , služio u mornarici, iskusan u bliskim borbama, izgubio porodicu koja je živela nedaleko od Moskve 1941. Godine. Motiv za prijavljivanje u Staljingrad je osveta za porodicu.

SUSRET SA NEMCIMA
Udarili su pravo na neprijateljsku patorlu. Kreće borba. Pucnjava iz automatskih pušaka. Jedan Rus biva ranjen.
RANJENI VOJNIK
Drži se za butinu. Drhti i pita da li će biti dobro. Jedan ga zavija, dok Dimitri puca.

BEG
Vide da su brojčano nadjačani, pa su se odlučili na povlačenje. Dimitri baca granatu. Otpadna voda se diže. Beže. Ranjeni vojnik se nalazi na ledjima svog druga.

Vraćanje na stare položaje
Dimitri postaje ljut zbog neupešno izvršenog zadatka. Bolničari odvode ranjenog vojnika.

Dimitri pali cigaretu, sedi u rovu, i vodi monolog.

DIMITRI
Kako su kurvini sinovi uspeli da otkriju naš prolaz? Moramo do večeras naći novi način da se provučemo iza položaja, inače je ova bitka za nas završena.

Dimitri kreće prema štabu divizije, u tom trenutku pada granata, ubija dvojicu vojnika. Dimitri posle kratkog šoka, ipak kreće prema štabu.

Odlazi prema štabu divizije da se posavetuje sa oficirima oko novog prolaza.

 

[Dragoljub69]

De si Zajcev,prvi snajperu pdf književnost!
Piši brale ,imaš moju podršku-scenario još niko ovde nije pisao!
Navali!

 

[Василиј Зајцев]

Evo me brale Dragoljube, trudim se mnogo oko scenaria, neću ja odustati tako lako, hvala na podršci

 

[Dragoljub69]

Hajd još neku scenu iz WW...

 

[Василиј Зајцев]

Evo još jedna, takođe Staljingrad:

EXT. STALJINGRAD, BRDO MAMAJEV KURGAN,
KOLONE VOJNIKA PRISTIŽU NA BRDO, SPREMA SE JURIŠ NA NEMAČKE POLOŽAJE, VEĆINOM MLADIĆA KOJIMA JE OVO PRVI SUSRET SA NEPRIJATELJEM, JEDAN SE IZDVAJA, IME MU JE IVAN.
IVAN SOKOLOV
Negde oko 25. Godina, nosi klasičnu svojetsku uniformu, naoružan mosin-nagantom, kreće sa svojom četom pravo u bitku.
Stižu do rovova, zauzimaju položaj, pod paljbom su haubica.

KOMANDANT
Četrdesetogodišnjak, veliki komunista i fanatista za Staljina. Odan vojsci i veruje u pobedu pomoću jake discipline.

KOMANDANT
Vojnici, ovde ste da branite svoju otadžbinu, ovo je Staljingrad, grad koji nosi ime našeg vođe, branićemo ga do poslednje kapi krvi. Staljinova naredba glasi: ’’Ni korak unazad!’’, ko ne bude poštovao tu naredbu, biće ubijen. ZA MAJKU RUSIJU, JURIŠ! (zviždi oficirskom pištaljkom)
Čitava vojska sa položaja krenula u krvavi juriš, neki se sakrivaju iza olupine, drugi bivaju ubijeni od nemačkih mitraljeza, nekolicina njih se vraća, ali ih politički komesari ubijaju. Ivan se sakrio iza kamiona i priča sa jednim vojnikom.

IVAN
Ovo je samoubilački! Svi ćemo da izginemo!

VOJNIK (Prezime mu je Voronjin)
Takođe mlad čovek, rodom iz Staljingrada, željan osvete zbog rušenja rodnog grada, odlično poznaje lokacije, mudar i vješt strelac.
VORONJIN
Poznajem ovaj grad. Rođen sam u njemu, živeo sam u njemu. Ima tu jedna kafana, preko nje možemo prodreti na sprat kuće i eliminisati mitraljeze, pođi samnom.

Oni prolaze do ulaza kafane, u međuvremenu meci lete na sve strane, ubijaju vojnike oko njih.

VORONJIN (priča Ivanu)
Vidiš ovo mesto druže, ovde su se nekada okupljali mladi parovi, prijatelji, bilo je uvek veselja, ali nekad bilo... Šta rade našoj zemlji, ali polako, stvari se menjaju... Doćemo i mi na njihovu zemlju, njihov narod, njihova krv... Evo nam prolaza, brže! Ovo nam je pozicija, brže da ih neutrališemo!
(Pucaju on i Ivan, ubijaju nemačke mitraljezce, prolaz je otvoren, sovjetske trupe oslobađaju trg)
IVAN
Krenimo za vojskom, da zauzmemo opet brdo!


KAMERA IZ PTIČIJE PERSPEKTIVE PRIKAZUJE STOTINE VOJNIKA KAKO KREĆU U DALJE OSLOBAĐANJE!

 

[Василиј Зајцев]

Pišem scenario za film koji bi trebao obuhvatiti ceo WW2. Duga je sad priča pa bi krenuo odma na poentu. Pročitao sam dosta scenaria, i sastavljam svoj tenutno, ovo je jedan isečak, pa kako vam se sviđa:

Evo još jedna, takođe Staljingrad:

EXT. STALJINGRAD, BRDO MAMAJEV KURGAN,
KOLONE VOJNIKA PRISTIŽU NA BRDO, SPREMA SE JURIŠ NA NEMAČKE POLOŽAJE, VEĆINOM MLADIĆA KOJIMA JE OVO PRVI SUSRET SA NEPRIJATELJEM, JEDAN SE IZDVAJA, IME MU JE IVAN.
IVAN SOKOLOV
Negde oko 25. Godina, nosi klasičnu svojetsku uniformu, naoružan mosin-nagantom, kreće sa svojom četom pravo u bitku.
Stižu do rovova, zauzimaju položaj, pod paljbom su haubica.

KOMANDANT
Četrdesetogodišnjak, veliki komunista i fanatista za Staljina. Odan vojsci i veruje u pobedu pomoću jake discipline.

KOMANDANT
Vojnici, ovde ste da branite svoju otadžbinu, ovo je Staljingrad, grad koji nosi ime našeg vođe, branićemo ga do poslednje kapi krvi. Staljinova naredba glasi: ’’Ni korak unazad!’’, ko ne bude poštovao tu naredbu, biće ubijen. ZA MAJKU RUSIJU, JURIŠ! (zviždi oficirskom pištaljkom)
Čitava vojska sa položaja krenula u krvavi juriš, neki se sakrivaju iza olupine, drugi bivaju ubijeni od nemačkih mitraljeza, nekolicina njih se vraća, ali ih politički komesari ubijaju. Ivan se sakrio iza kamiona i priča sa jednim vojnikom.

IVAN
Ovo je samoubilački! Svi ćemo da izginemo!

VOJNIK (Prezime mu je Voronjin)
Takođe mlad čovek, rodom iz Staljingrada, željan osvete zbog rušenja rodnog grada, odlično poznaje lokacije, mudar i vješt strelac.
VORONJIN
Poznajem ovaj grad. Rođen sam u njemu, živeo sam u njemu. Ima tu jedna kafana, preko nje možemo prodreti na sprat kuće i eliminisati mitraljeze, pođi samnom.

Oni prolaze do ulaza kafane, u međuvremenu meci lete na sve strane, ubijaju vojnike oko njih.

VORONJIN (priča Ivanu)
Vidiš ovo mesto druže, ovde su se nekada okupljali mladi parovi, prijatelji, bilo je uvek veselja, ali nekad bilo... Vidiš šta rade našoj zemlji, ali polako, stvari se menjaju... Doćemo mi do njihove zemlje, njihovg naroda, njihove krvi... Evo nam prolaza, brže! Ovo nam je pozicija, brže da ih neutrališemo!
( On i Ivan pucaju, ubijaju nemačke mitraljezce, prolaz je otvoren, sovjetske trupe oslobađaju trg)
IVAN
Krenimo za vojskom, da zauzmemo opet brdo!


KAMERA IZ PTIČIJE PERSPEKTIVE PRIKAZUJE STOTINE VOJNIKA KAKO KREĆU U DALJE OSLOBAĐANJE!