Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Sve mi nedostaje


Celu celcatu zimu je reka tekla bez mene...
Tihi šapat virova i senovita mesta pod vrbama
I ona pala topola koja vodu zavrti...

Nedostajem i ja njoj...
Moj pogled koji joj virove moćne ispraća
Potiskivače s baržama i samohotke

I pecaroški štapovi zabačeni...
i oprez i osećaj
I niz stazu priobalnu pecaroši i lovci...

Sve mi nedostaje...
 
pronašao u starom raćunalu, pardon, računaru iz 2006. god.

......... O, PJESME MOJE .........

pjesme moje baršunaste i kamene
pisane putem bez početka i kraja
često na astalu, rumenim iz vene
i na kori lipe starog zavičaja

zarasli u kori stihovi što peku-
lipu i dušu što od pomena žive
iz grla vrisak, na priču da ih sijeku
o, pjesmice moje, tuđino, o, njive

ravnice, oranja, gorski manastire
i vas sam u stihu upleo u vijenac
rodni prag, zgarišta, gdje dimnjaci vire

o, pjesme gromke k'o kad dođe prvenac
eh, tužne pjesme gdje pod perom tinta mre
o, pjesme moje, da l’ vam je neko premac?!

Sojo

 
Sojo:
pronašao u starom raćunalu, pardon, računaru iz 2006. god.

......... O, PJESME MOJE .........

pjesme moje baršunaste i kamene
pisane putem bez početka i kraja
često na astalu, rumenim iz vene
i na kori lipe starog zavičaja

zarasli u kori stihovi što peku-
lipu i dušu što od pomena žive
iz grla vrisak, na priču da ih sijeku
o, pjesmice moje, tuđino, o, njive

ravnice, oranja, gorski manastire
i vas sam u stihu upleo u vijenac
rodni prag, zgarišta, gdje dimnjaci vire

o, pjesme gromke k'o kad dođe prvenac
eh, tužne pjesme gdje pod perom tinta mre
o, pjesme moje, da l’ vam je neko premac?!

Sojo
Kliknite za proširenje...
:ok:

...
 
Zdaravi, ja sam nov i na forumu i relativno skoro sam poceo da se bavim pisanjem u slobodno vreme.... Znam da nije nista specijalno al zelim da znam misljenje ljudi koji se vise razumeju
Evo jedne pesme koju sam nedavno napisao:

-Proslost

Gledam svoj kraj i gorka suza mi u oku
Zelim sve da vratim al znam da to ne mogu
Koliko god da to zelim
Proslost ne mogu da vratim
Sve se nadam da neko stari ce da svrati
A te male neiskvarene glave
Svaki dan se igrali za mrznju nisu znale
To su stari drugovi sto negde su daleko
Sad ostalo nas par i nove sam steko
Bili smo svi slozni i svi srca meka
A sad vec jednog po jednog punoletstvo ceka
Roditelji kad upale cigaru svako se gusi
A sada skoro svako je pusi
Od Koste i Dakija smo fudbal naucili
Milos je ****, a mi smo se mucili
Pedja ispred zgrade lomio je kamen
Dok kuci gledo naruta i jeo je ramen
Nikola oduvek bio je baja
Dok mali Petar go cuva do kraja
Danilo kad je vido Ivu u Saru
Odma vata se za sipku i udara u glavu
Al tu je i nas Petar
U skoli svakog dana on dobije keca
Posto od skole nema vajde Sale uci ga da peca
A tu je i Vanja kao neki gimnazijalac
A ustvari velik je neznalac
Zeljko i Djole oni bili su mali
Al za te godine dosta su znali
Kazu u nevolji se poznaju junaci
Prijateljstvo niko ne sme da baci
Prijatelj je najskuplja imovina u zivotu
To je istina kladim se i u najmanju kvotu
Prijatelj je onaj ko zna sve o tebi
I pored toga on pored tebe sedi
Kakvi god bili oni bice deo grupe
Samo se caka dan da se ponovo skupe!
 
Odustajem?

Ponovo pisem...
Tugu lecim perom i papirom
To je tuga,
To ne mogu je nazvat mirom
Pesma mi je maramica za suzu moju
Ona iz oka pada samo ljubav tvoju
Odustajem jer nisam dorastao tebi
Odustajem iako ne verujem sebi
Al ne brini u srcu ti si ostavila trag
To je slomljeno srce
Nema veze mnogo je drag
U tebe se mozda nisam trebo zaljubiti
Jer znam da se necu lako odljubiti
Stvarno ne znam sta mi bi mozda mi se omaklo
A ti uzela si srce i slomila ko staklo
Sreco ti si poput blagovesnika
A sad si pesma jednog tuznog pesnika
Svima pricam da cu da odustanem
Al i sam znam da necu da posustanem
Ja cekacu koliko treba
Poput usamljene dirke
Koja ceka samo da krenu svirke
Zivot deli karte dzaba se svi trude
Dzaba i on deli karte propalom
Madjionicaru koji zna sta ce da bude
Uzalud sve ako tebi nema spasa
I ako neko drugi iz rukava izvuce tvoga asa
 
Arheologija

Arheolog. Eto to sam.
Ništa mi drugo danas ne preostaje.
Na ovom smetlištu života.
Na ovom lokalitetu za zaborav.
Pažljivo iskopavam
svoje davno porinute kosti
da deca gledaju u muzejima
kako su nekada zemljom
hodila moćna čudovišta.
Od kako je umorni džin
legao da se odmori i zaspao
puno je toga zaboravljeno.
Vremenom od njega se napravilo brdo.
i ljudi su nastavili da žive svojim životima
kao da se ništa nikad nije ni desilo..
Postojala je legenda o tome
da ako neko prošaputa prave reči
on će jednom ustati i svet će..

šta će svet?

Ne budi me.. ne kopaj...
svojim lopaticama i kanticama..
Arheologu...
Pusti me da spavam.
Eto to si.

01. maj 2018. u 17.33
 
Šta sam

List na vjetru
nošen u bespuća
smrvljen u prah
iz praha postao
prah ostao.

Šta sam
do sitna čestica
lomljiva struna
na harfi šumskih vila
oblak u magli
što se pretvara u kap
koja ce pasti
u rijeku života
i otploviti
u ledena sjeverna mora.

Šta sam
do stranac iz budućnosti
s likom prošlosti
u udahu i treptaju
ovoga kratkog sada.

Šta sam
nego list na vjetru
tamo rođen
tu otkinut
tamo prekinut
prah iz praha
čestica daha.

( 2014. )
 
Razneću te kao prašinu, udahnuću te kroz nozdrve
bićemo isti, mučenici u ovom svetu nepostojanja
Pogledaj trag svetlosti ulične lampe, tu si da koračaš
ispod plašta kiše tvojih obraza i usnulih nadanja...

Ko smo mi ?...pepeo pepela ili meso predaka ?

(upravo sada)
 
Tu i tamo

Idem. Kuda ?
Putem gdje nestaju oblaci.
Koračam. Kako ?
Koracima koji mirišu vjetrovima.
Govorim. Šta ?
Riječi koje horizont ispisuje.
Dišem. Da li ?
Sunce osjećam, dišem, vjerujem.
Volim. Koga ?
Dan sto rađa bespuće beskraja.
Nestajem. Kamo ?
Tu, negdje tamo, iza osmjeha.

( 2012 )
 
par minuta do juna


provuceno kroz suze i reci
promisli
i odgovori na alhemijsku zagonetku:
kada staklo ima najtanji oblik ?!
.................
danas sam videla 3 mrtva goluba
identicno rasporena
tu negde kod duse.
iskljucani golubovi.
treniraju ptice protiv golubova.
jadnici grada.
to je isto kao da si me udavio
u ekstazi izgrebao grkljan
a onda ti ni to ne bi bilo dovoljno
nego bi mi odsekao kaziprst i sisu
pa cuvao u tegli.
a nisi me cak ni voleo
nego se moja fatalnost iskrivila na tvom licu.
i ja sam sve videla sa unutrsnje strane :
dubinu grada
i nas naopake na njegovim obrisima . .


tuzna_pajac 02.06.2007., 14:40
 
Да не умре тема, греота:

Ту ноћ су звезде промицале,
Кроз твоје прсте.
Баш попут плаве виле,
Ти сејала си жеље.

У даху од магије,
Кроз очи затворене,
Видех шта суђено је.

Да све те падалице,
Постану потрошене,
На кутак твоје усне.
 
/

okreni se sutra
i čekaj da otopli
umij me snegom
pevaj dok mi pereš zube
kako si naopako obukao sve
ajmo u šumu
sa pastrmkama da se lovimo
kotimo našu mladunčad
obrađujemo humus
kujemo dijamant
od ljuski pravimo kornjače
ajmo u šumu
znam da ne smeš
ali ja bih ti plela
držala rame dok košmariš
rekla svašta
i ništa
a bila bih tu
i postojala s tobom
u toj nekoj šumi
bez zveri
mislim mnogo nas je već
 
Dragoljub69:
Sve mi nedostaje


Celu celcatu zimu je reka tekla bez mene...
Tihi šapat virova i senovita mesta pod vrbama
I ona pala topola koja vodu zavrti...

Nedostajem i ja njoj...
Moj pogled koji joj virove moćne ispraća
Potiskivače s baržama i samohotke

I pecaroški štapovi zabačeni...
i oprez i osećaj
I niz stazu priobalnu pecaroši i lovci...

Sve mi nedostaje...
Kliknite za proširenje...

mnogo ces mi ovde nedostajati, druze moj voljeni :heart2:
pocivaj u miru, Dragce :pivce:
 
...čudno, već dugo te se ne sjetih, već dugo ti nisam predao sebe i misli svoje; čudno, već dugo te ne tražim na licima drugih, znanih i neznanih žena; čudno je to, već dugo u snovima svojim ne tražim te, ne hitim da te nađem, da ti dođem; čudno, već dugo tvoje ime ne stanuje na usnana mojim; čudno je to, evo od jutra se borim da ti vrata misli mojih zatvorim, da te iz snova svojih maknem; i, noć se bliži...a, neko uporno kuca
 
... NA PENDŽERU KUĆE STARE ...:(

Kraj čaira, na pendžeru kuće stare,
u suzama dječak maše rukicama;
prstićem na staklu, pravi čudne šare,
niz put gleda, jeca, i doziva mama.

Pogled do putića-prečca kraj osoja
i pokošene luke pokraj mosta.
Zove, kad će doći mama, moja, moja,
otišla da donese bombona dosta,

i pogačice od tete iz dućana.
Moja mama kupi najslađe bombone;
neka, treba, nek' me vidi uplakana!

Šapće, trlja okice što suze rone,
na putić pade sjenka dječaku znana
mama, moja mama, kroz plač riječi zvone.

Sojo

 


......... BATO I VLABAC........:)

Mama, sto vlabac na plotu 'kace,
kao da mu h'adno pa p'ace?

Da, prozebao, vidi mu nogice,
gladan je, baci mu mrvice.

Bato ce da vlabca nahlani,
ee, bezi, eee, eno ga na glani.

Hajde, bato idemo kući,
nee, ee, bato kupiti lebat vluci...

Sojo





 

...da se ne zaboravi.:(

... TAMO ĐE GROBOVI ĆUTE ...

Tamo đe grobovi utonuli ćute
đe gavrani crni krile iznad trnja
tamo đe bosonog tražih majke skute
đe kolijevke nema, ni od roda zrnja

tamo đe zidine spomenike čine
đe dimnjaci sami u nebo gledaju
k'o vječni stražari stare otadžbine
prkose oluji, gromu se ne daju

đe je stopa kamen praga izdubila
k'o stoljetnom hrastu bore i godovi
đe su se ognjišta davno ugasila
samo čađ, grede, i srušeni krovovi

tamo đe djetinjstva koraci se čuju
tamo đe se burme odavno ne kuju...

Sojo

 
Gledam svoje slike na zidu, nedovršene,
pljuju me, osuđuju, nisam im stavio potpis,
nisam ih poneo sa sobom...ne nosim ih.
Tu su da me kljuju i posle mog pohoda bez smisla.
Pripašće nekom iz ovog beznađa
tamo gde sam zaboravio svoje olovke
i rasuo ih tupe i tužne,
baš kao što to život beše.

B.F.
 
Moguce je da ste je vec videli, ali evo ovde postavljam da cujem vase misljenje
Pesmu je bilo jako tesko sastaviti zbog tajne poruke oko koje je pisana

Kada ljubav okuje čoveka
raste mu u srcu čežnja
isto kao bolesnog bez leka
stegne ga tuga koja zivot menja

tada se sakrije hrabrost
isčezne toplota i nega
nasao je lepotu i radost
ali ona nije pronasla njega

zato stoji na velikoj muci
ne moze srca mirnog da čeka
ako mu ruža vene u ruci
ćutanjem ostace joj samo pesma

emotivna dusa mu i dalje zebe
što za njenu zivi sreću
kako bi pronsao mir za sebe
on ostavi lepotu njemu najveću

jednom pokajan on ce se secati
emocija sto u pesmi ostavi,
I savrsenstva koje nikad ne zaboravi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top