Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Mislim da je veoma teshko napisati dobru pesmu u takvoj formi. Shto je tvom drugu, chini mi se, uspelo. Mada, kada bih bio potpuno iskren, rekao bih: ne u potpunosti. Najvishe mi se svidja prva polovina pesme. U sledecoj on odlazi od prvobitnog zanosa i "prepushta se" ulozi posmatracha koji vidi "mrtve" slike, da bi, na kraju pesme, pokushao da zavrshi kako je pocheo. Shto mu, po mom mishljenju, nije uspelo.
Mada to je sve stvar ukusa. Nekome neka pesma izgleda lepshe bash zbog deonice kada se potpuno "staje na loptu". Odnosno, njenog znachaja za samu celinu. Shta bi bio cilj pesme ako ne da nas iznese iz sadashnjeg trenutka, u jedan drugachiji, i mozda je bash ta zadrshka, u drugoj polovini pesme, naznaka izlaska iz svakodnevnog i ulazak u ono shto se naziva umetnoshcu. S tim da bi ja samo zamenio mesta.

Daj mi peting sa limunom
Proceđen i svež
Na glomaznom poslužavniku
iz ekspres-restorana
i sa obaveznom salvetom
Da obrišemo tragove kočenja
Daj mi
Treba mi zajedljivom
Da me otrezni od spektakla
Da me procedi na brzinu
Da budem svež
Buldožeri se gađaju soliterima
mamkajući ljude
u ležeran tor
Telohranitelji hrane telesa
Snajke osvajaju liciderska srca
Provali mesta
za susrete na slepo
Pored panoa sa tabloidima
zajedene pljeskavice
su znaci prepoznavanja
Krizna trasa
za svetog maratonca
i kvadratni metar
za porodični krug
Izbirljiv u opsesijama
često overim
od komentara iz mimohoda
Daj mi peting sa limunom
Proceđen i svež
Da ga sunem na brzinu
niz stepenice u ustima
dok mrvim veknu
za malene ljubavi
Ukočio sam prolazno vreme
kao oblačić na nemom stripu
Moram da se pazim
od cvetova tvojih tajni
i latica
koje padaju na rende
Zagrljen sa vazduhom
često overim
od flerta iz mimohoda

Meni se ovako mnogo vishe svidja. Stvar ukusa.
 
Zdravo živo poštovani Hedon29

Čestitam na razvitku zavidnog stepena kritičke svesti, međutim, ne mogu da ne primetim kako si (fudbalskim žargonom rečeno) malo "u ofsajdu" sa Nokdaun pesnikom Bokerinijem, koji je slučajno moj dobar prijatelj. Pre nego se upustiš u ono što bih u sličnim slučajevima nazvao "poetskom hirurgijom" ili "tehničkim doživljajima" treba znati da poetika Bojana Ilića izrasta na tzv. Beat struji. Što znači - svaki stih je poput otvorenog šamara nekim soc-konvencijama... a što se stvaralačkog procesa tiče, on se zasniva na kolažiranju iskidačina svakodnevice, bez davanja primata formalnom planu pesme. Pa čak ni sadržinskom, jer je pesma i struktuirana pokidano, forme rastresite, pesnik udara paraf sopstvene idiosinkrazije u sistemu sa čijeg otpada crpe elemente za svoje kolaže... ponekad to ide i do groteske. Ali otom-potom. Lično nisam neki pobornik tih struja, no se više držim onoga što je B.Miljković u svojoj pesmi Uzalud je budim izrazio...

VOLIM JE UŠIMA (ukoliko se alegorijski poneo prema poeziji samoj)

Ali Bokerinijevi stihovi u Beat momentima, ustvari udaraju po ušima. Beat po ušima. Frrr!
A prespajanje stihova i krojenje po sopstvenoj meri, isto je kao stavljanja sopstvenog lika na novčanicu, ili "crtanja brkova i cvikera" liku sa bilborda zbog kojih bi on možda delovao ozbiljnije... ili makar prihvatljivije. A sada... ANALYZE THIS ;)

PODVOJENA SLIČNOST

Dimna zavesa
sa tostera optimizma
Ja sam ceđ spuštene slušalice
što kaplje niz vlakno ćutanja
Zaokupljen cvrkutom limenki
imitiram strašilo
Gledam predeo slikan maljem
Nadgledam ponudu stranih shvaćenika
i nokte domaćih protektičara
Oni produbljuju ročište himena
Pomno
Iz nadražaja u nadražaj
Slušam delikt prekrštenih reči
Neko odgovorno tvrdi
Pazar
Iz polemike u polemiku

Kampovanje u silikonskoj dolini
Bekap bitova
za pamćenje po apersima
Arterije navarene činčevima
za sortiranje po čipovima
Tromb na Bulevaru senzora
za oskudnu posetu učmalog domena

Prevideo sam degustaciju proglasa
i ušao
u meni ripovanih opcija
Izuzet
iz uvida u birački stisak
Navodni delikt prekrštenih reči
Podvojena sličnost
Sa tobom
Iza dimne zavese
sa tostera optimizma

ps. obrati pažnju na stilsku tehniku kalambura i paronomazija...
 
Pozdrav i Vama, g. KingHoyn

Ja, kao laik, sam izneo svoje skromno laichko mishljenje. Ali to ne znachi da sam posle Vasheg posta, u kome je uochljivo korishcenje struchnih termina o ovoj tematici, promenio prvobitni stav. Chak shta vishe, on mi na neki nachin daje volju da se obrazujem, poput Vas, i tako, koristeci struchne termine u saglasnosti sa savremenim tokovima u poetici, budem "potkovan" da se upustim u postmodernistichki galop, u kojem se(to je mozda samo moje mishljenje), nedostatak umetnosti nadomeshcuje "otvorenim shamarima u lice nekim soc-konvencijama", kako ste vec rekli.
To ne znachi da u umetnichkom delu nema mesta kritici, ali kritika, ostaje samo kritika. To govorim misleci na pesmu Podvojena lichnost. Kao da ste i sami toka svesni kada ste napravili omashku i rekli "...poetika Bojana Ilica..." - poshto pretpostavljam da znate da je poetika rech koja oznachava teoriju pesnishtva.
Mada, mislim da ste ipak u pravu. Izgleda da sam na polju gde mi nije mesto. Inache bi se vec neko oglasio, i moje dobronamerno mishljenje shvatio upravo kao takvo, ili, chak shta vishe, rekao da mu pesma kako sam je ja sastavio, deluje lepshe.
 
WOW:)))
Od sveg srca me raduje što vidim da u eri slobodnog stiha neko jošuvek piše sonet.
I to kakav!!! Lepo je znati. Živeli stari majstori! I u pravu je kolega Hedon29 povodom "postmodernističkog galopa"...nadovezao bih se... jer raskid sa tradicionalnim vrednostima nalik je raskidu sa devojkom sa kojom se nikad nisi ni zabavljao (zar ne) :lol: - a sonet je jedan od najtežih formi pesničkog izraza (tj. sonetni venac); to većina postmodernista radi veoma nepromišljeno, nazivajući to "robovanju formi" i sl. Ali bekstvo od forme ponekad je samo malo slobodniji oblik robovanja... ovde ću i ja izbeći filozofiranje pošto odoh u paradoks.

Ohrabrio sam se. Evo jednog pokušaja prepevavanja pesme koju je napisao američki režiser David Lynch, za svojevremene potrebe serije Twin Peaks. Njeni stihovi mnogo lepše zvuče kada peva Jimmy Scott uz muzičku pratnju Angela Badalamentia, na čijem kontrabasu podrhtava struna koja dočarava drhtaje lišća sikomore, u atmosferi pesnikovog doživljaja kompletnog ambijenta. Ovaj put, pesma je otvorena za sve mogućnosti prepeva, onako kako bi moglo lepše, ili kako se kome sviđa. Ako ništa drugo, ovo bi mogla biti fina recenzija, pesma se nalazi na soundtracku za seriju Twin Peaks.

Sycamore Trees
I got idea man
You take me for a walk
Under the sycamore trees
The dark trees that blow baby
In the dark trees that blow

And I'll see you
And you'll see me
And I'll see you in the branches that blow
In the breeze,
I'll see you in the trees
Under the sycamore trees

Krošnje sikomore
Imam ideju
Povedi me u šetnju
Pod krošnje sikomore
Mračne krošnje u drhtaju dušo
U mračnim krošnjama drhtaj

I videću tebe
I videćeš mene
I videću tebe u drhtaju grana
U dahu vetra
Videću te u krošnjama
Pod krošnje sikomore
 
*****
Lotre su polomnjene
nista od penjanja
na nebo.

Muzgavi objektiv
belezi
trule visnje
na putu
umiranja.

Kic prevario oko
slikar pobacao
boje i presao
u stolare.

Loto milioner uci
da jede rakove
ali...
uvek naruci
pogresno vino.

Ti imas ukus
onog pravog.
***
 
Krošnje sikomore

Osecaj shto me dotaknu-
Povedi me u šetnju
Pod krošnje sikomore
Drhtaj u mrachnih kroshnjama, dusho
Samo drhtaj u mrachnim kroshnjama

I videću tebe
I videćeš mene
I videću tebe u drhtaju grana
U dahu vetra
I ja videću te u krošnjama
Pod treperavim kroshnjama secanja

ps. trazim procenat od prepeva


Priche

Zashto da mislim o tebi?
ko si mi ti?
do juche te nisam znao
a sad...
da mislim o tebi?
chime si me to zaduzila?
mozda kosom, ochima?
ali nisam ih ni trazio
do juche...
ma, shta ti ja dugujem
da me tako kinjish
reci...
reci, ko je uneo pometnju
bar toliko mozesh
i onda ostani
da mi isprichash
i druge priche
duge, duge...
priche bez kraja

Za nju

Zashto si za njene ochi
rekao da su Bog
u visokim sobama
prolecnih senki

jesi li za nju mislio
da je izgubljeni raj
plavog mora
i shumorne kishe

samo si za nju
pevajuci gledao
niz vrele slapove
blagih dodira

u treperavom vazduhu
za nju si noc sakrio
misleci o ochima
koje gledaju kroz tebe
 
Mračne krošnje u drhtaju dušo
U mračnim krošnjama drhtaj
Ovo je, po meni, vrednost ove pesme. Mikrocelina, a tako smislena.
Mislim da se to ne treba menjati, stvar ukusa:)
---
dadel, ironija koju si uveo u pesmu je odlicna, stvarno mi se svidja
 
Nebo

Grudi tvoje velike zavojite
kao decu chokolada slatka
shto u ustima se topi mlaka
privlache, kao gvozdje magnete

Oble kao najlepsha violina
shto ispushta zvuke nezne, tihe
kao vino one opiju glave plahe
dok se telom razliva toplina

Dok sam budan sne snevao
mirisima magichne opijao kose
shto me na sve strane sveta raznose
iz grudi mi se uzdah do neba iskrao

zagasite i meke, butine tvoje
shto uchine da zadrhtim
kad ruku na njih spustim
razbuktashe plam strasti moje

To telo izvajano, belo
kao neslucena radost velika
kao neke tajne boginje slika
shto imah ga za se celo

Ne hte mi vishe udovoljiti
iako sam o njemu samo mashtao
rechi najlepshe rekao shto sam znao
dok ne imah ponovo platiti

Videh

Videh je tu kuda prolazim stalno
kako na uglu stoji tajno
prodjoh pored nje i zamislih se
neshto mi chudno beshe, neshto pozna se

U oku imashe sjaj ledeni
usta tanka, pogled ispijeni
takvo neshto do tad ne videh
nezno a ispijeno, chudom se chudih

kao da je devojchica ostarela
koja ne zna u chemu je pogreshila
kao da je pritiska, steze
oko grudi memljiv neglize

torbicu crnu uz kaput privija
dok joj je u ochima strepnja dechija
kao mali kip tu na uglu stoji
kao da dane ne zna da broji

kao da se izgubila u silnoj pometnji
i pomoc trazi da odoli strepnji
ljubav, dom topli, nekog da je zagrli
dok joj na noktima lezi lak izlizali

shta radi ona tu, sama u noci
da li cheka nekog ko zaboravi doci
tada sam josh pesme o cvecu pevao
nisam sve, kao drugovi ulice, znao
 
Ja ne znam da pišem, ali zato znam da čitam ;-)
Dadel Ti kao da živiš u Srbiji :lol: a ne u Beču, opisao si hroničnu bolest ove naše drage nam zemlje...

Kič prevario oko
slikar pobacao
boje i presao
u stolare.

Loto milioner uci
da jede rakove
ali...
uvek naruči
pogrešno vino.

Ti imaš ukus
onog pravog.

Hehe, odlično, tragi-komično...prava slika današnjice, na žalost...

Možda ću i da budem malo dosadna, ali moram...ova Bokerinijeva pesma (a rabiću ih još malo (dok ne dobijem po ušima :-? od dotičnog pesnika)) je zaista isprovocirala u meni duboke emocije...)
A propo Dadelovoj...

Lakmus za Feng Šui

Atest o lepljivosti flastera
pod okriljem nadripekara
Vraćam se,
a nigde nisam bio
Nosim podliv sata
Donosim krš filozofiji raspusta
Zauzmi moj slučaj,
partijci istežu ligamente
Lutanje je znak dobrojavanja

Fabrika ubeđivanja
je tapija javne kuće
Garantovana suma veznika
Vrbovanje steznika
Vraćam se poput stečaja
Degradirani su vojnici betona
Reke briga potapaju ideje
Ekspanderima ubeđenja
partijci istežu ligamente
Feng Šui nepotizam
Čuje se tralalajka
za usvojenče podvrgnuto nasledstvu
Uspavanka iz milosrđa
Prepoznatljiva po pratećim vokalima
i origanu u lakmus rizlama
Hvala na intonaciji!

Vraćam se,
a nigde nisam bio
Nosim oreol odlepa
Donosim proizvod
sa malaksalom šansom naplate
Grad crpi iscrpljeno,
predloga ni za lek
Popraviću gleđ kiselinama
Popraviću ispade vitalnim vrlinama
Kada kapci marširaju,
popraviću ugao izvinjenja
Dodira ni za lek
Ti si razvukla picu
od pohabanog mauspeda


Pesma koja se uporno čita kao "podvojena ličnost" zove se zapravo "Podvojena Sličnost".. To je ono što Bokerini radi, premešta slova, neka zamenjuje drugim i dobija sasvim novi smisao...I moram da kažem, smatram da nije u redu da se tuđim pesmama izmeštaju stihovi po svojoj volji...Neko je to promišljeno sastavio/napisao...tako da svaka promena dovodi do gubitka smisla....Hedone, Tvoja verzija pesme "U klinču sa nokdaun ribama" je svakako pozitivnija ali pesnik to nije imao nameru da poruči, samo se o tome radi...Pretpostavljam da ni Ti ne bi voleo da neko prepravlja Tvoje pesme? No hard feelings ali mislim da je dovoljan komentar i kritika (dobra, loša)... Inače, sviđaju mi se Tvoje ljubavne pesme, možda Ti se baš zbog toga nije dopala pesma koju si prilagodio svom senzibilitetu...
Wow-u, po meni zreli radovi, definitivno imam utisak da si sa književnosti ponikao! Sve pohvale from me!
Dopada mi se i stil pisnja koji ima Snoviđenje...
Pozdrav svima...
Nadam se da će Vam se dopasti pesma koju sam Vam "nametnula" ;-)
 
Znachilo bi mi kada bi neko dao ocenu pesama koje postujem. Ja nisam hteo da komentarishem pesme drugih iz razloga shto sam mislio da ukoliko pohvalim neku pesmu, neko drugi, chije pesme nisam pohvalio, bi mozda to mogao doziveti kao svoj neuspeh, misleci da moje ocene neshto vrede. A i sama pohvala tipa: mislim da ti je pesma zanimljiva, super, ili dobra, mi se chini kao rech koju neko izgovori u oluji koja je odnese daleko od ushiju drugih.
Ovo gore sam napisao pre nego shto sam video zadnji post. Shvatam da sam pogreshio shto sam istumbao pesmu "U klinchu sa nokdaun ribama". Pogreshio, u smislu da mi nije bila namera da povecavam pritisak. Jednostavno, meni se pesma onako vishe svidja, i nemam nishta protiv ako bi neko pozeleo da isprevrce neku moju pesmu ukoliko mu se takva uchini lepshom, tachnije, objasnio bih zashto mi se takva chini manje privlachnom, ili bih se slozio sa njim, ukoliko mi se svidi. A onaj argument o kolazu...pa zar to ne ide u prilog tome da se moze sastaviti i na drugi nachin?
Ali, razumem. Sada tek shvatam, videvshi druge pesme, shta je pesnik imao na umu. Nekakav apsurd na kvadrat(ukoliko nisam ponovo u ofsajdu). Apsurd koji on vidi, josh ga dodatno potkrepljujuci apsurdnim jezichkim konstrukcijama. Shto izgleda zanimljivo zbog svoje tragikomichnosti. Tragikomichnosti vremena u kom obitavamo.
Maestralano angazovan pesnichki izraz. Je l beshe: Frrrrrrrr ?
 
hej ! Uplasili ste pesnike, svako se plasi razbijenih iluzija,
a nas dosta nismo na nivou gore navedenih.Mnogi pisu
kada ih nesto zasvrbi i nesebicno to zele da podele ali
podsvesno se nadaju pohvalama i odobravanju.
Ima nas dosta drugoligasa, mladih, nezrelih,neizgradjenih.
Apelujem na sve, saljite radove ova kritika ce nam dobro doci
da znamo gde smo.Bez obzira na sve i dalje ce se pisati
jer vecina koja je do sada slala pesme su vec "Hronicno oboleli"
i nece prestati da pisu.
Srdacni pozdravi !
 
*** Izvoli ***

Masinovodja pun cadji
zbunio oblake.
Selice smucene
stigle nam ove zime.
Kolevka coveka
prevrnuta.

Kafedzija derikoza
potkrada sezonce.
Ustogljeni karijerista se
uvlaci ustogljenom sefu.
Mladost izigrana i isutirana
kao prazna konzerva.

Ti trazis mesto pod suncem ?
Izvoli.
***
 
Da, dadel, hronichno oboleli. Taj razgovor kojim pokushavamo da nadjemo neki izlaz, pritom chesto nesvesni same zelje za njim, samo podsvesno osecajuci potrebu za nechim tako neuhvatljivim, kao shto je neki osecaj koga pokushavamo istovremeno zarobiti i stvoriti rechima, taj terapeutski razgovor nekada i urodi plodom. I posle prvobitne opijenosti ponovo se vracamo traganju, sa josh vecom zeljom i stoga, vecim razocharenjem.
 
Za mene je lako, ja sam senior i znam gde mi je mesto i koliko vredim ali
mladjima treba ostaviti i osnaziti volju za pisanje. Oni su osetljiviji i teze podnose kako kritiku
tako i neuspehe. I da nismo na nekom zavidnom nivou mi imamo svoje citaoce
kojima se svidja.Svako ima svoj krug, sto ne znaci da neko ne moze
da predje izvesne okvire i izrodi se u dobrog pesnika.
Pored talenta i volje to je zanat koji se usavrsava.
Pozdrav svima !
 
Da, dadel. Samo se pitam da li je nekad bolje kritikovati, jer ce mozda kritika uroditi plodom, i nekoga potstaci da pishe bolje. Naravno, ukoliko je prava. A to bi znachilo da treba postojati veci broj pravih kritichara(tu, naravno, ne ubrajam sebe, i vec chujem njihove rechi: treba nam materijal za kritiku; ipak mislim da ga imaju, apelujem na KingHoyn-a) koji bi suchelili svoja mishljenja. Mislim da je to neophodno(pored josh veceg broja onih koji ce slati pesme), da bi ovaj nash klub bio lepshi.
Nema vishe terapeuta, Lanfear i mnogih drugih. Nevena bi mogla poslati josh svojih pesama, nije valjda da nam daje tek poneku svoju pesmu, terajuci nas na taj nachin da kupimo njenu knjigu:)
Doziveo sam razocharenje htevshi da ponovo chitam pesmu Pali andjeli od Lanfear, i videvshi da je uklonjena kao i ostale.
 
Imala je prste
kojima je umela
da ispali
reč
kao metak
u čelo
Imala je toliko poročnih misli
obojenih u najlepše rečenice
Da je neko
kao devojčicu
ostavio
na sred puta
Razumela bih je
Ovako
Poslala sam je
u svet
Ćutljivu
Punu reči
Nerazumljivu
Da te traži
 
Ona
nikad nije ni postojala
zato necu ni da pisem o njoj
ne
necu
ne ovaj put
ne sad
ne ikad
zaista, necu
Ona misli
da me moze
povrediti
da zaslusuje par redova od mene
ne, ne zasluzuje
i zato ih necu napisati
kaze da voli me
a znam da laze
kaze da zeli me
a ja ne znam sta da kazem
ne volim ni ja nju
nikad i nisam
zato necu ni pisati o njoj
ona nije bila nista u mom zivotu
beznacajna tacka
nije najlepsa
nije najpametnija
nije me volela
nisam ni ja nju
zato ne pisem o njoj
posle nje vazduh lepse mirise
posle nje lakse se dise
zato ja o njoj odbijam da pisem
u pocetku sam je mozda i voleo
mozda
ne, nisam
hormoni su cudo
ali opet
sve je bilo nekako ludo
suludo
i sve je bilo tako brzo
sta se desilo
gde je sve nestalo
ko je prestao
sta je prestalo
da li je nesto i postojalo
sto je trebalo prestati
kao medved iz zimskog zna
prespavao sam godinu dana
i ne znam ni sta se bilo
ko je ona
da li je sama
da li me cuje
da li je ikad i postojala
ne znam
i zato necu ni da pisem o njoj
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top