Mali virtuelni klub pesnika

[Sokolica_M]

Javite mi se na PP.

 

[majalibre]

**********
Rusili su se i veci svetovi od naseg
dok smo se upisivali u prazninu
izmedju godova cempresa
i gledali kako se
svetleci obruci oreola
stezu oko misli o vecnom.
Iz ralja ambisa
uskisli zadah kajanja
povija jos neisklijale vlati
melemnih trava
dok svrdlo vremena
dubi rane u nama.

 

[miwka]

OSEĆAŠ LI

Osecas li
Koliko smo tudji
Tako smo blizu
A tako nemocni
Zar je zaista proslo
To vreme
Kad smo bili
I mladji i ludji
I tako svemocni

I nigde nikog nema
Da bar pokusa
Da vrati
Sve te trenutke
Nama
Nekada tako drage
Jer mi vise za to
Nemamo ni snage
A ni zelje
Dok nam sebicluk
I poslednje zrno nade melje

 

[psoglav]

sedim za stolom u hodniku skole
i zvonim za kraj casa
lagan posao
neplacen
novac nas ucenjuje
i moj bes se izliva u gutljaju kafe
onda ulazi mali andjeo
nastavnica veronuake
objasnjava klincima kako voli da je zovu Marija
primarni krik
agonija bluza u popodnevnim casovima sexa
negde iza palmi
sanjao sam kako je skidam
i pravim od nje kurvu

 

[Sokolica_M]

Javite se na PP

 

[miwka]

*****

Probam da zamislim
tvoje oči
koje pohode moje snove
oči koje nikada
video nisam
oči koje nikada
ljubio nisam

Probam da osetim
tvoje ruke
na ramenima svojim

Da usnama svojim
ucrtam meridijane
svojih uzdaha
po tvome telu

Probam da zagrlim
ono što osećam
ali nebo je visoko
a more duboko

a želja nemoćna
kao da dna nema

 

[Милунка Савић]

ПИТАЊЕ

Да ли ово није
време за песму,
или песма
није за време?
Да ли је треба
од њега скрити,
предајући је
олимпу философије,
понору и небу душе?
Препустити је не безазленој,
али ипак довољно
безбедној прошлости?
Или је баш треба
свом снагом
у Сада гурнути?
Свим ружним задасима
овога доба поткрепити,
обојити његовом крвљу,
или треба само оставити
Музи
да одлучи
уместо нас?

 

[majalibre]

**********
Ralom besmisla
upregnutim u akorde
izbrazdana tisina moje noci.
Isprazne reci
plutaju.
Ruze vetrova
po njima mirisu
zadenute u njegov osmeh.
Osluskujem
skripu njegovih obrva
i narastanje zenica
dok noc kaplje po nama.
Zvuk repetiranja
biranog arsenala ugladjenosti
i rafalna paljba
u predeo mog opcinjenja.
Uzalud.
Srebrni metak
valjam pod jezikom
dok mi se
pun Mesec meskolji nad glavom
i besni psi zavijaju istinu
o praznom ogledalu
pred kojim stojim.
Nema me
a on
on mi
i dalje sapuce.

 

[cy3a]

Да ли су наша деца
заиста наша?

Били смо само оруђе
у рукама Главног Инжењера.
Моје тело
било је само шкољка
која храни и штити свој бисер.

Када сам родила бебу
схватила сам
да она припада Богу
и људима,
да ја само сам мајка
која има тежак задатак
да направи доброг човека.

 

[Милунка Савић]

МИ, КРАЈЕМ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА




Убијмо овај век
док је још време.
Не смемо допустити
да умре природном смрћу.
Убијмо га
и уклонимо брижљиво трагове
као сваки хладнокрвни убица.
Не показујмо слабости
злочинца из страсти
или неодлучног уплашеног
у самоодбрани.
Кад смо већ крвљу
овог века
лице умили,
учинимо нека изгледа
да смо то направили
с предумишљајем.

 

[Sokolica_M]

Javite se na PP.

 

[Милунка Савић]

ХУК УЛИЦЕ



Хук улице,
расковник брава душе моје,
одјек светлости
зове да се
у њега улијем.
Хук улице
руши зидове
што их гради
тишина мог страха
од саме себе
Хук улице
храбри вид посустао
од таме.
Сакупља развејане мисли,
измирује их међусобно.
Хук улице
крепи речи одбегле
у нутрину.
Враћа поверење
у смисао звезданог поретка
градских светала
и озарених прозора.
Тај лековити, добри
хук улице.

 

[cy3a]

Поново затварам
врата свога замка
и прозоре
да не видим спољашњи свет.

Поново одлазим
у дубину пећине моје
где чује се само срце
и мисли моје.

*

Да ли уметник
тражи самоћу,
или самоћа
ствара уметника?

Да ли стихове рађа
сећање на бол који је прошао
или недостатак љубави
и позитивне енергије међу људима?

Да ли тупи бол у грудима
знак је неподношљиве усамљености
или и креативна самоћа
може да боли?

**

Још увек седим у мраку
и чекам светло на крају тунела.
Још увек тишина боли
и очи сузама пуни.

Плачем без гласа
јер изван зидина замка
морам изаћи насмејана
у ново пролеће које се буди!

 

[cy3a]

SVETLOST PLAVE ZVEZDE

Šta se to dešava? Da li se moj razum muti?
Da li ja više ne umem da rasuđujem? I gde su to moje misli okrenute?
Šta to obespokojava moj duh?
Zbog koga to moje srce jače kuca?
Odakle mi istovremeno to nemirno-blaženo stanje i gorčina u duši?
Gde je nestalo moje smirenje pred kojim su gradovi padali?
Kakva me je to svetlost obasjala tako jaka da je moje kompase pokvarila?
To je moćna svetlost, svetlost čudnovata, to je svetlost koja donosi i tugu i radost.
To je svetlost PLAVE ZVEZDE.

Jednoj devojci
Upoznao sam devojku sa kosom boje bagremovog meda.
Devojku sa aristokratskim tenom.
Lepota koja slavi Božiju svemoć i stvaralaštvo.
Lepota koja veliča čoveka.
O ona je sila koja pokreće vojske i zbog koje carstva ratuju i propadaju.
Neprikosnovena moć koja inspiriše i pokreće čoveka ,
pred kojom i nemoguće postaje moguće.
Ona je to što čoveka oplemenjuje.

Предивно! Заиста ми се свиђа

 

[phoEnix16]

Sa rukama ispred sebe
čuvaju ljudi kolena
Ne okreću se
Nikako se ne okreću
Možda je i ostao neko sa ramenima
u kafani na uglu
osudjen na pevanje
osudjen da vidi
Pustite nokte, više ništa nije jednostavno
Napravili grešku, svoje oči deci dali
A na njima je.
Jedna je majka sa krilima
svojim leptirima šaptala:
Tiho, deco...
Leti pravo Milosrdni.

 

[monada]

Sa rukama ispred sebe
čuvaju ljudi kolena
Ne okreću se
Nikako se ne okreću
Možda je i ostao neko sa ramenima
u kafani na uglu
osudjen na pevanje
osudjen da vidi
Pustite nokte, više ništa nije jednostavno
Napravili grešku, svoje oči deci dali
A na njima je.
Jedna je majka sa krilima
svojim leptirima šaptala:
Tiho, deco...
Leti pravo Milosrdni.

Ništa lepše nisam mogla pročitati večeras. Hvala ti

 

[psoglav]

kucam L
pa E
zatim T
pa onda I
i za Kraj M

 

[Sokolica_M]

Dog face, phoenix16, monada, majalibre,...

NA PP! ODMAH!

Gde je samouka, zna li neko?

 

[Joy_sunset]

Sa rukama ispred sebe
čuvaju ljudi kolena
Ne okreću se
Nikako se ne okreću
Možda je i ostao neko sa ramenima
u kafani na uglu
osudjen na pevanje
osudjen da vidi
Pustite nokte, više ništa nije jednostavno
Napravili grešku, svoje oči deci dali
A na njima je.
Jedna je majka sa krilima
svojim leptirima šaptala:
Tiho, deco...
Leti pravo Milosrdni.

Prelepo...Isuvise prelepo. Kao i uvek....

 

[cy3a]

Sa rukama ispred sebe
čuvaju ljudi kolena
Ne okreću se
Nikako se ne okreću
Možda je i ostao neko sa ramenima
u kafani na uglu
osudjen na pevanje
osudjen da vidi
Pustite nokte, više ništa nije jednostavno
Napravili grešku, svoje oči deci dali
A na njima je.
Jedna je majka sa krilima
svojim leptirima šaptala:
Tiho, deco...
Leti pravo Milosrdni.

лепо, веома лепо

 

[majalibre]

**********
Urasle mi ogolele krosnje u vid
i gnezda prekrivena crnim oblacima
iz kojih dopire nemi cvrkut
iz kojih zjape krvavi kljunovi.
Zaboravljeni u nebu
s vetrom u paperju
sa Suncem u oku.
Urasla mi u vid
smrt sto preliva
iz nebeskih
pehara.

 

[phoEnix16]

 

[phoEnix16]

Ima tu negde ispod Sunca
mesto za ostanak i nastanak.
Mislim na tebe u velikom gradu
medju ljudima koji ne misle
Ja sam sepia ovde a moje žuto
doziva ti reči.

Hoću da
odem
odem
odem

Sloboda se stiče,
učini je imperativom.
Uputstvo na poledjini dana.

Ja te Čovekom zovem,
osudjen si!

Prodrmaj me
Raščupaj me
Drži me

Traži
Raskrvari dlanove
Nadji

Postoji negde oko neba, ispod Sunca
slobodno mesto za disanje.
Putokaz za zmajeve
u krvi pesme.

 

[monada]

Ima tu negde ispod Sunca
mesto za ostanak i nastanak.
Mislim na tebe u velikom gradu
medju ljudima koji ne misle
Ja sam sepia ovde a moje žuto
doziva ti reči.

Hoću da
odem
odem
odem

Sloboda se stiče,
učini je imperativom.
Uputstvo na poledjini dana.

Ja te Čovekom zovem,
osudjen si!

Prodrmaj me
Raščupaj me
Drži me

Traži
Raskrvari dlanove
Nadji

Postoji negde oko neba, ispod Sunca
slobodno mesto za disanje.
Putokaz za zmajeve
u krvi pesme.

A ovo je najlepši dokaz da se može istovremeno otići i ostati. I naći.
I treba ga uramiti slobodoljubljem i slobodoumnošću. Koliko ko može...
Neobično sam impresionirana, phoEnix

 

[phoEnix16]

A ja dirnuta, ali to više i nije neobično nakon tvojih komentara. Hvala ti.