Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Вечерас је хладно
истина тешко излази...
Боји се смрти.
Прсти су исувише хладни
хладни, укочили се...
Речи се боје да је дотакну
боје се, чудна је
црна, озбиљна...
Изгледа окултно
тајно, сеновито...
Ветар и даље дува.
Црне дуге сенке
гледам их како шетају
шетају под мојим прозором...
Плашим се да не уђе унутра
заједно са њима...
 
"Moj pas nije moj pas
niti je moja devojka samo
zato što je nemam.
Tri psa na planini su ribica
u zlatnom akvarijumu, na planini,
na planini. Pa logor! Ograđen žicom
i ukrašen vratima za visoke.
Pa vatra, logorska vatra...
nisu ni reči moje, ne vredi mi
da to poričem. Samo zato što imam,
nemam da razmenim."


G.R.
 
Синоћ си прошла поред мене
тихо, елегантно, заводљиво...
Дубоко сам удахнуо када смо се мимоишли
желећи да сачувам нешто тебе у себи
Стајао сам још који тренутак на улици
мислио сам, можда се окренеш
останеш и дођеш до мене...
Хватам се за квакаку, хладну и оштру
баш као и ти малочас.
Зар све око мене изгледа тако...
тако ветровито, оштро, неприступачно...?
Седам у фотељу крај прозора.
Слушам ветар и догоревање цигарете...
Напољу је мркли мрак...
Улична светиљка је прегорела.
 
Некада дивље
а сада питомо
Некада своје
а сада туђе
Некада Вук
а сада јагње
Некада бог
а сада роб
Некада горд
а сада понизан
Некада оштар
а сада благ
Некада јак
а сада слаб
Некада...
а некада...
 
Prelistavam kalendar
vise od pola godine je proslo
trazim neki trenutak
koji sam propustila
koji nikada nije dosao.
Izcitavam datume prosle
mesece, dane,
beleske vec pozutele
i pored njih emocije iscrtane.
Dodajem, oduzimam,
mnozim i delim,
sve ono ruzno i lepo
sto se zbilo.
Kad sve skupa saberem
opet sam negde na pocetku
ili na sredini
ka svom neostvarenom cilju.
Sveca lagano dogoreva
pogled se muti,
o kako brzo prolaze sati,
jos brze minuti.
I ovaj ce mesec istrcati,
jesen polako kuca na vrata,
a zanjom zima
i Nova godina.
Tako ce uskoro jos jedna
godina proci,
godina nadanja
i iscekivanja,
godina pona svaceg
i opet niceg.
Prelistavam poslednju stranicu
kalendara,
sta danas nisam uradila
uradicu sutra,
to stalno odlaganje
i nije neko resenje...
opet nadolazi slutnja
 
Rujevit:
Синоћ си прошла поред мене
тихо, елегантно, заводљиво...
Дубоко сам удахнуо када смо се мимоишли
желећи да сачувам нешто тебе у себи
Стајао сам још који тренутак на улици
мислио сам, можда се окренеш
останеш и дођеш до мене...
Хватам се за квакаку, хладну и оштру
баш као и ти малочас.
Зар све око мене изгледа тако...
тако ветровито, оштро, неприступачно...?
Седам у фотељу крај прозора.
Слушам ветар и догоревање цигарете...
Напољу је мркли мрак...
Улична светиљка је прегорела.
Kliknite za proširenje...

Jednostavno PRELEPO !!! Ova pesma je puna emocija. Imam utisak, da kada je citam mogu stvoriti "zive slike" i zamisliti trenutak iz, tako reci, svakodnevnog zivota. Ceznja za voljenim bicem je ocigledna. Divno je !!!
 
Emocije se pomutile,
pomesale sa vazduhom
ispunjenim gorcinom.
Suze su potekle
i na pola puta zastale,
nikako dalje da krenu.
Reci su u nepovrat nestale,
usne neme, pomodrele
telo hladno.
Nemoc me obuzima
sve vise,
kao omca me steze.
Strah moju dusu
razara,
razum u nerzum pretvara.
 
optimista sa iskustvom - твоје писаније делује баш са искуством...сад да ли је то од оптимизма или нечег другог не знам.

slatka_mala83 - потруди се да мало дуже гледаш календар, читај га као књигу...у њему је записан сваки тренутак твог битисања...само се пронађи мешу бројкама и зарони у слова...добра си. Хвала на позитивној критици :wink:

divlja - шта теби рећи...да, тема на фотографијама ти је супер(''На улици'') 8-) Настваи са својим мистериозним лутањем по шуми заједно са зверињем :wink:

Сад још само чекам да дође Самоука...
 
divlja:
Sklupcalo se divlje dete,
u mracnom kutu sume.
Sklupcalo se, ucutalo se.
Kroz drvece beli mesec izviruje
i upituje:
“ Divlje dete, sto samujes?
Gde je tebi tvoje zverinje?”
Ono cuti, ne odgovara.



:cry:
Kliknite za proširenje...

Potrcalo pitomo dete,
sa talasa obasjane livade.
Potrcalo, zapevalo.
sa zenita zuto sunce gleda
i upituje:
"Pitomo dete, sto pevas?
Da li znas gde ti je divlje dete?"
Ono peva i ne mari.


kao sto obicno i biva u realnom zivotu... :-(
 
Не могу да спавам
не могу да седим
не могу да читам
не могу...
Време је тешко...
Шетао бих са неким.
Не морамо ништа причати
доваљан је поглед
додир, осећај....
Волео бих да падне киша
да изађемо заједно на улицу
да шетамо непознатим асфалтом
да се изгубимо на маргини града
да се изгубимо бетонском пејзажу...
Камена дворишта,
камене клупе и игралишта...
Исписани хаустори...
пусти мостови...
По који пролазник у трошном капуту...
 
Lako ćemo
u sledećem životu
Pakt je potpisan
krvostihovima
A danas
ovde
nepripitomljeni
bačeni
u grad
bez kiše
Ja ni kaput nemam
Lako ćemo
u sledećem životu
Za najhladniji dan u godini
spremna sam
ko čaša žestokog pića
popijena naiskap
Veruj mi
na svakom ću mostu
svakog radnog dana
Crtati moj profil
ime
i smrad grada
Da me pronađeš
lako
ko podvučeni otrcani pasus
Prve ukradene knjige
koju si voleo
A nedeljom
nedeljom ću pecati
velike
umorne ribe
Sa nadom
da te nisu
pojele
 
Rujevit:
divlja - шта теби рећи...да, тема на фотографијама ти је супер(''На улици'') 8-) Настваи са својим мистериозним лутањем по шуми заједно са зверињем :wink:
Kliknite za proširenje...


Hvala. :)

Sad cu da iskopam nesto, mada je to meni sve bajato i prevazidjeno, nekad mi je i muka od sopstvenog skrabanja. Narocito pesme koje me podsecaju na sopstvene zablude u koje sam iskreno verovala. Al' sta ces, ziv sam covek. :lol:
 
Чекаћу да напишеш нешто
да нацрташ мост
некакву маглу
Нацртај себе крај ограде
у дугачком црном капуту
крагне подигнуте високо горе
да ти ивицама додирује образе...
Чекаћу те на папиру
видећеш ме
Појавићу се место тебе
тај прљави мост
та слаба ограда
та варљива магла
тај црни капут
то ћу бити ја...
Нећеш ме ни видети добро
само контура
и црно-бели свет...
Немој ми прилазити
чекај ме недељом
код тог истог моста
Бићу једна од риба
које тог дана упецаш...
Надам се да нећу бити
сом.
 
divlja:
Hvala. :)

Sad cu da iskopam nesto, mada je to meni sve bajato i prevazidjeno, nekad mi je i muka od sopstvenog skrabanja. Narocito pesme koje me podsecaju na sopstvene zablude u koje sam iskreno verovala. Al' sta ces, ziv sam covek. :lol:
Kliknite za proširenje...

Ако је бајато не значи да има мању вредност, напротив.
Само напред :wink:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top