Mali barok u Srbiji

[Neprilagođena]

Pa lepo ti kazem da prosecni gegula smatra barok ''katolickom ustaskom podmetacinom'' , a ne integralnim delom srpske kulture.
Takvi pajseri poput njih bi i latinicu da zabrane, da budu ful cirilicari po uzoru na njihovu bracu ruse.

Malo kočnice upotrebi ..
Ovde se ipak o umetnosti priča...

 

[GrdobanS]

Malo kočnice upotrebi ..
Ovde se ipak o umetnosti priča...

Sve to ide ruku pod ruku...
I sve se politizuje, pa i umetnost.

 

[Neprilagođena]

Sve to ide ruku pod ruku...
I sve se politizuje, pa i umetnost.

Nećemo ovde politiku da dovlačimo ...
Ovo je fin i miran forum..

 

[GrdobanS]

Nećemo ovde politiku da dovlačimo ...
Ovo je fin i miran forum..

Politiku niko ne dovlaci, ona dodje sama i to pritom udari nogom u vrata.

 

[Neprilagođena]

Politiku niko ne dovlaci, ona dodje sama i to pritom udari nogom u vrata.

Onda ćemo je oterati ...

 

[vučji čopor]

Ово почиње да бива траги комично.
Да ли сте ви уопште свесни колико је доминантних уметничких праваца било актуелно и прошло од времена барока?
Како то некоме уопште може да смета неки уметнички правац, нарочито ако је престао да буде актуелан пре толико времена

 

[Neprilagođena]

A da se vratimo temi?
Koja ono beše?

 

[Perperius]

Da se dotaknemo malo ruralnog baroka. Vatreni zabati na kućama i (neo)barokni čardaci su zanimljiva pojava u Vojvodini.

Selo Golubinci:

 

[Perperius]

Saborna crkva NS:

Saborna crkva BG:

 

[Perperius]

Zgrada austrijske ambasade u Beogradu

 

[Poli46]

M I O D R A G J O VA N O V I Ć
Opravdano se ukazuje na paradoksalnost ulaska srpskog naroda neposredno iz srednjeg
veka u moderno doba, bez stupnja humanizma i manirizma. Sa dvovekovnom cenzurom
„turskog perioda“ kada su nastavili da deluju graditelji i slikari u čijim je delima ostvarivano dostojanstveno gašenje srednjovekovlja, samo delimično okrznutog dodirima renesanse
italokritske škole. Politički i ratni potresi u drugoj polovini XVII veka i u početnim
decenijama XVIII veka neminovno su ostavljali posledice na Balkanskom poluostrvu.
https://www.knjizara.com/pdf/136222.pdf

Srpsko slikarstvo 18. i 19. veka

 

[Poli46]

Hristofor Žefarović,
Sveti Dimitrije, oko 1740.

Barokno doba, kao istorijsko-stilska kategorija sa osobenostima pravoslavnog kulturnog modela, donosi umetnost specifičnog izraza koja sredstvima direktne vizuelne komunikacije, likovnom poetikom i retorikom, slikarstvo i grafiku ističe kao najpopularnije umetnosti.

Dimitrije Bačević,
Blagovesti, 1769.

https://www.galerijamaticesrpske.rs/lat/stalna-postavka-gms/umetnost-18-veka/

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Pa nije samo u Vojvodini, ima dosta baroka, neobaroka i neoromanike, i u srednjoj Srbiji. Najviše na severu srednje Srbije ali takođe veoma prisutan i na zapdu Srbije čak i na jugu Šumadije.

Gorošnica:

Doduše, ovo je više neoromanika ali očigledno odakle dolazi uticaj.

Ovo liči na neoromaniku samo po materijalu, tj tom tesanom kamenu, koji se koristi i u drugim stilovima, ali to smenjivanje nijansi ima izvesnu romaničku notu. U strukturnom smislu, kako je zgrada organizovana, tu od neoromanike nema ništa.

A negotinska saborna crkva (građena kad je episkop tu preneo sedište eparhije iz Zaječara posle svega par meseci tamo, i gde je sedište bilo dok budale nisu na predlog Milana Aberdara ukinule Šabačku i Negotinsku, dve od tri koliko ih je tad bilo u celoj zemlji, a kad su posle 8 godina ipak obnovile Šabačku, Negotinsku su nazvali Timočka i na silu vratili sedište u Zaječar) ima sve odlike klasicizma, mogla bi da bude u Baden Virtembergu, Latviji (Letoniji) ili čak i u Engleskoj po stilu. To, naravno, nije zapadna nego istočna Srbija.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/Crkva_sv._Trojice.JPG

Uostalom sve pravoslavne crkve koje imaju sedišta duž bočnih zidova, iako ne za sve vernike, nego samo za stare i slabe, a to je danas preko 80% u Srbiji, to su dobile pod uticajem baroka, kad se u rimokatoličkoj crkvi uvode obavezna sedišta u celoj lađi.

Da se dotaknemo malo ruralnog baroka. Vatreni zabati na kućama i (neo)barokni čardaci su zanimljiva pojava u Vojvodini.

Selo Golubinci:

Stambene zgrade sa zabatima sam naravno znao, ali prvi put vidim pomoćnu zgradu ovako ukrašenu. Vrlo zanimljivo.

 

[Perperius]

Stambene zgrade sa zabatima sam naravno znao, ali prvi put vidim pomoćnu zgradu ovako ukrašenu. Vrlo zanimljivo.

Da, skoro svi ti stari čardaci su ukršeni.

 

[Perperius]

Vladičanski dvorac u Vršcu:

 

[Krishna]

Pa nije samo u Vojvodini, ima dosta baroka, neobaroka i neoromanike, i u srednjoj Srbiji. Najviše na severu srednje Srbije ali takođe veoma prisutan i na zapdu Srbije čak i na jugu Šumadije. Evo 2 primera samo u okolini Kragujevca:

Selo Čumić:

Gorošnica:

Doduše, ovo je više neoromanika ali očigledno odakle dolazi uticaj.

Барокне српске православне цркве постоје и у Хрватској, Мађарској и Румунији. То је ван Србије а тема је "Мали барок у Србији", али чисто да споменем јер су и српске цркве ван Србије део српског културног наслеђа.

 

[Perperius]

Manastir Novo Hopovo:

 

[Perperius]

Ikonostas Bogorodičnine crkve u Zemunu:

 

[vučji čopor]

Барокне српске православне цркве постоје и у Хрватској, Мађарској и Румунији. То је ван Србије а тема је "Мали барок у Србији", али чисто да споменем јер су и српске цркве ван Србије део српског културног наслеђа.

Наравно да јесу !!!Српска државност је била у ропству, али њен други стуб -српска Црква је и даље постојала и функционисала кроз митрополију Карловачку где год и под чијом влашћу да се налазио српски народ.

Барок није међу Србе сигао само преко грађевинарста, архитектуре и сликарства него и много свеобухватније преко графике и цртежа кроз књиге које у стизале из Русије у којој је барок већ био одомаћен
Ево примера из СТЕМАТОГРАФИЈЕ Христофора Жефаровића и Томе Месмера

 

[vučji čopor]

 

[GrdobanS]

Uspenska crkva u Pancevu:

 

[Poli46]

Građa za Svetoupensku crkvu, 650 hvati drva, stigla je iz Šumadije kao zahvalnost Karađorđa za pomoć Pančevaca ustanicima.
Dok je osveštao crkvu prota Arsenijević spomenuo je i Karađorđa kao ktitora, zbog čega je osuđen
i proteran iz grada. Kasnije je pomilovan, te se vratio u Pančevo, gde je i sahranjen u priprati.
hrama.
Dvozvonični hram, prema tumačenju istoriografa, sagrađen je kao znak prizanje oslobođenju
Srbije od Turaka. Dva tornja, stoga, simbol su dva brata, sa obe strane Save i Dunava, sa
jednim oltarom, "simbolom narodne duše".

https://www.blic.rs/vesti/beograd/

 

[GrdobanS]

Crkva u centru Smedereva , kombinacija baroka i srpskih srednjovekovnih stilova.

 

[GrdobanS]

Dokaz da barok u Srbiji nije okupaciona austrougarska tekovina:

Mrcajevci

Aleksinac

Knjazevac

Boljevac

Lozovik

 

[Poli46]

Saborna crkva u Sremskim Karlovcima

Gradnja Saborne crkve Svetog Nikole u Sremskim Karlovcima započeta je 1758. na podsticaj Karlovačkog mitropolita Pavla Nenadovića, po planovima izrađenim u Beču, na mestu stare crkve iz turskog vremena. Majstori graditelji bili su Kosta Cincarin i Nemac Johanes. Godine 1760. zidani su toranj i kupola, po projektu Zaharija Orfelina, a crkva je potpuno završena 1762.

Krajem 18. veka Saborna crkva je teško stradala u požaru, a prvi put je obnovljena 1805. godine.

Ugovor za slikanje ikonostasa sklopljen je 1780. sa slikarima Teodorom Kračunom i Jakovom Orfelinom. Praznične ikone i dveri su Kračunove, dok su ostale ikone Orfelinov rad.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Saborna_crkva_u_Sremskim_Karlovcima