Mali barok u Srbiji

[Neprilagođena]

Stefan Tenecki(1720-1798)
bio je ikonopisac srpski ili arumunski osamnaestog veka.
Plodan umetnik, radio je u Vojvodini, Mađarskoj i Rumuniji.
Smatra se prvim slikarom koji je radio pod uticajem baroknog vizantijskog slikarstva sa Zapada.
Delao je u oblastima tadašnjeg Austrijskog carstva..

Stefan Tenecki potiče iz plemićke porodice Tenecki iz Lipove, u današnjoj Rumuniji.
....akademski obrazovan banatski slikar koji se školovao na Kijevsko-pečerskoj lavri u Kijevu.
Tu je dobro upoznao zbirke zapadno-evropske grafike i formirao se kao predstavnik slovenskog - ukrajinskog baroka.
Stefanov umetnički opus je bogat i raznovrstan. Naslikao je više kopija "Bogorodice Bezdinske".
Među profane motive spada njegov "Autoportret", iz druge polovine života, koji spada među prve srpske autoportrete.

Po povratku iz Ukrajine u Aradu postao "dvorski slikar", kod aradskog vladike Sinesija Živanovića.
To mu je omgućilo da dođe do imućne klijentele, naročito one iz crkvenih krugova.
Portretisao je više članova srpske vojničke i plemićke porodice
Potpisivao se na slikama inicijalom "S.T.".

1764
Stefan Štiljanović, monah Simeon , Sv.Sava i Arsenije
Stefan Tenecki

Ruma,Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
Stefan Tenecki

 

[Mstislav]

O stavu SPC o baroku u Srba danas najbolje oslikava Besenevo i tamosnji manastir.

 

[Perperius]

O stavu SPC o baroku u Srba danas najbolje oslikava Besenevo i tamosnji manastir.

Pogledajte prilog 1643662

Devastacija. Ne znam zašto to država dopušta? Žiča i Pećka patrijaršija su isto devastirane krečenjem, umesto da bude sačuvan autentični izgled. Nekolio crkava u CG su devastirane jer pojedinci unutar SPC ne podnose bilo koji stil osim vizantijskog.

 

[Mstislav]

Lepo objasnjeno.

https://vreme.com/mozaik/rat-protiv-srpskog-baroka/

 

[Mstislav]

Ima i svetlih primrera u moru onih nakaradnih.

Obnovljeni manastir Kuvezdin istovetno spolja i iznutra kako je i izgledao pre rusenja 1944.

 

[Mstislav]

 

[Perperius]

Ima i svetlih primrera u moru onih nakaradnih.

Obnovljeni manastir Kuvezdin istovetno spolja i iznutra kako je i izgledao pre rusenja 1944.

Prelepo. Ovo je autentična obnova. Bio bi red i da sad poprave one devastacije od ranije

 

[Mstislav]

Samo je stvar da li crkveni glavari zele da se posao uradi kako treba ili ne. U slucaju Starog Hopova ocigledno nisu zeleli.

 

[Mstislav]

U Novom Hopovu polovicno.

 

[Mstislav]

Neprocenjivi skoro unisteni ikonostas Kracuna nisu ni pokusali da ponovo naslikaju.

 

[Mstislav]

Dosta ikona je sacuvano sa navedenog ikonostasa. Gde se drze pod kljucem daleko od ociju javnosti je pitanje od milion dolara.

 

[Mstislav]

Velika Remeta takodje osakacena. Ne toliko spolja koliko iznutra.

 

[Mstislav]

 

[Mstislav]

Rakovac je jedan u nizu primera rekonstrukcije koja nije istovetna srusenom originalnom baroknom zdanju.

 

[Mstislav]

Slucaj gradnulicke crkve u Zrenjaninu je tek prica za sebe. U barokno zdanje su 2004 bez bilo kakve dozvole nadleznog zavoda za zastitu spomenika kulture na silu oslikali freske u pseudovizantijskom stilu. Uklapaju se kao piletu gojzerice.

 

[Mstislav]

Da se vratimo svetlim primerima. Obnovljena crkva Svete Trojice u Kupinovo srusena 1944 godine.

 

[Mstislav]

Oslikavanje crkve Svetog Georgija u Ugrinovcima. Uradjeno pod nadzorom Zavoda za zastitu spomenika kulture grada Beograda.

​

 

[Mstislav]

 

[Mstislav]

Mladi autor Jurisevic kaze javno ono sto je ocigledno.

https://www.facebook.com/story.php/?story_fbid=834691595440041&id=100066976239049&_rdr


"Тврдоглаве бранитеље најшире распрострањене (нео)византијске стилизације која је надасве палеолошког стилског типа уз неокомнинске маниристичке експресије (у пластичној обради материје, ликова и драперија) - треба подсетити на Алексијаду у којој Ана Комнина говори о врхунцу надомак савршенства у уметности: наводећи Поликлетов канон (пропорције) као општи узор.
Како се онда, када смо остали сведоцима римских горостаса у Сопоћанима, уопште данас питамо шта је прикладнији израз лепоте оностраног и ком ликовном корпусу припада наслеђе нашег средњег века: сем грчком (античком) натурализму чија је доцније изражено стилизована форма ништа до утицај блискоисточне естетике који је нашао сходност са теолошким експозеом одређеног раздобља.
Одбацивати натуралистички маниризам као суштинску форму византијског академизма (пазимо: врло добро мерим којом се терминологијом служим) - само значи слепо одбацивање догматске есенције и лично, афективно усвајање некаквог аскетског карактера православног живописа; квалификације која нема никакво практично утемељење и остаје формулација неспретне намере да се присутности светог лика, иронично, криво усмери визуелно дејство и миноризује дидактичка функција. Идеаторска основица ромејске иконографије је церемонијалног и царског карактера: на чијем је трону нови, Христов император заменио Августа.
Византијска уметност је, коначно, попут даљих њених матрица у које убрајам(о) и српску црквену уметност новијег доба - најпре брижљиво модификовано и дуго обликовано пропагандно оруђе, које у темељ није могло положити друго осим Лаокона и синове (види Вазари Ђ. и Црњански М. где говоре о зачетку Ренесанса откривањем скулптурне групе) одевене у философско и социјално рухо нове религије.
из прелиминарне верзије (белешке) научно-истраживачког рада, припремљеног за зборник Међународног научног скупа "Нова средњовековља - средњи век у модерној књижевности и уметности" (Институт за књижевност и уметност) одржаног у Педагошком музеју у Београду.

 

[Mstislav]

Da barok nije strano telo u Srba potvrdjuju i barokna zdanja juzno od Save i Dunava.

Hram u Valjevu, jos jedan u nizu objekata unakazen naknadnim dodavanjem freski u vizantijskom stilu. Ikonostas delo cuvenog ikonopisca Nikole Markovica.

 

[Mstislav]

Sabacki saborni hram krasi prelepi ikonostas Pavla Savica.