Mali barok u Srbiji

[white_warg]

Kod Srba se barok javio samo u južnoj Ugarskoj, današnjoj Vojvodini jer su Srbi nastojali da se zadrži vizantijska tradicija u umetnosti. Ali, sredinom 18. veka, završen je proces barokizacije srpske umetnosti u južnoj Ugarskoj.
Nakon toga, u Sent Andreji, izgrađene su četiri crkve u baroknom stilu.
Krušedol,Hopovo, Velika remeta idr dobijaju barokne zvonike.
Konačnu pobedu baroknog stila označava Saborna crkva u Sremskim Karlovcima.

Najznačajniji barokni slikari u Srbiji bili su Teodor Kračun i Teodor Ilić Češljar.

Teodor Kračun je slikao ikonostase po vojvođanskim crkvama. Njegov poslednji ikonostas, ikonostas Saborne crkve u Sremskim Karlovcima, bio je umetnički najzreliji.

Kračunove ikone odlikuju se svetlim tonovima boje koje su karakteristične za rokoko.

Svetao kolorit i lakoća slikarskog rukopisa čine Kračunova dela izuzetnim slikarskim ostvarenjima u novijoj umetnosti.

Teodor Ilić Češljar je takođe slikao ikonostase ali i portrete. Njegovi portreti bili su naslikani mekim i svetlim bojama u duhu francuskog rokokoa.
Zbog toga njegove slike deluju lako i prozračno.

 

[Perperius]

Pa nije samo u Vojvodini, ima dosta baroka, neobaroka i neoromanike, i u srednjoj Srbiji. Najviše na severu srednje Srbije ali takođe veoma prisutan i na zapdu Srbije čak i na jugu Šumadije. Evo 2 primera samo u okolini Kragujevca:

Selo Čumić:

Gorošnica:

Doduše, ovo je više neoromanika ali očigledno odakle dolazi uticaj.

 

[Neprilagođena]

Теодор Илић - Чешљар (1746-1793)



Srpski slikar i ikonopisac.

Teodor je rođen najverovatnije u Čurugu -Bačka.
Po nekim drugim izvorima rođen je u Temišvaru.
Bavio se slikarstvom i slikao je uglavnom ikonostase i portrete.

. Po nekim starijim biografima, Češljar se 1786. godine upisao na Bečku slikarsku akademiju.
Sledio je potom njegov studijski put u Italiji, odakle se zaputio u carsku Rusiju,
da bi dublje proniknuo u pravoslavni živopis.

Prema navodima iz literature i biografije Teodora Ilića Češljara,
on je bio sjajan kolorist. Nije uvek slikao u duhu baroka,
kao ostali njegovi savremenici, već je naginjao mekim i nežnim bojama,
svilenkastoj j fakturi lazurnih slika, kao majstori francuskog rokokoa.

Portret Vladike Stefana Avakumovića

​

Ikonostas
Crkva Svetog Nikole , Kikinda
Delo Teodora Ilića -Češljara

 

[Poli46]

Tematika martirija (mučeništva) u srpskom baroknom slikarstve nije bila prihvaćena
u onoj meri u kojoj je bila prisutna u propagandnim programima katoličke crkve.
Posebno mesto u okviru martirološke tematike zauzima monumentalna kompozicija
Mučenje svete Varvare Teodora ilića Češljara.

Na osnovu potpisa u ranijoj mađarskoj literaturi Češljaru je pripisivana samo ova kompozicija, međutim, na to da on u ovoj katedrali slika više bočnih oltara, ukazuje činjenica da se na jednom
od njih sreće Mučenje svete Varvare. Češljar se sem na latinskom potpisuje i na grčkom.
Možda je on time želeo da istakne svoje pravoslavno poreklo.
Kompozicija Mučenje svete Varvare, ističe se složenošću kompozicione sheme za koju je
ukazano da se oslanja na istoimeni crtež Vicenca Fišera iz 1781.

Ono što se prvo uočava na pakračkom Mučenju svete Varvare jeste redukcija gornjeg dela kompozicije sa figurama lebdećih anđela, jednog od osnovnih elemenata predstava martirija
u slikarstvu zrelog baroka. Dok ranobarokne predstave martirija insistiraju na naturalističkim prikazivanim scenama mučenja, kasni barok se pre svega okreće veličanju trijmfa.
Trijumfalni venac iznad glave mučenika je uvek vidljiv, a u trenutku smrti njihov pogled je uperen
ka otvorenim nebesima, sa kojih se izliva natprirodna svetlost božjeg milosrđa, dok anđeli sa nebesa donose sredstva mučenja, atribute budućeg blaženstva.

http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost

 

[vučji čopor]

Основна теза из уводног поста је нетачна и погрешна.Барок је Србима дошао из сасвим другог правца . У време Сеоба из русије и то кроз књиге са бакрописима, пошто је у то време у Русији барок већ био прихваћен као доминантан стил.
Дакле барокни као стил је дођао са истока а не са запада што би било логично за очекивати.Пошто су Срби после Сеоба били у надлежности Беча ,а не Пеште тако су у црквеној архитектури били прописани услови како могу да зидају цркву директно из Беча.Срби су имали право да подигну цркву једино у местима чији су житељи могли да докажу да су је имали у Турској и то не већу него што је била , него исте квадратуре.Што се тиче стила у градњи морао је да буде саобразан стилу који је био доминантан у Аустрији, а то је био барок. Како је то рекао аустријски министар да буде тако грађена да временом може да се преуреди у католичку.
Илустративан је пример зиадања данашње цркве манаститра Ковиља у јужној Бачкој увреме Војне Крајине. Пошто је стара црква изгорела за зидање нове је братсво довело из Пожаревца мајсторе да сазидају нову цркву " на подобије цркве Манасијске" али су морали да код кубета направе усупак барокном стилу. Израда иконостаса је поверенаМародићу који је послан у Италију Како бисмо данас рекли на студијско путовање и учење.Тако је Мародић у парапетном делу олтара направио копију Лаеонардове Тајне вечере.

Треба истаћи да су Срби и поред ових ограничавања успели да на територији К&К монархије задрже и свој идентитет и веру

 

[vučji čopor]

.Други крак промене долаз Србима са Леванта кроз иконопис Левантинског барока.

 

[GrdobanS]

Pa nije samo u Vojvodini, ima dosta baroka, neobaroka i neoromanike, i u srednjoj Srbiji. Najviše na severu srednje Srbije ali takođe veoma prisutan i na zapdu Srbije čak i na jugu Šumadije. Evo 2 primera samo u okolini Kragujevca:

Selo Čumić:

Gorošnica:

Doduše, ovo je više neoromanika ali očigledno odakle dolazi uticaj.

Verovatno to treba unistiti, pa da cela Srbija konacno i fizicki zalici na jedan veliki Dijarbakir (vec lici mentalno).

Tematika martirija (mučeništva) u srpskom baroknom slikarstve nije bila prihvaćena
u onoj meri u kojoj je bila prisutna u propagandnim programima katoličke crkve.
Posebno mesto u okviru martirološke tematike zauzima monumentalna kompozicija
Mučenje svete Varvare Teodora ilića Češljara.

Pogledajte prilog 1071344
Na osnovu potpisa u ranijoj mađarskoj literaturi Češljaru je pripisivana samo ova kompozicija, međutim, na to da on u ovoj katedrali slika više bočnih oltara, ukazuje činjenica da se na jednom
od njih sreće Mučenje svete Varvare. Češljar se sem na latinskom potpisuje i na grčkom.
Možda je on time želeo da istakne svoje pravoslavno poreklo.
Kompozicija Mučenje svete Varvare, ističe se složenošću kompozicione sheme za koju je
ukazano da se oslanja na istoimeni crtež Vicenca Fišera iz 1781.

Ono što se prvo uočava na pakračkom Mučenju svete Varvare jeste redukcija gornjeg dela kompozicije sa figurama lebdećih anđela, jednog od osnovnih elemenata predstava martirija
u slikarstvu zrelog baroka. Dok ranobarokne predstave martirija insistiraju na naturalističkim prikazivanim scenama mučenja, kasni barok se pre svega okreće veličanju trijmfa.
Trijumfalni venac iznad glave mučenika je uvek vidljiv, a u trenutku smrti njihov pogled je uperen
ka otvorenim nebesima, sa kojih se izliva natprirodna svetlost božjeg milosrđa, dok anđeli sa nebesa donose sredstva mučenja, atribute budućeg blaženstva.

http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost

Ziveo Zapad i njegova kultura!

 

[Poli46]

Verovatno to treba unistiti, pa da cela Srbija konacno i fizicki zalici na jedan veliki Dijarbakir (vec lici mentalno).


Ziveo Zapad i njegova kultura!

Ciničan si ili ti se nešto ne dopada?

 

[GrdobanS]

Ciničan

Vecina srbendi MRZI barok, romaniku (gotiku da i ne spominjem) i smatra da je jedino Istanbul-style dOzVoLjEnI sRbSkI sTiL.

Cinjenica.

 

[Poli46]

Vecina srbendi MRZI barok, romaniku (gotiku da i ne spominjem) i smatra da je jedino Istanbul-style dOzVoLjEnI sRbSkI sTiL.

Cinjenica.

A ti? Mrziš li ti?

 

[GrdobanS]

A ti? Mrziš li ti?

Sacuvaj Boze.... Sasvim suprotno!

 

[Perperius]

Što se tiče naše barokne arhitekture najlepša mi je Saborna crkva u NS:

 

[GrdobanS]

Što se tiče naše barokne arhitekture najlepša mi je Saborna crkva u NS:

Lepa je, al' su mi malo bolje one sa dva tornja ko u Pancevu ili S. Karlovcima.

 

[Perperius]

Lepa je, al' su mi malo bolje one sa dva tornja ko u Pancevu ili S. Karlovcima.

Ima i ova manje poznata u selu Čurug sa 3 tornja (ali ovde ima i neoklasicizma):

 

[GrdobanS]

Ima i ova manje poznata u selu Čurug sa 3 tornja (ali ovde ima i neoklasicizma):

I becejska je takva.

 

[Perperius]

Mitropolit karlovački Josif, u odori pod očigleno neobarokim uticajem

Kočije Karlovačke mitropolije iz tog vremena:

 

[vučji čopor]

Vecina srbendi MRZI barok, romaniku (gotiku da i ne spominjem) i smatra da je jedino Istanbul-style dOzVoLjEnI sRbSkI sTiL.

Cinjenica.

Није никаква чињеница( јер чињеницама не располажеш !) него кроз идеолошке наочаре покушавање да говориш о питањима уместности , успут брка
јући времена и стилове.

 

[GrdobanS]

Није никаква чињеница( јер чињеницама не располажеш !) него кроз идеолошке наочаре покушавање да говориш о питањима уместности , успут брка
јући времена и стилове.

Drugi politizuju arhitekturu i njene stilove, ja se samo branim od takvih.

 

[vučji čopor]

Drugi politizuju arhitekturu i njene stilove, ja se samo branim od takvih.

А ко те то напада и чиме да мораш да се браниш?
Овде се говори не само о архитектури , него и сликарству.Посебан акценат је на црквеној архитектури и сликарству јер се служи тим примерима.Огромна ствар је била прелазак са две димензије у сликарству и увести и дубину и влумен треће димензије.Код нас је тај процес дефинитивно завршен управо прихватањем барока.Икона је постала одистински слика и као таква прихваћена о чему сведоче иконостаси као и пртрети како лаички тако и сакрални.Ти процеси нису само наши него опште европски.

 

[GrdobanS]

А ко те то напада и чиме да мораш да се браниш?

*****i kojima smeta svaki uticaj Zapada, cak i u sferi kulture.

 

[Neprilagođena]

*****i kojima smeta svaki uticaj Zapada, cak i u sferi kulture.

Činjenica je da nekome uvek nešto smeta,,To je tako .

 

[GrdobanS]

Činjenica je da nekome uvek nešto smeta,,To je tako .

Barok smeta LAVOVSKOJ VECINI SRBIJE, ne samo ''nekom tamo''.

 

[Neprilagođena]

Barok smeta LAVOVSKOJ VECINI SRBIJE, ne samo ''nekom tamo''.

Pa ne znam..trebalo bi napraviti ankete po Srbiji ..
Mi u Vojvodini prihvatamo sve , mi smo solidarni ..
Volimo i barok i gotiku ...imamo i hramove i džamije...
Secesiju ,novu gradnju ,razlupane fontane , pozorište sa antičkim stubovima i staklenom "pozadinom"....
I tako...ćutimoi divimo se....

 

[Perperius]

imamo i hramove i džamije...

Ne baš, al' aj

 

[Neprilagođena]

Ne baš, al' aj

Imamo jedan hram i jednu džamiju ..kako ne?