(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
MALENA - 2.deo
Dok je Maki došao doručak sam spremila. Majemo se po dvorištu a on izvozi motor iz garaže.
„Mogli bi pozvati Malenu“ Maca izgovara misao. Uvek se on seti nje, i za najmanje okupljanje porodice evo, skoro dve godine ima. A ona.....od kako je kročila u naše dvorište, dan pre sahrane svog oca a mog rodjenog brata, koga je znala samo po majčinoj priči...najtačniji opis je, kao da je oduvek tu, sa nama u svojoj kući.
Maki tipka njen broj mobilnog. „Na Savi je sa društvom, pokušavaju da upale vatru i naprave roštilj hahahahah Ići ću po nju motorom...ima da odlepi od sreće“ .
„Čekajte, ajde da pozovemo i snajku, Maleninu mamu...lepo bi bilo da smo svi na okupu“
Pozovem, tu je, oduševljeno prihvata poziv. Doći će sa prijateljem.
„Macoooo, treba ići da se dokupe neke stvari “
Malena stiže, sa tetkinom narandžastom kacikom na glavi....ruke oko mog vrata, oke sijaju, cmoknem u zajapuren obraz tetkino dete, Maša i Meš laju i skakuću od sreće pri čemu Meš juri Šašavu od Malene, Maki se smeši zadovoljno. Ona prilazi teči i ljubi ga u obraz a ovaj moj.....napuni trem milinom pa sve kipi i prelazi preko vodenog krina posadjenog u njegovom podnožju. Obožava to dete...zbog svega.
Opet kafica.....pa Maca odlazi da sprema palačinke dok ja trčkaram svuda završavajući milion poslova po kući i dvorištu i naravno, moja dva krznena vagona me u stopu prate.
Naravno da sam trčeći na tamte na vamte videla da su Maki i Malena izašli motorom ispred kapije, ali stoje. Ona uzjahala motor i sluša brata dok on stojeći kraj nje pokazuje rukom nešto objašnjavajući.
Maki uči Malenu da vozi. Prvo teoretsko predavanje ....ali, Malena drži i kacigu u rukama...i štitnike za kolena i laktove.
Maca pogleda kroz prozor letnje kuhinje
„Ljiljana, šta oni to rade ispred kapije?“
„Ček da vidim....aaaa, pa verovatno je uči....odgovaram što mogu nonšalantnije i hvatam krivinu, tj. cveće na tremu da zalijem, ali tu sam, mogu da ga čujem....doduše, mora malo da viče hahahaah ....sad će da krene....znam te tico kad si pile bila....
Naravno, on viče okrećući palačinke „Ljiljana, da li ti vidiš šta on radi? Idi interveniši“ ljutito i sa strahom mi se obraća
„Opusti se, uči je da vozi, ispituje je, procenjuje....vidiš da joj objašnjava. Bolje on da je uči nego da sedne na tudj motor sama pobogu čoveče...pa znaš i sam“
„Ali, ona je ........ne znajući da nadje prikladniju reč u brzini ućuta a i palačinka nešto potamne hahaha.
„Mala? Ajde bre, ima 16 godina, pametna je, odgovorna a u brata gleda kao u boga. Za nju je njegova reč zakon a Maki znaš kakav je...i sam je gledao svoj prvi motor mesec dana u dvorištu dok nije položio i tek onda je počeo da vozi. Kud ćeš boljeg učitelja od njega...opusti se“
„Opusti se....samo to umeš da kažeš....ti si luda kao i on....eto na koga su nam deca“ gundja dobroćudno dok okreće palačinke a ja se smejem...ne preglasno....muško je to.....osetljivo hahahah
„Ma da, nema ništa na tebe....vozi sve živo što ima volan, mora da se izmetnuo na majku nevozača...a onaj što me učio da vozim motor, kola, traktor, onaj momak što mi utera strah u kosti s motorom...kad ne crkoh onda ima da živim 100 godina...od njega ništa nije povuk’o....da ne pričam o onom koji ’oće kola da ukači na skelu hahaha.“
Smejulji se zadovoljno ovaj moj sedokosi a gomila palačinki se uvećava dok stalno pogledjuje na Makija i Malenu jer je nemiran, nespokojan.
„Nego, Maco, jel znaš ko je juče vozio motor našom ulicom....učini mi se da nije Maki...neka seda glava protutnja? Hahaha
Oko mu se smeje dok me gleda šeretski „hahahahaahahaha“ a onda se uozbilji „vidi bre ide sama....on nije normalan....pašće dete....idi tamo“
„O bože, kakav čovek....pa mora nekad da podje i malo sama....jel’ vidiš da trči pored nje ....kao kad dete učiš da vozi biciklu. Maaaakiiiiiiii, šta radite to sine?“ doviknuh reda radi kad su se opet vratili ispred kapije i motor utihnuo, jer svakom je jasno šta rade, ali da mi ovaj matori ne zvoca...pseće glave se odmah okrenuše u pravcu kapije.
„Opusti se Ljiljka, odlična je“
„Eto, vidiš, sve je u redu, kaže Maki....evo,stigli Jeca i Joca, idem da ih dočekam“ Naravno i ona dva luftiguza kereća kreću. Znaju se od ranije te veselo dočekuju goste.
„On kaže....on to uvek kaže.....kao i ti.....opusti se....gunđ....gunđ....gunđ...ali sad joj je majka došla pa nek misli.“
Kakav čovek, kao da ga ona žena tera da se brine, pa joj sad predaje brigu. Snajka i nema pojma da joj je ćera na obuci, mada, ako zna svoje dete znaće da je nemoguće Malenu zaustaviti pored velikog brata i da je učenje vožnje motora neizbežno.Pametna majka će je samo, u ovim odličnim uslovima, usmeriti i dati joj podršku, da se dete oseti sposobnom, stabilnom i nikako, ali nikako neće zvocati ili pokazati i najmanje straha, pa makar i umirala u sebi od njega, a umire, znam, jer to Malenoj sad nije potrebno.....a muškarci, pa oni su čudna sorta.....i mozgovi im rade nekako....teško objašnjivo ponekad ...tačnije kontradiktorno logici hahahah
E, majka kao majka......stoji i gleda ćutke ćeru na motoru a ovoj oke blistaju.....samo što ne poleti od sreće. Makijev i njen pogled se sretoše....ovaj moj joj se široko osmehnu....to je onaj osmeh koji pamte sva ženska stvorenja bez obzira na godine hahahah šarmer majkin, reči mu i ne trebaju. Pametna je moja snaja. Znala sam da će pravilno reagovati jer sama je dete odgajila, profesor je matematike a bila je srednjoškolka kad je Malenu rodila.
Zagrlismo se nas dve i njoj se ote jedno „uuuuh“ olakšavajuće-otežavajuće...
„Ne brini, Maki je sa njom, imaj poverenja u njega jer ja ga imam...sigurna je“
„Znam......ali ipak...“
„Znam sve....veruj mi i mnogo više nego ti....’ajde da sednemo“
Kafa.....i završetak časa vožnje. Maki je sav zadihan od trčanja....poslednji put nije ni trčao za njom. Zezamo ga kako će smršati.
„I kakva je?“ pitaju muški....Jeca, snajka, bi najradije da ne zna, da ne čuje, a ja je razumem jer znam da mora sve samohvalospevne tirade da odsluša.
„Odlična je....Malena, hvala bogu nisi na tetku talentovana za vožnju hahahaah“ naravno, mene i moj neprikosnoveni talenat nikada ne zaobilaze kada se povede reč o volanu, orijentaciji u prostoru, igrama sa loptom i na koju stranu se ventil za vodu otvara a na koju zatvara hahaha
Meki, Meš i prvi motor.....bože, to je pravi motor za uživanje. hahahah kupljen na pika karticu u Rodiću hahaha
iiiiiiii malo adrenalina hahahaah
dva komata što rodih hahahah
za sve moje ljubavi.....a mnogo ih je, hvala Bogu i sudbi
PS Laku noć.....
... pa da prokrstarim moj krug, pa na posao.
.....baš se pitam zašto
kako to da zaboraviš
koja raste....i raste....
