Majstor i Margarita

dragannz:
To bi bila suvise povrsna aluzija za Bulgakova. Satana-Madjionicar je upravo obrnuto, deo one sile "koja zeli zlo ali cini dobro", on je suprotnost svemu onome zlom sto su iz "dobre namere" komunisti ucinili.
Kliknite za proširenje...


Apsolutno se slazem da bi to bilo jako povrsno! Bulgakov je bog pisaca, ima mnogo toga o cemu on pise u ovom romanu. Najboljem ikada napisanom, uzgred ;) Djavo ovde ima vise uloga, funkcija, simbolike, itd. Ako cemo da analiziramo vezu sa konunizmom, sto je samo jedan od aspekata ovog dela, on vise dodje kao neka vrsta provokatora, svemocnog maga koji se smeje ljudskoj nesavrsenosti, manama, zlobi, gluposti, korupciji, grabljivosti, birokratizmu, licemerju, svemu sto je karakterisalo tadasnje komunisticko drustvo, ali pre svega ljude. On kao madjionicar demaskira Moskovljane i njihovu pravu potroshacku i grabljivu prirodu, kao skenerom. On nikako i ni u kom slucaju nije ni Staljin ni Lenjin, jer se on stalno smeje svim ,,tekovinama komunizma‚‚ i prikazuje drzavne ulizice i celu tu masu ljudi koji kao veruju u istu ideju, kao odvratne i jadne.
Meni je ova knjiga kao neka mala Biblija, sve sto nisu rekli jevandjelisti o ljudima i ljudskoj prirodi, rekao je Bulgakov, izmedju redova, ili direktno. Pored toga, tu je i divna, cista i snazna ljubavna prica, jedna od najlepsih ikada napisanih, tragedija zene koja zivi u braku iz interesa a bez ljubavi i bez dece, tragedija osiromasenih gradjana koji se po ceo dan mrze u skucenim stanovima i razvijaju najnize moguce osobine, tragedija mladog pisca koji je zrtva drzavnog aparata, mogla bih da nabrajam do sutra. A sve to uz tako slikovitu mastu koja me nekad navodi da verujem da se sve to zaista dogodilo! JEDAN JE BULGAKOV! :)
 
Nekada sam citala a da nisam ni naslucivala zasto je potrebno citati. Toliko sam se bila natrpala knjigama da sam cak bila u jednoj fazi kada sam mislila da su knjige stetne, da je bilo mnogo bolje da nisam citala nista, da nikada ni jednu knjigu nisam otvorila, "kako bi to bio lep osecaj" mislila sam, bez svih tih balasnih ideja i slika iz nekih tudjih glava. Tako je nesto bila i " Majstor i Margarita".
Golema , jaka slika, jaka, jaca od svega sto si imao priliku da vidis i dozivis. Ljubav do krvi, tragedija do krvi, fantastika do krvi. I kakve to veze ima sa zivotom? Sa ovim nasim malim zivotom? Sta ce mi to?
Jel to izgubljeno vreme? Izgubljeno vreme i snaga da se iscitaju stranice pune i u sebe unese ta jaka prejaka ziva slika.
Danas, kada se vec sklapa nesto pred ocima od ovog sto vidim oko sebe, danas tek vidim i zasto je dobro procitati takvu knjigu.
Nije vazno da li je vreme komunizma ili bilo kog drugog sistema koji se u drustvu namece, nije vazno dal je to nesto sto se namece drustvu u celini ili nekoj nasoj manjoj zajednici, kolektiv, krug prijatelja, porodica, ...
uvek se neki kavez neki mrtav sistem zeli nametnuti coveku, pojedincu; tako se funkcionise ; trazenje pravila kako bi ta grupa funkcionisala
Al mrtvo se ne kalemi na zivo.
Sam sistem, mrto slovo, unistava grupu zbog koje je stvoren. Pocevsi od same porodice, ako se u njoj stvari obavljaju onako kako treba, ako se ustanovilo da je najbolje za porodicu, bez iskakanja , bez zive razmene, desava se isto sto i u nekoj firmi , drzavi... mrtvilo.
Kakav covek vraca zivot i drustvu i porodici i firmi i ljudima koje poznaje, onaj koji je spreman da rusi taj sistem. Al ne mislim ovde na neku revoluciju a ni na evoluciju, mislim na puko obicno jednostavno ljudsko reagovanje, ono koje covek sam oseca, njegov licni impuls.
"Majstor i Margarita" daju tom zivom coveku u nama za pravo da reaguje , makar u sebi, da ostane ziv i svoj , da ne dozvoli pokopavanje onim sto se ocekuje i mora.
I kako se zavrsava ta borba "zivog" sa "mrtvim" (a ta je borba i u nama samima)? Covek kao pojedinac mora izgubiti bitku, smrtan je; al sam zivot je u toj borbi, tako opstaje svet; i onaj nas mali unutrasnji i onaj veci i veliki.
A ljubav, ljubavna prica u romanu je tek do kraja u ovom smeru. Ako se ljubav prevade na cisto materijalan sistem vrednosti, ako nam odraz ljubavi postane vidljiv opipljiv dokaz, ono u cem mozemo uzivati, gubi se sve. Ljubavnica u "Majstor i Margarita" ide do nekog neslucenog kraja, ide do samog dna svega za sto se ikad culo, do pakla, al na zivot bez ljubavi ne pristaje. To je opet i svakom ko procita ovaj roman nesto, nesto sto ga podseca na to za sta je covek.
 
Petrana, mislim da si velikim delom u pravu sto se tice ove knjige. Ali, pored toga, BUlgakov je u stvari zaista napravio revoluciju, i ,,razrusio hram``. Ne jednog, nego svih sistema. Njegova poruka je da ne treba verovati u dato, i ne slediti predrasude, vec tragati za novim resenjima. Otvorenost, otvorenost za sve i svakog, otvorenost za ideju da djavo moze biti bolji od drzavnih aparatcika, da ni u jednu ideju ne treba verovati do kraja, otvorenost, otvorenost, otvorenost... To je Bulgakov. On kao da kaze - ne nasedajte na ljudske price, ma gde one bile zapisane. Uvek ima nesto sto ne znate, uvek ima neka zakulisna radnja koja je skrivena od vaseg pogleda, ne nasedajte, ne budite glupi. Pored toga, divim se visini do koje se popeo, i nasladjivao se svojom lucidnom osvetom ljudima i vremenu u kome je ziveo. I svim zlim ljudima. I mislim da je malo ko uspeo da tako dobro spozna zensku psihu, i sve na sta je zena koja voli u stanju da uradi. Margaritin unutrasnji govor, i nacin na koji razmislja o svemu sta joj se dogadja, neverovatno je autenticno za jednog muskog pisca. Verovatno je bio veliki ljubavnik i mnogo voleo zene :cmok: Pored toga, deo sa Fridom, i Margaritina spremnost da zrtvuje sopstvenu srecu zbog jedne neobjasnjene i neizrecene nepravde, karakteristicne za musko drustvo, i liseno razumevanja i milosrdja, pokazuje autora koji je stalno zagledan u pravdu, milost i ljubav. Upravo ono sto i jeste vera i hriscanstvo. Bez licemerja, i laznih reci. Kao nastavak Besede na gori. Ovu knjigu treba citati najmanje tri puta u zivotu, i uciti iz nje, kao iz udzbenika. :klap:
 
astronaut skaut:
Jedan moj prijatelj kaze da je svaka knjiga, gdje se pojavljuje djavo, dobra.
Kliknite za proširenje...
Da,ja isto volim knjige u kojima je Djavo jedan od likova.
Zato me je ova knjiga odusevila.
Djavo je tu ne da kaznjava ljude,navodi na zlo,nego da ljudima skrene paznju na njihovo licemerje i nestajanje kolektivne svesti,prihvatanje dogmi.
Ujedno je i kritika jednog vremena,tadasnjeg rezima,kojem se ruga na jedan satirican i inteligentan nacin.
 
Jedna od mojh omiljenih lektira.
Bulgakov je jedan od mojih omiljenih pisaca.
Knjiga se cita sa lakocom i neprekidnom znatizeljom, a sa druge strane je prozeta metaforama i simbolima, koji se mogu posmatrati na nebrojano mnogo nacina i nijedan se ne moze smatrati pogresnim.
Neodoljivo mnogo mi se svidja njegov prikaz Djavola, koji zapravo ne predstavlja nikakvu zlobu, vec samo onu konstantu i jednakost izmedju dobra i zla.
Djavo nije zlo, vec ono nesto sto mora biti prisutno, jer bez njegove pojave, dobro vise ne bi bilo dobro i svet ne bi bio svet.
 
Roman je fantastičan. Ja sam ga čitala još kao klinka i obožavala ga...
A Petrovićev film mi se niej dopao, nije preneo na pravi način atmosferu knjige, glumica koja igra Margaritu je totalno pogrešna za tu ulogu a i sam lik je potpuno promenjen, Isus (Ješua) je isto očajno odglumljen i pirkazan...

Nisam gledala niejdnu rusku adaptaciju... ali da je nepojmljivo da Rusi loše ekranizuju rusku književnost, nije. (off-topic) Gledala sam onu rusku ekranizaciju Braće Karamazovih od pre nekoliko decenija, i nije mi se toliko dopala - naravno, mnogo bolja nego užasni holivdski film sa Jul Brinerom, ali ni ova ruska meni nije ni izbliza zadovoljavajuća...Dobra strana su u ruskoj verziji glumci koji igraju Smerdjakova i Grušenjku, zaista su bili savršeni, glumac koji igra Dimitrija je bio dobar ali previše star, ali zato su ogroman deo romana zanemarili, pre svege me je razočaralo kako su bezveze kako su prikazali Ivana - koji mi je bio omiljeni lik- i koliko su smanjili njegovu ulogu... Posebno je glupo što lik treba da bude 23-godišnji intelektualac-buntovnik, a je glumac je izgledao kao 40-godišnji činovnik, :roll: Od Katarine su praktično napravili klasičnog negativca da pokažu kako su viši slojevi zli (kao kontrast ženi iz naroda, je li).. bilo je trippy scena sa Ivanom i đavolom, ali mi je sve to bilo dosta površno, nisu nešto prikazali celu tu idejni stranu romana (jeste, mnogo je lakše skoncentrisati se na ubistvo, Dmitrijeve probleme i ljubav sa Grušenjkom)...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
206
Plant
P
S
Pozorište "Biće bolje" i Zoran Radmilović
Odgovora
3
Pregleda
183
Majstor Života
Majstor Života
S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
193
Soradze
S

Back
Top