Мајор Гашпар

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
Јуче на ТВ-у налетим на филм ''Повратак отписаних''(приказан xy пута), сцена у којој Павле Вујисић убија злогласног Мајора Гашпара.

Тада ми паде на памет да творим тему о човеку који је био инспирација за стварање овог лика.

Мајор Гашпар је створен по узору на Капетана Бранка Гашпаревића, капетана Српског добровољачког корпуса, који је у новембру 1944.године са 50 људи, припадника СДК, четника и Српског ударног корпуса (бивша СДС) упућен у Нојштерлиц на диверзантску обуку, са циљем да се пребаци у ''ослобођену'' Србију и тамо врши диверзантске акције и формирање сличних јединица на терену са још пет група обучених у Нојштерлицу, а да би тим акцијама у разним деловима земље у народу створи утисак да се спонтано пружа отпор комунистичким властима широм земље.
Припадници групе имали су енглеске униформе и опрему и на тај начин су планирали да заварају комунисте да су њихове акције дело енглеских командоса.

Овде можете наћи ''све остало''.
http://www.znaci.net/00001/11_77.htm

Гашпаревић са својом групом.

brankogasparevic.jpg
 
Na ovu sliku sam nailazio više puta i svaka je vezivana za ,,Srpski SS,,.
Imaš li podatak koliko je Gašparevićeva grupa bila povezana,bilo obukom,bilo finansiranjem sa SS-om?
A koliko vidim na glavama,to su im Nemačke kape.
 
Na ovu sliku sam nailazio više puta i svaka je vezivana za ,,Srpski SS,,.
Imaš li podatak koliko je Gašparevićeva grupa bila povezana,bilo obukom,bilo finansiranjem sa SS-om?
A koliko vidim na glavama,to su im Nemačke kape.

Слику везују за ''Српски гестапо'', али Гашпаревић колико је мени познато није био у тој јединици, па је вероватно ово слика са обуке у Нојштерлицу. Капе и униформе су немачке.

Одржавао је тесне везе са SS-ом и Абвером након његовог доласка у Беч, новембра 1944., они су њега и његову групу упутили у Нојштерлиц, обучили их, опремили енглеском опремом, наоружањем и униформама и транспортовалли назад за Југославију.

До сада сам нашао само једну његову кратку биографију и тамо се чак наводи да је био СС капетан(Хауптштурмфирер), мада не знамо да ли је то истина.

''Бранко Гашпаревић-Гара, учитељ, капетан војске Краљевине Југославије, припадник Љотићевог фашистичког покрета Збор. После завршене учитељ ске школе у Загребу, радио је као учитељ у селима Славоније. После окупације Југославије априла 1941, Гашпаревић је испред усташког погрома побегао и дошао у Београд. Одмах по формирању Љотићевих оружаних одреда 1941. године, Гашпаревић је ступио у њих. Био је иследник у штабу XII добровољачког одреда, а затим је прешао за помоћника команданта IV добровољачког одреда на којој је дужности остао до априла 1942. године, учествујући у борбама против партизана, као и у многобројним злочинима.
Изишавши из Љотићевих оружаних формација, Гашпаревић је све до краја лета 1944. године радио као политички функционер у покрету Збор. У септембру 1944. године као истакнути љотићевац, испуњавајући потребне услове, одабран је за диверзантски рад. Добио је и СС-овски чин ''Hauptsturmführer-a'' (капетана), који је одговарао његовом чину који је имао у Љотићевом добровољачком корпусу. И његова диверзантска група добила је назив ''Ringelnatter'' (змија белоушка). Ова диверзантска група која је бројала око 45 људи, упућена је новембра 1944. у диверзантску школу у Нојштерлиц, у покрајини Мекленбург, и тамо подвргнута специјалној обуци. Пре него што је кренула у Босну, група је упућена у Аплетон, где је постојала школа са логором. Ту се налазио и Бошко Бећаревић са својом диверзантском групом која је такође завршила течај у Нојштрелицу и носила назив ''Viper'' (поскок).
Како је Србија већ од октобра 1944. године највећим делом била ослобођена, то је ова диверзантско-терористичка акција ступила у дејство. Али, захваљујући расположењу у народу и ефикасности органа власти, све ове акције су пропале и десетине упућених диверзаната у Србију биле су похватане или уништене у сукобима са јединицама гоњења. Ухваћени диверзанти извођени су пред Суд, где су откривали своје учешће у завери против нове народне власти. Једна велика њихова акција, коју је водио врло оспособљен диверзант Бранко Гашпаревић-Гара, сломила се већ на Дрини приликом
покушаја прелаза његове групе у Србију. Он је ухваћен и њему је суђено у Београду, осуђен је на смртну казну. Једна група диверзаната спустила се падобранима на Копаоник у ноћи између 1. и 2. марта, као и друга у ноћи између 23. и 24. марта 1945. године и обе су делом уништене од органа безбедности, а неки су се и предали.''
 
Самарџић је писао о њему у последњем Дражи, углавном позитивно по питању набавке оружја за четнике.
Групу су основали љотићевци лично, а не Немци.
Прекуцаћу вам чим ми опет упале нет...
 
Ото Скорцени у својим мемоарима пише да је у Нојштерлицу крајем 1944. била једна специјална чета падобранаца и да је провео кратко време са њима на обуци. Мислим да се то односи на Гашпарову групу,дакле Ото Скорцени их је тренирао.
 
Ото Скорцени у својим мемоарима пише да је у Нојштерлицу крајем 1944. била једна специјална чета падобранаца и да је провео кратко време са њима на обуци. Мислим да се то односи на Гашпарову групу,дакле Ото Скорцени их је тренирао.

Било је 5 таквих група( Гашпаровићева је најпознатија) обучаваних у Нојштерлицу, од тога 2 су се спустиле падобранима на Копаоник, једна почетком, друга крајем марта 1945.године, врло је могуће да се ради о некој од тих група.
 
Самарџић је писао о њему у последњем Дражи, углавном позитивно по питању набавке оружја за четнике.
Групу су основали љотићевци лично, а не Немци.
Прекуцаћу вам чим ми опет упале нет...

Да, ако се не варам био је у контакту и са Дражом лично.
 
Молба једна,
Јел има где у БГ да се купе ознаке СДК или РОА?

teško,jedno neka domaća radinost,a ROA nikako,jedino da ti neko pošalje iz Rusije.

Što se tiče nabavka originalnog Doborovoljačkog Krsta kojeg su Dobrovoljci nosili na grudima,to je vrlo teško,poslednji je pre par godina prodat na aukciji u Americi za par hiljada dolara.
 
Poslednja izmena:
Dal je postojao lik kao inspiracija za Sicera u filmu Salas u malom ritu ? Posto je to meni jedna od najjbolje odigranih uloga domaceg filma ... :)

То не знам, није немогуће, али за Гашпара смо сигурни, имамо и његову слику, биографију, чин, информације,... а имам и један његов текст из 1942.године, зове се ''Размишљања о патриотизму'', ако некога интересује ставио сам у спојлер.



Размишљања о патриотизму


Појам патриотизма није ни издалека тако једноставан, схватљив и као што се у први мах човеку чини. Управо, нема тежег ни замршенијег проблема у животу једног народа.
Шта је управо патриотизам? Уобичајени је одговор већине једноставан и кратак: "Љубав према Отаџбини". А зар нема љубави пасивне и неплодне?
Друга је дефиниција нешто јаснија, али опет непотпуна: "Рад на унапређењу, јачању и економском, просветном и социјалном развијању државе". А зар нема патриота који раде на јачању и развитку Отаџбине, а коначно је они сами, свесно или несвесно, униште и сруше?
Патриотизам, према томе, није само питање срца. А није исто тако ни питање човекове активности. Патриотизам је у првом реду питање ума, мудрости. Па још и више: за мене је патриотизам етички проблем. А то значи да уз велику љубав треба и поштења, па да човек буде патриота. Познато нам је да су нестајала столетна и силна царства само зато што проблем патриотизма није био сведен на праву меру. Читави народи западоше у страховите беде, бацише се у хаос, грађанске ратове и крв, у сиромаштво, невољу и глад само зато што су крмило државе преузели у своје руке они други - најмање позвани - лажни патриоти. То нису били носиоци љубави и части, већ својих властитих, личних интереса, мржње и покварености.
Ево, и у нас! У доба опште пометње појам патриотизма је страховито изобличен, управо унакажен. Данас појам патриотизма личи на стоглаву хидру, којој је мржња једна глава, разврат друга, клевета трећа, крађа четврта, лицемерје пета, издаја шеста... и тако у оквир данашњег патриотизма улазе најгори пороци иначе много сложеног друштва. И према томе, ко не уме мрзети, ко није развратник, ко нема способности за клевету, крађу, лоповлук и лицемерје, тај по данашњем извитопереном схватању појма патриотизма, није уопште патриота.
Није ли овакво стање и схватање опасно по народ и државу? Јесте и више но опасно. Потраје ли овај и овакав лажни патриотизам још само кратко време, доћи ће час када ће се сваки честити Србин зацрвенети ако му неко каже да је патриота.
Слободно се питамо даље: Да ли је икад, гледајући кроз историју, нека држава одолела моралној изнемоглости својих држављана? Нису ли Вавилон и Атина, Рим и Француска Луја XIV и XV пропали баш услед моралног пада друштва? Није ли неморал најопаснији црв, који нагриза основе столетним изграђивањима и руши силна и богата царства, која су се на око чинила вечна? Нисмо ли и ми остали без морала? А да ли народ без морала може да ствара идеале, да за њих живи и да се за њих бори? Не! Ето, ту и у томе је почетак нашега свршетка. Ту престаје слобода сваког па и највећег, силног и богатог народа и почиње пропаст.
А ко је тај градитељ неморала, нерада и нереда? Ко је тај зао дух народа и светова који разграђује, обара и завађа да сам светом завлада? Знамо га, осећамо, видимо и чујемо. То је црвени ђаво, слуга међународног јеврејства и масонства! То је вештина јеврејина Карла Маркса о освојењу света, у коме би једини и искључиви господар био јеврејин. То је комунизам!
И данас нас угрожава тај унутарњи непријатељ више од свега. Јер се вешто увукао у народ и проткао својим отровним жилама наше до јуче здраво ткиво народног организма. Од тога зла нас не може спасти ни многобројна војска, ни оштри бајонети већ само нови људи, који собом доносе и ново време. А то су добровољци, јунаци, омладина наша.
Омладина наша је једина узданица наша. Њој треба посветити све наше силе, сва наша настојања. Омладини нашој треба поклонити сву љубав, пажњу и душу нашу. Та наша омладина, као носилац нових идеја, за бољу, лепшу и срећнију будућност нашу, треба да се напаја новим духом родољубља. Правим и чистим родољубљем, јер је само такав патриотизам исто што и поштење. А тек тада ће сваки, али само поштен грађанин бити прави и најбољи патриота. Треба увек имати на уму, да нема ни народне величине, ни државног угледа, а исто тако ни сигурности Отаџбине, као ни друштвеног развитка, где владају пороци. Где се мрзи, вара, краде, где се најгори уздижу на највиша места, а најгрлатији, букачи и политиканти ступају на чело народа.

Бранко М. Гашпаревић
1942.
 
Крашки ловче,да не знаш случајно нешто о Кригеру?Знам да је постојао,али ме занима да ли је био стварно толико незгодани и са толико моћи.

Не, али Београд је био велики град од великог значаја, у њему је било доста гестаповаца и СД официра, можда је неки од њих и послужио као инспирација за лик Кригера, али да је баш такав човек заиста постојао вероватно би остао упамћен.
 
Poslednja izmena:
Не, али Београд је био велики град од великог значаја, у њему је било доста гестаповаца и СД официра, можда је неки од њих и послужио као инспирација за лик Кригера, али да је баш такав човек заиста постојао вероватно би остао упамћен.

Знам да је било на Тв-у и по новинама (мислим да су Вечерње Новости давале неки фељтон у којем се он помиње).Имам неко сазнање да је он фолксдојчер из Земуна,да је стварно постајао под именом Кригер,али не знам ништа о њему.
 
Знам да је било на Тв-у и по новинама (мислим да су Вечерње Новости давале неки фељтон у којем се он помиње).Имам неко сазнање да је он фолксдојчер из Земуна,да је стварно постајао под именом Кригер,али не знам ништа о њему.

Позната ми је серија од 13 фељтона из Новости, можда се ту помиње.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280024-Ubice-samo-Nemci
 
Први српски СС командос, Бранко Гашпаревић звани Гара, по занимању учитељ, после капетан војске Краљевине Југославије, још пре Другог светског рата показује своје патриотско осећање ступајући у родољубиви покрет Збор као један од његових првака. По рођењу из славног Срема, отиснуо се према Загребу завршавајући учитељску школу, после тога је радио учећи српску децу правим вредностима у селима Славоније. Након окупације Трећег Рајха и проглашења НДХ априла 1941. године, терор усташких злочинаца га доводи као и мноштво других Срба из Западних крајева у Београд, у руке сужене мајке Србије спасиоца ђенерала Недића.

Ступајући у контакт са осталим друговима из покрета, не губећи време у смутном времену за нашу земљу, одмах по формирању одреда Српског Добровољачког Корпуса (покрета Збор), иначе у то време једине војске са славним српским именом, 1941. године Гашпаревић спремно приступа борби за одбрану Срба од црвене и усташке аждаје. Био је иследник у штабу XII добровољачког одреда, а затим је прешао за помоћника команданта IV добровољачког одреда на којој је дужности остао до априла 1942. године, учествујући у борбама против партизанских бандита, истичући се нарочито у борбама против црвене немани, због чега се и данас спомиње међу црвеним изродима. Изашавши из СДК оружаних формација, јер због својих свестраних способности беше потребан на другом пољу одбране, Гашпаревић је све до краја љета 1944. године радио као политички функционер у покрету Збор, доказујући се у опаснијем, политичком вртлогу и несебично радећи за Отаџбину као што је радио и на фронту.

У септембру 1944. године као истакнути члан Збора и доказани српски родољуб, испуњавајући потребне услове, одабран је за диверзантски рад још једном узимајући оружје у најгорем тренутку за наш народ свесно стављајући свој живот на коцку зарад одбране Отачаства. О њему довољно говори и добијање и СС-овог чина ''Hauptsturmführer-a'' (капетана), који је одговарао његовом чину који је имао у Српском добровољачком корпусу, то показује колико је био цењен и од стране Немаца. Диверзантска група која је имала ту срећу да јој командује овај српски СС командос добила је назив ''Ringelnatter'' (змија бјелоушка).

Диверзантска група СС капетана Гашпаревића, која је бројала око 45 људи, упућена је новембра 1944. у диверзантску школу у Нојштерлиц, у покрајини Мекленбург, и тамо подвргнута специјалној обуци. Тамо их је обучавао ни мање ни више него славни немачки командос и у то време најопаснији човек Европе, Ото Скорцени који њихову обуку кратко спомиње и у својим мемоарима. Са њима се налазио још један верни син Србије, шеф IV „антикомунистичког“ одсека Специјалне полиције Управе града Београда, Бошко Бећаревић са својом диверзантском групом која је такође завршила елитну обуку најбољег немачког командоса у Нојштрелицу и носила назив ''Viper'' (поскок). Главни циљ формирања диверзантских група је ослобађање српских земаља од црвене куге која је поробила нашу земљу и народ, уз то наравно и ликвидирање комунистичких вођа као главе јудео-комунистичке немани. Такође, циљ је био да се врше разна дела саботажа и изненадних препада на непријатељске јединице као и да се врши подземна пропаганда и организују националистички оријетнисане грађане и сељаке у јединствени фронт националног отпора. Капетан Гашпаревић је сматрао да све чланове групе треба идеолошки изградити да би сваки члан групе могао потпуно самостално деловати. Крајњи циљ је био стварање подземне националистичке војске која би у датом моменту јединствено устала на ноге и срушила комунистички режим.

О величини српског командоса Гашпаревића говори и чињеница и да су се заблудели српски националисти равногорци који служише кварним Енглезима обратили за помоћ капетану Гашпаревићу. Највећа је његова заслуга што у зиму 1944/45 они нису помрли од глади, болести или усташког и партизанског терора. Милосрдни капетан је у договору са Немцима у јесен 1944. поклонио равногорцима велике количине хране, лекова, оружја и муниције. Иначе, тада је међу равногорцима владала епидемија тифуса, 30 000 равногораца би тада помрло од тифуса или од глади да им нису помогли ови прави српски родољуби који се смиловаше заблудјелој браћи.

Капетан Гара тада тврди да је чак Дража Михајловић био спреман на споразум са ђенералом Недићем и Димитријем Љотићем и да је осим обједињавања команде у војничком погледу био спреман и на пристанак њихове политике после завршетка сукоба, иако је током рата често нападао из засједе војнике ових великих Срба.

Сусревши се са вођом равногораца у Босни као и са представницима правих четника у том пределу, почиње да их организује за будуће акције са планом да се пребацују у ужу Србију. У то време капетан Гара сарађује са још двојицом легендарних српских војвода Петром Баћовићем и Стеваном Леком Дамјановићем, који су током рата успешно бранили Србе Херцеговине и Босне од усташког ножа.

У тренутку када се спрема пресудна акција прелажења са лијеве стране Дрине на десну ОЗНА уз помоћ црвене армије и њихових обавјештајаца улази им у траг и сазнају за акцију. Капетан Гашпаревић је кренуо у једно село уз Дрину због пребацивања, иако је знао да се тамо налазе црвени крволоци, свесно стављајући главу у торбу због ослобођења, мештанин који га је водио издаде га партизанима и они га хватају живог и као и све српске родољубе осуђују на смртну казну. Након тога крвници опкољавају групу капетана Гаре и позивају на предају што ови храбри синови српски са поносом одбијају, након чега од њих многи гину стављајући свој живот, заједно са великим својим капетаном, на олтар Отаџбине као пример будућим поколењима која их неће заборавити. Слава јунацима!

Иначе лик мајора Гашпара из серије отписаних био је инспирисан његовом личношћу.:)
 

Back
Top