Мајор Гашпар

Konstantin Veliki:
Izdajnik.

Prvo smatras "mudrace za sideona" za verodojstojni dokument i sad hvalis SS izdajnike.
Kliknite za proširenje...

Протоколи сионских мудраца су истинити документ, а ко је издајник зна се.

- - - - - - - - - -

proka:
koji bre heroj?

saradnik okupatora :rtfm:

da možda nije?

- - - - - - - - - -

bruka za srbina........
Kliknite za proširenje...

Већа је брука за Србина била бити партизан са петокраком на челу.
 
hhahahahhah

ali kao što znaš, partizani su pebedili u ww2 i cela srbija je bila za tita kao što je i danas o čemu svedoči 20 miliona posetilaca titovom grobu u beogradu :ok:

- - - - - - - - - -

da nećemo da slavimo naciste koje je ceo svet tukao i tamanio gde godi ih sreo???

- - - - - - - - - -

О њему довољно говори и добијање и СС-овог чина ''Hauptsturmführer-a'' (капетана), који је одговарао његовом чину који је имао у Српском добровољачком корпусу, то показује колико је био цењен и од стране Немаца. Диверзантска група која је имала ту срећу да јој командује овај српски СС командос добила је назив ''Ringelnatter''

- - - - - - - - - -

to srbin?

sa činom dobijenim od okupatora svoje zemlje?

sramota za sve njih do neba i nikad se neće sprati.........
 
На несрећу српског народа партизани су победили. Цела Србија се данас гнуша Тита осим малог броја његових фанова. Комунисти су окупатори. Дошли на свовјетским тенковима и направили зулум у народу. Срамота за све оне који су ставили петокраку на главу и одрекли се српства.

- - - - - - - - - -

Konstantin Veliki:
Ne zna se da nisu. To je fejk.
Kliknite za proširenje...

А све се дешава по њиховом плану.
 
Da je bio proengleski monarhista kao Draža onda bi bilo ok. Da je bio prosovjetski komunista bilo bi ok. A prava istina je da je trebalo sačuvati srpski narod u vihoru rata. Šta je zemlja bez naroda? Ovde se neki pametnjakovići ježe Nemaca i III Reicha ali stvari su mnogo drugačije od onoga što se može pročitati u Kuriru ili Blicu

- - - - - - - - - -

Konstantin Veliki:
Izdajnik.

Prvo smatras "mudrace za sideona" za verodojstojni dokument i sad hvalis SS izdajnike.
Kliknite za proširenje...
Izdajnik je onaj ko je bio na ocigledno losim stranama po Srbe. Britanskoj i Sovjetskoj.
 
1585947580686.png


Изузетно ријетка фотографија Срба у СС-униформама. Крајем 1944. године, ситуација се у већем дијелу Југославије била преокренула; уз помоћ совјетских трупа, сада су власт преузимали бивши герилци, партизани – док су у Њемачкој бивши окупатори формирали герилске јединице за борбу против њих. Ове мале групе (диверзантски водови) биле су састављене махом од припадника Српског добровољачког корпуса (СДК) и ратних заробљеника, а њихов циљ је био пребацивање у Србију ради вршења саботажа и препада на слабије непријатељске јединице, као и ширење подземне пропаганде, у сврху окупљања и организовања антикомунистички оријентисаног дијела становништва (врло слично партизанским почецима, само на супротној страни). Саботаже против нове, просовјетске власти требало је вршити уз коришћење (и остављање трагова) енглеског материјала, не би ли се тиме још више пооштрили већ довољно напети односи између Западних и Источних савезника. Ови (српски) диверзантски водови припадали су чети Србија-хрватска Диверзантске СС-јединице Југоисток( Ловачке групе Југоисток ). Њихова обука је вршена при СС-трупама, а под окриљем Одијељења безбједности Рајха (РСХА). Иако су ови (српски) водови званично припадали СС-јединици, њихови војници, међутим, нису били припадници СС-а. На слици је приказан Диверзантски вод "Бјелоушка" током транспорта из Беча (преко Загреба) у Сарајево. Према изјави командира вода, капетана Бранка Гашпаревића "Гаре" (на слици лијево), путовали су "обучени у њемачке униформе, са разним ознакама, камуфлирани као банатски Нијемци" (дакле, у туђим униформама, привремено прерушени). Војници су прерушени, највјероватније, из безбједносних разлога и ради несметаног превоза (само пар седмица раније, у Загребу, усташе су зауставиле транспорт једне групе официра у српским униформама, припадника СДК, и све их стријељали, иако су имали њемачке папире, били на њемачком задатку и у пратњи њемачког подофицира). У сваком случају, вод "Бјелоушка" у суштини је била једна привидна формација и за већину његових припадника само средство за повратак у домовину. Када је вод коначно стигао у Босну, његови су га припадници у најкраћем року напустили; једни су отишли у четнике, други у СДК, а трећи (који су се успут разболели) су остали да се лијече по болницама – и Гашпаревић је на располагању убрзо имао само једног човјека. Формално му је додјељена нова група, састављена од четника, над којом (по сопственом признању) није имао никакав ауторитет. Коришћен је као повољан извор наоружања, а посље планираног преласка Дрине (из Босне у Србију), требало је да буде ликвидиран. Међутим, заробљен је (без отпора) на босанској страни, од стране партизана, и посље суђења погубљен. По занимању је био учитељ (а у старој војсци капетан), родом из Славоније, гдје је рођен 12.новембра 1912. у селу Јапага код Пакраца, одакле је побјегао због усташа (које су му убиле родитеље) 1941. године, без ичега, у Србију – гдје је збринут од стране организације "Збор", преко које је постао и припадник СДК. Српске добровољце је напустио прилично брзо, посље неколико мјесеци, и већи дио рата провео као учитељ музике у дому за избјегличку дијецу, и као просветар "Збора". Пред крај рата се вратио у СДК и служио у диверзантском воду, који је (према његовим ријечима) своју једину борбу водио по самом доласку у Босну, и то са усташама. Иако је на суђењу био оптужен и за (измишљене) терористичке акције у Србији (чију границу није ни успио да пређе), Гашпаревић је свеједно изјавио да се осјећа кривим. Стрељан је у Београду 9. августа 1945.године.

https://www.google.rs/url?sa=i&url=http://bandenkampf.blogspot.com/2016/02/bk0131.html&psig=AOvVaw3k1rG9aXM4Ep0T7f-huzvJ&ust=1586033035436000&source=images&cd=vfe&ved=0CAkQjhxqFwoTCMCXns6PzegCFQAAAAAdAAAAABAX
 
Poslednja izmena:
*Neca Šmeca*:
Први српски СС командос, Бранко Гашпаревић звани Гара, по занимању учитељ, после капетан војске Краљевине Југославије, још пре Другог светског рата показује своје патриотско осећање ступајући у родољубиви покрет Збор као један од његових првака. По рођењу из славног Срема, отиснуо се према Загребу завршавајући учитељску школу, после тога је радио учећи српску децу правим вредностима у селима Славоније. Након окупације Трећег Рајха и проглашења НДХ априла 1941. године, терор усташких злочинаца га доводи као и мноштво других Срба из Западних крајева у Београд, у руке сужене мајке Србије спасиоца ђенерала Недића.

Ступајући у контакт са осталим друговима из покрета, не губећи време у смутном времену за нашу земљу, одмах по формирању одреда Српског Добровољачког Корпуса (покрета Збор), иначе у то време једине војске са славним српским именом, 1941. године Гашпаревић спремно приступа борби за одбрану Срба од црвене и усташке аждаје. Био је иследник у штабу XII добровољачког одреда, а затим је прешао за помоћника команданта IV добровољачког одреда на којој је дужности остао до априла 1942. године, учествујући у борбама против партизанских бандита, истичући се нарочито у борбама против црвене немани, због чега се и данас спомиње међу црвеним изродима. Изашавши из СДК оружаних формација, јер због својих свестраних способности беше потребан на другом пољу одбране, Гашпаревић је све до краја љета 1944. године радио као политички функционер у покрету Збор, доказујући се у опаснијем, политичком вртлогу и несебично радећи за Отаџбину као што је радио и на фронту.

У септембру 1944. године као истакнути члан Збора и доказани српски родољуб, испуњавајући потребне услове, одабран је за диверзантски рад још једном узимајући оружје у најгорем тренутку за наш народ свесно стављајући свој живот на коцку зарад одбране Отачаства. О њему довољно говори и добијање и СС-овог чина ''Hauptsturmführer-a'' (капетана), који је одговарао његовом чину који је имао у Српском добровољачком корпусу, то показује колико је био цењен и од стране Немаца. Диверзантска група која је имала ту срећу да јој командује овај српски СС командос добила је назив ''Ringelnatter'' (змија бјелоушка).

Диверзантска група СС капетана Гашпаревића, која је бројала око 45 људи, упућена је новембра 1944. у диверзантску школу у Нојштерлиц, у покрајини Мекленбург, и тамо подвргнута специјалној обуци. Тамо их је обучавао ни мање ни више него славни немачки командос и у то време најопаснији човек Европе, Ото Скорцени који њихову обуку кратко спомиње и у својим мемоарима. Са њима се налазио још један верни син Србије, шеф IV „антикомунистичког“ одсека Специјалне полиције Управе града Београда, Бошко Бећаревић са својом диверзантском групом која је такође завршила елитну обуку најбољег немачког командоса у Нојштрелицу и носила назив ''Viper'' (поскок). Главни циљ формирања диверзантских група је ослобађање српских земаља од црвене куге која је поробила нашу земљу и народ, уз то наравно и ликвидирање комунистичких вођа као главе јудео-комунистичке немани. Такође, циљ је био да се врше разна дела саботажа и изненадних препада на непријатељске јединице као и да се врши подземна пропаганда и организују националистички оријетнисане грађане и сељаке у јединствени фронт националног отпора. Капетан Гашпаревић је сматрао да све чланове групе треба идеолошки изградити да би сваки члан групе могао потпуно самостално деловати. Крајњи циљ је био стварање подземне националистичке војске која би у датом моменту јединствено устала на ноге и срушила комунистички режим.

О величини српског командоса Гашпаревића говори и чињеница и да су се заблудели српски националисти равногорци који служише кварним Енглезима обратили за помоћ капетану Гашпаревићу. Највећа је његова заслуга што у зиму 1944/45 они нису помрли од глади, болести или усташког и партизанског терора. Милосрдни капетан је у договору са Немцима у јесен 1944. поклонио равногорцима велике количине хране, лекова, оружја и муниције. Иначе, тада је међу равногорцима владала епидемија тифуса, 30 000 равногораца би тада помрло од тифуса или од глади да им нису помогли ови прави српски родољуби који се смиловаше заблудјелој браћи.

Капетан Гара тада тврди да је чак Дража Михајловић био спреман на споразум са ђенералом Недићем и Димитријем Љотићем и да је осим обједињавања команде у војничком погледу био спреман и на пристанак њихове политике после завршетка сукоба, иако је током рата често нападао из засједе војнике ових великих Срба.

Сусревши се са вођом равногораца у Босни као и са представницима правих четника у том пределу, почиње да их организује за будуће акције са планом да се пребацују у ужу Србију. У то време капетан Гара сарађује са још двојицом легендарних српских војвода Петром Баћовићем и Стеваном Леком Дамјановићем, који су током рата успешно бранили Србе Херцеговине и Босне од усташког ножа.

У тренутку када се спрема пресудна акција прелажења са лијеве стране Дрине на десну ОЗНА уз помоћ црвене армије и њихових обавјештајаца улази им у траг и сазнају за акцију. Капетан Гашпаревић је кренуо у једно село уз Дрину због пребацивања, иако је знао да се тамо налазе црвени крволоци, свесно стављајући главу у торбу због ослобођења, мештанин који га је водио издаде га партизанима и они га хватају живог и као и све српске родољубе осуђују на смртну казну. Након тога крвници опкољавају групу капетана Гаре и позивају на предају што ови храбри синови српски са поносом одбијају, након чега од њих многи гину стављајући свој живот, заједно са великим својим капетаном, на олтар Отаџбине као пример будућим поколењима која их неће заборавити. Слава јунацима!

Иначе лик мајора Гашпара из серије отписаних био је инспирисан његовом личношћу.:)
Kliknite za proširenje...
Браво јуначе за овај текст 🇷🇸🏴‍☠️
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top