Majonez i ...

[Nemoguća Могућност]

Osim raznih vrsta majoneza koji su svi majonez, postoji (moze da se kupi) i Tartar sos. Sto je majonez ali malo zavrnut. All nice and dandy.

Ali gde se dede REMULADA ? Nekad je postojala a onda je nestala skroz.



Kao sto je nestao onaj stari 'braon senf' (sa ondasnjih kioska za virsle) koji je bio malcice vise kiseo nego ljut za razliku od ovog 'americkog' svetlog koji je ljut i nista vise. I sav senf je taj isti. Kao navodno taj stari je 'Estragon' ali i taj je otisao u stranu....

Ajd jos i nekako - al remulada, ima li ko jos da se seca.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ako iko zna, zna @mario80

 

[mario80]

Nekada su bili slačica i gorčica, prvi svetliji a drugi tamniji. Kako se narod propederisao tako je c marketov gorčica iščezao.

 

[Luda Srpska Druzina]

Majonez ne trosimo a jedini pravi senf je francuski senf aka dijon

 

[Lule]

Osim raznih vrsta majoneza koji su svi majonez, postoji (moze da se kupi) i Tartar sos. Sto je majonez ali malo zavrnut. All nice and dandy.

Ali gde se dede REMULADA ? Nekad je postojala a onda je nestala skroz.



Kao sto je nestao onaj stari 'braon senf' (sa ondasnjih kioska za virsle) koji je bio malcice vise kiseo nego ljut za razliku od ovog 'americkog' svetlog koji je ljut i nista vise. I sav senf je taj isti. Kao navodno taj stari je 'Estragon' ali i taj je otisao u stranu....

Ajd jos i nekako - al remulada, ima li ko jos da se seca.

Ne znam šta je remulada, ali sam se kroz maglu sećala ukusa tog senfa sa kioska za viršle. Nijedan senf posle toga mi nije imao taj ukus, a onda sam pomislila da je to samo umišljaj zbog žala za detinjstvom. A sad saznajem da je to ipak poseban senf kojeg očigledno više nigde nema.

 

[Nemoguća Могућност]

Ne znam šta je remulada, ali sam se kroz maglu sećala ukusa tog senfa sa kioska za viršle. Nijedan senf posle toga mi nije imao taj ukus, a onda sam pomislila da je to samo umišljaj zbog žala za detinjstvom. A sad saznajem da je to ipak poseban senf kojeg očigledno više nigde nema.

[senf] Ima ga u austriji i juznoj nemackoj, pravila ga je podravka kod nas nekad, i bilo ga je sporadicno po nekim supermarketima po beogradu pre jedno 10tak godina. Sad jedva moze da se nadje 'estragon' u tubi koji je blizak ali i on je nekako na pola puta. Izgleda da su ljudi navikli na ovaj americki i nikakav drugi nece da kupe (osim mozda ko voli bas ljuto dijon senf)

dakle nije trip, to je zaista bio drugaciji senf (tad jos nismo znali za ovaj americki), prepoznavao se po tamnijoj boji.

remulada je bila negde izmedju obicnog majoneza i sadasnjeg tartar sosa. Ima neki dodatni ukus u tartar sosu koji nije bio u remuladi.

 

[Nemoguća Могућност]

Nekada su bili slačica i gorčica, prvi svetliji a drugi tamniji. Kako se narod propederisao tako je c marketov gorčica iščezao.

majonez?

 

[mario80]

Sećam se pre 30 god se taj tartar sos prodavao u plastičnim kao bocama od pola litra litar ko veliki kalodont. Felix ili tako nešto isto bio bagatela

 

[Duki Lu]

Majonez ne trosimo a jedini pravi senf je francuski senf aka dijon

Dižon je jedini senf bez dodatka šećera

 

[DarkMoon]

Majonez ne trosimo a jedini pravi senf je francuski senf aka dijon

..ali samo iz Francuske ne ovaj sto prodaju kod nas, probao sam slab je, nikakav.

 

[DarkMoon]

Moutard de Dijon

 

[DarkMoon]

Ne kaze Mario za dzabe da je nuttela kod nas skart.

 

[crnizmaj0]

Nekada su bili slačica i gorčica, prvi svetliji a drugi tamniji. Kako se narod propederisao tako je c marketov gorčica iščezao.

Po ovom na deklaracijama ispod izgleda da su slacica i gorcica ipak ISTA biljka koju Slovenci zovu gorcica a Srbi slacica (a ne 2 razlicite kako Mario misli).


Sastojci: voda*, sirće*, seme slačice*, so, šećer*, začini*, ekstrakt paprike. *prirodni sastojci (deklaracija na srpskom)
Sestavine - Kis, voda, GORČIČNA SEMENA, jedilna sol, sladkor, začimbe, izvleček začimbe (slovenacka deklaracija)

Inace, radi se o ovom proizvodu (nije C marketov vec *Thomy* senf ali logika je ista) - nije moglo da bude *slacica i gorcica* kao 2 RAZLICITA proizvoda... a to sa bojom u 2 nijanse nije nikakav argument da se radi o razlicitim proizvodima (jer prehrambenom bojom moze da se ofarba - potamni bilo sta).

Ovaj proizvod inace moze da se kupi i kod nas (pa degustirajte - mozda je slican tim *nekadasnjim* za kojima ceznete)

 

[pertowic]

ne volim ovaj industriski majonez. dosta sam ga za zivota jeo
a i nagledao sam se kako se sa supenom kasikom jede puna tegla

 

[mario80]

Po ovom na deklaracijama ispod izgleda da su slacica i gorcica ipak ISTA biljka koju Slovenci zovu gorcica a Srbi slacica (a ne 2 razlicite kako Mario misli).


Sastojci: voda*, sirće*, seme slačice*, so, šećer*, začini*, ekstrakt paprike. *prirodni sastojci (deklaracija na srpskom)
Sestavine - Kis, voda, GORČIČNA SEMENA, jedilna sol, sladkor, začimbe, izvleček začimbe (slovenacka deklaracija)

Inace, radi se o ovom proizvodu (nije C marketov vec *Thomy* senf ali logika je ista) - nije moglo da bude *slacica i gorcica* kao 2 RAZLICITA proizvoda... a to sa bojom u 2 nijanse nije nikakav argument da se radi o razlicitim proizvodima (jer prehrambenom bojom moze da se ofarba - potamni bilo sta).

Pogledajte prilog 1423933
Ovaj proizvod inace moze da se kupi i kod nas (pa degustirajte - mozda je slican tim *nekadasnjim* za kojima ceznete)

Tako je bilo pre 40 godina možda se javi još neko stariji da potvrdi. To šta piše danas neki tomi me zabole dokolenko.

 

[crnizmaj0]

Sta ce da potvrdi - da slacica i gorcica nisu samo nazivi u 2 razlicita jezika (srpskom i slovenackom) za ISTU biljku vec da su to 2 RAZLICITE biljke?

 

[crnizmaj0]

Gorušica je naziv za skupinu biljnih vrsta roda Brassica i Sinapis čije se malo gorušičino sjemenje koristi kao začin tako što se mljevenjem i miješaju s vodom, octom i drugim tekućinama kako bi se pretvorile u začin poznat kao senf.

Blaga bijela gorušica (Sinapis hirta) raste divlje u Sjevernoj Africi, na Bliskom istoku i na europskom dijelu mediterana, od kuda se kultivacijom proširila po cijelom planetu.

Smeđa ili Indijska gorušica (Brassica juncea), koja izvorno potječe iz podnožja Himalaje, se komercijalno sadi u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i SAD-u.

Crna gorušica (Brassica nigra) se u komercijalne svrhe sadi u Argentini, Čileu, SAD-u i nekim europskim zemljama.

U Kanadi se uzgaja 90% sveg gorušičinog sjemenja za međunarodno tržište

 

[mario80]

Kao što rekoh slačica je bio svetliji i slatkastijeg ukusa jedva primetno ljut a gorčica je bio tamniji i mnogo jače arome i naravno bio je ljut.

Odakle ispadate vi smarači i filozofi? Iz koje privatne škole spremni na svađu?

 

[Nemoguća Могућност]

Crna slačica (lat. Brassica nigra) i Bela slačica ( lat Sinapis alba ) su biljke iz familije kupusa. Gaji se kao ratarski usev, ali se često može videti i da raste kao divlja biljka. Divlja biljka se naziva najčešće gorušica.

Biljka slačica je rano prepoznata kao začinska i lekovita biljka i postoje zapisi od preko 2 500 godina gde se spominje. Poreklo joj je negde u blizini Sredozemnog mora, najverovatnije bliski istok.

Slačica ne spada u ratarske kulture koje se gaje u velikom obimu i veoma je poželjno da se za veće površine radi za poznatog kupca. U samoj proizvodnji se vrši kombinjovanje bele slačice koja daje ljutinu dok crna slačica obezbeđuje jaču aromu.

Obe vrste slačica su jednogodišnje biljke. Bela slačica može da naraste do 1,5m, a crna slačica može biti visoka do 2m. Stablo kod slačice je dobro razgranato, biljka po stablu ima dlačice sa tim da je gornji deo stablja kod crne slačice bez njih. Listovi su po obodu krupno nazubljeni. Cvetovi su sitni i skupljeni u grozdaste svasti i žute su boje.

Postoje i razlike u seenu po kojima se mogu razlikovati da li su u pitanju Seme bele slačice ima oko 2 mm u prečniku, bledožute boje, bez mirisa, ali ljutog ukusa, u plodu obično ima 4 do 8 semena. Seme crne slačice je oko 1 mm u prečniku, boje tamno braon do crne, u plodu je 10 do 12 semena.

Znam da se senf dobija mlevenjem ove ljute.

Ali ima ona koja se pojavljuje cesto u teglama sa kiselim krastavcima (belo zrno). Mislim da je ta kisela varijanta krupnije mlevena isla u tu REMULADU.

 

[crnizmaj0]

Kao što rekoh slačica je bio svetliji i slatkastijeg ukusa jedva primetno ljut a gorčica je bio tamniji i mnogo jače arome i naravno bio je ljut.

Odakle ispadate vi smarači i filozofi? Iz koje privatne škole spremni na svađu?

Nema nikakve svadje - pokusavamo da dodjemo do istine.
U zabludi si jer mislis da u srpskom jeziku postoje 2 RAZLICITE reci za 2 biljke koje se zovu slacica i gorcica (na srpskom).
A ja dokazujem da to nije istina - u srpskom ne postoji nikakva *gorcica* (bar kao zvanican izraz - to sto su Srbi skloni da prihvataju tudjice i kad imamo sopstveni izraz za nesto je nasa mana). Dakle, u srpskom jeziku postoji samo naziv slacica koja, naravno, moze biti bela slacica ( lat Sinapis alba) ili crna slacica (lat. Brassica nigra)...kao sto i pokretac teme navodi.
Kao sto, logicno, u slovenackom ne postoji rec slacica. Postoji samo rec gorcica koja moze biti bela gorcica (lat Sinapis alba) ili crna gorcica ( lat. Brassica nigra).
Dakle, Srbi tu *senfastu* grupu biljaka zovu *slacicama* (u svim bojama) a Slovenci *gorcicama* (u svim bojama) - prosto ko pasulj.

 

[Nemoguća Могућност]

Sa neta...

Apsolutno sve vrste senfa, proizvedene u bilo kojem delu sveta, prave se od mlevenog semena tri vrste slačice - crne slačice, smeđe slačice i bele slačice, koje kada se pomešaju u različitim razmerama, daju veliku raznovrsnost i veliki broj različitih vrsti senfa.

Tip slačice diktira i tip senfa​

Glavna komponenta senfa, od koje potiču njegovi blagotvorni efekti na zdravlja, jeste slačica. To je jednogodišnja zeljasta biljka, sa malim žutim cvetovima iz porodice Krstašica (Brassicacea) i do danas je poznato oko 40 različitih podvrsta. Ipak, na osnovu boje i ukusa razlikujemo 3 osnovna tipa slačice: bela (Sinapis alba), crna (Brassica nigra) i smeđa, indijska ili ruska (Brassica juncea). Sva tri tipa se mogu koristiti u proizvodnji senfa, pa je tako senf od bele slačice blagog ukusa i svetlo žute boje; senf od crne slačice prodornog, ljutog ukusa i tamno braon boje; a senf od smeđe slačice ljutkastog ukusa, smeđe boje i kod nas je manje u upotrebi.

ima jos slacice...

 

[mario80]

Ne pričamo o opskurnom periodu srbije danas već o jugoslovenskom tržištu od pre 40 godina kada ti verovatno nisi bio ni začet.

 

[mario80]

Danas se drugačije klasifikuju u fini ili ljuti. Nekada su bili slačica i gorčica. Pojavom nestašica i inflacije tj ulaskom u bedu, slačica je nestala sa tržišta i ostala samo ova ljuta vatijanta normalno jer se manje trošila. Inače se razlikuju jedino u recepturi te danas svako može da pravi senf kao i onda. Po svom ukusu naravno i mirisu.

Po meni je senf nezaobilazan i jako zdrav.

 

[crnizmaj0]

Ne pričamo o opskurnom periodu srbije danas već o jugoslovenskom tržištu od pre 40 godina kada ti verovatno nisi bio ni začet

Mnogo si tvrdoglav a izgleda i da te mrzi da citas tudje postove (jer je u prethodnim - mojim i Nemoguca Mogucnost sve objasnjeno u vezi senfova, slacica, gorcica...).
A sto se tice jugoslovenskog trzista od pre 40 godina sve mi je poznato jer sam mozda i stariji od tebe - oko 40% zivota sam proziveo u SFRJ

 

[mario80]

E onda ne znam šta si na crvenom kiosku birao, gorčicu ili slačicu uz viršle ili kobase?