Postoji jedan deo Beograda,koji odiše magijom.
To je onaj deo u trouglu oivičenim ulicama 29 novembra, Dušanovom i Skadarskom .
Sa donje strane je sakriven zgradama predratnih bogatasa ,
od gore zaštićen vrevom turista u cirkusu kvazi boemštine koju zovu Skadarlija.
Jednu liniju cine načičkane radnje iza kojih se otvara citav novi svet.
Kućice obrasle u bršljan,maleni parkić. Cak i sunce u sija na drugaciji nacin.
A noću? Noću kada mesec pokrije ispraznost svakodnevice, e onda tu možes ocekivati čuda.
Redjaju se u šetnji sadašnji boemi i zanesenjaci mesajući se sa duhovima znamenitih Beogradjana.
Kad, kad ako si dovoljno uporan mozes videti kako prolaze Mika Alas i Tin Ujević raspravljajuci se.
Tetura se tu i večiti Djura ogrnut harizmom pesnika i boema.
Navrate Crnjanski,Andrić, prisunja se i skromni Ćopic.
Glumci ponekad u cik zore odigraju neku od svojih nezaboravnih rola.
Svega tu ima i svakog, ponajvise magije i dobrog duha Beograda koji se otima najezdi skakavaca.
Tokom godina mog života, kada god sam donosio vazne odluke, svracao sam tu.
Po savet, po mir koji mi nedostaje ili samo zato da me obasaja mesečina iznad pivare.
Nekako mi je od toga lakse bilo, cinilo mi se a i sad ponekad, da covek mora da sanja da bi lakse odziveo stvarnost.
Jel sta je covek bez snova, prazna ljustura ili tek prolaznik i nemi posmatrač?
Razmislite malo o tome.
To je onaj deo u trouglu oivičenim ulicama 29 novembra, Dušanovom i Skadarskom .
Sa donje strane je sakriven zgradama predratnih bogatasa ,
od gore zaštićen vrevom turista u cirkusu kvazi boemštine koju zovu Skadarlija.
Jednu liniju cine načičkane radnje iza kojih se otvara citav novi svet.
Kućice obrasle u bršljan,maleni parkić. Cak i sunce u sija na drugaciji nacin.
A noću? Noću kada mesec pokrije ispraznost svakodnevice, e onda tu možes ocekivati čuda.
Redjaju se u šetnji sadašnji boemi i zanesenjaci mesajući se sa duhovima znamenitih Beogradjana.
Kad, kad ako si dovoljno uporan mozes videti kako prolaze Mika Alas i Tin Ujević raspravljajuci se.
Tetura se tu i večiti Djura ogrnut harizmom pesnika i boema.
Navrate Crnjanski,Andrić, prisunja se i skromni Ćopic.
Glumci ponekad u cik zore odigraju neku od svojih nezaboravnih rola.
Svega tu ima i svakog, ponajvise magije i dobrog duha Beograda koji se otima najezdi skakavaca.
Tokom godina mog života, kada god sam donosio vazne odluke, svracao sam tu.
Po savet, po mir koji mi nedostaje ili samo zato da me obasaja mesečina iznad pivare.
Nekako mi je od toga lakse bilo, cinilo mi se a i sad ponekad, da covek mora da sanja da bi lakse odziveo stvarnost.
Jel sta je covek bez snova, prazna ljustura ili tek prolaznik i nemi posmatrač?
Razmislite malo o tome.
Poslednja izmena:
Ogladneh jbt. A doručkovao sam
