- Poruka
- 391.421
Mača, poznata i kao matcha, sve više osvaja svet svojim jedinstvenim ukusom i zdravstvenim prednostima. Fini zeleni prah nije samo moderan napitak, već i deo bogate tradicije i kulture. Naime, mača potiče iz Kine, gde je nastala pre više od hiljadu godina, ali je svoj puni sjaj dosegla u Japanu, gde je postala sastavni deo tradicionalne ceremonije čaja.
Listovi biljke Camellia sinensis (vrsta Tencha) uzgajaju se na specifičan način: 20–30 dana pre berbe biljke se pokrivaju kako bi se izbegla direktna sunčeva svetlost, čime se povećava proizvodnja klorofila i aminokiselina, poput L-teanina. Nakon berbe, listovi se pare, suše i melju u fini prah na kamenim mlinovima, što je proces koji zahteva veliko umeće. Najkvalitetnija mača dolazi iz regije Uji u blizini Kjota, gde se uzgaja pod strogim uslovima i po vekovnoj tradiciji.
Kvalitet mače zavisi od nekoliko faktora. Prvi je svakako boja. Visokokvalitetna mača ima vibrantnu, jarkozelenu boju, što ukazuje na visok sadržaj klorofila i antioksidanata. Žućkasta ili zagasito zelena boja ukazuje na niži kvalitet.
Bitno je i poreklo. Najbolja mača dolazi iz Japana, posebno iz regije Uji. Takođe, kvalitetna mača ima slatkasti, umami ukus sa suptilnom gorčinom, dok je lošiji kvalitet često oštar i previše gorak.Kada se umuti, vrhunska mača stvara glatku, kremastu penu bez grudica.
Kvalitet se meri i u ceni. Jeftinije verzije često nisu prava mača, već običan zeleni čaj u prahu.
Mača se tradicionalno priprema kao čaj: 1–2 grama praha se stavi u šolju, prelije sa 60–80 ml vode zagrejane na oko 80°C i umuti dok se ne stvori pena. Za blaži ukus, može se koristiti voda zagrejana na 70°C.
Trenutno je pak, najpopularniji matcha latte. Pravi se tako što se pomeša sa toplim biljnim mlekom (bademovo ili ovseno) i opciono zaslađivačem poput meda.
Može se koristiti i u ishrani. Dodaje se u jogurte, peciva, palačinke ili koktele za zdravu notu.
Važno je ne piti maču na prazan stomak jer može izazvati blagu mučninu, a preporučuje se konzumacija sat vremena nakon jela zbog oksalne kiseline koja može ometati apsorpciju minerala.
Listovi biljke Camellia sinensis (vrsta Tencha) uzgajaju se na specifičan način: 20–30 dana pre berbe biljke se pokrivaju kako bi se izbegla direktna sunčeva svetlost, čime se povećava proizvodnja klorofila i aminokiselina, poput L-teanina. Nakon berbe, listovi se pare, suše i melju u fini prah na kamenim mlinovima, što je proces koji zahteva veliko umeće. Najkvalitetnija mača dolazi iz regije Uji u blizini Kjota, gde se uzgaja pod strogim uslovima i po vekovnoj tradiciji.
Kvalitet mače zavisi od nekoliko faktora. Prvi je svakako boja. Visokokvalitetna mača ima vibrantnu, jarkozelenu boju, što ukazuje na visok sadržaj klorofila i antioksidanata. Žućkasta ili zagasito zelena boja ukazuje na niži kvalitet.
Bitno je i poreklo. Najbolja mača dolazi iz Japana, posebno iz regije Uji. Takođe, kvalitetna mača ima slatkasti, umami ukus sa suptilnom gorčinom, dok je lošiji kvalitet često oštar i previše gorak.Kada se umuti, vrhunska mača stvara glatku, kremastu penu bez grudica.
Kvalitet se meri i u ceni. Jeftinije verzije često nisu prava mača, već običan zeleni čaj u prahu.
Mača se tradicionalno priprema kao čaj: 1–2 grama praha se stavi u šolju, prelije sa 60–80 ml vode zagrejane na oko 80°C i umuti dok se ne stvori pena. Za blaži ukus, može se koristiti voda zagrejana na 70°C.
Trenutno je pak, najpopularniji matcha latte. Pravi se tako što se pomeša sa toplim biljnim mlekom (bademovo ili ovseno) i opciono zaslađivačem poput meda.
Može se koristiti i u ishrani. Dodaje se u jogurte, peciva, palačinke ili koktele za zdravu notu.
Važno je ne piti maču na prazan stomak jer može izazvati blagu mučninu, a preporučuje se konzumacija sat vremena nakon jela zbog oksalne kiseline koja može ometati apsorpciju minerala.
