jedan od vas
Početnik
- Poruka
- 1
Odavno je prosla ponoc,ja kao i svaku vece,za racunaro provodim svoje vreme,cini mi se katkad kao da mi to dodje kao neka droga,to ustvari i jeste droga,sad je 5:19 ujutru,napokon sam sisao sa racunara,pokusavajuci da zaspem(bezuspjesno)opet se vratih svojoj drogi,ali jednostavno mi san ne dolazi na oci,moje misli su sa njom,ona mi se vec toliko udobno smijestila u glavi i ne misli skoro da izadje.Ovo moje pisanje je me je podsjetilo na nekog klinju od 15 godina,koji se zatreskao u neku djevojcicu,pa je pisao svoje osjecaje u svoj dnevnik.Jesm li ja kao on???Ponasam li se kao neki 15 godisnji klinjo???Jesam li dovoljno sazrio za svoje godine???To definitivno nisu pitanja koja muce klasicnog 19-o godisnjaka!!
Mozda previse kritiziram sebe,i okolinu,pa ne mogu biti zadovoljan,ali sam definitivno perfekcionista(to nije dobro!!!).Ali moj zivot je jedno veliko sranje,kad bi posao da pisem o svom zivotu terbalo bi mi definitivno vise,od jedne veceri,tako da se necu upustati u takvu pustolovinu.Dali ona imalo misli na mene????To me pitanje razara,i koliko god zudim za tim odgovorom,toliko ga se jos i vise bojim(da,definitivno razmisljam kao 15godisnji klinjo tako sam onda razmisljao,tako i sad razmisljam).
Nedostaje mi i dom,i prijatelji,osjecam se toliko usamljeno,toliko razmisljam tokom dana ne radeci nista da me to ubija,I kad neka tuga dodje u mene nemam nikom da se povjerim,ni prijatelju,ni prijateljici,ni nikom,samo ja I moja yebena glava!!!
Stalno mi se mota po glavi da se vratim,ali nekako mi je isfur,ma cak i zbog okoline,pitanje na koje trazim odgovor.Zasto sam cak i dosao ovdije????Sigurno mi nije bilo dobro tamo gdije sam bio,ali kad izgubis ono sto si imao,onda znas koliko ti je vredilo.Ma vratio bi se ja yebe mi se za svima,ali kud sam je morao bas upoznati,u ovom mom zapetljanom dijelu zivota?Razmisljam da ovo ostavim negdje gdje ce to neko da vidi,mozda krstarica,ondje provodim najvise vremena,pomazu mi oni ljudi da zaboravim,da nemislim,PA DOKLEN????????
Mozda previse kritiziram sebe,i okolinu,pa ne mogu biti zadovoljan,ali sam definitivno perfekcionista(to nije dobro!!!).Ali moj zivot je jedno veliko sranje,kad bi posao da pisem o svom zivotu terbalo bi mi definitivno vise,od jedne veceri,tako da se necu upustati u takvu pustolovinu.Dali ona imalo misli na mene????To me pitanje razara,i koliko god zudim za tim odgovorom,toliko ga se jos i vise bojim(da,definitivno razmisljam kao 15godisnji klinjo tako sam onda razmisljao,tako i sad razmisljam).
Nedostaje mi i dom,i prijatelji,osjecam se toliko usamljeno,toliko razmisljam tokom dana ne radeci nista da me to ubija,I kad neka tuga dodje u mene nemam nikom da se povjerim,ni prijatelju,ni prijateljici,ni nikom,samo ja I moja yebena glava!!!
Stalno mi se mota po glavi da se vratim,ali nekako mi je isfur,ma cak i zbog okoline,pitanje na koje trazim odgovor.Zasto sam cak i dosao ovdije????Sigurno mi nije bilo dobro tamo gdije sam bio,ali kad izgubis ono sto si imao,onda znas koliko ti je vredilo.Ma vratio bi se ja yebe mi se za svima,ali kud sam je morao bas upoznati,u ovom mom zapetljanom dijelu zivota?Razmisljam da ovo ostavim negdje gdje ce to neko da vidi,mozda krstarica,ondje provodim najvise vremena,pomazu mi oni ljudi da zaboravim,da nemislim,PA DOKLEN????????
