Ludvig Van Beethoven (1770-1827)

Imala bih mnogo toga reci o Betovenu ali se ne usudjujem, jer ko sam ja da govorim o njemu....recimo samo da je jedan od mojih najsretnijih trenutaka u zivotu bio kada sam savladala njegovu "Pateticnu sonatu"....sta reci,muzika za dusu, muzika za sve vremena.
 
Klasicna muzika je korjen a sta lepse nego vratiti se korjenima muzike :].Muzika koja u sebi ima dramaticnost i tragediju,dirljivost i zavodljivost je muzika koja najbolje pokazuje sta vredi a sta ne.Ne znam mnogo o Beethovenu kao coveku i ne zelim da pametujem ali drago mi je da ima ljudi koji ga spominju isto tako vredi pomenuti Vivaldija,Bacha i Schuberta iako je Schubert malo 'noviji'.Od Beethovena mi se najvise svidja njegov original od obrade iz Clockwork Orange (ne znam da li je 'Funerals of Queen Mary'). Pozdrav svima.

PS.Svaka cast Iris:].
 
Betoven je još 1791.godine,imao nameru da napiše muziku na Šilerovu "Odu radosti".Polazeći od te ideje,tragao je za najprihvatljivijim rešenjem.Dugo ga nije mogao naći,pa su se tokom 32 godine duge potrage rodile njegovih devet simfonija.Ns desetom simfonijskom delu,rad je prekinula smrt i od nje je sačuvan samo prvi stav.
Punih deset godina,radio je Betoven na svom prvom simfonijskom delu.Započeo ga je te sudbinske 1791.godine,dovršio ga je 1797,a simfonija je premijerno izvedena 1801.godine.Uzgred,sve Betovenove simfonije,imale su svoju premijeru u Beču.
Simfonija je trajanja 23 minuta i,poazeći od dostignuća Hajdna i Mocarta,donosi i neke značajne novine.
Već u prvom stavu,u laganom uvodu,začuje se snažna disonanca,u ono vreme smatrana za kakofoniju.A zatim,stav se razvija u poletni Allegro molto.Drugi stav je pisan u stilu Betovenovih slavnih prethodnika,a ima i karakteristične intervalske skokove.Mada treći stav ima naziv menuet,to je više jedan prkosan skerco,koga Betoven uvodi u simfoniju.Finale je jedan šeretski rondo,pisan u Hajdnovom stilu.
 
Dve godine iza Prve,u vreme Betovenovog "Hajligenštatskog testamenta",svojevrsne majstorove ispovesti zbog gluvoće koja je sve više uzimala maha,nastala je Druga Simfonija.U njoj međutim,nema ni najmanje odraza ove Betovenove lične tragedije.Simfonija sva odiše vedrinom i optimizmom.Premijerno je izvedena 1803.godine i trajanja je 34 minuta.
Prvi stav počinje laganim uvodom,Adagio,koga karakteriše snažni početni nastup orkestra.On zatim prelazi u sonatni Allegro con brio,izrazito pokretne melodijske i ritmičke gradacije.Drugi stav je Larghetto,velike melodijske topline.Treći stav je najzad,pravi Skerco,osoben po tehnici kojom se mora izvesti:svaka nota,mora se pojedinačno taktirati.Četvrti stav,finale,je opet jedan hajdnovski rondo.
 
Ludvig Van Betoven,kompozitor epohe prelaza iz klasicizma u romantizam,napisao je pet klavirskih koncerata.U njima se očituje razvoj,od dostignuća zrelog,klasičarskog Mocarta,do koncertantnog oblika lične ispovesti,karakterističnog za romantizam XIX veka.U njima Betoven unosi lične i dramatičnije crte svoje umetničke ličnosti.
KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 1.C-Dur,opus 15.Nastao je 1795.godine.Betoven ovde polazi od one tečke do koje je stigao Mocart,ali već unosi i svoja umetnička dostignuća:snažnije melodijske i ritmičke obrise.To se posebno uočava u prvom i trećem stavu,dok je drugi stav,''Largo'',izuzetne melodijske lepote,sa izražajnom temom u hornama,u pravom smislu te reči i vrhunac Koncerta.
KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 2.B-Dur,opus 19.Nastao je istodobno sa Prvim,ali je prerađen 1798.godine.Ovde je Betoven u muzičkom pogledu najbliži svojim prethodnicima,pre svega Mocartu.Koncipiran je u tri klasična stava i nema snažnije dramatske naboje.
KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 3.c-moll,opus 37.Nastao je 1800.godine i sa njim Betoven menja nasleđena obeležja ovog žanra.Od nekadašnjeg tipično koncertantnog oblika,Koncert sada postaje lična muzička ispovest.Proširene su mu dimenzije,dati dramatičniji melodijsko-ritmički obrisi,a srednji,lagani stav,opet je vrhunac dela.
KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 4.G-Dur,opus 58.Nastao 1806.godine,ovaj Koncert predstavlja korak napred u klavirskom virtuozitetu.To se posebno uočava,najpre u prvom stavu,gde odmah na početku nastupa prva tema u klaviru,a zatim u drugom,kratkom laganom stavu,gde klavir svira doslovno ''una corda'',a orkestar nastupa u unisonu.Finalni treći stav je jedan od najrazigranijih koncertanatnih Ronda.
KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 5.Es-Dur,opus 73.Poslednji Betovenov klavirski koncert je i njegov vrhunac i najmonumentalnije delo ovog muzičkog roda.Nastao je 1809.godine i njime je Betoven u potpunosti revolucionisao ovaj rod,dajući mu snažnu izražajnu ulogu.Nazvan je ''Carski''.Prvi stav,''Allegro'',ima prvu u istoriji klavirskog koncerta ispisanu kadencu(do tog trenutka,solisti su kadencu sami improvizovali,pre završne kode).Drugi stav je ''Adagio un poco mosso'',dok je treći stav blistavi rondo,sa karakterističnim betovenskim kaskadama.
Klavisrkim koncertima,možemo dodati i HORSKU FANTAZIJU,za klavir,hor i orkestar,c-moll,opus 80.To je poslednje Betovenovo koncertantno delo,nastalo 1811.godine,i njime Betoven,u formi jednostavačne fantazije,uprkos naivnom tekstu(slično kasnije Devetoj Simfoniji),eksperimentiše sa horom.Temu najpre donosi klavir,nju zatim razrađuje orkestar i na kraju,nastupa hor.
 
Osnovni ton ostalim Betovenovim koncertantnim delima,daje jedan muzički instrument,violina.Ta dela su:
DVE ROMANSE ZA VIOLINU I ORKESTAR:BROJ 1. G-Dur,opus 40. i BROJ 2.F-Dur,opus 50.To su kompozicije zabavnog žanra,nastale 1804.godine.Posebno svojom lepotom pleni druga romansa,za razliku od ponešto robustne teme prve romanse.
TROSTRUKI KONCERT ZA VIOLINU,VIOLONČELO,KLAVIR I ORKESTAR,C-Dur,opus 56.Ovaj koncert,za klavirski trio i orkestar,nastao je 1806.godine znači,u vreme Četvrtog Klavirskog Koncerta.I ovo je delo zabavnog žanra,samo pred izvođače postavlja velike zahteve i povećanu koncentaciju.Koncipirano je u klasičnoj koncertnoj šemi od tri stava,a za polaznu osnovu ima dostignuća tradicije baroknog ''končerta grosa'',gde se međusobno takmiče i suprotstavljaju dva instrumentalna korpusa.
KONCERT ZA VIOLINU I ORKESTAR,D-Dur,opus 61.Ovo koncertantno delo,monumentalnih dimenzija,nalepše je u Betovenovom koncertantnom opusu.Njime je Betoven trasirao put violinskim koncertima kakve će tokom celog XIX i na početku XX veka,stavarati majstori poput Mendelsona,Čajkovskog,Bramsa i Sibelijusa.I ovaj Koncert,nastao je 1806.godine.
Prvi stav,''Allegro ma non troppo'',proširuje klasičnu formalnu strukturu do džinovskih razmera.Počinje sa četiri karakteristična udara timpana na tonu ''d''(tonici),i dalje razvija veličanstvene melodijske arabeske.Drugi stav je suptilno nežni ''Larghetto'',kome osnovni ton daju sordinirane violine.Nakon njega,razigrani i vedri finale,''Rondo:Allegro'',direktno se priključuje i okončava delo iznenadnom,silovitom provalom snage,nakon zamiruće prethodnice.

I na kraju:postojale su među Betovenovim manuskriptima i skice za Šesti Klavirski Koncert u D-Duru,međutim taj koncert nikada nije napisan.
 
Ovo je prvo Betovenovo simfonijsko remek-delo.Simfonija je nastala tokom 1803. i 1804.godine,a premijerno je izvedena u Beču 7.aprila 1805.godine,u organizaciji tada istaknutog violiniste i koncertmajstora Franca Klementa.Prvobitno je bila zamišljena kao oda Napoleonu,dok se verovalo da on pronosi Evropom ideje Francuske revolucije.No,1804.godine sam se proglasio carem,pošao putem tiranije,pa je Betoven uništio naslovnu stranu i istu iznova napisao.Napisao je i novu posvetu,pod naslovom ''U spomen na jednog heroja''.Delo je nazvao ''Sinfonia Eroica''.Simfonija je koncipirana u četiri opsežna stava i trajanja je 49 minuta.
Prvi stav je ''Allegro con brio'',koji počinje sa dva udara u orkestru i u ekspoziciji donosi snažan tematski materijal.Razvojni deo je veoma opsežan,dok nakon reprize,u kodi,muzika ''ječi i podrhtava''.Ovaj monumentalni stav je apoteoza heroja i njegove titanske borbe.
Drugi stav(''Marcia funebre:Adagio assai'')je kolosalni posmrtni marš,jedan od najpotresnijih u svetskoj muzičkoj literaturi.Tema marša se postupno razvija,nabujava i u dva vrhunca silovito izbija u svojoj snažnoj provali očajanja.Potom,tema se nastavlja u jednom snažnom pokretu i postupno zamire,kao poslednji znak života.Ovaj stav je Betoven posvetio generalu Aberkrombiju,koji je poginuo u bici kod Aleksandrije 1801.godine.
Treći stav je ''Scherzo:Allegro vivace'',i u svojim bočnim delovima nam donosi melodijske i ritmičke kaskade,mračno radosne,demonske.Središnji trio,upečatljiv je po svojim fanfarama rogova.Nakon toga,sledi četvrti stav(Finale:''Allegro molto''),sa brzom uvodnom temom,koja se zatim razvija kroz jedanaest varijacija.Pretežno pobedonosnog raspoloženja,okončava ovo delo jednom žustrom kodom u tempu ''Presto''.
Ovaj Betovenov simfonijski kolos(samo je Deveta Simfonija dužeg trajanja),veoma je često prisutan u programima koncerata simfonijskih ansambala širom sveta.Mnogi dirigenti se uvek nanovo vraćaju ovom zahvalnom simfonijskom delu,iako ono u početku,u Betovenovo vreme,nije nailazilo na razumevanje,zbog smelog proširivanja klasičnog sonatnog oblika i veoma snažnog tematskog materijala.
 
Nastala 1806.godine,ova Betovenova simfonija je jedna osobena idila,nakon burnih melodijskih izliva ''Eroike''.Klasična u svojoj formalnoj strukturi,vedra po raspoloženju,ona priprema dalji i još snažniji razvojni put Betovena simfoničara.Posle nje,sve do Devete,svaka če simfonija biti grupisana po parovima jedna iza druge(Peta i Sedma će predstavljati burne dramatske razvoje,dok Šesta i Osma svojim pastoralnim karakterom predstavljaju idilični predah).Simfonija je trajanja 30 minuta.
Prvi stav je ''Adagio.Allegro vivace''.Najpre je to lagani uvod u nežnom melodijskom toku,koji postupno nabujava i prelazi u jedan sonatni stav sa temama punim duhovitih melodijskih skokova.Drugi stav je osećajni ''Adagio''.To je još jedna u nizu Betovenovih posveta ljubavi,posvećena grofici Terezi Brunsvik.Ljubav više odsanjana nego doživljena.U trećem stavu,Betoven se ponovo vraća galantnom menuetu iz razdoblja Hajdna i Mocarta,samo,sada mu daje svoja,dramatičnija obeležja.Živahni finalni,četvrti stav,reminiscencija je na Mocartove,raskošne i ''vesele'' harmonije.
Kao veoma uspele interpretacije ovog Betovenovog simfonijskog dela,mogu se navesti interpretacije dirigenata Hermana Abendrota sa Simfonijskim Orkestrom Radio-Berlina i Stanislava Skrovačevskog sa Simfonijskim Orkestrom iz Montreala(na festivalu u Lanodjeru(Kanada),1993.godine).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Evo kako je izgledao Ludvig van Betoven
Odgovora
9
Pregleda
289
Nina
Nina

Back
Top