Plamen se lelujao, pa su mu čelo, nadvijeno nad hartijom, naizmenično šarale svetlost i tama. Lepo čelo, visoko, elegantno, s oblim, ne prevelikim zaliscima, oivičeno kosom začešljanom unazad, poduprto krupnim kestenjastim očima odbačenog šteneta, i čvrstim, pravilnim nosom ispod kojeg je žbun brkova prekrio (verovatno lepa, ali sada zgrčena) usta.
Tukao je konja, konj. Tamo u Turinu. Konj, onaj četvoronožni, je njištao svoj bol propinjući se, a konj, dvonožni, je nastavljao da šiba, nemilice, psujući i pljujući. Pa je on dotrčao do konja, bijenog, obisnuo mu se oko vrata, osetio zmijugavi šamar-rez biča na plećima, zamalo jauknuo, te se obeznanjen skljokao u prašinu.
A onda je dokasala pandurska konjica. Bez konja. Pa su zanjištali složno, opkolili ga, i odjednom se, ko zna kako, obreo u stanici.
Prijatelji. Stari. Gde. Ste.
Voli Vas. Vaš. Dionis. Razapeti.
Uzeo je sveću i prineo je licu. Znojila se, isto kao on. Dogorevala je, isto kao on. Svetlela je i bacala čudne senke, isto kao on.
Zinuo je strašno, najstrašnije, nabio je u usta i zagrizao, jako.
Toliko suza nije prolio ni kada je, onomad, položio ekvilibristu na žrtvenik razapet iznad ulice, za buduću slavu Zaratustre.
Tukao je konja, konj. Tamo u Turinu. Konj, onaj četvoronožni, je njištao svoj bol propinjući se, a konj, dvonožni, je nastavljao da šiba, nemilice, psujući i pljujući. Pa je on dotrčao do konja, bijenog, obisnuo mu se oko vrata, osetio zmijugavi šamar-rez biča na plećima, zamalo jauknuo, te se obeznanjen skljokao u prašinu.
A onda je dokasala pandurska konjica. Bez konja. Pa su zanjištali složno, opkolili ga, i odjednom se, ko zna kako, obreo u stanici.
Prijatelji. Stari. Gde. Ste.
Voli Vas. Vaš. Dionis. Razapeti.
Uzeo je sveću i prineo je licu. Znojila se, isto kao on. Dogorevala je, isto kao on. Svetlela je i bacala čudne senke, isto kao on.
Zinuo je strašno, najstrašnije, nabio je u usta i zagrizao, jako.
Toliko suza nije prolio ni kada je, onomad, položio ekvilibristu na žrtvenik razapet iznad ulice, za buduću slavu Zaratustre.
Niče !