al bundy
Legenda
- Poruka
- 64.033
istina ,dragi vodja Kim mi je uvek smrdeo na teskog cionistu i judeo-masona
-
- Popularno:
- Teške vesti za Srbiju; Vanredno...
- Demokratija je bezvredna
- Adolf Hitler na pragu nove pobede!
- Guranje, rasprava i psovke: Poslanici...
- Da ste žena kako bi smuvali sami sebe?
- Da li je nestao stid?
- Koliko je Srbija dužna Kini
- Što duža reč (na 3 slovo)
- Zaklinjanje nad ikonom
- Александар Вучић: Дајемо још 50 дана...
Ludaci ponovo prete
- Začetnik teme 111111
- Datum pokretanja
- stanje
- Poruka
- 20.850
Каква је, таква је......................ЊИХОВА ЈЕ.........И ЊИМА НАЈДРАЖА !!!
Ти да нешто мислиш ............не би "гузицу" ...........поредио са слободом !!! НИКАДА!!!
А да нешто знаш не би ово изјавио :
Pre ce ta raketa da zavrshi u Srbiji, do Amerike ce je oboriti jedno 50 puta.
A posle kad budemo radioaktivni zombiji, da pishete zahvalnice KimDzong Ilu.
НИКАДА!!!
А , а пропо те твоје изјаве , па да не затрпавам тему
Ma ne... Oni ce da gadjaju Amere preko Australije...
Pre ce ta raketa da zavrshi u Srbiji, do Amerike ce je oboriti jedno 50 puta.
A posle kad budemo radioaktivni zombiji, da pishete zahvalnice KimDzong Ilu.
Е мој Никола!!!
ШТА СВЕ ..............ИНТЕРНЕТ.................... ТРПИ И ПОДНОСИ!?
Па ти дај неком'.................. тастатуру у руке!!!
Чуо сам да разматрају ,
као својеврстан вид стратешког маскирања и прикривеног лета,
лансирање и лет ракета, преко и кроз лунарну орбиту!!!
као својеврстан вид стратешког маскирања и прикривеног лета,
лансирање и лет ракета, преко и кроз лунарну орбиту!!!
- Poruka
- 60.291
Zatočenici "pustinjskog kraljevstva"
tim džuda
Od stranih novinara se nikada ne odvajaju vladini službenici, a moj pratilac mi je priznao da je i za njega zagonetno pitanje – ko ima para. A kad sam ga ponovo pitao da mi to objasni, on mi je odgovorio: "Prvo vi napišite lepe stvari o našoj zemlji, a onda ćemo vam dozvoliti da se vratite, pa ćemo vam objasniti"
Ekskluzivno za "Vreme" iz Pjongjanga
U PODNOŽJU VELIKOG VOĐE: Statua Kim Il Sunga u Pjongjangu
Od aerodroma putujete ka cilju petnaestak minuta i vožnja protiče u tišini. "Veliki vođa", čovek koji je zvanično i dalje predsednik Severne Koreje iako je umro 1994, leži u staklenom sanduku u središtu mračnog mauzoleja. Korejci se u tišini poklone četiri puta napuštajući grob Kim Il Sunga, a žene brišu suze.
U sobi pored kovčega u ogromnoj palati Kumsusan posetioci mogu da se dive Kim Il Sungovom železničkom vagonu, mercedesu 600 SEL, kao i poklonima koje je dobijao iz celog sveta. Tu su i jugoslovenska "Velika zvezda" i dokaz da je počasni građanin Beograda – čast mu je ukazana 1984. godine.
Ova zemlja nije bez razloga dobila nadimak "pustinjsko kraljevstvo". Severna Koreja je skoro šezdeset godina izolovana od sveta, a njeni stanovnici su zatočenici, i tek ponekom strancu je dozvoljeno da je poseti. Sada, međutim, dugo pošto je komunizam nestao u takoreći svakom delu sveta, i ovde su bojažljivo počele perestrojka i glasnost.
Na primer, u okviru pokrivene pijace Tongil u Pjongjangu svet se tiska oko štandova s televizorima, odećom, hranom, kozmetikom i svakakvom drugom robom. Pijaca je privatna i otvorena je tek prošlog oktobra. Na njoj se mogu kupiti razne stvari kojih nema u državnim radnjama, što će reći – u svim drugim radnjama.
SVAKO NEŠTO NOSI: Mališan sa teretom
Ekonomske reforme počele su u julu 2002, a to što su privatne pijace postale legalne, ne znači da Kim Džong Il, Kim Il Sungov sin, hoće da ide toliko daleko da dozvoli i privatne prodavnice.
Pjongjang je grad solitera, s malo automobila i mnogo pešaka na ulicama. U centru grada obezbeđenje čuva kapiju za deo grada koji stranci nazivaju "zabranjeni grad". Tu žive najviši partijski funkcioneri. Noću su mnogi delovi grada u mraku jer u zemlji vlada hronična nestašica struje.
Ekonomske reforme počele su vladinim dekretom kojim su ukinute subvencije državnim preduzećima, a radnicima su plate počele da se isplaćuju po učinku, pijace koje su do tada bile samo tolerisane, legalizovane su, a uredba je dozvoljavala i državnim preduzećima da na njima prodaju i drugu robu a ne samo hranu. Porasle su plate, ali i cene.
DA AMERIKA NE SAZNA: U ovom trenutku veoma je teško proceniti uspeh ovih reformi. Nedostupni su i najosnovniji statistički podaci. Na primer, profesor Li Gi Song, poznati ekonomista i član Akademije nauka u Pjongjangu, kaže da ne zna kolika je stopa inflacije. A možda neće da kaže. Na kraju, ipak kaže: "Ne želimo da objavljujemo sve podatke da SAD ne vide koliko smo siromašni. Ukoliko se ogolimo pred Amerikom, napašće nas kao što je napala Avganistan i Irak."
PRIVATNA INICIJATIVA: Kiosk na putu nedaleko od Pjongjanga
Jasno je da su se reforme već snažno odrazile na društvo, ali kakav će učinak imati u budućnosti ostaje nejasno. Većina ljudi se oslanja na sledovanja i tako nabavljaju osnovne namirnice. Ali, to nije dovoljno a hrana koju prodaju privatnici preskupa je.
U želji da raskrsti sa svime što ima veze sa SAD, pa i s američkom "imeprijalističkom valutom", vlada je odlučila da se sve strane transakcije obračunavaju u evrima. Po zvaničnom kursu evro vredi 171 severnokorejski von. A, u stvari, po poluzvaničnom kursu, evro vredi preko 1400 vona.
Konobarica u restoranu u Pjongjangu zarađuje oko 2200 vona. Plata službenika iznosi oko 2700 vona. Zemljoradnik na državnom poljoprivrednom dobru zarađuje oko 1700 vona, kao i vaspitačica u obdaništu, a penzioneri dobijaju između 700 i 1500 vona. Ali zato zavarivač u uspešnoj fabrici koja posluje s inostranstvom može da zaradi i do 5000 vona mesečno.
Stanovanje, lečenje i obrazovanje su besplatni, a zaposleni u javnim službama u Pjongjangu dobijaju dvostruka sledovanja hrane u odnosu na ostale, ali misterija ostaje. Kako toliko ljudi s tako mizernim primanjima može sebi da priušti uvozni televizor na pijaci Tongil kad on košta oko 72.000 vona? Ili drugu robu? Muški sako proizveden u Severnoj Koreji u proseku košta oko 4500 vona. Ko to može da priušti kad većina zarađuje oko 2700 vona mesečno?
A ima još jedna misterija. Pjongjang je pun restorana i oni su mahom puni. A i hrana je dobra. Ali, opet, cena jednog jela je u vrednosti prosečne plate.
POČINjU REFORME: Očigledno, izvestan broj Korejaca dobija novac iz inostranstva, naročito oni čiji rođaci žive u Južnoj Koreji ili u Japanu. Neki imaju i dodatne prihode, pogotovo oni koji se bave nekim biznisom. Ali, ko su ljudi koji voze mercedese i ćaskaju mobilnim telefonom? Stranci svoje telefone moraju da ostave na aerodromu.
Od stranih novinara se nikada ne odvajaju vladini službenici, a moj pratilac mi je priznao da je i za njega zagonetno pitanje – ko ima para. A kad sam ga ponovo pitao da mi to objasni, on mi je odgovorio: "Prvo vi napišite lepe stvari o našoj zemlji, a onda ćemo vam dozvoliti da se vratite, pa ćemo vam objasniti."
Diplomate kažu da su predstavnici humanitarnih organizacija primetili da je broj preduzeća porastao tokom prošle godine. Ona su nominalno u državnom vlasništvu, ali ponekad je suosnivač strani partner, najčešće Korejac iz Japana. I tu možda leži rešenje zagonetki.
Zahvaljujući julskim reformama iz 2002, preduzeća imaju slobodu o kojoj su ranije mogla samo da sanjaju. Čini se da ona posluju kao privatna preduzeća, a da direktori mogu da raspolažu prihodom po svojoj zamisli. Pošto su deo državnog sistema, to im omogućava velike prihode zahvaljujući monopolu. Autonomija se, izgleda, ogleda u tome da direktori za potrebe firme sebi pribavljaju fina kola i mobilne telefone.
Ko je, onda, na gubitku a ko na dobitku zbog reforme? Vladini službenici i činovnici, naročito oni van prestonice, dobijaju udvostručena sledovanja hrane, ali nemaju nikakve šanse da poboljšaju produktivnost, i oni jedva sastavljaju kraj s krajem.
Na dobitku su seljaci koji viškove sada mogu da prodaju na tržnicama. Ali, dve trećine stanovnika Severne Koreje živi u gradovima, a ova država ima 18 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Severnokorejska privreda je uglavnom potpuno zastarela. Veći deo Pjongjanga mahom ima struje celog dana. Ali, ostatak zemlje nema. Uprkos pričama o high-tech revoluciji, nema pristupa interentu, mada nekolicina može da koristi samo elektronsku poštu. Stranci govore o "zarđalim" pogonima propale teške industrije, grupisanim na istoku zemlje. Šta se dešava s radnicima koji tamo rade? Čini se da je ogroman, ali nepoznat broj radnika prebačen na rad u poljoprivredu. I najmanje parčence zemlje pogodne za poljoprivredu sada se obrađuje. Nepoznat je i podatak koliko bivši radnici u propalim fabrikama danas zarađuju.
Potrebna je sva raspoloživa radna snaga za poljoprivredu jer nema goriva za mehanizaciju, pa sve mora da se radi rukom. Volovske zaprege čest su prizor na poljima.
tim džuda
Od stranih novinara se nikada ne odvajaju vladini službenici, a moj pratilac mi je priznao da je i za njega zagonetno pitanje – ko ima para. A kad sam ga ponovo pitao da mi to objasni, on mi je odgovorio: "Prvo vi napišite lepe stvari o našoj zemlji, a onda ćemo vam dozvoliti da se vratite, pa ćemo vam objasniti"
Ekskluzivno za "Vreme" iz Pjongjanga
U PODNOŽJU VELIKOG VOĐE: Statua Kim Il Sunga u Pjongjangu
Od aerodroma putujete ka cilju petnaestak minuta i vožnja protiče u tišini. "Veliki vođa", čovek koji je zvanično i dalje predsednik Severne Koreje iako je umro 1994, leži u staklenom sanduku u središtu mračnog mauzoleja. Korejci se u tišini poklone četiri puta napuštajući grob Kim Il Sunga, a žene brišu suze.
U sobi pored kovčega u ogromnoj palati Kumsusan posetioci mogu da se dive Kim Il Sungovom železničkom vagonu, mercedesu 600 SEL, kao i poklonima koje je dobijao iz celog sveta. Tu su i jugoslovenska "Velika zvezda" i dokaz da je počasni građanin Beograda – čast mu je ukazana 1984. godine.
Ova zemlja nije bez razloga dobila nadimak "pustinjsko kraljevstvo". Severna Koreja je skoro šezdeset godina izolovana od sveta, a njeni stanovnici su zatočenici, i tek ponekom strancu je dozvoljeno da je poseti. Sada, međutim, dugo pošto je komunizam nestao u takoreći svakom delu sveta, i ovde su bojažljivo počele perestrojka i glasnost.
Na primer, u okviru pokrivene pijace Tongil u Pjongjangu svet se tiska oko štandova s televizorima, odećom, hranom, kozmetikom i svakakvom drugom robom. Pijaca je privatna i otvorena je tek prošlog oktobra. Na njoj se mogu kupiti razne stvari kojih nema u državnim radnjama, što će reći – u svim drugim radnjama.
SVAKO NEŠTO NOSI: Mališan sa teretom
Ekonomske reforme počele su u julu 2002, a to što su privatne pijace postale legalne, ne znači da Kim Džong Il, Kim Il Sungov sin, hoće da ide toliko daleko da dozvoli i privatne prodavnice.
Pjongjang je grad solitera, s malo automobila i mnogo pešaka na ulicama. U centru grada obezbeđenje čuva kapiju za deo grada koji stranci nazivaju "zabranjeni grad". Tu žive najviši partijski funkcioneri. Noću su mnogi delovi grada u mraku jer u zemlji vlada hronična nestašica struje.
Ekonomske reforme počele su vladinim dekretom kojim su ukinute subvencije državnim preduzećima, a radnicima su plate počele da se isplaćuju po učinku, pijace koje su do tada bile samo tolerisane, legalizovane su, a uredba je dozvoljavala i državnim preduzećima da na njima prodaju i drugu robu a ne samo hranu. Porasle su plate, ali i cene.
DA AMERIKA NE SAZNA: U ovom trenutku veoma je teško proceniti uspeh ovih reformi. Nedostupni su i najosnovniji statistički podaci. Na primer, profesor Li Gi Song, poznati ekonomista i član Akademije nauka u Pjongjangu, kaže da ne zna kolika je stopa inflacije. A možda neće da kaže. Na kraju, ipak kaže: "Ne želimo da objavljujemo sve podatke da SAD ne vide koliko smo siromašni. Ukoliko se ogolimo pred Amerikom, napašće nas kao što je napala Avganistan i Irak."
PRIVATNA INICIJATIVA: Kiosk na putu nedaleko od Pjongjanga
Jasno je da su se reforme već snažno odrazile na društvo, ali kakav će učinak imati u budućnosti ostaje nejasno. Većina ljudi se oslanja na sledovanja i tako nabavljaju osnovne namirnice. Ali, to nije dovoljno a hrana koju prodaju privatnici preskupa je.
U želji da raskrsti sa svime što ima veze sa SAD, pa i s američkom "imeprijalističkom valutom", vlada je odlučila da se sve strane transakcije obračunavaju u evrima. Po zvaničnom kursu evro vredi 171 severnokorejski von. A, u stvari, po poluzvaničnom kursu, evro vredi preko 1400 vona.
Konobarica u restoranu u Pjongjangu zarađuje oko 2200 vona. Plata službenika iznosi oko 2700 vona. Zemljoradnik na državnom poljoprivrednom dobru zarađuje oko 1700 vona, kao i vaspitačica u obdaništu, a penzioneri dobijaju između 700 i 1500 vona. Ali zato zavarivač u uspešnoj fabrici koja posluje s inostranstvom može da zaradi i do 5000 vona mesečno.
Stanovanje, lečenje i obrazovanje su besplatni, a zaposleni u javnim službama u Pjongjangu dobijaju dvostruka sledovanja hrane u odnosu na ostale, ali misterija ostaje. Kako toliko ljudi s tako mizernim primanjima može sebi da priušti uvozni televizor na pijaci Tongil kad on košta oko 72.000 vona? Ili drugu robu? Muški sako proizveden u Severnoj Koreji u proseku košta oko 4500 vona. Ko to može da priušti kad većina zarađuje oko 2700 vona mesečno?
A ima još jedna misterija. Pjongjang je pun restorana i oni su mahom puni. A i hrana je dobra. Ali, opet, cena jednog jela je u vrednosti prosečne plate.
POČINjU REFORME: Očigledno, izvestan broj Korejaca dobija novac iz inostranstva, naročito oni čiji rođaci žive u Južnoj Koreji ili u Japanu. Neki imaju i dodatne prihode, pogotovo oni koji se bave nekim biznisom. Ali, ko su ljudi koji voze mercedese i ćaskaju mobilnim telefonom? Stranci svoje telefone moraju da ostave na aerodromu.
Od stranih novinara se nikada ne odvajaju vladini službenici, a moj pratilac mi je priznao da je i za njega zagonetno pitanje – ko ima para. A kad sam ga ponovo pitao da mi to objasni, on mi je odgovorio: "Prvo vi napišite lepe stvari o našoj zemlji, a onda ćemo vam dozvoliti da se vratite, pa ćemo vam objasniti."
Diplomate kažu da su predstavnici humanitarnih organizacija primetili da je broj preduzeća porastao tokom prošle godine. Ona su nominalno u državnom vlasništvu, ali ponekad je suosnivač strani partner, najčešće Korejac iz Japana. I tu možda leži rešenje zagonetki.
Zahvaljujući julskim reformama iz 2002, preduzeća imaju slobodu o kojoj su ranije mogla samo da sanjaju. Čini se da ona posluju kao privatna preduzeća, a da direktori mogu da raspolažu prihodom po svojoj zamisli. Pošto su deo državnog sistema, to im omogućava velike prihode zahvaljujući monopolu. Autonomija se, izgleda, ogleda u tome da direktori za potrebe firme sebi pribavljaju fina kola i mobilne telefone.
Ko je, onda, na gubitku a ko na dobitku zbog reforme? Vladini službenici i činovnici, naročito oni van prestonice, dobijaju udvostručena sledovanja hrane, ali nemaju nikakve šanse da poboljšaju produktivnost, i oni jedva sastavljaju kraj s krajem.
Na dobitku su seljaci koji viškove sada mogu da prodaju na tržnicama. Ali, dve trećine stanovnika Severne Koreje živi u gradovima, a ova država ima 18 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Severnokorejska privreda je uglavnom potpuno zastarela. Veći deo Pjongjanga mahom ima struje celog dana. Ali, ostatak zemlje nema. Uprkos pričama o high-tech revoluciji, nema pristupa interentu, mada nekolicina može da koristi samo elektronsku poštu. Stranci govore o "zarđalim" pogonima propale teške industrije, grupisanim na istoku zemlje. Šta se dešava s radnicima koji tamo rade? Čini se da je ogroman, ali nepoznat broj radnika prebačen na rad u poljoprivredu. I najmanje parčence zemlje pogodne za poljoprivredu sada se obrađuje. Nepoznat je i podatak koliko bivši radnici u propalim fabrikama danas zarađuju.
Potrebna je sva raspoloživa radna snaga za poljoprivredu jer nema goriva za mehanizaciju, pa sve mora da se radi rukom. Volovske zaprege čest su prizor na poljima.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 60.291
ŽRTVE GLADOVANjA: Iako pijacâ ima mnogo, to ne znači da hrane svuda ima dovoljno. U Pjongjangu ponuda proizvoda i robe raste. U državnim radnjama može se naći nešto hrane, ali ne i mesa i povrća. A van prestonice hrane je još manje.
Niko ne zna koliko je tačno ljudi umrlo od gladi između 1995. i 1999. godine. Procene se kreću od 200.000 do 3.000.000. Zvaničnici gradića Pukčang, oko 100 kilometara severno od Pjongjanga, kažu da je tamo bar pet odsto dece i dalje neuhranjeno i slabo. U Hojčangu, 60 kilometara zapadno od Pjongjanga, neuhranjene dece je i deset odsto, prema podacima koje je Svetski program za hranu UN-a dobio od škola. Prema rečima Masuda Hajdera, visokog zvaničnika UN-a u Severnoj Koreji, najveći broj porodica troši 80 odsto svojih prihoda na hranu. Svetski program za hranu pomaže šest i po miliona ljudi u zemlji koja broji 23 miliona stanovnika.
Ali, situacija se popravlja. U saradnji sa Svetskim programom za hranu i UNICEF-om vlasti su u dva navrata obavile istraživanja, 1998. i 2000. godine, i podaci pokazuju da je zdravlje dece znatno poboljšano za te dve godine.
Podaci pokazuju i da je smanjen broj dece koja zbog neuhranjenosti ostaju niskog rasta, sa 62,3 odsto koliko ih je bilo 1998, na 39,2 odsto u 2000. Ako bi se danas obavilo slično istraživanje, rezultati bi bili još bolji. Ipak, prema izveštajima UNICEF-a, iako deca danas ne umiru od gladi, ona svejedno umiru od dijareje i oboljenja respiratornih organa prouzrokovanih neuhranjenošću.
Ako ste iz Evrope, i uđete u razred s jedanaestogodišnjacima, decom koja su bila veoma mala u doba gladi, bićete šokirani. Pomislićete da ste među prvacima. A deca koja su najviše stradala od neuhranjenosti izgledaju kao da im je pet godina.
Njihov nastavnik Ri Gvan Sun kaže da deca koja su mnogo propatila u godinama gladi i danas trpe posledice neuhranjenosti, koja se nije odrazila samo na njihov rast. Na časovima fizičkog teško im je da drže korak s drugom decom. "Skloni su gripu i upali pluća, imunitet im je jako slab. Takođe, imaju teškoća pri učenju i pamćenju u odnosu na drugu decu."
Pijeret Vu Ti iz UNICEF-a kaže da je njenoj organizaciji i drugim agencijama UN-a teško da sakupe novac za pomoć Severnoj Koreji zbog njenog lošeg imidža u svetu. "Ovde je vanredno stanje hronično, a da bi se zemlja oporavila, neophodna su sredstva kao i za Avganistan i Irak", kaže.
Sumornu sliku potvrđuje i Eigil Sorensen iz Svetske zdravstvene organizacije UN-a. On kaže da van prestonice malo šta funkcioniše. Nedostaju lekovi i medicinska oprema, većina bolnica nema tekuću vodu ili grejanje i zemlja nije u stanju da izađe na kraj s nekom zdravstvenom krizom.
Kako se konfliktu između SAD i Severne Koreje zbog nuklearnog naoružanja ne vidi kraj, SAD će ovu zemlju i dalje držati pod sankcijama.
Nakon što su pregovori pet zemalja iz regiona, uključujući i Kinu, propali prošlog meseca, Koreja može da nastavi po starom. Iako su ekonomske reforme život nekima učinile lakšim, Kim Džong Il naprosto nema pristupa većim finansijskim sredstvima, ni kreditima Svetske banke.
IPAK, PROMENE: U izveštaju koji je nedavno objavio američki Stejt department tvrdi se da je "vrlo verovatno" da je Severna Koreja "proizvodila i prodavala heroin i druge narkotike drugim zemljama", i da iza toga stoji država. Oni koji su pobegli iz Severne Koreje kažu da je najmanje 200.000 ljudi na prinudnom radu u logorima. Zvaničnici opovrgavaju ovakve tvrdnje. Tae Jong Ho iz ministarstva spoljnih poslova kaže: "Nema nikakvih logora i vlasti ne krše ljudska prava."
U Severnoj Koreji promene su krenule. I to velike, ako se ima u vidu startna pozicija ove zemlje. Ali, izvesno je da će zemlja ostati izolovana, ukoliko ne popravi odnose sa SAD i svoj imidž u svetu. Ekonomske reforme, bez otvaranja ka svetu, ne mogu same od sebe iz korena da izmene privredu zemlje i unaprede životni standard građana. Stranih investicija ima tu i tamo, a biće ih još, naročito u privrednoj zoni Kaesong, na granici sa Južnom Korejom, ali to nije dovoljno da bi se privreda u potpunosti modernizovala. Zvaničnici Severne Koreje svesni su toga, ali dodaju da SAD žele da "uguše" njihovu zemlju. Možda su u tome i u pravu.
U ovoj zatvorenoj zemlji nema traga političkoj opoziciji, ali ponegde, a naročito u unutrašnjosti, "glasnost" je u vazduhu.
Upitan da li raste gnev kod onih koji ne mogu da profitiraju na ekonomskim reformama, jedan zvaničnik iz Hoičhanga odgovara: "Svi su svesni situacije u našoj zemlji. Iako je situacija teška, ljudi se nadaju da će jednog dana moći više da proizvedu i više da zarade. Zato se zasad niko ne buni zbog reformi." Zasad…
Niko ne zna koliko je tačno ljudi umrlo od gladi između 1995. i 1999. godine. Procene se kreću od 200.000 do 3.000.000. Zvaničnici gradića Pukčang, oko 100 kilometara severno od Pjongjanga, kažu da je tamo bar pet odsto dece i dalje neuhranjeno i slabo. U Hojčangu, 60 kilometara zapadno od Pjongjanga, neuhranjene dece je i deset odsto, prema podacima koje je Svetski program za hranu UN-a dobio od škola. Prema rečima Masuda Hajdera, visokog zvaničnika UN-a u Severnoj Koreji, najveći broj porodica troši 80 odsto svojih prihoda na hranu. Svetski program za hranu pomaže šest i po miliona ljudi u zemlji koja broji 23 miliona stanovnika.
Ali, situacija se popravlja. U saradnji sa Svetskim programom za hranu i UNICEF-om vlasti su u dva navrata obavile istraživanja, 1998. i 2000. godine, i podaci pokazuju da je zdravlje dece znatno poboljšano za te dve godine.
Podaci pokazuju i da je smanjen broj dece koja zbog neuhranjenosti ostaju niskog rasta, sa 62,3 odsto koliko ih je bilo 1998, na 39,2 odsto u 2000. Ako bi se danas obavilo slično istraživanje, rezultati bi bili još bolji. Ipak, prema izveštajima UNICEF-a, iako deca danas ne umiru od gladi, ona svejedno umiru od dijareje i oboljenja respiratornih organa prouzrokovanih neuhranjenošću.
Ako ste iz Evrope, i uđete u razred s jedanaestogodišnjacima, decom koja su bila veoma mala u doba gladi, bićete šokirani. Pomislićete da ste među prvacima. A deca koja su najviše stradala od neuhranjenosti izgledaju kao da im je pet godina.
Njihov nastavnik Ri Gvan Sun kaže da deca koja su mnogo propatila u godinama gladi i danas trpe posledice neuhranjenosti, koja se nije odrazila samo na njihov rast. Na časovima fizičkog teško im je da drže korak s drugom decom. "Skloni su gripu i upali pluća, imunitet im je jako slab. Takođe, imaju teškoća pri učenju i pamćenju u odnosu na drugu decu."
Pijeret Vu Ti iz UNICEF-a kaže da je njenoj organizaciji i drugim agencijama UN-a teško da sakupe novac za pomoć Severnoj Koreji zbog njenog lošeg imidža u svetu. "Ovde je vanredno stanje hronično, a da bi se zemlja oporavila, neophodna su sredstva kao i za Avganistan i Irak", kaže.
Sumornu sliku potvrđuje i Eigil Sorensen iz Svetske zdravstvene organizacije UN-a. On kaže da van prestonice malo šta funkcioniše. Nedostaju lekovi i medicinska oprema, većina bolnica nema tekuću vodu ili grejanje i zemlja nije u stanju da izađe na kraj s nekom zdravstvenom krizom.
Kako se konfliktu između SAD i Severne Koreje zbog nuklearnog naoružanja ne vidi kraj, SAD će ovu zemlju i dalje držati pod sankcijama.
Nakon što su pregovori pet zemalja iz regiona, uključujući i Kinu, propali prošlog meseca, Koreja može da nastavi po starom. Iako su ekonomske reforme život nekima učinile lakšim, Kim Džong Il naprosto nema pristupa većim finansijskim sredstvima, ni kreditima Svetske banke.
IPAK, PROMENE: U izveštaju koji je nedavno objavio američki Stejt department tvrdi se da je "vrlo verovatno" da je Severna Koreja "proizvodila i prodavala heroin i druge narkotike drugim zemljama", i da iza toga stoji država. Oni koji su pobegli iz Severne Koreje kažu da je najmanje 200.000 ljudi na prinudnom radu u logorima. Zvaničnici opovrgavaju ovakve tvrdnje. Tae Jong Ho iz ministarstva spoljnih poslova kaže: "Nema nikakvih logora i vlasti ne krše ljudska prava."
U Severnoj Koreji promene su krenule. I to velike, ako se ima u vidu startna pozicija ove zemlje. Ali, izvesno je da će zemlja ostati izolovana, ukoliko ne popravi odnose sa SAD i svoj imidž u svetu. Ekonomske reforme, bez otvaranja ka svetu, ne mogu same od sebe iz korena da izmene privredu zemlje i unaprede životni standard građana. Stranih investicija ima tu i tamo, a biće ih još, naročito u privrednoj zoni Kaesong, na granici sa Južnom Korejom, ali to nije dovoljno da bi se privreda u potpunosti modernizovala. Zvaničnici Severne Koreje svesni su toga, ali dodaju da SAD žele da "uguše" njihovu zemlju. Možda su u tome i u pravu.
U ovoj zatvorenoj zemlji nema traga političkoj opoziciji, ali ponegde, a naročito u unutrašnjosti, "glasnost" je u vazduhu.
Upitan da li raste gnev kod onih koji ne mogu da profitiraju na ekonomskim reformama, jedan zvaničnik iz Hoičhanga odgovara: "Svi su svesni situacije u našoj zemlji. Iako je situacija teška, ljudi se nadaju da će jednog dana moći više da proizvedu i više da zarade. Zato se zasad niko ne buni zbog reformi." Zasad…
Poslednja izmena:
- Poruka
- 60.291
Paprika dodji da radish za mene za dva obroka, dacu ti slobodu...
- Poruka
- 20.850
Paprika dodji da radish za mene za dva obroka, dacu ti slobodu...
Кад скинеш штипаљку са панталона или извучеш тренерке из чарапа !!!
- Poruka
- 60.291
Znachi samo bi retard umro od gladi, al da se busa u prsa da ima teritoriju. Missim koj ce mu teritorija kad nema od chega da zivi? 
- Poruka
- 15.711
Znachi samo bi retard umro od gladi, al da se busa u prsa da ima teritoriju. Missim koj ce mu teritorija kad nema od chega da zivi?
KO nema od chega da zivi?
Jesi li ti stvarno toliko znac vec sta da verujes u te gluposti?
Bolje ishta nego nista.
E ovo bi bio pogodak u srž problema a ne ona prazna naklapanja od ostalih diskutanata.
Znachi samo bi retard umro od gladi, al da se busa u prsa da ima teritoriju. Missim koj ce mu teritorija kad nema od chega da zivi?
Apsolutno. I pomalo primenljivo na nas i naše komšije.
- Poruka
- 60.291
- Poruka
- 15.711
Niko ne zna koliko je tačno ljudi umrlo od gladi između 1995. i 1999. godine. Procene se kreću od 200.000 do 3.000.000.
Stvarno..........
Jel broj bar priblizan onom o zarobljenim shiptarima na Prishtinskom stadionu
- Poruka
- 60.291
Kake veze imaju Shiptari?
Naravno da niko ne zna, kad je zemlja u totalnoj izolaciji a vlasti sve zatashkavaju.
Naravno da niko ne zna, kad je zemlja u totalnoj izolaciji a vlasti sve zatashkavaju.
Ira Graves
Zainteresovan član
- Poruka
- 292
Ma lazu bre...
Vidis da pise niko ne zna
Dva puta nista je nista, matematika je jasna, crva nije ni bilo
- Poruka
- 15.711
Kake veze imaju Shiptari?
Naravno da niko ne zna, kad je zemlja u totalnoj izolaciji a vlasti sve zatashkavaju.
Isto kao i ta vest sa istinom
Pa kako onda znas da su ljudi umirali kada je u izolaciji
A ti znas da se zataskava ili to po defaultu,svako ko se brani od amera je diktator.......ax da taj recept sam zaboravio na trenutak.
Ja bih pre rekao da je ostali deo sveta u izolaciji sto se tiche desavanja u Korei.
Maksim 3
Iskusan
- Poruka
- 5.334
Ma sto prete ni po jada...ali ako pocnu da pucaju,bice istovara nekoliko stotina tona razno raznog materijala po njima pa ce se smiriti....
- Poruka
- 7.656
Zaebaniji ovi Kinezi nego sto se u pocetku mislilo.
Svaki americki gradjanin duguje Kini po 4000 $ .
Mislili oni vecno ce trajati ono njihovo "lezi 'lebu da te jedem".
Sa druge strane ko jos moze zamisliti da mu kosooki diktira pravila igre...
Svaki americki gradjanin duguje Kini po 4000 $ .
Mislili oni vecno ce trajati ono njihovo "lezi 'lebu da te jedem".
Sa druge strane ko jos moze zamisliti da mu kosooki diktira pravila igre...
wrm
Aktivan član
- Poruka
- 1.599
elem.. totalno je nebitno da li tje da raketa padne ili je dovoljno da samo poleti ...
gotovo sam siguran da tje da detonira e sad u vazduhu negde ili iznad mete ...nebitno je zapravo
ali skroz .. jerbo tje da bude fallout .. a to tje se odrazi na kinu a samim tim i na dolar a time i na usa
znachi zurka zurka ...
elem.. nebi me chudilo da na raketli pishe da uvezeno kao poljoprivredna mashinerija postredstvaro Yugoimport SDPR ... i slichno :")
gotovo sam siguran da tje da detonira e sad u vazduhu negde ili iznad mete ...nebitno je zapravo
ali skroz .. jerbo tje da bude fallout .. a to tje se odrazi na kinu a samim tim i na dolar a time i na usa
znachi zurka zurka
... elem.. nebi me chudilo da na raketli pishe da uvezeno kao poljoprivredna mashinerija postredstvaro Yugoimport SDPR ... i slichno :")
- Poruka
- 60.291
Isto kao i ta vest sa istinom
Pa kako onda znas da su ljudi umirali kada je u izolaciji
A ti znas da se zataskava ili to po defaultu,svako ko se brani od amera je diktator.......ax da taj recept sam zaboravio na trenutak.
Ja bih pre rekao da je ostali deo sveta u izolaciji sto se tiche desavanja u Korei.
Non stop beze iz Sverne u Juznu, oni i prenose deshavanja.Kako moze obichan chovek da zna koliko je tachno umrlo od gladi?
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Sta je bilo... Drmali ti granu na kojoj dremas...
- Poruka
- 20.850
Ma sto prete ni po jada...ali ako pocnu da pucaju,bice istovara nekoliko stotina tona razno raznog materijala po njima pa ce se smiriti....
Неће бити "истовара"!!!
АМЕРИ СЕ НЕ ИГРАЈУ РАТА, када ћете то да схватите!?
Наћи ће они "мекше" ( Сирија ) , читај јефтиније (у сваком, па и у буквалном смислу ), где ће да се истресу !!!
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Каква је, таква је......................ЊИХОВА ЈЕ.........И ЊИМА НАЈДРАЖА !!!
Ти да нешто мислиш ............не би "гузицу" ...........поредио са слободом !!! НИКАДА!!!
А да нешто знаш не би ово изјавио :
НИКАДА!!!
А , а пропо те твоје изјаве , па да не затрпавам тему
Е мој Никола!!!
ШТА СВЕ ..............ИНТЕРНЕТ.................... ТРПИ И ПОДНОСИ!?
Па ти дај неком'.................. тастатуру у руке!!!
Чуо сам да разматрају ,
као својеврстан вид стратешког маскирања и прикривеног лета,
лансирање и лет ракета, преко и кроз лунарну орбиту!!!
Ne zna to geografiju... Danas sam bas gledao neke klipove sa Amerima kada ih ispituju za kontinente, pojedine zemlje i slicno... Slatko sam se nasmejao...
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Jel ti mislis da je vrhovna zivotna mudrost imati internet... Koji su Ameri bolidi, boze me sacuvaj...
- Poruka
- 20.850
Је л' то оно ...........Француска у ..................АфриКи!?
Нисам могао да верујем кад сам први пут гледао!!!
Нашао сам га!!!
Poslednja izmena:
Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.385
Је л' то оно ...........Француска у ..................АфриКи!?
Нисам могао да верујем кад сам први пут гледао!!!
Ima ih vise... Ima i sa jednom misicom... Imaju one provale na ulici, kad tip obelezi Francusku, ako se ne varam, na mestu australije... Ma, glupi su za medalju... Citao sam danas o njima i neku porazavajucu statistiku... Oko 70% ispitanih nije znalo da kaze nijednu drzavu koja izlazi na tihi okean... Mnogi misle da je Evropa drzava... I tome slicno...
- stanje
