Милица
Buduća legenda
- Poruka
- 26.912
http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-los-dan-na-oplencu.html
Mi koji ovo govorimo znamo da sejemo so u ovoj zemlji i čekamo da proklija i da rodi zemlja – naš posao je odavno besmislen.
Naša priča je uzaludna i mi smo svesni toga, ali ova što jutros kazuju novine sramota je. To je to, i na Oplencu je to bio loš dan, za pamćenje. Ostalo ćemo drugi put, ako kome uopšte to treba u ovoj ludoj kući.
http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-mi-smo-uvek-bili-na-ivici-ponora.html
Govori vojvoda zagonetno, skoro ništa ne kaže i nikom jasno nije šta je rekao. Sve je zakukuljeno i zamumuljeno, ali mudro i lukavo. Nije kao što je radikalska legenda N. Pašić to radio. “Ne treba žuriti ka EU, jer dosadašnja žurba je nas dovela na ivicu ponora” – kaže vojvoda Toma N. mirno u svojim čestim porukama naciji, a to ponavlja iz dana u dan i niko ne zna o kakvom je ponoru reč i otkad smo nad ponorom. Na ivici smo ponora zbog Evrope i upornosti da uđemo u EU i stoga se valja toga kloniti. N. Pašić je to umeo bolje da upakuje – ovo je baš grubo i do grubosti jasno. Nema se tu mnogo reći. Naš šef republike sa vojvodskim činom – to je to. Jednu prednost u odnosu na N. Pašića vojvoda Toma N. ima, a to je da kaže ništa, ali ono što kaže je gruba istina. Mi nećemo u Evropu. Osim pod našim uslovima. Neka EU sačeka nas ako hoće.
http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-kuda-srlja-srbija.html
Kuda srlja Srbija, to niko ne zna, i znati ne može jer je sve zagonetno. U svakom slučaju valjalo bi ići u EU, a ne srljati i stoga bi zvaničnici trebalo da budu jasniji u svojim stilskim vežbama, pa bili oni potpredsednici, šefovi Vlade ili države. Mi srljamo, ali nismo svesni kuda to srljamo. A u vezi s onim o ubistvu Z. Đinđića imamo još jednu muku – u Novom Sadu će u petak 5. oktobra biti održana premijera drame čiji se naslov najavljuje u novinama. A naslov je „Ubiti Zorana Đinđića“ i tu imamo jednu primedbu – kako su ga ubili i kako ga i dalje ubijaju, i slično. U autore i glumce ne sumnjamo i stoga nas zanima ovo, jer neprijatelj nikada nije dovoljno ubijen. Istorija je puna i takvih primera. U autore ne sumnjamo – da to ponovimo – jer proces ubijanja nade u Srbiji nije okončan.
Mi koji ovo govorimo znamo da sejemo so u ovoj zemlji i čekamo da proklija i da rodi zemlja – naš posao je odavno besmislen.
Naša priča je uzaludna i mi smo svesni toga, ali ova što jutros kazuju novine sramota je. To je to, i na Oplencu je to bio loš dan, za pamćenje. Ostalo ćemo drugi put, ako kome uopšte to treba u ovoj ludoj kući.
http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-mi-smo-uvek-bili-na-ivici-ponora.html
Govori vojvoda zagonetno, skoro ništa ne kaže i nikom jasno nije šta je rekao. Sve je zakukuljeno i zamumuljeno, ali mudro i lukavo. Nije kao što je radikalska legenda N. Pašić to radio. “Ne treba žuriti ka EU, jer dosadašnja žurba je nas dovela na ivicu ponora” – kaže vojvoda Toma N. mirno u svojim čestim porukama naciji, a to ponavlja iz dana u dan i niko ne zna o kakvom je ponoru reč i otkad smo nad ponorom. Na ivici smo ponora zbog Evrope i upornosti da uđemo u EU i stoga se valja toga kloniti. N. Pašić je to umeo bolje da upakuje – ovo je baš grubo i do grubosti jasno. Nema se tu mnogo reći. Naš šef republike sa vojvodskim činom – to je to. Jednu prednost u odnosu na N. Pašića vojvoda Toma N. ima, a to je da kaže ništa, ali ono što kaže je gruba istina. Mi nećemo u Evropu. Osim pod našim uslovima. Neka EU sačeka nas ako hoće.
http://www.autonomija.info/mirko-dordevic-kuda-srlja-srbija.html
Kuda srlja Srbija, to niko ne zna, i znati ne može jer je sve zagonetno. U svakom slučaju valjalo bi ići u EU, a ne srljati i stoga bi zvaničnici trebalo da budu jasniji u svojim stilskim vežbama, pa bili oni potpredsednici, šefovi Vlade ili države. Mi srljamo, ali nismo svesni kuda to srljamo. A u vezi s onim o ubistvu Z. Đinđića imamo još jednu muku – u Novom Sadu će u petak 5. oktobra biti održana premijera drame čiji se naslov najavljuje u novinama. A naslov je „Ubiti Zorana Đinđića“ i tu imamo jednu primedbu – kako su ga ubili i kako ga i dalje ubijaju, i slično. U autore i glumce ne sumnjamo i stoga nas zanima ovo, jer neprijatelj nikada nije dovoljno ubijen. Istorija je puna i takvih primera. U autore ne sumnjamo – da to ponovimo – jer proces ubijanja nade u Srbiji nije okončan.