LUCIDNI SNOVI

[Napast]

А где се може наћи више информација о тим ''луцидним сновима''? Имаш ли неки линк?

pa probaj da izguglas mozda nadjes nesto pametno..evo kako sam ja poceo..
prvi put sam cuo za lucidne u filmovima i skroz mi se dopala ideja.zeleo sam da ih sanjam ali nije islo..nisam preduzimao nista konkretno na javi niti sam znao ovo za "budnost" na javi. samo sam zeleo da ih sanjam i to je to.
ali snova nije bilo e i onda sam procitao kastanedinu knjigu Put u ikstlan i tamo jedan indijanac govori Kastanedi kako da sanja lucidne(mada ih on tako ne naziva).
uradio sam to sto je indijnac rekao i posle desetak dana sam sanjao svoj prvi lucidni san u zivotu i bio mnogo srecan ( bio sam srecan u snu..onog trenutka kad mi se san pretvorio u lucidni ja sam pomislio"konacno ! lucidni san" ) onda sam malo leteo u snu i posle nekog vremena mi se u snu desilo nesto sto mi je skrenulo paznju sa saka u koje sam gledao, i lucidni se pretvorio u budalastinu tj. u obican san.
paznju mi je skrenula neka sexy bolnicarka (sanjao sam da samu nekoj bolnici) . kako sam je video tako sam batalio sake

 

[Bogart]

А где се може наћи више информација о тим ''луцидним сновима''? Имаш ли неки линк?

Их, ја бих о томе могао да причам сатима.

Интересовао сам се за ту тему као тинејџер.

Јоој! Ја сам толико будна на јави, толико држим свој живот у својим рукама да често пожелим да се мало препустим нечему спонтаном, нечему што не зависи од мене. Увек све само од мене зависи, стално о свему само ја одлучујем, стално савесна, стално одговорна према себи и другима, имам и превише контроле у рукама....ја бих мало да мање мислим у животу...и да спавам без снова - бар тако да се одморим и да се препустим и да бар некад нешто не зависи од мене!

Пробаћу овако да објасним, надам се да ће бити јасније:

Да не улазимо у то колико је човек свестан односно несвестан и док је будан... постоје читаве филозофије и духовни правци "просветљења" који тврде исто оно што и Његош када каже "Сном је човјек успаван тешкијем, у ком види страшна привидјења, и једва се опредјелит може да му биће у њима не спада".

Човек у сну свакако одлучује, робује савести, подложан је страху, стресу, уживањима, свему позитивном и негативном. Човек сања идиотарије и бесмислице, понекад и дивне или стварно страхотне ствари, али он не зна да сања. Човек је и даље "ја", само робује тој околини сна коју му ствара подсвест... као нека игра свести и подсвести.

Луцидан односно свестан сан није увек могућ. Могућ је само у оним етапама сна када је човек довољно одморан. Он означава слободу и свест о свом окружењу... његово искуство је неописиво, нарочито ако се не ради о помисли "е, па ово је сан", и човек настави да сања како је и почео, него о том неком неописивом искуству спознаје да си и ти и све што видиш и не видиш око себе, само једна пројекција оног твог другог "ја", "тебе" који сања. Реч је о менталној гимнастици, жељи за спознајом другачијих искустава, жељи за господарењем собом и спознајом себе у већој мери него што је то иначе.

На пример, мени се често деси да се у неком врло непријатном сну сетим да је то само сан. И знам да сањам, и не могу да се ослободим тог сна, и мучим се у напору да се пробудим, што на крају некако и успевам, али уз много муке. То није луцидан сан. То је неки "мутант" луцидног сна, јер у правом луцидном сну ти знаш ко си и у стварности, и не могу те збунити неке глупости, попут имагинарних чланова породице, другачијег распореда у кући, или скроз изокренутих односа међу људима који се сањају... на пример, стару особу сањати као младу и слично, а да у сну ништа не примећујеш. Свако је свестан у сну себе у оној мери да управља својим акцијама, да мисли, жели и осећа, али луцидан сан је оно стање када си потпуно (или у што већој мери) свестан да је твоја околина само плод твоје уобразиље, да камен који сањаш није камен, него је само слика, да са висине коју видиш не можеш пасти, и да те нож који држиш у руци не може посећи. Отприлике нешто као идеја Матрикса и "пробуђеног" Неа. То је поента свега.

 

[Hellen]

Да, капирам. Читаћу још мало о томе.

(Ја сам, с једне стране, некако превише ''приземна'' особа па се нисам нешто интересовала за те ствари, а са друге стране тај осећај ми је познат од детињства...али ми никад није представљао нешто посебно јер сам га сматрала нормалним.)

 

[Bogart]

Па, није ово Бог зна како мистично... има везе и са тим, и ја то волим да посматрам са те стране, али у суштини тренирање себе по том питању највише личи на, на пример, ронилачки тренинг, где вежбаш и пливање и дужину задржавања даха, а све како би ти искуство роњења било што лепше и потпуније.

Тренирање луцидног сањања се састоји у томе да се свакодневно води дневник снова (тиме се јача ментална веза свог будног и уснулог "ја"), претварањем става "да ли ја сад сањам" у навику (како би се по инерцији кад-тад то запитали и у сну) и прављења плана шта радити и шта сањати ако јесте сан. На пример, летење, или пливање са делфинима, или разговор са особом које више нема, или било шта.

 

[Gambrinus]

Да ли вам се дешава у сну, када почнете да бежите, бежите успорено, ноге вас не слушају или када замахнете некога да ударите ударите га веома слабашно?

Мени се то дешава када немам те луцидне снове.

 

[Napast]

Их, ја бих о томе могао да причам сатима.

Интересовао сам се за ту тему као тинејџер.



Пробаћу овако да објасним, надам се да ће бити јасније:

Да не улазимо у то колико је човек свестан односно несвестан и док је будан... постоје читаве филозофије и духовни правци "просветљења" који тврде исто оно што и Његош када каже "Сном је човјек успаван тешкијем, у ком види страшна привидјења, и једва се опредјелит може да му биће у њима не спада".

Човек у сну свакако одлучује, робује савести, подложан је страху, стресу, уживањима, свему позитивном и негативном. Човек сања идиотарије и бесмислице, понекад и дивне или стварно страхотне ствари, али он не зна да сања. Човек је и даље "ја", само робује тој околини сна коју му ствара подсвест... као нека игра свести и подсвести.

Луцидан односно свестан сан није увек могућ. Могућ је само у оним етапама сна када је човек довољно одморан. Он означава слободу и свест о свом окружењу... његово искуство је неописиво, нарочито ако се не ради о помисли "е, па ово је сан", и човек настави да сања како је и почео, него о том неком неописивом искуству спознаје да си и ти и све што видиш и не видиш око себе, само једна пројекција оног твог другог "ја", "тебе" који сања. Реч је о менталној гимнастици, жељи за спознајом другачијих искустава, жељи за господарењем собом и спознајом себе у већој мери него што је то иначе.

На пример, мени се често деси да се у неком врло непријатном сну сетим да је то само сан. И знам да сањам, и не могу да се ослободим тог сна, и мучим се у напору да се пробудим, што на крају некако и успевам, али уз много муке. То није луцидан сан. То је неки "мутант" луцидног сна, јер у правом луцидном сну ти знаш ко си и у стварности, и не могу те збунити неке глупости, попут имагинарних чланова породице, другачијег распореда у кући, или скроз изокренутих односа међу људима који се сањају... на пример, стару особу сањати као младу и слично, а да у сну ништа не примећујеш. Свако је свестан у сну себе у оној мери да управља својим акцијама, да мисли, жели и осећа, али луцидан сан је оно стање када си потпуно (или у што већој мери) свестан да је твоја околина само плод твоје уобразиље, да камен који сањаш није камен, него је само слика, да са висине коју видиш не можеш пасти, и да те нож који држиш у руци не може посећи. Отприлике нешто као идеја Матрикса и "пробуђеног" Неа. То је поента свега.

nije tacno da se lucidni snovi desavaju onda kada si odmoran.nema odmor nikakve veze sa tim.
lucidni nisu mentalna gimnastika mentalna gimnastika su obicni snovi
i nije tacno da je lucidan san neopisivo iskustvo.ja sam siguran 100 posto koji su moji snovi bili lucidni kada su tacno pocelli i kada su se zavrsili tj. postali obicni ili sam se probudio..i svi su bili "opisivo iskustvo".
i nije mi se desilo da sam pomislio "ovo je san" pa nastavio da sanjam obican.kad mi se desi da pomislim "ovo je san" pocinje mi lucidni i traje onoliko kolio sam ja pazljiv da ga zadrzim
i nije tacno da u lucidnom snu ne mogu da se pojave "imaginarni clanovi porodice" i da razmestaj namestaja ne moze da bude drugaciji.moze i cak je to karakteristika lucidnih snova u pocetku.

 

[Napast]

Да ли вам се дешава у сну, када почнете да бежите, бежите успорено, ноге вас не слушају или када замахнете некога да ударите ударите га веома слабашно?

Мени се то дешава када немам те луцидне снове.

meni se desava nesto suprotno u poslednje vreme..u obicnim snovima sanjam da trcim brzo i lako, ne umaram se opa pocnem da skacem velikim skokovima i na kraju poletim..
a sanjam cesto i da radim zgibove i ne umaram se

 

[Napast]

ovo sto si ti opisao su samo kasnije faze tj. uznapredovala kontrola lucidnih..i to ne narocito daleke faze..ima posle toga jos mnogo vise..a cak i u tim fazama mogu se sanjati stare osobe kao mlade..e sad ako si ti bas napredan pa znas da ta osoba uopste nije osoba vec nesto drugo onda svaka cast
ali sumnjam da jesi jer onda bi znao da ta osoba i taj kamen uopste nisu plod tvoje uobrazilje.
uostalom i ljudi koje je Neo sretao u matrixu nisu bili plod njegove uobrazilje, neki su bili ljudi koji su mislili da zive u stvarnom svetu, neki su bili programi, neki su bili virusi

 

[Bogart]

nije tacno da se lucidni snovi desavaju onda kada si odmoran.nema odmor nikakve veze sa tim.

Дешавају се углавном тад. Провери.

lucidni nisu mentalna gimnastika mentalna gimnastika su obicni snovi

Не. Обични снови су ментална инерција, а вежбање у постизању луцидних снова и њиховом одржавању је управо ментална гимнастика, јер као што од физичке гимнастике будемо јачи, здравији, буднији и окретнији у свакодневном животу, овом врстом менталне гимнастике слично то постижемо, само у сну.

i nije tacno da je lucidan san neopisivo iskustvo.ja sam siguran 100 posto koji su moji snovi bili lucidni kada su tacno pocelli i kada su se zavrsili tj. postali obicni ili sam se probudio..i svi su bili "opisivo iskustvo".

Из овога се може само закључити једино да ниси доживео будност толиког интензитета у сну да би је подвео под "неописиво искуство", а не да тако нешто не постоји.

Ако се не варам, рекао си да ти и искуство "парализе у сну" такође није познато... и оно је практично неодвојиво од виших искустава свесног сањања, када свесност почиње да се протеже и ван снова на оно стање "сна без снова". Оно што сам рекао је тачно.

i nije mi se desilo da sam pomislio "ovo je san" pa nastavio da sanjam obican.kad mi se desi da pomislim "ovo je san" pocinje mi lucidni i traje onoliko kolio sam ja pazljiv da ga zadrzim

Па о томе ти и говорим. Ако се човек "пробуди" у сну са будношћу ниског интензитета, његова моће да задржи свестан сан је далеко мања. Управо о томе говорим, не да буквално истог момента човек губи контролу, него да је та контрола у старту врло мала, и да се брзо изгуби.

А то искуство је поприлично често, и подробно описано.

i nije tacno da u lucidnom snu ne mogu da se pojave "imaginarni clanovi porodice" i da razmestaj namestaja ne moze da bude drugaciji.moze i cak je to karakteristika lucidnih snova u pocetku.

Баш могу. Било у свесним, било у регуларним сновима, кућа, део града и људи које познајем, никад нису били идентични ономе какви су у стварности. Што је и нормално, јер наша околина у сну није стваран свет, већ ментална пројекција тог света коју ствара наша подсвест.

 

[Napast]

meni ovo citiranje ide lose izvini nemam pojma kako se to radi.tekst ti je ubacen u tvoj u vidu odgovora .koje je tvoje najsnaznije iskustvo bilo kada su u pitanju lucidni?

 

[Bogart]

meni ovo citiranje ide lose izvini nemam pojma kako se to radi.tekst ti je ubacen u tvoj u vidu odgovora .koje je tvoje najsnaznije iskustvo bilo kada su u pitanju lucidni?

На почетку цитата напишеш [ QUOTE] или [ QUOTE=Bogart], а на крају цитата ставиш [/ QUOTE], па онда одговориш, и тако понављаш докле год има цитата.

 

[Napast]

На почетку цитата напишеш [ QUOTE] или [ QUOTE=Bogart], а на крају цитата ставиш [/ QUOTE], па онда одговориш, и тако понављаш докле год има цитата.

hvala cekam tvoje iskustvo i bolje bi ti bilo da je spektakularno

 

[Napast]

sad sam pogledao i tekst mi je skroz iskvaren pa sam morao da ga obrisem(ubice me moderatori )ajd probacu opet da uradim kako treba

 

[Napast]

a onda Bogart rece: "Дешавају се углавном тад. Провери."

proverio sam .nema veze sa odmorom ili umorom ima veze sa energijom


a onda Bogart izusti: "Из овога се може само закључити једино да ниси доживео будност толиког интензитета у сну да би је подвео под "неописиво искуство", а не да тако нешто не постоји. "

nisam doziveo budnost tolikog intenziteta doziveo sam budnost intenziteta budnosti na javi.verujem da postoji i veca budnost ali nisam doziveo pa ne mogu da tvrdim.




Bogart : "Па о томе ти и говорим. Ако се човек "пробуди" у сну са будношћу ниског интензитета, његова моће да задржи свестан сан је далеко мања. Управо о томе говорим, не да буквално истог момента човек губи контролу, него да је та контрола у старту врло мала, и да се брзо изгуби."

istina je da je tako na pocetku .u pocetku kontrola je slaba kasnije postaje sve jaca




Bogart : "Баш могу. Било у свесним, било у регуларним сновима, кућа, део града и људи које познајем, никад нису били идентични ономе какви су у стварности. Што је и нормално, јер наша околина у сну није стваран свет, већ ментална пројекција тог света коју ствара наша подсвест."

ja sam ovo isto rekao nismo se razumeli

 

[Napast]

koliko sam ja vremena potrosio da citiram sve ovo i na kraju nisam uspeo ali sam izumeo novi nacin citiranja
na kraju me mrzelo da pisem sve ono sto sam rekao u originalnom postu a i nema razloga , nisam rekao nista epohalno.
pozdrav Bogarte

 

[Gambrinus]

А онда Богарт изусти... сјајна идеја за цитирање

 

[_Look_Of_Expectancy_]

Ja vezbam malo to sa proveravanjem u stvarnosti da li sam budna ili sanjam, gledam sake. Zanima me jel to dovoljno ili je obavezno i da zapisujem snove?

 

[Bogart]

hvala cekam tvoje iskustvo i bolje bi ti bilo da je spektakularno

Не знам... као моменат просветљења, сва околина око тебе се заустави, сва енергија која је трошена на анимирање тог света фокусира се у теби, схватиш ко си, шта си, и где се налазиш, а да је читава околина око тебе само једна анимација коју ствара твој сопствени ум... и неко искуство да си истовремено и то твоје "тело" у сну, али и све око њега; истовремена спознаја да је тај свет сна око тебе, а у коме си, једно обично измишљено ништавило, а у исто време и бесконачан свет за себе са неограниченим могућностима... и у том моменту, на некој ивици буђења, осећаш и оног правог себе, свестан си свог дисања и откуцаја срца - е, то искуство називам неописивим, да схватиш да прави "ти" ниси онај ти из чије перспективе гледаш, већ онај "ти" који спава и дише и коме куца срце, а којег не можеш никако просторно да сместиш у свет који видиш око себе, и не можеш да кажеш да ли си ти у њему, он у теби, или некаквим преломом свети обитавате у исто време у две потпуно различите равни постојања.

Опет, то је само моје лично искуство. Тачније, сећање на искуство, пошто се тиме нисам бавио нити активно о томе размишљао већ мало више од 10 година.

 

[Bogart]

Ja vezbam malo to sa proveravanjem u stvarnosti da li sam budna ili sanjam, gledam sake. Zanima me jel to dovoljno ili je obavezno i da zapisujem snove?

Мораш записивати снове, и то је главна вежба. Проверавање стварности је само допунска вежба, без које се и може, ако се у овој првој постиже велик квалитет.

Поента сећања на снове је слабљење баријере између свог "ја" у сну и свог "ја" на јави. Та баријера је код неких људи природно слаба, код неких је врло јака. Проблем са нашом свести у сну је у томе што она нема свој континуитет; на јави се не сећамо свог "ја" у сну, исто као што се у сну не сећамо свог "ја" на јави. Да се сутра пробудимо у некој другој кући, граду, или под другим идентитетом, одмах бисмо то приметили. Али ако у сну сањамо којешта, нећемо приметити ништа. Сањамо, на пример, поново основну школу, или како поново служимо војску, или како смо неко други у неком другом свету или времену - и не примећујемо ништа чудно, већ само играмо улогу.

Слабљењем оне баријере, њеним "бушењем" са стране јаве, почињемо да се сећамо свог "ја" из снова, и свих његових догађаја, и као резултат долазимо до тога да ћемо се кад-тад и у сну сетити ко смо и шта смо на јави.

Ово је било објашњење које можда и није потребно. Записивање снова се ради једноставно тако што након буђења не треба отварати очи, већ се концентрисати на сећање сна. То је врло тешко. Одједном, схватимо да се ничег не сећамо, већ само делова... е, баш те делове треба задржати у глави, и премотати као филм цео сан у глави, и сетити се што више детаља, и покушати да се сети што више догађаја који су се десили пре оног "почетка", одакле нам сећање почиње. Тек када се то уради, треба отворити очи, и одмах цео сан записати, са свим детаљима, попут писменог задатка. То троши време, отприлике 10-15 минута сваког јутра, па чак и до пола сата.

 

[The Look]

Evo za ubuduce Napasnice, nisam uspela uce da postavim objasnjenje jer mi je komp zakocio i nikako nije hteo da se ponovo pokrene...

http://img206.imageshack.us/my.php?image=pomocht2.png

Записивање снова се ради једноставно тако што након буђења не треба отварати очи, већ се концентрисати на сећање сна. То је врло тешко. Одједном, схватимо да се ничег не сећамо, већ само делова... е, баш те делове треба задржати у глави, и премотати као филм цео сан у глави, и сетити се што више детаља, и покушати да се сети што више догађаја који су се десили пре оног "почетка", одакле нам сећање почиње. Тек када се то уради, треба отворити очи, и одмах цео сан записати, са свим детаљима, попут писменог задатка. То троши време, отприлике 10-15 минута сваког јутра, па чак и до пола сата.

Imam i suvise maste... kad se probudim volim da se prisetim sna, ali nikad ne znam koliko ga ndogradim, a koliko sam stvarno sanjala...

Znaci da kod ovakvih snova moras da budes svestan da sanjas. Ne znam kako vam to uspeva, ali sake zaista nikada nisam gledala... za to moras biti svestan da sanjas pa da se setis da ih pogledas. Moji snovi su isuvise stvarni da bi se tu umesalo nesto lucidno. Desavalo mi se u trenutku kad se budim da mislim da sam na potpuno drugom mestu nego sto u stvari jesam i potrebno mi je dosta vremena da shvatim sta se desava. To mi se desilo sa jednim-jedinim snom gde sam sanjala kako sam se posle uzasnog kosmara-a dozivela sam ga kao stvarnost- probudila, ustala i otisla do prozora da pogledam parkic koji sam sanjala. Kad sam razmakla zavesu videla sam scenu iz sna. Tada sam se probudila u stanu i sekundu posle ponovo ali ovoga puta konacno. Pola sata mi je trebalo da se opasuljim da sam u selu a ne u stanu.

Sta ovim zelim da kazem... Da li sve osobe mogu da imaju lucidne snove, ili osobe kojima su snovi i vise nego stvarni, pa se nekad toliko izblamiram jer se nesto u opste nije desilo, ne mogu da ih imaju?

 

[okodku]

Jedna krajnost su oni koji i dok spavaju znaju sta je san , a sta stvarnost, a druga krajnost je ovo sto ti opisujes.

 

[_Look_Of_Expectancy_]

Мораш записивати снове, и то је главна вежба. Проверавање стварности је само допунска вежба, без које се и може, ако се у овој првој постиже велик квалитет.

Поента сећања на снове је слабљење баријере између свог "ја" у сну и свог "ја" на јави. Та баријера је код неких људи природно слаба, код неких је врло јака. Проблем са нашом свести у сну је у томе што она нема свој континуитет; на јави се не сећамо свог "ја" у сну, исто као што се у сну не сећамо свог "ја" на јави. Да се сутра пробудимо у некој другој кући, граду, или под другим идентитетом, одмах бисмо то приметили. Али ако у сну сањамо којешта, нећемо приметити ништа. Сањамо, на пример, поново основну школу, или како поново служимо војску, или како смо неко други у неком другом свету или времену - и не примећујемо ништа чудно, већ само играмо улогу.

Слабљењем оне баријере, њеним "бушењем" са стране јаве, почињемо да се сећамо свог "ја" из снова, и свих његових догађаја, и као резултат долазимо до тога да ћемо се кад-тад и у сну сетити ко смо и шта смо на јави.

Ово је било објашњење које можда и није потребно. Записивање снова се ради једноставно тако што након буђења не треба отварати очи, већ се концентрисати на сећање сна. То је врло тешко. Одједном, схватимо да се ничег не сећамо, већ само делова... е, баш те делове треба задржати у глави, и премотати као филм цео сан у глави, и сетити се што више детаља, и покушати да се сети што више догађаја који су се десили пре оног "почетка", одакле нам сећање почиње. Тек када се то уради, треба отворити очи, и одмах цео сан записати, са свим детаљима, попут писменог задатка. То троши време, отприлике 10-15 минута сваког јутра, па чак и до пола сата.

OK, pocecu da zapisujem.
Preksinoc sam recimo sanjala nesto sto u realnosti nikako ne moze da se desi(mislim fizicki je nemoguce) i dok sam sanjala kao da sam u snu razmisljala o tome kako je to zapravo nemoguce ali posto je to san onda kao nema veze, sve je moguce Al nista nisam mogla da kontrolisem. Jel to jedan korak blize lucidnom snu?

 

[The Look]

Jedna krajnost su oni koji i dok spavaju znaju sta je san , a sta stvarnost, a druga krajnost je ovo sto ti opisujes.

Bas zato i pitam da li je moguce da neko kao ja ima lucidan san...

 

[purpurna magla]

Ако мислиш на оно страшно и непријатно стање када човек не може да се помера, то стварно има већина људи, и тога се ни не сете када се пробуде. И они који не забораве, једноставно никад о томе не размишљају, нити то помињу.

Поменуо сам ћалета, поменућу га опет. Једном сам са њим причао и то споменуо, и човеку су бљеснуле очи као да се сетио нечег што је давно заборавио... каже како то с времена на време доживљава од детињства, али да увек то заборави у току дана, и да ни са ким о томе није до тада причао.

То је она стара, словенска "Мора"... за њу су веровали да је зао дух који човеку лежи на грудима у сну, паралише га и не да му да дише. По мом искуству, деси се једино када се спава на леђима... никад ми се није десило када сам лежао са стране или потрбушке.

e ovo se i meni desavalo ... ili bar mislim
zaspim i onda nekako se kao tresem i ne mogu da se pomeram al ovo se sve desava maltene manje od sekunde .
sta jos mozes da kazes o mori ?
inace mislim da si u pravu sto se tice da se desava kad lezis na ledjima . ja uvek spavam na stomaku ili na strani . tad nema toga .

 

[okodku]

Ne znam