Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.294
Конкретно шта? Да ли си мислио на реченицу у загради (између осталог шта са преосталим дијеловима бивше Аустро-Угарске)?
Пази, ја заиста не знам, нити ми знамо какви су разговори вођени на Париској конфренцији иза кулиса догађаја и какви су проблеми и "проблеми" пртискали преговоре. Велика Британија (УК) и Француска нису благонаклоно гледале на ширење и јачање Италије иако формално савезника, али савезника који је за своје савезништво добро утврдио пазар.
Са друге стране имамо догађаје који се убрзано дешавају и који узрокују "нове реалности", 28.октобра (1918.) чешки револуционарни покрет прогласио је стварање Чехословачке, успостављана је држава СХС 29.октобра,, мађарско национално вијеће је 2.новембра најавило националну независност, у Аустрији је 12.новембра успостављена њемачко-аустријска република. Ту треба додати и женевске преговоре 6-9.новембра.
И сад имаш конференцију, гдје ваља урадити нову мапу Европе и задовољити тежње многих, и побједника и народа који су се налазили у саставу распадајућег Аустро-угарског царства, Срби имају своје тежње, као побједници би можда могли (са нагласком на можда јер велике силе ипак гледају примарно своје интересе, а они су ти чија се уважава) и проћи са бољим епилогом, тежње имају и Хрвати и Словенци који би дефинитивно били исфрустрирани било каквом имплементацијом ЛУ. Истина, они јесу били тада у саставу земље губитнице, нису се тада посебно уважавале њихове тежње (мада не треба занемарити да су католици, Ватикан званично није био тих процеса, али је и наивно вјеровати да та чињеница није била тада важна), но опет оставља се питање, шта са њима,
Мислим да формирање двије нове државице, тако окрњене Хрватске и Словеније, никад није била опција, и ту је питање, коме то прикалемити? Италија је ЛУ већ добила своје. Даљње ширење Србије се не би дозволило, заправо не би се дозволило и да добије ово по ЛУ, нема шансе, а и нема царске Русије која би стала иза Србије.
Па коме то прикалемити? Тек успостављеној Аустрији? Мађарској? Тешко. Тиме би наградили (овдје гледам из угла прије свега Француске и Велике Британије) пораженог који је и започео тај крвав хаос. Једна прилична збрка.
Уз све то имате "нову реалност" у виду државе СХС која је већ успостављена. Коју додуше осим Србије нико није признао, али је имате.
Србији и краљу Александру узимају за "гријех" успостављање краљевине СХС, али се занемарује да је већ успостављена држава СХС, поред хрватских и словеначких, и неки српски представници, прваци, су учествовали у успостављању те државе. Могуће "гријех" краљвине Србије бјеше што је једина признала ту нову творевину, но имали су и обавезе по Крфској декларацији.
Могуће су женевски преговори били прилика да се направи отклон (по матрици "ево покушали смо али са незајажљивима не иде") и од Крфске декларације и од идеје југословенства, да је било касније или данашње памети, вјерујем и да би се направио отклон, али је није било.
Poslednja izmena:
