LOKUCIJSKO, ILOKUCIJSKO I PEROLOKUCIJSKO GOVORNO DELOVANJE

[KPCTAHK]

LOKUCIJSKO, ILOKUCIJSKO I PEROLOKUCIJSKO GOVORNO DELOVANJE

----------------------------------------------------------------

Ilokucija, ili ilokucijsko govorno delovanje, je prema Austinu, to što pored lokucijskog, dakle neposrednog značenja je još nešto drugo, više, informativnije neolokucijsko značenje, što je prvo značenje, iako je indirektno, posredno. Ako dete majci kaže:

»Gladan sam!«

je nije htelo samo informirati o svojoj gladi, već je htelo, naročito, da naglasi:

»Daj mi jesti!«

Uzvik:

»Voz dolazi!«

Je na nivou loukicije informacije, poruke, o dejstvu da voz stiže. Na nivou ilokucije, pa ima različite poruke a la:

»Konačno je stigao.«

»Pozor, umaknite se, da koga ne pogazi !«

»Požurite, da ne zakasnite !«

Od intonacije, ili od toga koja reč je naglašena je odvisno kaji posredan ili ilokucijsko značenje dobije neko govorno činjenje. Austinovo razlikovanje između lokucije, ilokucije i perolukcije (PEROLOKUCIJSKO GOVORNO DELOVANJE) je posle produbljivao Searle. Ako putnici stvarno požure, da ne zakasne na voz, i ako je bila to namera toga ko je to uzviknuo, govorimo o perolukcijskom govornom delovanju…