Lojalnost firmi: Poslovni (ne)moral

[KianyRiws]

Dolaskom stranog kapitala i kod nas počinje da se razvija kult odanosti preduzeću, a kako su zapadni poslodavci vrlo konkretni kad su u pitanju njihovi interesi – mnogi su lojalnost službenika precizirali ugovorom o radu. Tako, na primer, zaposleni u pojedinim preduzećima nisu ni svesni da su se potpisivanjem ovih ugovora obavezali da će, ako to bude potrebno, svoju odanost firmi dokazati i testiranjem na poligrafu. Mnogi mediji pisali su o prvom srpskom detektoru laži u privatnoj praksi, koji se prevashodno koristi radi otkrivanja onih službenika koji odaju poslovne tajne ili na neprimeren način sarađuju sa konkurencijom. Ovaj poligraf upotrebljava firma M protekt, da bi izašla u susret svojim klijentima, velikim i uglednim kućama koje žele da i na taj način provere odanost svojih ljudi, pogotovo onih koji barataju novcem ili važnim podacima. Stručnjaci tvrde da je verodostojnost ovakvog testa i do 97 odsto, jer svaka izgovorena laž utiče na promenu disanja, rada srca i drugih funkcija koje nisu pod uticajem centralnog nervnog sistema. Službenik ima prava da odbije ovaj test, ali i poslodavac tada može da ozbiljno posumnja u njegovu odanost, pa i da ga otpusti s posla.Zbog toga, opasnost za jednu korporaciju ne predstavljaju samo dobro plaćeni špijuni, već i zaposleni koji pričaju van posla više nego što bi trebalo, što je i razlog da se detektor laži primenjuje na svima.Smatra se, naime, da je između 80-90 odsto podataka o poslovanju jedne firme danas javno dostupno – samo ih treba pronaći i iskoristiti.Oduvek su uspešni biznismeni voleli da zavire u tuđe dvorište, da vide šta se tamo dešava, ne bi li pretekli konkurenciju, a često je i potukli njenim sopstvenim oružjem.Prelazak jednog upućenog menadžera, istraživača ili tehnologa u konkurentsku firmu može biti takav udarac za matičnu kuću, od kojeg se ona godinama ne može oporaviti. Poučene brojnim poslovnim aferama, neke korporacije već prilikom zapošljavanja mladih stručnjaka predviđaju klauzulu kojom se ovi obavezuju da neće, čak i ako napuste matičnu firmu, preći u bilo koju konkurentsku u narednih nekoliko godina.

 

[Вуја]

Taj poligraf nije los za recimo javni sektor i za politicare, posto isti nemaju kao u recimo u privatom odgovornost za svoje lose postupke pa najcesce lazu i kradu.

 

[Пресретач]

И шта се тиме постиже осим задовољавања болесне сујете послодавца?
Полиграфско тестирање није поуздано, нити представља поуздан доказ на суду, ма колико се они који га врше трудили да докажу како је поуздано, научно је доказано да плиграфско тестирање није 100% поуздан начин доказивања да ли неко говори истину, нити се може применити на свим категоријама лица.

 

[bjdarko]

A naši su do tada, pre dolaska stranaca, bili cvećke?! Ma daj, lažu i mažu kao i to baš državne firme!

 

[Џорџи]

Dolaskom stranog kapitala i kod nas počinje da se razvija kult odanosti preduzeću, a kako su zapadni poslodavci vrlo konkretni kad su u pitanju njihovi interesi – mnogi su lojalnost službenika precizirali ugovorom o radu. Tako, na primer, zaposleni u pojedinim preduzećima nisu ni svesni da su se potpisivanjem ovih ugovora obavezali da će, ako to bude potrebno, svoju odanost firmi dokazati i testiranjem na poligrafu. Mnogi mediji pisali su o prvom srpskom detektoru laži u privatnoj praksi, koji se prevashodno koristi radi otkrivanja onih službenika koji odaju poslovne tajne ili na neprimeren način sarađuju sa konkurencijom. Ovaj poligraf upotrebljava firma M protekt, da bi izašla u susret svojim klijentima, velikim i uglednim kućama koje žele da i na taj način provere odanost svojih ljudi, pogotovo onih koji barataju novcem ili važnim podacima. Stručnjaci tvrde da je verodostojnost ovakvog testa i do 97 odsto, jer svaka izgovorena laž utiče na promenu disanja, rada srca i drugih funkcija koje nisu pod uticajem centralnog nervnog sistema. Službenik ima prava da odbije ovaj test, ali i poslodavac tada može da ozbiljno posumnja u njegovu odanost, pa i da ga otpusti s posla.Zbog toga, opasnost za jednu korporaciju ne predstavljaju samo dobro plaćeni špijuni, već i zaposleni koji pričaju van posla više nego što bi trebalo, što je i razlog da se detektor laži primenjuje na svima.Smatra se, naime, da je između 80-90 odsto podataka o poslovanju jedne firme danas javno dostupno – samo ih treba pronaći i iskoristiti.Oduvek su uspešni biznismeni voleli da zavire u tuđe dvorište, da vide šta se tamo dešava, ne bi li pretekli konkurenciju, a često je i potukli njenim sopstvenim oružjem.Prelazak jednog upućenog menadžera, istraživača ili tehnologa u konkurentsku firmu može biti takav udarac za matičnu kuću, od kojeg se ona godinama ne može oporaviti. Poučene brojnim poslovnim aferama, neke korporacije već prilikom zapošljavanja mladih stručnjaka predviđaju klauzulu kojom se ovi obavezuju da neće, čak i ako napuste matičnu firmu, preći u bilo koju konkurentsku u narednih nekoliko godina.

Ja bih bio srecan da se to oduvak radilo..sad bi imo jahtu i avion koliko sam bio odan..al i dan danas lopovi prave pare podkradajuci firme u kojim rade