U ozbiljnom sam problemu. Ne zamerite ako napravim neku gramatičku grešku. Moj muž me izluđuje. On je bolesno pedantan i čim ujutro ustane uhvati se krpice i briska "nečistoću" tamo gde je samo on vidi. On pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (bolesna pedanterija). Ko god mi uđe u kuću kaže da liči na apoteku koliko je sve uredno, ali njemu nikad nije dosta. Uvek vidi nered. Ja nisam lenja, ali ponekad volim da po sopstvenom stambenom prostoru ne hodam kao na iglama ili kad ulazim u kola da pazim da nešto ne umažem. Samo još fali da kupi posebnu obuću kad sedamo u kola!
Svi kažu kako mi je kuća uredna, jedino me on stalno ....u mozak da nije. Ja sam inače drčna i buntovna, ali s njim nisam takva jer neću da se suprotstavljam i svađam znajući da nemam ništa od toga. Ali, danas sam pukla. Rekla sam mu da mi je muka od njegovog briskanja i držanja sunđera i krpa u rukama i da se skloni iz moje kuhinje. Nisam htele da odemo da posetimo njegovog oca što on smatra za smrtni greh, jer su subota i nedelja dani određeni za roditelje. A ja bi malo u šetnju, sela bi u neki kafić i pijuckala sok, da budemo malo zajedno...Ništa od toga.
Jednom sam ga već bila napustila i dva meseca smo živeli odvojeno. Pomirili smo se i sad je sve po starom. Ne znam ni da li ga volim više. Nekad sam ga volela, a sad je sve to mrtvo...Brak-mrak. Ne znam šta da radim. Ne želim da ga ponovo napustim jer znam da ćemo se opet pomiriti, ali više ne mogu da izdržim njegov teror nada mnom. Ja volim putovanja, izlaske, a on bi samo da sedi kući i briše prašinu. Totalno dva različita sveta. Nemojte da se smejete ovome jer meni je danas zaista grozno. Znam da će mnogima zvučati smešno sve ovo, ali mene ovaj čovek ubi u mozak. :-( Šta da radim? Molim vas, pomagajte! Osećam se očajno! Dođe mi da se ubijem koliko mi je teško...U pomoć!
Svi kažu kako mi je kuća uredna, jedino me on stalno ....u mozak da nije. Ja sam inače drčna i buntovna, ali s njim nisam takva jer neću da se suprotstavljam i svađam znajući da nemam ništa od toga. Ali, danas sam pukla. Rekla sam mu da mi je muka od njegovog briskanja i držanja sunđera i krpa u rukama i da se skloni iz moje kuhinje. Nisam htele da odemo da posetimo njegovog oca što on smatra za smrtni greh, jer su subota i nedelja dani određeni za roditelje. A ja bi malo u šetnju, sela bi u neki kafić i pijuckala sok, da budemo malo zajedno...Ništa od toga.
Jednom sam ga već bila napustila i dva meseca smo živeli odvojeno. Pomirili smo se i sad je sve po starom. Ne znam ni da li ga volim više. Nekad sam ga volela, a sad je sve to mrtvo...Brak-mrak. Ne znam šta da radim. Ne želim da ga ponovo napustim jer znam da ćemo se opet pomiriti, ali više ne mogu da izdržim njegov teror nada mnom. Ja volim putovanja, izlaske, a on bi samo da sedi kući i briše prašinu. Totalno dva različita sveta. Nemojte da se smejete ovome jer meni je danas zaista grozno. Znam da će mnogima zvučati smešno sve ovo, ali mene ovaj čovek ubi u mozak. :-( Šta da radim? Molim vas, pomagajte! Osećam se očajno! Dođe mi da se ubijem koliko mi je teško...U pomoć!