ljubomora

Granice su u nama, nešto nemam simpatije prema tom doziranju sa ljubomorom, obično oni koji pričaju o stimulativnoj dozi ljubomore najčešće bivaju oni ne barataju sa tim doziranjem dobro :lol:
Msm ne može biti prijatno u partnerstvu sa osobom koja se uvek nečim ili zbog nekog oseća ugroženo.
 
heroina s.:
gde je granica između one male doze pozitivne ljubomore koja pokazuje koliko nam je stalo do partnera i one koja postaje opterećenje i guši vezu?
Kliknite za proširenje...

Glupost je da ti ljubomora sluzi kao dokaz da ti je stalo do partnera.

Moze ti stati i bez ljubomore.

Ljubomora je budalastina.
Jednostavno ,budi pazljiva ali ne i ljubomorna.

Ljubomora je akt slabosti.
 
Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti.
Ljubomora predstavlja zabrinutost osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. Jedna od osoba u vezi postaje ljubomorna tek onda kada uvidi da postoji realna opasnost da izgubi osobu sa kojom je u vezi. Za ljubomoru mora postojati neki povod u realnosti (neko ponašanje koje jedan od partnera inicira, na primer flertovanje). Svako od nas je ponekad ljubomoran. To može nekada biti opravdano sa razlogom a nekada neopravdano - isključivo odraz lične nesigurnosti.

Za razliku od ljubomore, posesivnost je osećanje anksioznosti (koje može dostići i nivo panike) u čijoj su osnovi nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen/na, prevaren/na i odbačen/na. Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja ili život bez partnera. Na nivou ponašanja, osoba koja je sklona posesivnosti u svemu vidi znakove potencijalnog ostavljanja ili prevare, aktivno traga i konstruiše (fantazira) realnost tako da pronađe potvrdu i “dokaze” za svoje sumnje. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj (čak i izmišljen, trivijalan) može postati povod (okidač) za stalnu sumnju i strepnju.
 
Mr Komri:
Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti.
Ljubomora predstavlja zabrinutost osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. Jedna od osoba u vezi postaje ljubomorna tek onda kada uvidi da postoji realna opasnost da izgubi osobu sa kojom je u vezi. Za ljubomoru mora postojati neki povod u realnosti (neko ponašanje koje jedan od partnera inicira, na primer flertovanje). Svako od nas je ponekad ljubomoran. To može nekada biti opravdano sa razlogom a nekada neopravdano - isključivo odraz lične nesigurnosti.

Za razliku od ljubomore, posesivnost je osećanje anksioznosti (koje može dostići i nivo panike) u čijoj su osnovi nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen/na, prevaren/na i odbačen/na. Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja ili život bez partnera. Na nivou ponašanja, osoba koja je sklona posesivnosti u svemu vidi znakove potencijalnog ostavljanja ili prevare, aktivno traga i konstruiše (fantazira) realnost tako da pronađe potvrdu i “dokaze” za svoje sumnje. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj (čak i izmišljen, trivijalan) može postati povod (okidač) za stalnu sumnju i strepnju.
Kliknite za proširenje...

Ti si to sve pobrko.
PS.Nema opravdanja za ljubomoru.
 
Mr Komri:
Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti.
Ljubomora predstavlja zabrinutost osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. Jedna od osoba u vezi postaje ljubomorna tek onda kada uvidi da postoji realna opasnost da izgubi osobu sa kojom je u vezi. Za ljubomoru mora postojati neki povod u realnosti (neko ponašanje koje jedan od partnera inicira, na primer flertovanje). Svako od nas je ponekad ljubomoran. To može nekada biti opravdano sa razlogom a nekada neopravdano - isključivo odraz lične nesigurnosti.

Za razliku od ljubomore, posesivnost je osećanje anksioznosti (koje može dostići i nivo panike) u čijoj su osnovi nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen/na, prevaren/na i odbačen/na. Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja ili život bez partnera. Na nivou ponašanja, osoba koja je sklona posesivnosti u svemu vidi znakove potencijalnog ostavljanja ili prevare, aktivno traga i konstruiše (fantazira) realnost tako da pronađe potvrdu i “dokaze” za svoje sumnje. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj (čak i izmišljen, trivijalan) može postati povod (okidač) za stalnu sumnju i strepnju.
Kliknite za proširenje...

apsolutno se slažem... i mislim da granica koju sam pomenula upravo i jeste granica između ljubomore i posesivnosti...
i sad kapiram da je ovo pitanje trebalo da bude postavljeno na psihologiji... to je ipak odraz celokupnog psihičkog stanja ličnosti...
 
Ljubomora je u biti strah da tu osobu ne izgubiš jednog dana potpuno. Nisam skroz imuna, ali je bolje puno u odnosu na mlađe dane. Ukoliko je osjetim, trudim se da ignorišem i racionalizujem i osvjestim emociju.
 
[SIZE=4:
heroina s.[/SIZE];29105396]:think: mislš da ti nikada ne bi mogao da osetiš ljubomoru?

- - - - - - - - - -




Ako bi se desila nastojao bih da je obuzdam.Ljubomora nije dobra reakcija.

To znaci da pizdis zbog toga sto tvoj partner ocijuka s drugim.Ne bi trebalo.

Dovoljno je reci da to ne tolerises.Ako joj se ide pa nek ide.Srecan put.

Glupost je zaliti za nevernicom.Ishod je dobar. Nevernica nije za vezu.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top