Како видим на форуму имамо многе теме, које су посвећене проблему мржње. У нашем животу има доста овaквог осећања.
Хтела би започети нову тему о другом али веома прелепом осећању – љубави.
Шта је љубав?
Имам кратке мисли и хтела би их поделити са вама.
Међутим, овде реч не иде о таквим врстама љубави, које најчешће сусрећемо на почетним страницама Крстарице.
Мислим да ће ова тема бити као алтернатива у овом форуму.
И тако, шта је љубав...
- Љубав је чисто и дубоко осећање.
- Нити страх, нити страдање, нити мржња других нису страшни за човека, који воли. Љубав је већа од њих.
- Права љубав је јака, силна и увек може претворити рђаво срце у меко и добро.
- Како говорио је у почетку XXвека. познати руски професор-богослов П.А. Флоренски: «Љубав је лепота». И стварно, она дарује човеку узорак лепоте и хармоније. Ако човек воли, онда ће му и овај свет и други људи бити лепи и добри.
- Ту не постоје страсти («а passion»), времене емоције и само физиологија.
То је спокојност и дубина мишљења.
- Љубав је дисање душе и има такву необичност...да једнонаставно човек не може без ње нормално живети.
Као што дете не може живети без љубави родитеља (на жалост код нас сада специалисти говоре да имамо толики број сиромашне деце,као и за време рата. Уколико се детету не пружа довољно љубави ,то се веома често негативно одрази на њихов развој и мислим да ће човеку бити тешко у свом животу волети неког ,уколико није видео љубав свог оца према мајци). Мушкарац не може живети без љубави према жени и обратно (стога сваки човек – и мушкарац, и жена тежи да пронађе своју другу праву половину , човека са којим ће он (она) бити цео свој живот и овде на земљи и тамо у духовном свету, заувек. Деда и бака не могу без љубави и бриге своје одрасле деце и младих унука, и то је јако лепо када ови стари људи имају сузе у очима гледајући на своју породицу, – тежак рад целога њихова живота, плод њихове љубави. Ми не можемо без љубави нашег пријатеља, који ће увек бити са нама и у радости, и у невољи, пријатеља са којим се радо шалиш или плачеш кад ти је тешко, пријатеља, који из своје љубави према теби разуме шта ти говориш, а то је велика вредност за сваког – бити човеком кога други разумију.
У зависности од човека коме је љубав упућена, ми имамо неколико њених врста: љубав деце према родитељима, љубав мушкарца према жени и жене према мушкарцу, љубав према пријатељу, љубав према сваком човеку на овом свету.
- Ако човек нема љубави у свом срцу онда он ће бити груб, хладан и резак; он се неће радовати томе што живи на овом прелепом свету, неће се знати наслађивати добрима овога света,он нема топлоте у својој души чак ни за себе, поготово за другог. Одсуство љубави је лагана смрт и духа, и душе, и тела.
- Љубав је сума савршенстава.
Љубав = «дуго трпи»+«благотворна је»+«не завиди»+«не горди се»+«не надима се»+«не чини што не пристаје»+«не тражи своје»+«не раздражује се»+«не мисли о злу»+«не радује се неправди, а радује се истини»+«све сноси»+«све верује»+«свему се нада»+«све трпи»+…и т.д.
Љубав…а ту су и вера, и нада, и мудрост, и радост, и мир…
(Апостол Павле 1Кор.,13)
Бог је љубав!
Дали је могуће да човек који не зна за Бога (атеист), поседује такву љубав? Може ли човек стварно волети неког ако он не зна Бога који јесте љубав и само Он зна шта је то стварна љубав и по Својој великој милости према нама, дарује нам ово знање?
- Права љубав увек преображава човека, водећи ка бољем и савршенијем. Уколико би човек уистину волео, он би из дана у дан био све бољим и бољим.
- Љубав - то је кад се два срца споје у једно, кад од две душе постаје једна.
- Права љубав је јединство два срдца на увек. Због тога љубав царује над смрћу. Ако ми волимо неког,његова смрт ѕа нас не представља крај. Стога, наша срца ће увек везана љубављу бити заједно тамо, као што су били заједно и овде.
- Љубав је веома важна у познању, стога она је начин познања истине.
- Љубав је улаз у вечни живот. Као што сам говорила, Бог је љубав а то значи ако ми овде волимо Бога и човека, онда ћемо и после смрти бити тамо где је љубав...код Бога.
- Љубав је одговорност за другог.
- Љубав је брига и пажљивост.
- Љубав је понекад тежак рад, крст и жртва према другоме. Ако уистину волимо ,ми смо спремни дати живот за свог ближњег. Љубав није просто уживање као што мисле неки. Љубав је када ми узмемо учешће у страдању другог, кад ми отворимо своје срце према страдању човека, кога ми волимо, и доживљавамо ово несреће као своје.
-Што се тиче љубави између мушкарца и жене, мислим да је ту неопходно обратити пажњу на своје срце – шта ту постоји…страст, хормони, физиологија или чисто, искрено и безкористно(не из користи) осећање. Прво је привремено, а друго је застално. Стога ако постоји страст и не права жеља, онда је то искориштавање. Постоји велика разлика између: (мушкарац каже) «Сада ћемо бити заједно, а сутра ћемо видети» или (жена каже) «Па незнам…сада волим, а сутра – не волим…» и «Ја ћу бити са тобом увек и у радости, и а пре свега у страдању!» Права љубав је истрајност целог живота.
На једном форуму нашла сам један веома интересантан цитат (тема о «платонској љубави»). Она гласи:
«Platonska ljubav (?#1) je sigurno lepa, ali joj nedostaje jedan veoma lep deo. Ljubav bez seksa (?#2) vise lici na veoma blisko prijateljstvo nego na ljubav (ovo ce verovatno ohrabriti loverboya). ? Је’л то значи да љубав увек подразумева секс?
Osecanje ljubavi je zapravo sublimat seksualne zelje (?#3), odnosno, mozemo da se zaljubimo i volimo samo nekoga prema kome osecamo seksualnu zelju (?#4). Zbog toga se ne zaljubljujemo u ruzne osobe na primer, jer nam nisu privlacne u seksualnom smislu (?#5). Osecanje zaljubljenosti jeste prikrivena i sublimirana seksualna zelja (?#6) i dok god je covek (zena) od krvi i mesa (аха, само је заборавио да је човек (жена) образ Бога и има такође и душу и дух, без којих су ови крв и месо једнонаставно мртви), ta zelja ce postojati. Siguran sam da platonska ljubav vremenom ili prelazi u telesnu ili se pretvara u prijateljstvo i hladi se (?#7), tako da to po meni i nije prava ljubav (??? Онда опет значи љубав без секса је мртва, а права љубав је само љубав+секс) - samo jedna stepenica izmedju prijateljstva i telesne ljubavi. Kuda ce se krenuti, na jednu ili drugu stranu, zavisi od mnogo cega (на жалост овај философ није написао од чега то «много чега» зависи)».
На крају, мислим,да би требало подписати «поздрав свима, Сигмунд Фројд» (шала).
Мислим, да овај аутор не разуме (потпуно) суштину овога осећања и гледа веома ограничено.
Телесна (од речи «тело») љубав (као осећање) је’л то значи само љубав према човечанскому телу. Човек ништа не говори о унутрашњем духовном свету човека, кога воли. Жена је једнонаставно крв и месо. Ако је то тако, сигурна сам да је то мало и сиромашно и стварно кад чујем такве речи, онда ме заболи душа.
Ми волимо човека (ту ми говоримо о љубави између жене и мушкарца) – и пре свега подразумевамо његову душу, а затим и његово тело. На пример, када будемо имали 70 година и шта ће онда бити, зар га и тада нећемо волети? Или сутра,кад се он јако разболи ...шта даље радити?... избацити га и пронаћи другог? Да ли ми волимо само један леп лик или можда нешто више – његову душу, његову суштину, све његово(и врлине и недостатке) онаквог какав јесте?
Зашто ми волимо овога човека? – Зато што је тај човек дар Господа нама, тај човек је наша друга половина и једина у овом свету и никад неће постојати друга. Истина је само једна. Мислим, да човек, које ће провести са нама цео живот, може бити само један и не постоји нити други, нити трећи, нити четврти и т.д. И ствар ту није у «крви и месу», и ствар ту није у некој сублимацији. То је велика тајна двају душа, сједињених Богом.
По мом мишљењу само човек, који никада није уистну волео може рећи да, «осећања» његовог тела то је љубав, али у ствари ту постоји једнонаставно микс између телесних жеља и неког «топлог» осећања(може се објаснити као повишен крвни притисак и узнемиреност људског маштања). У ствари ,људи који живе само телом и телесним светом, обично тако и говоре да постоје само телесна љубав и нека љубав, која « po meni i nije prava ljubav». Телесна љубав је само једна и није главна страна односа међу мушкарцем и женом. У првих ,углавном постоји дубоко сродство душа. Телесна љубав је другостепена,и долази после духовне љубави. Ако она је телесна љубљав на првом месту, онда људи су као и пси и не постји никаква разлика.
Телесна љубав је увек користољубива и егоистична и стога своди се само на похотну жељу завладати телом другога човека и ништа више.
!Али, сетимо се претходних речи светог апостола и мишљења овога философа. Надам се, да ћете пронаћи веома велику разлику: прво је пуно, а друго – мало!
Што се тиче ?#7 права љубав никад се не хлади. Права љубав је вечна! Хлади се само «телесна љубав».
Што се тиче ?#2-?#6 како видим аутор веома често говори о једном-жеља. Уколико се све своди на похотну жељу, како неко може планирати са истим човеком провести свој живот. Мислим да телесна љубав није озбиљна већ напротив.
По мом мишљењу, појам «платонска љубав» за овај случај није добар за разумевање стога, мислим,да човек у свом срцу може имати (1) или љубав, (2) или мржњу, (3) или немати ничег, ако он уопште не мисли о одређеом човекуе. Љубав или постоји или не постји. Мислим,(уколико се не варам)да је историја рођења овог појма везана за Платона и Аристотела. Они су били пријатељи и наравно волели су један другога. Познате речи Аростотела: «Платон ми је веома драг , али истина је најдража». Мислим, «платонска љубав» је љубав међу пријатељима. А ако је то тако онда она увек постоји, стога постоји и пријатељство уопште. Питање је тако:'' може ли постојати пријатељство између мушкарца и жене. Моје мишљење је – да, наравно али за ово је човеку потребан велики степен духовног развоја.
Ако уземемо појмове «платонска љубав» и «телесна љубав» онда «формула» праве љубави између мушкарца и жене ће бити таква: права љубав је «платонска љубав» (љубав према души)+«телесна љубав» (љубав према телу), али «платонска љубав»је увек превасходна а никад другостепена (!).
Расмотримо следећи пример:
Гледала сам пре неколико дана телевизију.То је био документарац о рату у Чеченији. «Представите слику»...млад човек-бивши ратник у Чеченији, враћа се кући у инвлидским колицима (инвалид 1 степена), унакаженог лица, причему његов изглед више не подсјећа на људско биће. Његова девојка чекала га је 2 године. Репортер поставља питање и шта сад они планирају, на што девојка одговара да без обзира на све што се догодило, они ће се венчати.Сами просудите какву врсту љубави потврђује овај пример.
Знам мужа и жену (то су моји веома добри пријатељи), који понекад живе доста далеко једно од другог: она је у једном граду, а он је у другом. И шта...да ли то значи да је њихова лажна и непостојана. Каква глупост. Наравно, да је истинска! Време и пространство нису никаква препрека за истинску љубав. Ми смо духовна бића и можемо бити у вези помоћу самих мисли. Ако ми мислимо о човеку кога волимо, он је за нас ту са нама, у нашем срцу и близу.
По мом мишљењу, ако човек воли неког, онда он истовремено не може мрзети другог, јер то би била потпуна лаж и обмана. У једном срцу не може истовремено постојати и љубав и мржња. Ако човек воли једну особу, мислим, да он «неме права мрзети другу”.
Ми сада живимо у веома тешком времену. У Светом Писму пише:''да ће љубав захладити у људским срцима'', и јарки показатељ истинитости ових стихова Св. Писма представља 21 век у коме живимо. Ви сте савремени људи и шта ви мислите о томе? Можда треба живети само телом и не тежити ка нечему вишем и савршенијем, не мислити уопште о проблемима других и живети само за себе. Зашто носити крст и страдање другог кад сам могу живети без проблем, а? Можда је тако најлакше, не имати одговорности за другог?
Претходно се захваљујем за све ваше изнете мисли. Захваљуем се такође свом драгом пријатељу-Босанцу, који је исправио моје граматичке грешке. Хвала му много.
«Заповест вама нову дајем - Да волите друг друга!» (цитат из Светог Писма).
Волите друг друга
и увек ћете бити срећни!
Са поштовањем!
Хтела би започети нову тему о другом али веома прелепом осећању – љубави.
Шта је љубав?
Имам кратке мисли и хтела би их поделити са вама.
Међутим, овде реч не иде о таквим врстама љубави, које најчешће сусрећемо на почетним страницама Крстарице.
Мислим да ће ова тема бити као алтернатива у овом форуму.
И тако, шта је љубав...
- Љубав је чисто и дубоко осећање.
- Нити страх, нити страдање, нити мржња других нису страшни за човека, који воли. Љубав је већа од њих.
- Права љубав је јака, силна и увек може претворити рђаво срце у меко и добро.
- Како говорио је у почетку XXвека. познати руски професор-богослов П.А. Флоренски: «Љубав је лепота». И стварно, она дарује човеку узорак лепоте и хармоније. Ако човек воли, онда ће му и овај свет и други људи бити лепи и добри.
- Ту не постоје страсти («а passion»), времене емоције и само физиологија.
То је спокојност и дубина мишљења.
- Љубав је дисање душе и има такву необичност...да једнонаставно човек не може без ње нормално живети.
Као што дете не може живети без љубави родитеља (на жалост код нас сада специалисти говоре да имамо толики број сиромашне деце,као и за време рата. Уколико се детету не пружа довољно љубави ,то се веома често негативно одрази на њихов развој и мислим да ће човеку бити тешко у свом животу волети неког ,уколико није видео љубав свог оца према мајци). Мушкарац не може живети без љубави према жени и обратно (стога сваки човек – и мушкарац, и жена тежи да пронађе своју другу праву половину , човека са којим ће он (она) бити цео свој живот и овде на земљи и тамо у духовном свету, заувек. Деда и бака не могу без љубави и бриге своје одрасле деце и младих унука, и то је јако лепо када ови стари људи имају сузе у очима гледајући на своју породицу, – тежак рад целога њихова живота, плод њихове љубави. Ми не можемо без љубави нашег пријатеља, који ће увек бити са нама и у радости, и у невољи, пријатеља са којим се радо шалиш или плачеш кад ти је тешко, пријатеља, који из своје љубави према теби разуме шта ти говориш, а то је велика вредност за сваког – бити човеком кога други разумију.
У зависности од човека коме је љубав упућена, ми имамо неколико њених врста: љубав деце према родитељима, љубав мушкарца према жени и жене према мушкарцу, љубав према пријатељу, љубав према сваком човеку на овом свету.
- Ако човек нема љубави у свом срцу онда он ће бити груб, хладан и резак; он се неће радовати томе што живи на овом прелепом свету, неће се знати наслађивати добрима овога света,он нема топлоте у својој души чак ни за себе, поготово за другог. Одсуство љубави је лагана смрт и духа, и душе, и тела.
- Љубав је сума савршенстава.
Љубав = «дуго трпи»+«благотворна је»+«не завиди»+«не горди се»+«не надима се»+«не чини што не пристаје»+«не тражи своје»+«не раздражује се»+«не мисли о злу»+«не радује се неправди, а радује се истини»+«све сноси»+«све верује»+«свему се нада»+«све трпи»+…и т.д.
Љубав…а ту су и вера, и нада, и мудрост, и радост, и мир…
(Апостол Павле 1Кор.,13)
Бог је љубав!
Дали је могуће да човек који не зна за Бога (атеист), поседује такву љубав? Може ли човек стварно волети неког ако он не зна Бога који јесте љубав и само Он зна шта је то стварна љубав и по Својој великој милости према нама, дарује нам ово знање?
- Права љубав увек преображава човека, водећи ка бољем и савршенијем. Уколико би човек уистину волео, он би из дана у дан био све бољим и бољим.
- Љубав - то је кад се два срца споје у једно, кад од две душе постаје једна.
- Права љубав је јединство два срдца на увек. Због тога љубав царује над смрћу. Ако ми волимо неког,његова смрт ѕа нас не представља крај. Стога, наша срца ће увек везана љубављу бити заједно тамо, као што су били заједно и овде.
- Љубав је веома важна у познању, стога она је начин познања истине.
- Љубав је улаз у вечни живот. Као што сам говорила, Бог је љубав а то значи ако ми овде волимо Бога и човека, онда ћемо и после смрти бити тамо где је љубав...код Бога.
- Љубав је одговорност за другог.
- Љубав је брига и пажљивост.
- Љубав је понекад тежак рад, крст и жртва према другоме. Ако уистину волимо ,ми смо спремни дати живот за свог ближњег. Љубав није просто уживање као што мисле неки. Љубав је када ми узмемо учешће у страдању другог, кад ми отворимо своје срце према страдању човека, кога ми волимо, и доживљавамо ово несреће као своје.
-Што се тиче љубави између мушкарца и жене, мислим да је ту неопходно обратити пажњу на своје срце – шта ту постоји…страст, хормони, физиологија или чисто, искрено и безкористно(не из користи) осећање. Прво је привремено, а друго је застално. Стога ако постоји страст и не права жеља, онда је то искориштавање. Постоји велика разлика између: (мушкарац каже) «Сада ћемо бити заједно, а сутра ћемо видети» или (жена каже) «Па незнам…сада волим, а сутра – не волим…» и «Ја ћу бити са тобом увек и у радости, и а пре свега у страдању!» Права љубав је истрајност целог живота.
На једном форуму нашла сам један веома интересантан цитат (тема о «платонској љубави»). Она гласи:
«Platonska ljubav (?#1) je sigurno lepa, ali joj nedostaje jedan veoma lep deo. Ljubav bez seksa (?#2) vise lici na veoma blisko prijateljstvo nego na ljubav (ovo ce verovatno ohrabriti loverboya). ? Је’л то значи да љубав увек подразумева секс?
Osecanje ljubavi je zapravo sublimat seksualne zelje (?#3), odnosno, mozemo da se zaljubimo i volimo samo nekoga prema kome osecamo seksualnu zelju (?#4). Zbog toga se ne zaljubljujemo u ruzne osobe na primer, jer nam nisu privlacne u seksualnom smislu (?#5). Osecanje zaljubljenosti jeste prikrivena i sublimirana seksualna zelja (?#6) i dok god je covek (zena) od krvi i mesa (аха, само је заборавио да је човек (жена) образ Бога и има такође и душу и дух, без којих су ови крв и месо једнонаставно мртви), ta zelja ce postojati. Siguran sam da platonska ljubav vremenom ili prelazi u telesnu ili se pretvara u prijateljstvo i hladi se (?#7), tako da to po meni i nije prava ljubav (??? Онда опет значи љубав без секса је мртва, а права љубав је само љубав+секс) - samo jedna stepenica izmedju prijateljstva i telesne ljubavi. Kuda ce se krenuti, na jednu ili drugu stranu, zavisi od mnogo cega (на жалост овај философ није написао од чега то «много чега» зависи)».
На крају, мислим,да би требало подписати «поздрав свима, Сигмунд Фројд» (шала).
Мислим, да овај аутор не разуме (потпуно) суштину овога осећања и гледа веома ограничено.
Телесна (од речи «тело») љубав (као осећање) је’л то значи само љубав према човечанскому телу. Човек ништа не говори о унутрашњем духовном свету човека, кога воли. Жена је једнонаставно крв и месо. Ако је то тако, сигурна сам да је то мало и сиромашно и стварно кад чујем такве речи, онда ме заболи душа.
Ми волимо човека (ту ми говоримо о љубави између жене и мушкарца) – и пре свега подразумевамо његову душу, а затим и његово тело. На пример, када будемо имали 70 година и шта ће онда бити, зар га и тада нећемо волети? Или сутра,кад се он јако разболи ...шта даље радити?... избацити га и пронаћи другог? Да ли ми волимо само један леп лик или можда нешто више – његову душу, његову суштину, све његово(и врлине и недостатке) онаквог какав јесте?
Зашто ми волимо овога човека? – Зато што је тај човек дар Господа нама, тај човек је наша друга половина и једина у овом свету и никад неће постојати друга. Истина је само једна. Мислим, да човек, које ће провести са нама цео живот, може бити само један и не постоји нити други, нити трећи, нити четврти и т.д. И ствар ту није у «крви и месу», и ствар ту није у некој сублимацији. То је велика тајна двају душа, сједињених Богом.
По мом мишљењу само човек, који никада није уистну волео може рећи да, «осећања» његовог тела то је љубав, али у ствари ту постоји једнонаставно микс између телесних жеља и неког «топлог» осећања(може се објаснити као повишен крвни притисак и узнемиреност људског маштања). У ствари ,људи који живе само телом и телесним светом, обично тако и говоре да постоје само телесна љубав и нека љубав, која « po meni i nije prava ljubav». Телесна љубав је само једна и није главна страна односа међу мушкарцем и женом. У првих ,углавном постоји дубоко сродство душа. Телесна љубав је другостепена,и долази после духовне љубави. Ако она је телесна љубљав на првом месту, онда људи су као и пси и не постји никаква разлика.
Телесна љубав је увек користољубива и егоистична и стога своди се само на похотну жељу завладати телом другога човека и ништа више.
!Али, сетимо се претходних речи светог апостола и мишљења овога философа. Надам се, да ћете пронаћи веома велику разлику: прво је пуно, а друго – мало!
Што се тиче ?#7 права љубав никад се не хлади. Права љубав је вечна! Хлади се само «телесна љубав».
Што се тиче ?#2-?#6 како видим аутор веома често говори о једном-жеља. Уколико се све своди на похотну жељу, како неко може планирати са истим човеком провести свој живот. Мислим да телесна љубав није озбиљна већ напротив.
По мом мишљењу, појам «платонска љубав» за овај случај није добар за разумевање стога, мислим,да човек у свом срцу може имати (1) или љубав, (2) или мржњу, (3) или немати ничег, ако он уопште не мисли о одређеом човекуе. Љубав или постоји или не постји. Мислим,(уколико се не варам)да је историја рођења овог појма везана за Платона и Аристотела. Они су били пријатељи и наравно волели су један другога. Познате речи Аростотела: «Платон ми је веома драг , али истина је најдража». Мислим, «платонска љубав» је љубав међу пријатељима. А ако је то тако онда она увек постоји, стога постоји и пријатељство уопште. Питање је тако:'' може ли постојати пријатељство између мушкарца и жене. Моје мишљење је – да, наравно али за ово је човеку потребан велики степен духовног развоја.
Ако уземемо појмове «платонска љубав» и «телесна љубав» онда «формула» праве љубави између мушкарца и жене ће бити таква: права љубав је «платонска љубав» (љубав према души)+«телесна љубав» (љубав према телу), али «платонска љубав»је увек превасходна а никад другостепена (!).
Расмотримо следећи пример:
Гледала сам пре неколико дана телевизију.То је био документарац о рату у Чеченији. «Представите слику»...млад човек-бивши ратник у Чеченији, враћа се кући у инвлидским колицима (инвалид 1 степена), унакаженог лица, причему његов изглед више не подсјећа на људско биће. Његова девојка чекала га је 2 године. Репортер поставља питање и шта сад они планирају, на што девојка одговара да без обзира на све што се догодило, они ће се венчати.Сами просудите какву врсту љубави потврђује овај пример.
Знам мужа и жену (то су моји веома добри пријатељи), који понекад живе доста далеко једно од другог: она је у једном граду, а он је у другом. И шта...да ли то значи да је њихова лажна и непостојана. Каква глупост. Наравно, да је истинска! Време и пространство нису никаква препрека за истинску љубав. Ми смо духовна бића и можемо бити у вези помоћу самих мисли. Ако ми мислимо о човеку кога волимо, он је за нас ту са нама, у нашем срцу и близу.
По мом мишљењу, ако човек воли неког, онда он истовремено не може мрзети другог, јер то би била потпуна лаж и обмана. У једном срцу не може истовремено постојати и љубав и мржња. Ако човек воли једну особу, мислим, да он «неме права мрзети другу”.
Ми сада живимо у веома тешком времену. У Светом Писму пише:''да ће љубав захладити у људским срцима'', и јарки показатељ истинитости ових стихова Св. Писма представља 21 век у коме живимо. Ви сте савремени људи и шта ви мислите о томе? Можда треба живети само телом и не тежити ка нечему вишем и савршенијем, не мислити уопште о проблемима других и живети само за себе. Зашто носити крст и страдање другог кад сам могу живети без проблем, а? Можда је тако најлакше, не имати одговорности за другог?
Претходно се захваљујем за све ваше изнете мисли. Захваљуем се такође свом драгом пријатељу-Босанцу, који је исправио моје граматичке грешке. Хвала му много.
«Заповест вама нову дајем - Да волите друг друга!» (цитат из Светог Писма).
Волите друг друга
и увек ћете бити срећни!
Са поштовањем!
