Ljubav nije za Zvončice

Zvoncica je moj omiljeni lik iz bajke..puna emocija i spremnosti
da urade sve za svoju ljuubav..konkretno za Petra Pana

a ove moderne psihoanaliticarke kao da nemaju sta da rade
pa su pocele i po bajkama da rovare..i seciraju ih u sitna crevca
 
BGHighlander:
Primećuje se da je sve više ženskih-muškaraca i to ne uspešnih "Zvončica" nego običnih klinki koje se međusobno oslovljavaju sa "brrrrateee", dogovaraju "lešenje od alkohola" i "hebanje keve" tamo nekome.

Zar nemaju nikog da im kaže da češanje po yayima priliči samo muškima ?
Kliknite za proširenje...

E, o ovome sam pričao:

Devojčica (15) izbila zube učenici (13) u Beogradu


Trinaestogodišnja devojčica brutalno je pretučena večeras oko 19 sati ispred Osnovne škole "Despot Stefan Lazarević" u Ulici Nova 15 u beogradskom naselju Mirijevo, saznaje "Alo.rs!".

Policija je ubrzo identifikovala napadača i utvrdila da se radi o petnaestogodišnjoj devojčici, koja je učenicu mirijevske škole sačekala nakon fizičkog vaspitanja i napala je pesnicama ispred škole.

Povređenoj devojčici izbijeni su zubi i ekipa Hitne pomoći prevezla je u bolnicu.

Šta je bio motiv napada za sada nije poznato.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/416483/Devojcica-15-izbila-zube-ucenici-13-u-Beogradu
 
Muškarci koji nikad ne odrastu

Suzana Bijelić | 27. januar 2014.

Sindrom Petra Pana sve prisutniji u savremenom društvu. Mnoge devojke imaju zabludu kako će divlji i nesmireni momak, kada naiđe „ona prava“ konačno postati odrastao čovek

6fxyx1.jpg


Petar Pan, jedan od arhetipova muškarca modernog doba, ima milion mana. On odbija da odraste, ne ume da voli i da se trajno emotivno veže, užasava se rutine, ide od žene do žene... Postavlja se pitanje šta da radite ako se zaljubite u jednog takvog?


Ovaj detinjasti antijunak, doduše, ume da bude šarmantan, zabavan, duhovit, komunikativan i spontan. Ipak, sve to pada u vodu pred njegovom suštinom, a to je da je on zapravo večiti dečak koji čim oseti da je nekome zaista potreban, hvata put pod noge. Čak ni ozbiljna i odgovorna „Vendi“, jedina žena koja sa njegovom narcisodinom prirodom naizgled izlazi na kraj, ne uspeva da od njega napravi odgovornog čoveka. On od "Vendi", budući da je spreman samo da uzima, ali ne i da daje, očekuje da obavlja baš sve, kao što je to činila i njegova majka. Tako obično i bude, sve dok žena sa sindromom "Vendi" ne izgubi strpljenje i odluči da stavi tačku na vezu.

Ovaj sindrom je 1983. godine definisao američki psiholog Den Kili. Od tada su prošle tri decenije, a, kako vreme prolazi, njegova teorija se sve više potvrđuje. Na svakom koraku srećemo Zvončicu, Vendi i Petra Pana, ili barem slušamo o njima. Poznata ličnost uz čije se ime najčešće vezuje ovaj sindrom je glumac Džordž Kluni, a kao takav se izjasnio i lepotan Džoni Dep. Ne treba zaboraviti i to da se u pop kulturi promoviše kult večne mladosti... Da li je muškarcima danas zaista potrebno više vremena da odrastu?

- Vreme u kome živimo je takvo da podstiče ostajanje u poziciji deteta. Sve je teže osamostaliti se i pronaći posao, naročito dobro plaćen. Za mnoge je nezamislivo da sebi obezbede stan... Takođe, kako se životni vek produžava, stiče se utisak da možemo sebi da priuštimo čekanje boljih okolnosti za važne životne korake, kao što su preseljenje od roditelja ili zasnivanje porodice. To važi i za žene i za muškarce. Muškarcima je teže, jer su neka tradicionalna očekivanja više na njihovim plećima. Obezbediti krov nad glavom i hranu i dalje se uglavnom smatra muškim zadatkom. Ako žena obezbeđuje porodicu, to često nosi ideju da je muškarac u ulozi deteta, a ne odraslog čoveka, što može da stvari mnogo problema u funkcionisanju porodice - objašnjava za "Život plus" Jelena Orlandić, psiholog i psihoterapeut O.L.I. metode.

* Sociolozi tvrde da je promena polne hijerarhije dovela do toga da muškarci više nisu sigurni u svoju ulogu u društvu. Koliko je na porast broja muškaraca sa sindromom Petra Pana uticala emancipacija žena?

- U velikoj meri. Promena uloga polova u društvu donela je zbunjenost kod muškaraca. Sada, kada je i ženama sve dostupno, više ne postoji ekskluzivna obaveza i uloga muškarca kao hranitelja. Žene su sposobne da sebi obezbede sve - obrazovanje, posao, stan... Sve manje su zavisne od muškarca. Snažne žene, samostalne i sposobne, izazivaju strah. Nije im neophodan muškarac da bi opstale i bile uspešne, ponekad čak i uspešnije. Podstiče se takmičenje u kome muškarcima nije zagarantovana pobeda.

* Zbog čega deo muškaraca ne želi da odraste?

- I pored toga što je svaka životna priča posebna, razlog za ovakvo ponašanje je često komplikovan odnos sa dominantnom majkom. Takve žene obično ne žele da sin ode, pa se nesvesno trude da ga zadrže. Takođe, budući da je njihov sin tako poseban i dragocen, nijedna devojka nije prava i dovoljno dobra za njega. Svaki roditelj ima u sebi dve suprotstavljene težnje, da mu dete nikada ne odraste i da odraste i ode. Kada je jača težnja da dete ostane, primenjuju se nesvesne sabotaže u osamostaljivanju. Jedna od njih može da bude i ta naizgled bezuslovna ljubav. Svi usvajamo strategije ponašanja koje se pokažu kao uspešne. Ako od roditelja dobijamo povratnu informaciju da je dobro ostati dete, lako ćemo tu strategiju usvojiti kao trajnu, jer nam pruža više koristi nego štete. Ovakav muškarac u ženi svog života traži jaku osobu, ne majku koja će ga prevaspitati, već majku koja će ga obožavati.

* Da li je takav muškarac uopšte sposoban za ozbiljnu vezu?

- Najčešće nije. Dublja veza podrazumeva uzajamnost, da partner brine o nama, ali i da mi brinemo o njemu. Neko ko sebe, makar i na nesvesnom nivou doživljava kao dete, ne može da se brine o nekom drugom. Osoba koja očekuje obožavanje bez osnove, koja veruje da je posebna, da time zaslužuje sve, a da nije obavezna da bilo šta pruži zauzvrat, ne može da bude zrela. Da bi do zrele veze došlo, potrebna je želja da se za drugu osobu nešto učini. Sve su to osobine odrasle osobe, dok se detetu sve pruža bezuslovno. Muškarac sa sindromom Petra Pana ne želi da bude prevaspitan. Udobno mu je u poziciji deteta i biće tako sve dok u svetu oko sebe pronalazi načine da dobije ono što želi. Sve dok njegove strategije "rade", on neće imati potrebu da se menja, jer odrastanje nije prijatno.

* Može li večiti dečak uopšte da postane čovek, kako i uz čiju pomoć?

- Stabilna veza sa Petrom Panom nije moguća. Stabilnost partnerke, njeno igranje uloge odrasle osobe i samostalno donošenje važnih odluka je upravo ono što Petra Pana održava u ulozi deteta. Stabilna veza podrazumeva da možete da se oslonite na svog partnera, da od njega dobijate podršku i da ste u stanju da zajedno donosite odluke. Ovde to nije moguće. Veza sa Petrom Panom znači da ćete uvek biti majka detetu, umesto da imate partnera. Muškarci sa sindromom Petra Pana ne žele da se promene, da odrastu, jer u tome ne vide prednost. Želja za odrastanjem i promenom može da dođe tek onda kada sve strategije koje je do tada koristio propadnu. Veoma je teško suprotstaviti se njihovim zahtevima. Od velike pomoći mogu da im budu osobe koje neće zadovoljavati njihove dečije potrebe, ali će im pružati podršku tokom promene, a tu spadaju i psihoterapeuti. Ipak, "prevaspitavanje" Petra Pana neće uspeti ukoliko je nametnuto. Promena dolazi samo onda kada on oseti da mu je pomoć potrebna i sam je potraži.


* Zašto, uprkos mnogim manama, žene „padaju“ na takve muškarce?

- Pravi odgovor leži u tome što žene imaju predubeđenje kako će divlji i nesmireni dečaci, kada naiđe „ona prava“ konačno postati odrasli ljudi. Ovo je, naravno, zabluda, ali veoma zavodljiva. Žena će dati sve od sebe da promeni Petra Pana, da ga navede na sazrevanje, sa idejom da je baš ona ta prava, odnosno posebna i da samo ona može da uspe tamo gde su sve druge omanule. Ali, nijedna žena ne može da promeni Petra Pana, jer on ne želi da se menja. Kulturološki posmatrano, kroz priče, legende i bajke, učimo da za nas postoji samo jedna prava ljubav i da će, kada se ona pojavi, svi naši problemi biti rešeni. Žene koje privlače muškarci sa sindromom Petra Pana i same su često nesigurne i traže spoljašnju potvrdu da su nešto zaista posebno. Dokaz za to bi im predstavljalo da su, eto, uspele da od dečaka naprave muškarca, da je nekada loš momak odjednom postao uzoran suprug i otac, zreo muškarac. Istina je da se to gotovo nikada ne dogodi, a da posledice ove iluzije mogu da budu veoma bolne – zaključuje naš sagovornik.


PRIVLAČNI ZA DVE VRSTE ŽENA

Jelena Orlandić otkriva i psihološki profil žene koja bi za životnog partnera poželela večitog dečaka, sa svim njegovim manama:

- Postoje dve vrste žena koje ovakve muškarce mogu da smatraju doživotnim partnerima. U prvoj su žene koje su i same nezrele. U tom slučaju veza između njih je površna, neopterećena obavezama i bez ozbiljnih i dubljih emocija. I jednom i drugom partneru je zabavno, komunikacija je laka i površna, nema dubljeg uplitanja ili značajnih pitanja i povezanosti. Oboje su kao dva deteta, žive neku vrstu parazitskog života i pokušavaju da nađu "domaćina" na koga će se oboje osloniti. To mogu da budu roditelji jednog ili oba partnera, ali u svakom slučaju odrasle osobe, neko ko će biti voljan da umesto njih donosi važne odluke i da se brine o njima. Druga vrsta su žene koje u partneru traže dete i teže ulozi dominantne majke, a ne odrasle i ravnopravne osobe u partnerskim odnosima. Žene na ovaj način izražavaju potrebu za majčinstvom i pronalaze u večitom dečaku doživotni izazov. Čak i kada deluju nezadovoljno, ostaju u toj vezi jer ona suštinski i na nesvesnom nivou zadovoljava njihove potrebe. Takva žena zadovoljava se idejom da je ona velika žrtva, da je dobra osoba, jer ulaže toliko truda, emocija, energije i nade, kao i da je neko bez koga njen partner ne bi mogao.




DRAŽI ŽIVOT S RODITELJIMA

* Svaki treći Evropljanin starosti od 25 do 34 godine živi sa roditeljima. Mnogi ovaj trend pravdaju ekonomskom krizom?

- Globalno posmatrano, postoji ideja da imamo vremena, da je osamostaljivanje i zasnivanje porodice nešto što može da se uradi i kasnije, kada se završi fakultet, započne karijera i uradi sve da bi uslovi za samostalan život bili idealni. Generacije koje bi trebalo da su danas samostalne imaju ideju da nisu pod pritiskom, pa mogu da ostanu u udobnosti roditeljskog doma sve dok se ne steknu svi uslovi za odrastanje. Dečija pozicija je veoma udobna i teško se napušta, pogotovo kada pozicija odraslog ne pruža ni upola toliko lagodnosti. Biti odrastao ne znači samo imati posao i kuću, već i sam sebi kuvati, spremati kuću, obavljati sve ono što inače rade roditelji. Život bez previše briga i obaveza ne napušta se tako lako samo zbog povremenih primedbi roditelja, ukoliko ih uopšte i ima. Naravno, ima i roditelja koji ne žele da ih dete napusti, pa podržavaju ovakav stil života – kaže Orlandićeva.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:475283-Muskarci-koji-nikad-ne-odrastu
 
BGHighlander:
Uspešne Zvončice se plaše ljubavi

Petar Pan, nezreli muškarac, ambiciozna Zvončica, i preozbiljna Vendi postali su arhetipovi ličnosti modernog doba.
Perfekcionista Zvončica se retko istinski zaljubljuje


51kbl.jpg

U modernom, razvijenom društvu Zvončice su sve brojnije,
tvrdi francuska psihoanalitičarka


Ordinacije psihoanalitičara širom sveta poslednjih godina sve češće posećuje novi tip samouverenih, vrlo uspešnih i veoma negovanih poslovnih žena, za koje bi malo ko pomislio da im je potrebna pomoć stručnjaka za psihu. To su moderne Zvončice koje, nažalost, više ne žive u bajci jer su se i nad njihove naoko savršeno uređene živote nadvili tamni oblaci. Naime, ljubavni život takve žene ni izdaleka nije tako uspešan i ispunjen kao poslovni. Jer, savremena Zvončica je, po pravilu, ambiciozna i samouverena, ona je perfekcionista i vrlo uspešno obavlja veoma odgovoran posao. Upravo zbog toga većina muškaraca zazire od nje iz straha da ne mogu dostići njene visoke standarde.


Po mišljenju Silvi Tenenbaum, francuske psihoanalitičarke i autorke bestselera "Sindrom Zvončice - žene koje nanose bol drugima, ali i sebi", tvorac bajke o Petru Panu, škotski pisac ser Džejms Metju Beri bio je istinski vizionar. Dok je pisao prvobitnu verziju priče o Petru Panu, odnosno pozorišnu dramu koja je kasnije adaptirana u daleko popularniju priču za decu, on verovatno nije mogao ni da zamisli da će njeni glavni likovi, Petar Pan, Zvončica, pa i Vendi, postati arhetipovi ličnosti modernog doba.

Majušna i ljupka vila Zvončica iz te priče u stopu prati Petra Pana i Vendi i pomaže im u njihovim avanturama u zemlji iz mašte, Nedođiji. Međutim, međusobni odnosi glavnih junaka ove priče su toliko složeni da su, mnogo godina kasnije, američki psihoterapeuti njihove osnovne karakteristike prepoznali u mnogim svojim pacijentima. Tako danas susrećemo nezrele, neodgovorne muškarce sa sindromom Petra Pana, kao i sve veći broj žena sa sindromom ambiciozne Zvončice, ili i onih sa sindromom preozbiljne Vendi.
Kao i glavni junak istoimene priče, i savremeni Petar Pan je u večnoj potrazi za ženom koja će ga prihvatiti sa svim njegovim manama i bezrezervno voleti, kao što ga je volela majka. Međutim, i današnje Zvončice su takođe nalik simpatičnom Berijevom originalu. One su istovremeno i izuzetno šarmantne i krajnje nepodnošljive. Umeju da budu očaravajuće umiljate i zavodljive, ali se, s vremena na vreme, pretvaraju u prave zlice. Veoma su inteligentne, bistrog uma, ali opako oštrog jezika, često vrlo ljubomorne i sklone manipulisanju. Među pripadnicima jačeg pola malo je onih koji mogu da zadovolje takvu ženu, kaže Silvi Tenenbaum. Žana sa ovim sindromom je uvek okružena brojnim udvaračima, ali kao da nije u stanju da odabere onog pravog. Uprkos tome, nemilosrdno se obračunava sa svakom suparnicom jer ne trpi žensku konkurenciju. I kao što je Zvončica iz popularne dečije priče često pribegavala svom posebnom oruđu, čarobnoj prašini, i njena savremena naslednica pribegava najrazličitijim lukavstvima da ostvari svoj cilj i zavede muškarca koji joj je zapao za oko. Ona gotovo svakog muškarca sa velikom lakoćom uverava da je on njena jedina, prava ljubav, ali njihova veza gotovo nikada nema srećan kraj. Naime, moderna Zvončica se retko istinski zaljubljuje, ona sebi gotovo nikada ne dozvoljava tu slabost i mora uvek da kontroliše svoja osećanja. Ukoliko joj se ipak dogodi da, uprkos tako snažnoj samokontroli, nekoga zavoli, ona čini sve da uguši sopstvena osećanja, a njegov život pretvara u pravi pakao. Da bi pridobio njenu naklonost, a kamoli ljubav, muškarac mora da se svojski potrudi. A ukoliko ne uspe da zadovolji njene stroge kriterijume, to veoma skupo plaća.

U modernom, razvijenom društvu Zvončice su sve brojnije, tvrdi francuska psihoanalitičarka. To su one vrlo ambiciozne, prilično arogantne, ali izuzetno uspešne žene koje su spremne na sve da ostvare svoje ciljeve i koje srećemo u gotovo svim profesijama...

* To su žene pune gneva.
Na društvenom i emocionalnom planu savremene Zvončice su po mnogo čemu slične muškarcima i ponašaju se kao oni. Slično muškarcima i one često pribegavaju agresiji i pune su gneva. Bes je emocija koja najčešće pokreće moderne Zvončice. Jer, mada toga i nije svesna, ona je ljuta na sve one koji je dovoljno ne vole i ne prihvataju takvom kakva je. Ljuta je na one koji je ne razumeju, na život uopšte, na ceo svet. Nju pokreće želja za osvetom, objašnjava Silvi Tenenbaum, jer se u najranijoj mladosti u njoj nakupila prilična doza gneva. Mnoge savremene Zvončice su kivne na svoje očeve jer im u detinjstvu nisu pružali dovoljno ljubavi i pažnje, pa se danas žestoko svete svim muškarcima. Ali, one su kivne i na svoje majke, koje im takođe nisu pružile dovoljno nežnosti. A pošto su u detinjstvu bile primorane da vode žestoku borbu za roditeljsku ljubav i naklonost, one tu borbu, nesvesno, nastavljaju i kasnije, uporno pokušavajući da se na svim poljima dokažu.


23mom50.jpg


* Plaše se emocija.
Ma koliko da odaje utisak samouverene osobe koja savršeno kontroliše svoja osećanja, savremena Zvončica duboko u duši pati, nesrećna je i žudi za ljubavlju. Ispod gneva koji ispoljava prema svojoj okolini i tuge koju prikriva duboko u sebi, najčešće se krije ista ona mala, nesrećna, nedovoljno voljena devojčica koja prvo mora da nauči da voli sebe, kako bi naučila da voli i druge. Jer od posesivne ili egocentrične majke i krutog, strogog i retko prisutnog oca ona je naučila da će biti voljena samo ako uspe u životu i ako nauči da skriva svoja najintimnija osećanja. Otvoreno ispoljavanje emocija Zvončica smatra velikom slabošću. Ona je, na prvi pogled, snažna, jaka ličnost koja se, međutim, plaši emocija, kako svojih, tako i tuđih, ističe francuska psihoanalitičarka.

* Velike su zavodnice. ( Hoće li iko ikada objasniti ovaj nikad dokazani pojam ?)
Iako čitavog života uspešno skriva svoja osećanja, moderna Zvončica je velika zavodnica. Ona je neprekidno okružena muškarcima, ali retko nalazi istinsku sreću u ljubavi. Naime, većina muškaraca koje upoznaje ne ispunjavaju njene stroge zahteve. Ako bismo sudili samo na osnovu njenog ponašanja prema muškarcima, stekao bi se utisak da Zvončica prezire ceo muški rod, kao i da od svog partnera jedino traži da je obožava. Nažalost, nije tako, tvrdi Silvi Tanenbaum. Savremena Zvončica pati od posebnog oblika afektivne zavisnosti i od muškarca očekuje bezuslovnu ljubav, kakvu nije upoznala u detinjstvu.

* Sebi nanose bol.
Pošto je hiperaktivna na ljubavnom, profesionalnom i društvenom planu, Zvončica nema vremena da razmišlja o toj skrivenoj patnji koja u njoj godinama tinja. Ali, tu patnju ne primećuje ni njena najbliža okolina, zaslepljena uspesima koje ona niže na svim poljima. Zvončica ne poznaje samu sebe, jer od neprekidne borbe da u svemu bude najbolja, najlepša i najsnažnija, ona nikada nema vremena da razmisli o sopstvenim osećanjima. Moderna Zvončica, po pravilu, vrlo kasno shvati koliko je usamljena i nesrećna jer nije upoznala pravu ljubav.

* Nanose bol drugima.
Zvončice nesvesno nanose ogromnu bol svojoj okolini. Ove egocentrične, bezosećajne i manipulacijama sklone tiranke veoma su ljubomorne i muškarcu sa kojim su, makar i u kratkoj, površnoj vezi, zaista zagorčavaju život. Ali, ni drugi iz njene blizine ne prolaze bez ozleda na duši. Jer, Zvončica nikoga ne poštuje i smatra da se ceo svet vrti oko nje. Međutim, ukoliko na vreme shvati da je i sama duboko nesrećna, moderna Zvončica može svoj život promeniti na bolje, ističe autor bestselera "Sindrom Zvončice". Njen prvi korak ka novoj slobodi i sreći jeste da hrabro zakorači i lagano, stepenik po stepenik, siđe sa pijedestala na koji se sopstvenim trudom i radom popela, kao i da samoj sebi prizna da je duboko nesrećna, uprkos svim uspesima koje je u životu postigla. Pred njom je dug i mukotrpan put preispitivanja i analize postupaka kojima je nesvesno, drugima nanosila veliku bol. Pa ipak, samo uz stručnu pomoć ona će napokon shvatiti da je došao trenutak da odustane od želje za dokazivanjem i osvetom, da je vreme da oslobodi sve svoje prigušene emocije i napokon nauči da voli sebe, kako bi bolje volela druge.

vex85l.jpg
Kliknite za proširenje...

Rekao bih da su bolesti sa zapada uveliko dosle na nase prostore.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

mačka zagrebačka
Aplikacija za zaštitu žena
Odgovora
0
Pregleda
163
mačka zagrebačka
mačka zagrebačka
tab503
Zene i borba za ravnopravnost
9 10 11
Odgovora
252
Pregleda
2.954
luda nasta
luda nasta
Nina
Lakovi za nokte puni otrova
Odgovora
7
Pregleda
300
Џорџи
Џорџи

Back
Top