a ne vredi pisati kad ne čitate obojica pažljivo. Niko ne kaže da požude nema bez ljubavi, nego je on napisao da ona ne stoji ni u kakvoj relaciji sa ljubavi kao da je ljubav nešto apstraktno, kao da nije ili ne mora biti i požudna. Previše se tu filozofira ja bih rekla oko ljubavi i pravi od nje nešto nedostižno za ljude
Istorija, kao društvena i humanistička nauka, koja se bavi proučavanjem ljudske prošlosti, od Herodota do danas, malo ili nimalo govori o tome kako su se ljudi u prošlosti voleli. Ona je puna ratova, prevrata i nasilja svih vrsta, pa ako sudimo prema toj humanističkoj nauci, u ljudskoj prošlosti dominirale su emocije mržnje, gneva i straha. Ljubavi gotovo da nije ni bilo.
U istoriji filozofije možemo saznati kako su epikurejci ili stoici tumačili emocije, a kako Spinoza ili Niče. Istorija religije nudi odgovore kako je na emocije gledao budizam, judeizam, hrišćanstvo ili islam.
Kada proučimo opštu istoriju, istoriju filozofije i religije, neće nam biti teško da zaključimo da se pod uticajima različitih istorijiskih ideja, društvenih i religijskih pokreta, zajedno sa moralom i kulturom, menjali načini ispoljavanja, kontrole i samokontrole emocija. Međutim, to još uvek ne znači da su se i erotska osećanja menjala, odnosno, da su se žena i muškarac u postelji osećali različito pre nove ere, u srednjem veku i danas.
Stara Grčka - Strast je bolesno stanje. Ljubav je telesna i duhovna. Uvek je izvan braka. Priznaje se hetero i homoseksualna ljubav, prava je ljubav starijeg i mlađeg muškarca.
Stari Rim - Ljubav je igra među partnerima, svako traži maksimalni užitak. Ljubav je izvan braka.
Srednji vek - Ljubav je odvojena od braka. Ona je igra za aristokratiju. Posebna vrsta je dvorska ljubav, koju šire trubaduri u Francuskoj u 12. veku. Izmislile su je dvorske dame dok su im muževi ratovali. Razrađena strategija udvaranja nije se smela zaobići. Takvo gledanje na ljubav, izvan braka, trajalo je od 12. do 17. veka.
Početkom 18. veka, sa industrijskom revolucijom, u Engleskoj se menjaju uloge muškaraca i žena. Muškarac radi van kuće, žene isključivo brinu o deci i mužu. Takva podela ima za posledicu emocionalnu odvojenost partnera. U braku se zajednički živi, ali osećaji nisu zajednički. Tek u 19. i 20. veku počinje shvatanje da je ljubav osnovni i integralni deo braka.
Definisanje ljubavi
Platon je tvrdio da je ljubav ono što čovek želi, a nema, dok je Bodler verovao da je ljubav potrebna da se pobegne od sebe. Prva naučna definicija Votsona (1924), predstavnika bihejviorizma, glasi - Ljubav su osećaji koji nastaju kao posledica nadražaja erogenih zona. Frojd je govorio da je ljubav želja za seksualnim sjedinjenjem, a From da je sredstvo za smanjenje osećaja izolacije i usamljenosti. Sedamdesetih godina 20. veka nastaju prve definicije i operacionalizacija pojma ljubavi. Zik Rubin razlikuje sviđanje i ljubav, i pravi skalu za njihovo merenje. Pravi napredak nastaje kad se uočava postojanje različitih vrsta ljubavi - strastvene (romantične) ljubavi i prijateljske ljubavi.
Strastvena ljubav
Hetfild i Valster definisali su 1978. da je strastvena ljubav „stanje intenzivne žudnje za sjedinjenjem s drugim bićem". Bitne karakteristike ove vrste ljubavi su veliko uzbuđenje, oscilacije u osećajima, euforija, sreća, ushićenje, očaj, anksioznost. Oscilacije objašnjavaju pomoću fizioloških promena koje nastaju u hipotalamusu. Nastaje iznenada, na temelju jake fizičke međusobne privlačnosti.
Daton i Aron dokazali su 1984. da pojedinci u krizi izlaz iz teškoća vide u osobi u koju se strastveno zaljubljuju. Naučnici su otkrili skalu za merenje strastvene ljubavi.
Prijateljska ljubav
Hetfild je 1988. definisao prijateljsku ljubav - duboke emocije prema onima s kojima je naš život najuže povezan. Naglasak je na intimnosti doživljaja, maksimalnom poverenju i seksualnim odnosima. Ta je ljubav bolja za trajnost braka nego strastvena u individualističkoj kulturi.
Načini voljenja
Džon Li je 1988. na temelju istorijske građe opisao stilove voljenja kao eros, storge, ludus, manija, pragma, agape.
Eros - Ljubav na prvi pogled. Erosu su skloni pojedinci koji su imali srećno detinjstvo, žele ekskluzivan odnos, ali nisu posesivni.
Storge - polagani i postupni razvoj. Ova ljubav je najčešća u statičnim društvima. Pojedinci zajedno rastu i prijateljstvo postepeno prerasta u ljubav. Karakteristike pojedinaca - mirniji, opušteniji, sa slabijim izražavanjem osećanja. Obično su živeli u velikoj porodici, imaju mnogo prijatelja. S partnerom imaju zajedničke interese.
Ludus - Od reči ludus, što znači igra, zabava. Vođenje ljubavi bez obaveze prema partneru. Pretpostavka je da oba partnera u tome uživaju. Obično ne postoje preference s obzirom na osobine partnera. Pojedincima je najvažnije da budu stalno u potrazi za novim doživljajima i zaljubljivanjem. Promiskuitet je izražen.
Manija - Prema starogrčkom - theia mania, tj. ludost poslata od bogova. Grom iz vedra neba, intenzivna ljubomora, posesivnost, osećaj nesigurnosti, stalno traženje potvrde ljubavi, dominantnost, nastoje da manipulišu partnerom. Ljubav karakteristična za neiskusne ili za starije u bračnim krizama.
Pragma - Svesno oprezno traženje partnera koji ima slične stavove, uverenja, ideologiju i životne ciljeve. Stalno proveravanje da li partner zadovoljava sve kriterijume. Ovakve osobe su imale normalno detinjstvo, smatraju da se zalaganjem može mnogo postići, pa i dobri partnerski odnosi.
Agape - Vrsta ili način voljenja kao deo hrišćanske ideologije. Sastoji se u pomaganju i ljubavi bez očekivanja uzvraćanja. Izrazito retka u civilizaciji u kojoj svako gleda samo svoje interese.
Ni savremena psihologija ne poklanja naročitu pažnju istoriji emocija, mada je istini za volju bilo sporadičnih napora. Do sada je psihologija pokazala i dokazala da se naše emocije razvijaju i menjaju tokom života. Nisu iste u ranom detinjstvu i kasnije. Naravno, tu nam i nisu bili potrebni naročito uverljivi naučni dokazi. Sasvim je dovoljan kratak introspektivni uvid u vlastitu prošlost, ovlašno evociranje uspomena.
Ali silovanje jezika je previse, cak i za nas... (Srbe).
