- Poruka
- 42.804
Šta je litijum i za šta se koristi?
Litijum je najlakši metal na zemlji i jedna je od neobnovljivih sirovina. Pojavljuje se često, ali samo u veoma malim koncentracijama. Srebrno-beli laki metal izaziva teške hemijske opekotine i opekotine čak i kada se dodirne.
Litijum se, između ostalog, koristi za proizvodnju aluminijuma, stakla, keramike i baterija. Značaj litijuma je dramatično porastao sa pronalaskom litijumskih baterija, koje su i lakše i dugotrajnije od konvencionalnih nikl baterija. Ova vrsta baterija se koristi za električne automobile, kamere, laptopove, mobilne telefone
Pošto je litijum kao materijal za elektrode najvažnija komponenta dugotrajnih baterija, automobilska industrija je držala na oku ovu sirovinu. Tamo gde trenutno dominira nafta, sirovina litijum bi sutra mogla da postane retka roba. Zato što se automobilska industrija oslanja na električne automobile sa litijum-jonskim baterijama. Zbog toga je „litijumska groznica“ izbila među proizvođačima sirovina širom sveta.
Ekstrakcija litijuma u severnom Čileu
Najveća nalazišta litijuma nalaze se u takozvanom „litijumskom trouglu“ između Bolivije, Argentine i Čilea. U Čileu se litijum kopa u Salar de Atakama na krajnjem severu zemlje. Tri slana jezera pustinje Atakama čine ogroman rezervoar litijuma.
Za proizvodnju litijuma, mineralima bogata podzemna voda (salana) se pumpa u ogromne veštačke bazene radi ciljanog isparavanja. Kroz brojne korake isparavanja moguće je postići potrebnu koncentraciju litijuma da bi se dobio litijum karbonat koji se dalje obrađuje. Pored litijuma, ovim postupkom se može dobiti i kalijum hlorid. U zavisnosti od oblasti rudarstva, glavni proizvod je litijum, a nusproizvod je kalijum ili obrnuto.
Najveći proizvođač litijuma u Čileu je SKM, kompanija u vlasništvu Canadian Potash Corporation of Saskatchevan (PCS) i čileanskog preduzetnika i proizvodi oko 21.000 tona litijum karbonata godišnje. Druga najveća kompanija je severnoamerička Sosijedad Čilena del Litio (SCL). Zajedno proizvode 58% litijuma proizvedenog širom sveta.
Litijum u Austriji
Najveće nalazište litijuma u Evropi nalazi se u Austriji - na Koralpeu. Ovo je 2011. godine prodao prethodni vlasnik, Karntner Montanindustrie, East Coast Minerals ECM, australijskoj kompaniji.
Posledice ekstrakcije litijuma
Ekstrakcija litijuma u Salar de Atakama ima direktan uticaj na rezerve vode. Pustinja Atakama je jedno od najsušnijih područja na zemlji, sa padavinama od 1 mm svakih 5 do 20 godina u izolovanim oblastima.
Ekstrakcija slane vode iz podzemnih voda dovodi do potonuća podzemnih voda i isušivanja ne samo reka, već i livada i močvara. Izvorni pašnjaci se gube i retke vrste ptica koje se tu gnezde su ugrožene. Brojne lagune koje karakterišu ovaj ekosistem se drastično menjaju. A lokalno stanovništvo, uglavnom autohtono, pati od nedostatka vode. Razlog za to je ciljano isparavanje vode kako bi se povećala koncentracija litijuma u bazenima, bez ikakvih uslova za njegovo sakupljanje ili vraćanje u podzemne vode. Kao rezultat toga, livade i močvare su u opasnosti od isušivanja, što predstavlja direktnu pretnju krhkim staništima, vrstama ptica gnezdarica i autohtonim pašnjacima. Morfologija laguna koje karakterišu ovaj ekosistem takođe se drastično menja.
Kamioni koji se koriste za transport materijala oko rudnika i za preradu izazivaju značajno zagađenje vazduha.
Drugi aspekt su oblaci prašine koji nastaju tokom rudarenja litijuma. Ova prašina sadrži velike količine minerala, posebno litijum karbonata, koji završavaju na lokalitetima (npr. sela Socaire i Peine), pašnjacima i zaštićenim područjima. Prašina izaziva zdravstvene probleme i zagađuje zemljište i vodu.
Pošto su sve fabrike litijuma izgrađene tamo gde su ranije postojali netaknuti prirodni pejzaži, aktivnost ljudi u i oko fabrika (npr. buka, putevi, saobraćaj, mašine i osoblje) snažno utiče na ekosisteme i biološke koridore. Ovo uzrokuje izumiranje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta, kao i eroziju. Pored toga, putevi kojima su se koristila stada stoke su uvek bili blokirani i onemogućeni za stoku.
Iz socijalne perspektive, iskopavanje litijuma je otvorilo radna mesta i time poboljšalo prihode lokalnog stanovništva. Ipak, tip poslova koji su dostupni stanovnicima regiona su poslovi sa niskim kvalifikacijama. Najviše specijalizovane pozicije obično imaju migranti iz drugih delova Čilea ili drugih zemalja.
Drugi složeni aspekt u društvenom smislu je korišćenje zemljišta i prava svojine. Prvobitno, oblast Atakama je pripadala ljudima tog područja. Kada je reč o korišćenju i brizi o životnoj sredini, autohtono stanovništvo sebe vidi kao deo otvorenog sistema u kome zemljište ne bi trebalo da se fragmentira.
Suprotno ovom verovanju, rudarska industrija je prodrla u oblasti kao što je Salar de Atakama, koja predstavlja jedinstvenu i nezamenljivu ranjivu biološku i kulturnu raznovrsnost od ogromne vrednosti za lokalno stanovništvo.
Link
Litijum je najlakši metal na zemlji i jedna je od neobnovljivih sirovina. Pojavljuje se često, ali samo u veoma malim koncentracijama. Srebrno-beli laki metal izaziva teške hemijske opekotine i opekotine čak i kada se dodirne.
Litijum se, između ostalog, koristi za proizvodnju aluminijuma, stakla, keramike i baterija. Značaj litijuma je dramatično porastao sa pronalaskom litijumskih baterija, koje su i lakše i dugotrajnije od konvencionalnih nikl baterija. Ova vrsta baterija se koristi za električne automobile, kamere, laptopove, mobilne telefone
Pošto je litijum kao materijal za elektrode najvažnija komponenta dugotrajnih baterija, automobilska industrija je držala na oku ovu sirovinu. Tamo gde trenutno dominira nafta, sirovina litijum bi sutra mogla da postane retka roba. Zato što se automobilska industrija oslanja na električne automobile sa litijum-jonskim baterijama. Zbog toga je „litijumska groznica“ izbila među proizvođačima sirovina širom sveta.
Ekstrakcija litijuma u severnom Čileu
Najveća nalazišta litijuma nalaze se u takozvanom „litijumskom trouglu“ između Bolivije, Argentine i Čilea. U Čileu se litijum kopa u Salar de Atakama na krajnjem severu zemlje. Tri slana jezera pustinje Atakama čine ogroman rezervoar litijuma.
Za proizvodnju litijuma, mineralima bogata podzemna voda (salana) se pumpa u ogromne veštačke bazene radi ciljanog isparavanja. Kroz brojne korake isparavanja moguće je postići potrebnu koncentraciju litijuma da bi se dobio litijum karbonat koji se dalje obrađuje. Pored litijuma, ovim postupkom se može dobiti i kalijum hlorid. U zavisnosti od oblasti rudarstva, glavni proizvod je litijum, a nusproizvod je kalijum ili obrnuto.
Najveći proizvođač litijuma u Čileu je SKM, kompanija u vlasništvu Canadian Potash Corporation of Saskatchevan (PCS) i čileanskog preduzetnika i proizvodi oko 21.000 tona litijum karbonata godišnje. Druga najveća kompanija je severnoamerička Sosijedad Čilena del Litio (SCL). Zajedno proizvode 58% litijuma proizvedenog širom sveta.
Litijum u Austriji
Najveće nalazište litijuma u Evropi nalazi se u Austriji - na Koralpeu. Ovo je 2011. godine prodao prethodni vlasnik, Karntner Montanindustrie, East Coast Minerals ECM, australijskoj kompaniji.
Posledice ekstrakcije litijuma
Ekstrakcija litijuma u Salar de Atakama ima direktan uticaj na rezerve vode. Pustinja Atakama je jedno od najsušnijih područja na zemlji, sa padavinama od 1 mm svakih 5 do 20 godina u izolovanim oblastima.
Ekstrakcija slane vode iz podzemnih voda dovodi do potonuća podzemnih voda i isušivanja ne samo reka, već i livada i močvara. Izvorni pašnjaci se gube i retke vrste ptica koje se tu gnezde su ugrožene. Brojne lagune koje karakterišu ovaj ekosistem se drastično menjaju. A lokalno stanovništvo, uglavnom autohtono, pati od nedostatka vode. Razlog za to je ciljano isparavanje vode kako bi se povećala koncentracija litijuma u bazenima, bez ikakvih uslova za njegovo sakupljanje ili vraćanje u podzemne vode. Kao rezultat toga, livade i močvare su u opasnosti od isušivanja, što predstavlja direktnu pretnju krhkim staništima, vrstama ptica gnezdarica i autohtonim pašnjacima. Morfologija laguna koje karakterišu ovaj ekosistem takođe se drastično menja.
Kamioni koji se koriste za transport materijala oko rudnika i za preradu izazivaju značajno zagađenje vazduha.
Drugi aspekt su oblaci prašine koji nastaju tokom rudarenja litijuma. Ova prašina sadrži velike količine minerala, posebno litijum karbonata, koji završavaju na lokalitetima (npr. sela Socaire i Peine), pašnjacima i zaštićenim područjima. Prašina izaziva zdravstvene probleme i zagađuje zemljište i vodu.
Pošto su sve fabrike litijuma izgrađene tamo gde su ranije postojali netaknuti prirodni pejzaži, aktivnost ljudi u i oko fabrika (npr. buka, putevi, saobraćaj, mašine i osoblje) snažno utiče na ekosisteme i biološke koridore. Ovo uzrokuje izumiranje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta, kao i eroziju. Pored toga, putevi kojima su se koristila stada stoke su uvek bili blokirani i onemogućeni za stoku.
Iz socijalne perspektive, iskopavanje litijuma je otvorilo radna mesta i time poboljšalo prihode lokalnog stanovništva. Ipak, tip poslova koji su dostupni stanovnicima regiona su poslovi sa niskim kvalifikacijama. Najviše specijalizovane pozicije obično imaju migranti iz drugih delova Čilea ili drugih zemalja.
Drugi složeni aspekt u društvenom smislu je korišćenje zemljišta i prava svojine. Prvobitno, oblast Atakama je pripadala ljudima tog područja. Kada je reč o korišćenju i brizi o životnoj sredini, autohtono stanovništvo sebe vidi kao deo otvorenog sistema u kome zemljište ne bi trebalo da se fragmentira.
Suprotno ovom verovanju, rudarska industrija je prodrla u oblasti kao što je Salar de Atakama, koja predstavlja jedinstvenu i nezamenljivu ranjivu biološku i kulturnu raznovrsnost od ogromne vrednosti za lokalno stanovništvo.
Link
