Litije - protesti u Crnoj Gori povodom diskriminatornih odredbi novog Zakona o slobodi veroispovesti

[Pumpaj Dinstanović]

Све се види из говора тела. Водитељ је психо, нападан и не интелигентан. Није дозволио госту да заврши једну реченицу.Понаша се као да је пандур на информативном разговору, само што не скочи на госта. Гост је опуштен, очигледно је очекивао овакав третман. Монтенегро је озбиљно болесна средина када је ово тамо нормално.

K'o da je Srbija nešto mnogo bolja po tom pitanju?

 

[жежени]

K'o da je Srbija nešto mnogo bolja po tom pitanju?

У Србији нико не прогања цркву , ни једну цркву или религију, у Србији нико никога не тера силом да себе сматра Србином ако то није. У Србији ти поставе блајхану плавушу сукубуса да ти сише енергију у оваквим емисијама.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У Србији нико не прогања цркву , ни једну цркву или религију, у Србији нико никога не тера силом да себе сматра Србином ако то није. У Србији ти поставе блајхану плавушу сукубуса да ти сише енергију у оваквим емисијама.

Govorio sam o medijima i medijskom nastupu režimskih voditelja (Sarapa npr.).

 

[жежени]

Govorio sam o medijima i medijskom nastupu režimskih voditelja (Sarapa npr.).

Ја не гледам ТВ, али нису у питању медији у мом коментару, већ психопата који седи на ивици столице спреман на скок, психо који врши пропаганду, шири мржњу. При томе нема интелигентну причу, манипулације су му на нивоу овог форума. А овде је битно немати стида, образа и интегритета.

 

[Khal Drogo]

Govorio sam o medijima i medijskom nastupu režimskih voditelja (Sarapa npr.).

Колико год да је ситуација у Србији лоша, а јесте лоша, када су у питању режимски медији (рачунајући и оне који су то "де факто") то ни изблиза није грозно колико је то у комшилуку. У Србији режимски водитељи макар дозволе госту да идговори на питање, у комшилуку само ако даје пожељне одговоре и ако није искочио из обавезног калупа мишљења. Ту је рецимо Марић "критичан" који сваку тему потпитањима покушава пребацити на поспрдан колосјек и оне које не би смио, но није то ни изблиза колико се у комшилуку изгубио сваки ниво..

Што се тиче Шуковића, он је апсолутно посебна лига, "лидер региона" када су у питању режимски новинари улизице. Чуди ме, јер смо тог новинара детаљно "скенирали" на птф историја, у пету децималу, активан си био на тим темама, заправо баш због тога не могу вјеровати да ти тражиш пандан Шуковићу међу српским водитељима, јер тај ниво безобразлука, малциозности, уличарских и клошарских упадица, некултуре, немамо ни изблиза нешто слично у Србији. Чак и ако се гост успије изборити за своје мишљење, слиједе цензорске маказе, па је тако Александру Раковићу од 72 минута, писали смо о томе, "изрезао" чак 18 минута.

Шуковићеве емисије више не гледам, ни ову нисам погледао, ту се знају унапријед и питања, и бесједе улизице након питања, и стална прекидања госта, и клошарске упадице, све "већ виђено" више пута. Могуће погледам ако буде гостовао неки баш занимљив гост, а то је готово немогуће, људи који су својим дјелима срекли неку репутацију неће се спустити на ниво да гостују код овог режимског пајаца који показује тај ниво простаклука и безобразлука.

 

[Straks92]

U Crnoj Gori opozicija ima barem prostora da dodje kod tog Šukovića ili u emisiju Neđelja u petak.

U Srbiji mogu doći na RTS i Hepi, B92 samo ako su izbori i to mesec dana pred izbore.

U Srbiji je režim medijski represivan a u Crnoj Gori policijski represivan. To je neka razlika.

Mada možemo reći da je policijska represija gora od medijske van izbora ali za ishod izbora medijska represija je gora od policijske.

Zato je opozicija jača u Crnoj Gori nego u Srbiji.

 

[Khal Drogo]

Одличан текст Војина Грубача о актуелној ситуацији у Црној Гори. Истина, општеприхваћена метафора (Потемкинова села) којом се означава нешто што постоји само имагинарно, има поријекло у подваљеној пропаганди из XVIII вијека против Русије која је галопирајућим корацима постајала сила, и лажна прича кроз коју су нагрдили Потемкина, но општеприхваћена је, не мари, баш одлична анализа стања у Црној Гори.

Милогорска нација и Потемкинова села шефа режима
Ипак, једно је сигурно, шефу режима је крајње вријеме да изађе из шанца својих параноја и простора илузија у којима се обрео

Од Војин Грубач
- 19/06/2020 11:32


Војин Грубач

Пише: Војин Грубач
Предсједник Црне Горе више од годину дана држи халуциногене говоре што изазива позор јавности да се ту, можда, не ради о саботажи његовог шефа кухиње или пратећег услужног персонала.

Пажљиви посматрачи су примјетили да је, током последњих састанака, испред њега у свакој прилици био сервиран воћни напитак и кафа а да је пред његовим саговорницима “блистао” пусти сто гдје ни ‘капљице да попију’ није било.
Тако је било приликом посјете болници у Никшићу али и током састанка с подрепним псудопартијама власти, које су прије неки дан дошле да разговарају с њим о датуму крађе наредних парламентарних и општинских избора.
Шефове тих псеудопартија шеф режима је ‘угостио ваздухом на столу’ на свој специфични ‘домаћински начин’.

Самим тим, постоји озбиљна и оправдана сумња да неко предсједнику Црне Горе сипа некакав психотропни прашак у напитке, јер изјаве које потом даје сличе крику одваљеног зомбија а не мудрој ријечи одрасле и разумне особе на највишој функцији државе.

Мило Ђукановић

Иако се шеф режима током давања изјава труди да изгледа моћно, агресивно и одлучно код јавности све то изазива бригу за његово здравља јер такво понашање производи отужне утиске.
Опозиција одбила разговор о датуму крађе избора
Опозиционе партије су оправдано одбиле да разговорају са шефом режима о датуму одржавања нове крађе избора.
Наиме, свима је познато да још нема новог изборног законодавства којим би се омогућило да се у Црној Гори први пут догоде фер и слободни избори.
Посланик ДФ-а Будимир Алексић је интервјуу Новостима истакао да је кључни проблем за одржавања фер избора у Црној Гори бирачки списак.
Том приликом је рекао сљедеће: “Преко њега ДПС највише краде изборе, јер постоји 53.000 такозваних фантомских бирача, а то је минимум десет посланичких мандата, што значи да ДПС, чим се отворе бирачка места, стартује са десет мандата предности у односу на опозицију.
Бирачки списак не може да има више од 480.000 бирача, а има их 532.000! Црна Гора званично има 620.000 становника, од чега 140.000 малољетника, дакле, дјеце школског и предшколског узраста.
Kада се та бројка одузме од укупног броја становника, долазимо до броја пунољетних грађана Црне Горе, а могу да гласају само они који у Црној Гори живе. (1)
Потом је изведен сљедећи закључак: “Закон о бирачком списку којим ће бити избрисани фантомски бирачи, као и низ других закона који спадају у домен тзв. изборног законодавства, траже опозиција, међународна заједница, посматрачи и европске институције. Али, ДПС се томе и зубима и ноктима опире. Јасно је и зашто.” (1)
Дакле, шеф режима је позвао опозицију на разговоре о датуму изборне крађе, гдје ће на његовој страни бити чврсто контролисани државни медији и минимум 53.000 фантомских гласача, плус “гласачи” који имају неколико личних карата као и гласачи мањинских народа из иностранства који осим бесплатног авионског превоза добијају и новчану надокнаду.
Осим тога, током избора од структура ДПС-а стандардно иде уцјена чиновника и њихових породица, куповина контролора опозиције на гласачким мјестима као и рекетирање црногорских привредника, о чему је свједочио бизнисмен Душко Кнежевић.
Створивши такву изборну машинерију афричког типа, шеф режима се шепури около и наоколо како ће “опет сатријети опозицију, као и увијек до сада”!?
Ипак, чак и са таквом “небеском силом” свих ресурса државе и парадржаве, шеф режима је послије прошлих избора саставио већину захваљујући само партијама мањинских народа које је купио као што купује кифле.
Стварање свих претпоставки за револуцију
Стварајући неподношљиве услове за живот грађана, рекетирањем бизнисмена и пројектовањем изборне крађе која је увијек крупних размјера, шеф режима ствара претпоставке за револуцију којом ће бити збачен и отјеран с власти.
Да би убрзао тај саморазарајући процес потребна му је била само једна кобна грешка!
Она се десила када је против воље 80 одсто грађана Црне Горе изгласан сатанистички Закон о слободи вјероисповијести што је резултовало изласком стотина хиљада грађана на улице Црне Горе.

Данас устаје Црна Гора

Тај закон, осим вапијуће неуставности, у себи носи опасне елементе шовинистичке подмуклости.
Наиме, прије његовог изгласавања црногорски режим је потписао посебне уговоре са Светом столицом и ИВЗ којима су се те двије вјерске организације заштитиле од пљачке имовине и скаредног мијешања у њихове унутрашње ствари од стране државе, што тај закон прописује.
Таквим неадекватним антиправославним дивљањем шефу режима се закономјерно десило цијепање и расипање гласачког тијела сопствене партије.
Дакако, он је и даље у стању да репресивним апаратом функционере своје партије “држи на окупу”, али је то немогуће урадити са гласачким тијелом које му се отргло контроли и окренуло леђа присуствујући литијама.
Лет у провалију шеф режима покушава ријешити глумљењем самоувјерености и оштрином реторике, коју је стално појачава, мислећи да грађане и даље може “дизати на страх.”
Језик бахатости и шовинизма је демонстрирао нападом на СПЦ послије састанка са подрепним дворским партијaма а РТЦГ је овако пренијела његову изјаву:
“СПЦ се опредијелила да „скине рукавице“ и да говори из позиције политичког субјекта. На нама је да их побиједимо и то ћемо са задовољством учинити, али они ће поднијети одговорност јер ће терет њиховог пораза имати трагове на оно што је даље питање цркве.” (2)
Провјера самоубијеђености о сили референдумом
Распојасани шеф режима има једноставан начин да провјери своју самоубијеђену силу и покуша демократски “побиједити” противнике сатанистичког закона.
Наиме, неопходно је прочистити бирачке спискове, а потом Закон о вјероисповијести дати на референдум православног народа Црне Горе.
Тако би шеф режима лако провјерио своју вулгарну претпоставку како ће “са задовољством побиједити СПЦ”.
Једно је сигурно, сумње нема да би му тај скаредни закон 90 одсто Срба и Црногораца “са задовољством ометало” и показало шефу режима гдје му је место.
Опет, на својим референдумима би се грађани исламске и римокатоличке вјероисповијести такође одредили да ли су за скаредни закон шефа режима или за посебне уговоре који је држава склопила са ИВЗ, односно Светом столицом.
Нико не сумња да би и они са процентом 99,99 одсто одбацили сатанистички закон шефа режима.
Сатанистички закон би на свом референдуму одбацили и посланици муслиманске и католичке вјеросповијести који су за њега гласали у Скупштини Црне Горе по систему “да православном комшији цркне крава”.
Укратко, простим референдумом би хвалисави шеф режима морао умјесто “неупитне побједе” констатовати смрт свога скаредног закона и своје политичке каријере.
Умјесто да логично и часно распише на референдум о свом скаредном закону, шеф режима позива Митрополију као такмаца на унапријед фалсификоване изборе, што представља најтежи обик политичке шизофреније и кукавичлука прве врсте.
Самоувјерена политичка страшљивица глуми храброст
Да му сада погледамо терминологију обраћања СПЦ. Рецимо, термин „скинути рукавице“ је класични уличарски рјечник који означава улазак у тучу или бој без правила.
Тврдња ће у том боју “са задовољством побиједити”, послије чега ће “пораз имати трагове на оно што је даље питање цркве“ представља очигледну халуцинацију лика који није смио расписати референдум ни по питању признања Косова нити уласка у НАТО.
Шеф ДПС-а никада није смио пред ТВ камерама изаћи на полемику са политичким опонентима из редова опозиције.
Он се сада не смије усудити на јавни полемички дуел са свештенослужитељима Цркве по црквеним питањима, већ о тим питањима прича сам са собом.

Влада Црне Горе

Шеф ДПС-а никада смио изаћи на часне парламентарне изборе без 53.000 фантомских бирача и довлачења авионима гласача из иностранства, углавном из редова мањинских народа.
Да закључимо, шеф режима је политичка страшљивица која глуми храброст а не смије изаћи на часни политички бој својим опонентима, нити на медије нити на фер изборе.
Једна разарајућа побједа му се ипак мора признати. Он је “са задовољством побиједио црногорску економију” бруталним и примитивним рекетирањем.
Како је то урадио, и шта данас ради, најбоље је посвједочио посланик ‘државотворног СДП-а’ Ранко Кривокапић, који је у ауторској емисији Ирене Татар на А1ТВ описао ситуацију на сљедећи начин:
“Црна Гора је у економској и политичкој кризи… Страх је, не вјерује се држави… Људи држе новац у банкама али се не усуђују да уђу у бизнис јер је бизнис затворен партијски.
Мало већи бизнис, дође вам партијско рекетирање или тајкунско рекетирање. А тајкуни, наравно, не плаћају порез… Имате тај паклени круг… Цури на све стране, код тајкуна и код политички повезаних лица?” (3)
Похарана држава и бизарне побједе врховника
Потресен реалним стањем у похараној држави, Кривокапић је пустио глас до неба: “Сад се морамо отријезнити од похаре и рећи доста је било, ово је наша земља, свих нас заједно!” (2)
Баш интересантно, шеф режима говори о великој побједи тврдећи да је створио државу која је економски тигар Западног Балкана.
Кривокапић, уз тврду аргументацију, запомаже како шеф режима све одреда рекетира, лелече како је темрљно упропастио и похарао државу, с одлучним вапајем: “Доста је било”!
Срушивши економију државе, шеф режима сада тврди како се “СПЦ опредијелила да скине рукавице“ мада је управо он то урадио на начин који није достојан функције коју обавља.
Како изгледају те “побједе” шефа режима видјели смо недавно приликом рушења конака манастира Светог Василија код Улциња.
Наиме, никшићки багер је хладнокрвно прошао поред 5.000 нелегално саграђених објеката у Улцињу да би монахињама срушио конак манастира на окрајини града.

Фото: Митрополија

“Велику је побједу” одржао давањем наредбе полицији да противзаконито хапси момке који оцртавају њему мрске тробојке, иако су оне законом заштићене као државна застава, а у Улцињу на Дан државности Црне Горе албанске заставе се ‘законски вију’ на дан празника и недељу дана послије њега.
Шеф режима је са “са задовољством побиједио” у огавном догађају када је десетак помамљених *********а напало голобрадог дечка испред Делте, али и када је подмукли даниловградски полицајац, ********* прерушен у вјерника, гађао своје колеге полицајце испред Храма у Подгорици да би они потом погушили читав кварт сузавцем.
Све те побједе је извојевао са гмазима који ће ускликнути: “Да’е вјечна”, истаћи да су Црногорци а у ствари представљају нову сорту коју је народ с правом прозвао Милогорцима.
*********, нови народ меркантилних улизица
********* су псеудоцрногорски ликови које њихов шеф зове националним Црногорцима.
Они никад, као ни њихов шеф, нису осудили прогон 28.000 националних Црногорца са Космета али ће се зато лицемјерно “пресамитити над Сребреницом” и љубити папке сподобама попут Тaчија и Харадинаја.
Они су коначни продукт тзв. “новог националног идентитета” који је створио шеф режима од једног дијела ‘онесвијешћених грађана’.
Предсједник Црне Горе појма нема шта је национални идентитет!
То није једна ријеч којом себе описујеш или дефинишеш на попису становништва већ је то, прије свега, слика коју правиш о себи кроз сопствено понашање.
Некад су идеали Црногораца били примјери чојства и јунаштва!
Данас шеф режима легитимише своју нову националну сорту кроз примјере античојства и антијунаштва.
Таквом накарадном “борбом за државни и национални идентитет Црне Горе” шеф режима је коначно створио Милогорце као нови народ или нову нацију.
То нису само ликови из наведених примјера већ и неандерталци који се појављују на државним манифестацијама, шпијуни и уходе за свештеницима и комшијама.
То је секта квазиполитичара и медијских сатрапа, јадних и биједних сијача мржње према православном народу Црне Горе.
Они обитавају у партијским и медијским јазбинама, никоме не излазећи на полемику већ трубећи неуравнотежене приче из својих воњајућих бункера.
Примјер милогорске политичке реторике су недавно дали ликови из ДПС-а који су послали овакву поруку јавности: “Молитве СПЦ ће остати неуслишене; мораће да се повинују земаљским законима” (4), мислећи да се Црква мора повиновати законима подземља.
Можете замислити, под “земаљским законом” подразумијевају сатанистички Закон о вјероисповијести који крши чак шест чланова Устава Црне Горе па се може, елегантно, бацити у кош за отпатке или енергично пљуснути тим блаворима у лице.
Примјере идеолошке милогорске реторике демонстрирају антиправославне приказе режимских медија који ‘плијешћу трепавицама’ како им треба Црква, а мржњом бљују по Цркви, православљу и хришћанству до изнемоглости!
********* су нула одсто Црногорци, меркантилни егоисти и улизице накарадног режима који не чине два одсто несрећног становништва Црне Горе а раде што им воља кршећи све законе државе и сва правила цивилизованог друштва.
То је талог друштва који не познаје часни дуел, не схвата шта је чојство и јунаштво, част и образ, већ те појмове траже у ‘Рјечницима мало познатих ријечи и израза’, опет не разумијевајући њихово значење.
То су ликови који се наносе православним Србима и Црногорцима, с којима би се обрачунавали репресивним апаратом државе Црне Горе као да је она њихова прћија, а пред екстремистима других народа репове подвијају и писнути не смију.
То су ситне душе и јадне слуга једног помамљеног чудовишта које себе не може држати у рукама.
Шеф режима као два лика из само једне анегдоте
Шеф режима мисли да може и даље правити илузије Потемкинових села и установљивати правила игре која у себи садрже подмуклост и нечојство, дакле све само не логику и принципе једнаке за све.
То смо видјели у Будви, гдје је изгубио на изборима а “са задовољством побиједио” тешким коруптивним захватом једног одборника опозиције и ту баханалију финиширао бруталним нападом специјалне полиције на здање и чиновнике Општине Будва.
Елем, има једна упечатљива и знаковита анегдота о ‘необичном Црногорцу’ давних времена који је имао своја правила игре, па је Господару као трофеј из тешког боја гордо донио турску ногу.

Будва, јутрос/ фото: Вук Лајовић

На питање Господара, а гдје је глава, дотични чудак је одговорио: “Главу је неко други понио!”
Исто тако је у Будви шеф режима добијену ногу са изгубљених избора одједном, као трофеј, дигао у ваздух и прогласио је симболом своје побједе.
Шеф режима је неодољиво сличи, не само ‘необичном Црногорцу’ из анегдоте већ и другом лику- ‘обезглављеном Турчину’ с којим му је заједничко то што им је неко “главу однио”.
Дакако, у свом вирталном свијету шеф режима све то види другачије, али се тај ружичасти свијет давно одвојио од реалности.
Наравно, не треба искључити могућност да му се у задње вријеме опште стање погоршало од моћних визуалних перцепција обновљених молебна и литија па је добио хроничне немире од којих је загрмио стрес кроз њега.
Ипак, једно је сигурно, шефу режима је крајње вријеме да изађе из шанца својих параноја и простора илузија у којима се обрео.
Вјероватно би морао да се, по први пут у животу, ‘тако јуначан’ опроба у политичком боју са опозицијом на фер изборима али и суочи са својим сатанистичким законом на часном референдуму са сваком религијском организацијом понаособ.
Ако то неће или не смије, тада сва своја кочења, копрчења и смјехотресне пријетње уз колачење и буљење очима у камере може ‘мачку о реп окачити’!
А што се тиче православног народа Црне Горе, његова порука је јасна: “Наша слога биће пораз врагу”.

Spojler: Референце

Референце:
(1) (“Ђукановић за изборе у Црној Гори имао „тајни план“: Спремио 53 000 фантомских бирача, Европа тражи да се они избришу”, портал ИН4С, 07.06.2020.)
(2) (“Ђукановић оцијенио: СПЦ притиском жели да промијени власт”, портал РТЦГ, 16. 06. 2020.; Цитат: “Парламентарни избори у Црној Гори биће одржани крајем августа или почетком септембра, казао је предсједник државе Мило Ђукановић након консултација са предсједницима дијела парламентарних партија. Српска православна црква, како је истакао, показала је да им није најважнија садржина чланова у Закону о слободи вјероисповјести, већ да је, наводи Ђукановић, нихова жеља да стварајући притисак доведу до промјене на изборима. Поручио је и да литије не могу угрозити темељне вриједности црногорског друштва. Ђукановић је рекао да је власт дала коректну понуду, а на СПЦ-у је било да изаберу оно што је њихов пут. „Потенцирао сам да раздвојимо два важна спекта. Један аспект је актуелни закон, а други важнији аспект је дугорочно дефинисање односа државе и цркве и положаја православне цркве, то је исходиште проблема и ту смо покушавали да разговарамо о рјешењу које би дугорочно хармонизовало односе“, навео је Ђукановић. Према његовим ријечима, СПЦ се изјаснила да жели да настави са уличним притиском према актуелној власти. “То је другачији приступ од нашег. СПЦ је показала да за њу није најважнија садржина чланова, већ да је очигледно њихова жеља да стварајући притисак на власт доводе до њене промјене”, казао је Ђукановић. Како је казао, СПЦ се опредијелила да „скине рукавице“ и да говори из позиције политичког субјекта. “На нама је да их побиједимо и то ћемо са задовољством учинити, али они ће поднијети одговорност јер ће терет њиховог пораза имати трагове на оно што је даље питање цркве“, рекао је Ђукановић. Он је поручио да се варају сви који мисле да би литије могле угрозити оно сто су темељне вриједности друштва. „Суочавали смо се са много опаснијим ризицима. Веома одговорно ћемо водити рачуна о ономе сто су наше обавезе према Црној Гори и њеном имиџу у свијету“, казао је Ђукановић.”)
(3) (“Клуб А Специјал с Иреном Татар”, гост Ранко Кривокапић, А1ТВ, 07.06.2020.; Цитати: “Црна Гора је у економској и политичкој кризи… Страх је, не вјерује се држави… Људи држе новац у банкама али се не усуђују да уђу у бизнис. Jер је бизнис затворен партијски. Мало већи бизнис, дође вам партијско рекетирање или тајкунско рекетирање. А тајкуни, наравно, не плаћају порез, како смо почели данашњу емисије. Имате тај паклени круг…. Цури на све стране, код тајкуна и код политички повезаних лица… Сад се мора отријезнити од похаре и рећи доста је било, ово је наша земља, свих нас заједно”. (20. мин 36. сек.)
(4) (“ДПС: Молитве СПЦ ће остати неуслишене; мораће да се повинују земаљским законима”, портал ИН4С , 18.06.2020.; Цитат: “Из ДПС-а су саопштили да „предводничка улога свештеника СПЦ у насилним протестима и побунама у Будви, бјелодано показује да ова вјерска заједница сасвим отворено показује своје намјере да нелегалним начином, са улице, покуша да смијени легитимну државну власт“. Они су јучерашњу подршку свештенства СПЦ предсједнику црквене општине Будва оцијенили као бесмислену. Они се питају у каквој су вези смјена власти у Будви и Закон о слободи вјероисповијести? „Ипак, имајућу у виду веома учестале и исто толико неубједљиве изјаве Митрополита и његових сарадника, да је предмет спора Цркве са државом искључиво Закон о слободи вјероисповијести, поставља се логично питање: у каквој су тачно корелацији смјена власти у Будви и споменути закон? Она наравно не постоји, него су свештеници СПЦ кренули у отворену побуну и рушење легитимне власти, манипулишући „вјерним народом“. Што прије схвате да ће им те „молитве“ остати неуслишене, и да ће се морати повиновати овоземаљским законима, биће боље за све“, казали су они, преносе Вијести.”)

 

[Берекин]

Неће против народа: Црногорски полицајац скинуо униформу због бруталности у Будви

© Sputnik / Спутњик Србија

17:13 19.06.2020.

Полицајац Борис Јанковић који је био ангажован приликом у упада у општину Будва синоћ је скинуо униформу, јер више не жели да учествује у акцији полиције против грађана, сазнајемо из извора блиских полицији.
Након вишегодишњег школовања и рада у полицији Црне Горе, Јанковић, који је радио је у Бару, дао је отказ због неслагања са одлуком надређених да мора да примени силу против окупљених функционера Будве и грађана.
Подсетимо, полицајци из Центра безбедности Бар прекорачили су полицијска овлашћења у Будви, током хапшења челника општине и интервенције против грађана.
Полицајци су прво тукли челнике општине Марка Царевића и Крста Радовића које су приводили, а потом применили силу над грађанима који су се окупили како би се побунили против хапшења челника општине.
Полиција је тукла грађане, бацала сузавац, поразбијала прозоре на згради општине.
Чак је забележен и случај како један од полицајаца клечи ногом на врату једног од грађана, применивши захват којим је у Америци убијен Афроамериканац Џорџ Флојд, после чега су у америчким градовима започели протести.

 

[YeOldeJagge]

Izdajnik a

 

[JankoTheGreat]

lose srbi rade asimilaciju , mlako i polovicno

a imali smo prilika

drugi to rade bolje , to je cinjenica

SPC je glavni krivac sto Srbi ne asimiliraju punom parom. Da nema SPCili da je uticaj sveden na minimum, asimilacija bi bila ekspresna

 

[YeOldeJagge]

"Popurde," kako čini mi se reče čedomir jovanović ove nedelje.

 

[Khal Drogo]

У Будви смо имали демонстрацију силе. Како је примијетио портал Ин4С, полицијска тортура у Будви

Spojler: Полицијска тортура у Будви – показна вјежба за упад у храмове и отимање светиња након избора

Полицијска тортура у Будви – показна вјежба за упад у храмове и отимање светиња након избора
"Да ли можете замислити Вељовићеве безимене "бојовнике" како чупају, ударају и гурају владике и свештенике? Стављају им кољено на врат? Претучене их одвозе у болницу или ЦБ и уводе распопа Мираша са његовом булументом у цркве и манастире, док "отац нације" на "државу" (а Монтенегро - то је он) преписује оно што је купио Свети Василије, на примјер. Ми можемо!"

Од ИН4С
- 19/06/2020 10:47

Фото: скриншот

Прекјуче су „незнани јунаци“ у полицијским униформама, по вољи шефа режима и уз гласне аплаузе већине у републичком парламенту, бруталном злоупотребом силе показали грађанима Црне Горе да су спремни да како тада, тако и у будућности, досљедно спроводе – неправду.

Хапшењем и пребијањем челника Будве, изругивањем над изборном вољом грађана, легализацијом политичке корупције, црногорска полиција додатно се удаљила од властитог народа. Истог оног који их плаћа, несхватљивом лакоћом прашта шок-бомбе и сузавце, и братски моли да умјесто пендрека приграбе крст.

Будва, фото: ИН4С
ДПС се, у складу са ставовима шефа режима, те властитим поимањем демократије и морала, прекјуче огласио саопштењем у којем је истакао да вјерују да ће након „догађаја у Будви сви који не поштују правни поредак Црне Горе, разумјети да насиљем и примитивизмом никог неће заплашити“. А јуче су поновили пријетње, истакавши да се молитве СПЦ неће остварити, те да ће Црква морати да поштује земаљске, тј – њихове законе. У том контексту – и безакон, или Закон о слободи вјероисповијести, како су га они именовали.
Више је него јасно да је режим управо СПЦ и православне вјернике детектовао као једину пријетњу наставку тираније и арчења државних ресурса.
Бројне поруке истакнутих представника власти недвосмислено говоре да су дешавања у Будви само показна вјежба за упад у храмове и отимање светиња након избора!!!

Да ли можете замислити Вељовићеве безимене „бојовнике“ како чупају, ударају и гурају владике и свештенике? Стављају им кољено на врат? Претучене их одвозе у болницу или ЦБ и уводе распопа Мираша са његовом булументом у цркве и манастире, док „отац нације“ на „државу“ (а Монтенегро – то је он) преписује оно што је купио Свети Василије, на примјер.

Један од најистакнутијих „батинаша“ у Будви, Ален Хамзић
Ми можемо!

је и припрема за терор након избора и упаде у храмове СПЦ и отимање светиња.
Треба се припремити и за те и за још пуно горе пасјалуке.

Имали јесмо примјера демонстрације силе режима који су се отуђили од народа и који су спремни на све како би власт задржали, препознатљив рукопис олоша који дође у ситуацију да је топуз у његовој руци.
Међутим, у Будви је банда окупљена око Мила доказала да је спремна ићи корак даље у том гажењу цивилизацијских норми и достојанства људи, ангажовали су силеџије, пропалитете да "заводе ред" у згради општине. да бране упосленима да дођу до својих радних мјеста, да у институцији која је јавни сервис грађана спроводе силу, тиме је режим доказо да је основни циљ овог терора био изазвати хаос, да крв падне. Јер у ситуацији када величанствене литије воде ка процесима од којих рећим има панични страх, само хаос и крвопролиће могу "спасити" олош на власти, из њихове изопачене перцепције наравно. Нису успјели у свом науму у Будви али покушаће опет, имаћемо примјера терора наредних мјесеци, и посебно након избора.

У ситуацији када пропалитет и силеџије "заводе ред" у објекту општине Будва, барем половини полицајаца који то гледају окреће се стомак, преко тога частан човјек не може лако прећи, ставити се на исту страну са најгорим талогом друштва. Полицајац Борис Јанковић више није могао поднијети улогу у том бешчашћу, али понављам барем половина полицајаца исто мисли, морају извршавати наредбе хуља који су их ангажовали за нешто што нити је сврха полиције нити и једна полиција то ради, и од свега тога имају гађење.

Зато ће режим све више ангажовати пропалице и силеџије чији интелетуални капацитет дозвољава максимум реченице типа "ође нечеш ући" или "ја сам ја", и то тек један од тог олоша, ваљда онај најмање глуп, али зато умију спроводити силу над слабијима.
Како написах, ваља се припремити за све те пасјалуке режима који се неће смирити док се крв не пролије.

 

[Khal Drogo]

Колумна би требала бити слободно мишљење или осврт аутора о некој, процесима или пак актуелним дешавањима. Данас се често, па у једно 80+% случајево под појмом колумне трпа наручено мишљење разних пискарала, углавном у режимским или усаидовом порталима, но то није колумна јер аутор не износи слободно мишљење, било ктиво или исправно, него оно по наруџби послодавца, и сврха таквих "колумни" је нагрдити обиљежене негативце, у случају таквим "колумни" по милогорским порталима, ту је једина сврха "болдовати" мало анимозитет и мржњу према тим злочестим Србима.

Примјер праве колумне имали смо на претходној страници приложени заиста бриљантан текст Војина Грубача

Spojler: Милогорска нација и Потемкинова села шефа режима

Милогорска нација и Потемкинова села шефа режима
Ипак, једно је сигурно, шефу режима је крајње вријеме да изађе из шанца својих параноја и простора илузија у којима се обрео

Од Војин Грубач
- 19/06/2020 11:32


Војин Грубач

Пише: Војин Грубач
Предсједник Црне Горе више од годину дана држи халуциногене говоре што изазива позор јавности да се ту, можда, не ради о саботажи његовог шефа кухиње или пратећег услужног персонала.

Пажљиви посматрачи су примјетили да је, током последњих састанака, испред њега у свакој прилици био сервиран воћни напитак и кафа а да је пред његовим саговорницима “блистао” пусти сто гдје ни ‘капљице да попију’ није било.
Тако је било приликом посјете болници у Никшићу али и током састанка с подрепним псудопартијама власти, које су прије неки дан дошле да разговарају с њим о датуму крађе наредних парламентарних и општинских избора.
Шефове тих псеудопартија шеф режима је ‘угостио ваздухом на столу’ на свој специфични ‘домаћински начин’.

Самим тим, постоји озбиљна и оправдана сумња да неко предсједнику Црне Горе сипа некакав психотропни прашак у напитке, јер изјаве које потом даје сличе крику одваљеног зомбија а не мудрој ријечи одрасле и разумне особе на највишој функцији државе.

Мило Ђукановић

Иако се шеф режима током давања изјава труди да изгледа моћно, агресивно и одлучно код јавности све то изазива бригу за његово здравља јер такво понашање производи отужне утиске.
Опозиција одбила разговор о датуму крађе избора
Опозиционе партије су оправдано одбиле да разговорају са шефом режима о датуму одржавања нове крађе избора.
Наиме, свима је познато да још нема новог изборног законодавства којим би се омогућило да се у Црној Гори први пут догоде фер и слободни избори.
Посланик ДФ-а Будимир Алексић је интервјуу Новостима истакао да је кључни проблем за одржавања фер избора у Црној Гори бирачки списак.
Том приликом је рекао сљедеће: “Преко њега ДПС највише краде изборе, јер постоји 53.000 такозваних фантомских бирача, а то је минимум десет посланичких мандата, што значи да ДПС, чим се отворе бирачка места, стартује са десет мандата предности у односу на опозицију.
Бирачки списак не може да има више од 480.000 бирача, а има их 532.000! Црна Гора званично има 620.000 становника, од чега 140.000 малољетника, дакле, дјеце школског и предшколског узраста.
Kада се та бројка одузме од укупног броја становника, долазимо до броја пунољетних грађана Црне Горе, а могу да гласају само они који у Црној Гори живе. (1)
Потом је изведен сљедећи закључак: “Закон о бирачком списку којим ће бити избрисани фантомски бирачи, као и низ других закона који спадају у домен тзв. изборног законодавства, траже опозиција, међународна заједница, посматрачи и европске институције. Али, ДПС се томе и зубима и ноктима опире. Јасно је и зашто.” (1)
Дакле, шеф режима је позвао опозицију на разговоре о датуму изборне крађе, гдје ће на његовој страни бити чврсто контролисани државни медији и минимум 53.000 фантомских гласача, плус “гласачи” који имају неколико личних карата као и гласачи мањинских народа из иностранства који осим бесплатног авионског превоза добијају и новчану надокнаду.
Осим тога, током избора од структура ДПС-а стандардно иде уцјена чиновника и њихових породица, куповина контролора опозиције на гласачким мјестима као и рекетирање црногорских привредника, о чему је свједочио бизнисмен Душко Кнежевић.
Створивши такву изборну машинерију афричког типа, шеф режима се шепури около и наоколо како ће “опет сатријети опозицију, као и увијек до сада”!?
Ипак, чак и са таквом “небеском силом” свих ресурса државе и парадржаве, шеф режима је послије прошлих избора саставио већину захваљујући само партијама мањинских народа које је купио као што купује кифле.
Стварање свих претпоставки за револуцију
Стварајући неподношљиве услове за живот грађана, рекетирањем бизнисмена и пројектовањем изборне крађе која је увијек крупних размјера, шеф режима ствара претпоставке за револуцију којом ће бити збачен и отјеран с власти.
Да би убрзао тај саморазарајући процес потребна му је била само једна кобна грешка!
Она се десила када је против воље 80 одсто грађана Црне Горе изгласан сатанистички Закон о слободи вјероисповијести што је резултовало изласком стотина хиљада грађана на улице Црне Горе.

Данас устаје Црна Гора

Тај закон, осим вапијуће неуставности, у себи носи опасне елементе шовинистичке подмуклости.
Наиме, прије његовог изгласавања црногорски режим је потписао посебне уговоре са Светом столицом и ИВЗ којима су се те двије вјерске организације заштитиле од пљачке имовине и скаредног мијешања у њихове унутрашње ствари од стране државе, што тај закон прописује.
Таквим неадекватним антиправославним дивљањем шефу режима се закономјерно десило цијепање и расипање гласачког тијела сопствене партије.
Дакако, он је и даље у стању да репресивним апаратом функционере своје партије “држи на окупу”, али је то немогуће урадити са гласачким тијелом које му се отргло контроли и окренуло леђа присуствујући литијама.
Лет у провалију шеф режима покушава ријешити глумљењем самоувјерености и оштрином реторике, коју је стално појачава, мислећи да грађане и даље може “дизати на страх.”
Језик бахатости и шовинизма је демонстрирао нападом на СПЦ послије састанка са подрепним дворским партијaма а РТЦГ је овако пренијела његову изјаву:
“СПЦ се опредијелила да „скине рукавице“ и да говори из позиције политичког субјекта. На нама је да их побиједимо и то ћемо са задовољством учинити, али они ће поднијети одговорност јер ће терет њиховог пораза имати трагове на оно што је даље питање цркве.” (2)
Провјера самоубијеђености о сили референдумом
Распојасани шеф режима има једноставан начин да провјери своју самоубијеђену силу и покуша демократски “побиједити” противнике сатанистичког закона.
Наиме, неопходно је прочистити бирачке спискове, а потом Закон о вјероисповијести дати на референдум православног народа Црне Горе.
Тако би шеф режима лако провјерио своју вулгарну претпоставку како ће “са задовољством побиједити СПЦ”.
Једно је сигурно, сумње нема да би му тај скаредни закон 90 одсто Срба и Црногораца “са задовољством ометало” и показало шефу режима гдје му је место.
Опет, на својим референдумима би се грађани исламске и римокатоличке вјероисповијести такође одредили да ли су за скаредни закон шефа режима или за посебне уговоре који је држава склопила са ИВЗ, односно Светом столицом.
Нико не сумња да би и они са процентом 99,99 одсто одбацили сатанистички закон шефа режима.
Сатанистички закон би на свом референдуму одбацили и посланици муслиманске и католичке вјеросповијести који су за њега гласали у Скупштини Црне Горе по систему “да православном комшији цркне крава”.
Укратко, простим референдумом би хвалисави шеф режима морао умјесто “неупитне побједе” констатовати смрт свога скаредног закона и своје политичке каријере.
Умјесто да логично и часно распише на референдум о свом скаредном закону, шеф режима позива Митрополију као такмаца на унапријед фалсификоване изборе, што представља најтежи обик политичке шизофреније и кукавичлука прве врсте.
Самоувјерена политичка страшљивица глуми храброст
Да му сада погледамо терминологију обраћања СПЦ. Рецимо, термин „скинути рукавице“ је класични уличарски рјечник који означава улазак у тучу или бој без правила.
Тврдња ће у том боју “са задовољством побиједити”, послије чега ће “пораз имати трагове на оно што је даље питање цркве“ представља очигледну халуцинацију лика који није смио расписати референдум ни по питању признања Косова нити уласка у НАТО.
Шеф ДПС-а никада није смио пред ТВ камерама изаћи на полемику са политичким опонентима из редова опозиције.
Он се сада не смије усудити на јавни полемички дуел са свештенослужитељима Цркве по црквеним питањима, већ о тим питањима прича сам са собом.

Влада Црне Горе

Шеф ДПС-а никада смио изаћи на часне парламентарне изборе без 53.000 фантомских бирача и довлачења авионима гласача из иностранства, углавном из редова мањинских народа.
Да закључимо, шеф режима је политичка страшљивица која глуми храброст а не смије изаћи на часни политички бој својим опонентима, нити на медије нити на фер изборе.
Једна разарајућа побједа му се ипак мора признати. Он је “са задовољством побиједио црногорску економију” бруталним и примитивним рекетирањем.
Како је то урадио, и шта данас ради, најбоље је посвједочио посланик ‘државотворног СДП-а’ Ранко Кривокапић, који је у ауторској емисији Ирене Татар на А1ТВ описао ситуацију на сљедећи начин:
“Црна Гора је у економској и политичкој кризи… Страх је, не вјерује се држави… Људи држе новац у банкама али се не усуђују да уђу у бизнис јер је бизнис затворен партијски.
Мало већи бизнис, дође вам партијско рекетирање или тајкунско рекетирање. А тајкуни, наравно, не плаћају порез… Имате тај паклени круг… Цури на све стране, код тајкуна и код политички повезаних лица?” (3)
Похарана држава и бизарне побједе врховника
Потресен реалним стањем у похараној држави, Кривокапић је пустио глас до неба: “Сад се морамо отријезнити од похаре и рећи доста је било, ово је наша земља, свих нас заједно!” (2)
Баш интересантно, шеф режима говори о великој побједи тврдећи да је створио државу која је економски тигар Западног Балкана.
Кривокапић, уз тврду аргументацију, запомаже како шеф режима све одреда рекетира, лелече како је темрљно упропастио и похарао државу, с одлучним вапајем: “Доста је било”!
Срушивши економију државе, шеф режима сада тврди како се “СПЦ опредијелила да скине рукавице“ мада је управо он то урадио на начин који није достојан функције коју обавља.
Како изгледају те “побједе” шефа режима видјели смо недавно приликом рушења конака манастира Светог Василија код Улциња.
Наиме, никшићки багер је хладнокрвно прошао поред 5.000 нелегално саграђених објеката у Улцињу да би монахињама срушио конак манастира на окрајини града.

Фото: Митрополија

“Велику је побједу” одржао давањем наредбе полицији да противзаконито хапси момке који оцртавају њему мрске тробојке, иако су оне законом заштићене као државна застава, а у Улцињу на Дан државности Црне Горе албанске заставе се ‘законски вију’ на дан празника и недељу дана послије њега.
Шеф режима је са “са задовољством побиједио” у огавном догађају када је десетак помамљених *********а напало голобрадог дечка испред Делте, али и када је подмукли даниловградски полицајац, ********* прерушен у вјерника, гађао своје колеге полицајце испред Храма у Подгорици да би они потом погушили читав кварт сузавцем.
Све те побједе је извојевао са гмазима који ће ускликнути: “Да’е вјечна”, истаћи да су Црногорци а у ствари представљају нову сорту коју је народ с правом прозвао Милогорцима.
*********, нови народ меркантилних улизица
********* су псеудоцрногорски ликови које њихов шеф зове националним Црногорцима.
Они никад, као ни њихов шеф, нису осудили прогон 28.000 националних Црногорца са Космета али ће се зато лицемјерно “пресамитити над Сребреницом” и љубити папке сподобама попут Тaчија и Харадинаја.
Они су коначни продукт тзв. “новог националног идентитета” који је створио шеф режима од једног дијела ‘онесвијешћених грађана’.
Предсједник Црне Горе појма нема шта је национални идентитет!
То није једна ријеч којом себе описујеш или дефинишеш на попису становништва већ је то, прије свега, слика коју правиш о себи кроз сопствено понашање.
Некад су идеали Црногораца били примјери чојства и јунаштва!
Данас шеф режима легитимише своју нову националну сорту кроз примјере античојства и антијунаштва.
Таквом накарадном “борбом за државни и национални идентитет Црне Горе” шеф режима је коначно створио Милогорце као нови народ или нову нацију.
То нису само ликови из наведених примјера већ и неандерталци који се појављују на државним манифестацијама, шпијуни и уходе за свештеницима и комшијама.
То је секта квазиполитичара и медијских сатрапа, јадних и биједних сијача мржње према православном народу Црне Горе.
Они обитавају у партијским и медијским јазбинама, никоме не излазећи на полемику већ трубећи неуравнотежене приче из својих воњајућих бункера.
Примјер милогорске политичке реторике су недавно дали ликови из ДПС-а који су послали овакву поруку јавности: “Молитве СПЦ ће остати неуслишене; мораће да се повинују земаљским законима” (4), мислећи да се Црква мора повиновати законима подземља.
Можете замислити, под “земаљским законом” подразумијевају сатанистички Закон о вјероисповијести који крши чак шест чланова Устава Црне Горе па се може, елегантно, бацити у кош за отпатке или енергично пљуснути тим блаворима у лице.
Примјере идеолошке милогорске реторике демонстрирају антиправославне приказе режимских медија који ‘плијешћу трепавицама’ како им треба Црква, а мржњом бљују по Цркви, православљу и хришћанству до изнемоглости!
********* су нула одсто Црногорци, меркантилни егоисти и улизице накарадног режима који не чине два одсто несрећног становништва Црне Горе а раде што им воља кршећи све законе државе и сва правила цивилизованог друштва.
То је талог друштва који не познаје часни дуел, не схвата шта је чојство и јунаштво, част и образ, већ те појмове траже у ‘Рјечницима мало познатих ријечи и израза’, опет не разумијевајући њихово значење.
То су ликови који се наносе православним Србима и Црногорцима, с којима би се обрачунавали репресивним апаратом државе Црне Горе као да је она њихова прћија, а пред екстремистима других народа репове подвијају и писнути не смију.
То су ситне душе и јадне слуга једног помамљеног чудовишта које себе не може држати у рукама.
Шеф режима као два лика из само једне анегдоте
Шеф режима мисли да може и даље правити илузије Потемкинових села и установљивати правила игре која у себи садрже подмуклост и нечојство, дакле све само не логику и принципе једнаке за све.
То смо видјели у Будви, гдје је изгубио на изборима а “са задовољством побиједио” тешким коруптивним захватом једног одборника опозиције и ту баханалију финиширао бруталним нападом специјалне полиције на здање и чиновнике Општине Будва.
Елем, има једна упечатљива и знаковита анегдота о ‘необичном Црногорцу’ давних времена који је имао своја правила игре, па је Господару као трофеј из тешког боја гордо донио турску ногу.

Будва, јутрос/ фото: Вук Лајовић

На питање Господара, а гдје је глава, дотични чудак је одговорио: “Главу је неко други понио!”
Исто тако је у Будви шеф режима добијену ногу са изгубљених избора одједном, као трофеј, дигао у ваздух и прогласио је симболом своје побједе.
Шеф режима је неодољиво сличи, не само ‘необичном Црногорцу’ из анегдоте већ и другом лику- ‘обезглављеном Турчину’ с којим му је заједничко то што им је неко “главу однио”.
Дакако, у свом вирталном свијету шеф режима све то види другачије, али се тај ружичасти свијет давно одвојио од реалности.
Наравно, не треба искључити могућност да му се у задње вријеме опште стање погоршало од моћних визуалних перцепција обновљених молебна и литија па је добио хроничне немире од којих је загрмио стрес кроз њега.
Ипак, једно је сигурно, шефу режима је крајње вријеме да изађе из шанца својих параноја и простора илузија у којима се обрео.
Вјероватно би морао да се, по први пут у животу, ‘тако јуначан’ опроба у политичком боју са опозицијом на фер изборима али и суочи са својим сатанистичким законом на часном референдуму са сваком религијском организацијом понаособ.
Ако то неће или не смије, тада сва своја кочења, копрчења и смјехотресне пријетње уз колачење и буљење очима у камере може ‘мачку о реп окачити’!
А што се тиче православног народа Црне Горе, његова порука је јасна: “Наша слога биће пораз врагу”.

Иако опширан текст, писано јасно, без непотребних фраза, погрдних квалификација форме ради, лако за читање, поруке прецизне, јасне, текст садржајан без непотребних реченица, свака реченица има своју сврху.
Колумна са портала Ин4С је случајно одабрана, но сви текстови Војина Грубача су квалитетни и садржајни, на поменутом порталу Ин4С имамо прегршт сличних одличних текстова, готово сваки дан имамо по неко слободно мишљење углавном млађих аутора које итекако вриједи прочитати.

Примјер нарученог мишљења, које су помпезно и ничим заслужено назвали колумном, имамо на милогорском режимском порталу ЦДМ од стране извјесног Сретена Зековића

Spojler: Izmiriteljsko posrbičenje Crnogoraca i Crne Gore

Izmiriteljsko posrbičenje Crnogoraca i Crne Gore

16:21 16:21
Izvor: CdM

Piše Sreten Zeković
Noviji primjer „cijenjene i uvažene“, „visoko uče(v)ne“, antisuverenističke, antidržavne, total(itar)ne (bezuslovne, ucjenjivačke), antidemokratske, imperijalne propagande u nezavisnoj Crnoj Gori je “visoko(parna) teorirjska“ ekvibrilistička i egzebicionistočka, a jedanak očita politikanski angažovana manipulacija fakultetskog prof. dr Milana Popovića sa (već pokojnim) Momirom Markovićem, članom DANU, Crnogorskog PEN Centra, CDNK, starim „crnogorskim autohtonikom, autokefalilistom i suverenistom“ (u TV-emisiji Načisto 28. maja 2020).
Doduše, svojim pomodnim „inkluzivističkim“ tekstom i konvertitskim vještarenjem, M. Marković je omogućio i podastro (neodređeno, nepotpuno, činjenično i tvrdnjama neistinito) rečenu Popovićevu manipulaciju. Predmet ove Popovićeve zloupotrebe na TV-u je Markovićev
članak „Ostani doma, otadžbino“ u Monitoru od 21.maja 2020, posthumno ponovljen kao „posljednji njegov tekst“ 29.maja i.g.. Uz obnovljeni članak uporedo je objavljena epitafna glorifikacija zna(ve)nog M. Markovića kao „Čovjeka prkosa, koji se ne pokorava“, što se odnosi na njegovo „inkluzivističko saobražavanje“, „prevjeru“ i borbu prortiv „suverenistićkog režima“ u NCG.
Ovo hvalisanje je uglavnom zato što mu navedeni članak u bitnom i izričito korespondira sa svjetovnim i crkveno-vjerskim sijamstvom većinske opozicije, litijaškom kontrareformacijom, sa manitom pomamom, psihotičkim šizofrenim fenomenom,sociološko-patološkim (anamneznim i hibridnim) antidržavnim, antisuverenističkim i antiotadžbinskim, izdajničkim pokretom. Jer, taj pokret, „poskok“ 90-tih godina, svaki (gotovo izlinjali) otpor nacifikovanom genocidnom ništenju, diskriminaciji, posrbičenju i uobičajeno saobraženoj ekskomunikaciji crnogorskog naroda-nacije i svega crnogorskog (ako nije u ramu svetosrpstva), inverzivno izopačava u „montenegrinsku antisrpsku histeriju“, „montenegrinsku političku šizofreniju i ukupnu patologiju crnogorskog društva“. Sve ono što se povijesno i aktuelno potenčavalo, prostački populističko-pučistički se inverzino-perverzivno interpoluje i „lažoslovljem“ (Sv. Petar Crnogorski), lažomanijom prikaltava suverenističkom režimu.
To je „imperijalna istorijska trajnica“ koja dura sve do danas, navlaštito od okupacione 1918, apsurdne ratničke „treće Jugoslavije kao ponavljane prve“, jubilarne slavopojke „1918-2018“, imperjalnog svetosrpstva (sinonimno velikosrpstva), nacifikovanog svetosavskog nacionalizma i fundamentalizma i satanske svjetovno-sakralne molebanske pučisstičke homogenizacije posrbičenja Crne Gore.
„Razočaran“ nedovoljstvom očekivane profitabilnosti svog reno mea, udomazećenim i preporučen za „izmiriteljsko posrbi čenje“ („kobni naški inkluzivizam“) i/li „hvatanjem za jačicu“, M. Marković podmeće staru antitetičku i antinomičnu „jezičku pometnju“ (zbrku) pomeđu
pojmova države i otadžbine. To čini tako što suverenističku državu apstraktno-generalno upoređeuje sa (neo)nacizmom, kvislinštvom, kolaboracijom u kojim se poistovjećuju sa otadžbinom. Tako je ovi stari „autohtonik, autokeflista i suverenista“ olako zajahao na nacistički „državni patriotizam“ (nakon onog „ustavnog i amandmanskog patriotizma“), i posve nepovijesno uobičajeno suminuo i ignorisao vijekovni tradicionalni slobodarski državotvorni otadžbinski crnogorcizam u kojem je spupčena „borba neprestana“ za slobodu, etos, etnos, narod i državotvornost, kao nuždeni uslov svog samoopstanka u slobodi. Rečeni „državni patriotizam“ M. Marković vješto navodi na krvavo zamućenu vodenicu SPC i (pro)srpske opozicije koja opet suicidno melje ratničku agresivnost na NCG u kojoj je svetosrpstvo i svetosavlje ugroženije „antisrpskom histerijom“ nego što je bilo u ustaškoj NDH.
Ni on, ni njegov promoter M. Popović, neće da prepoznaju da je nacifikovana religija (SPC) i religiozno nacifikacifikovana nacija (ideološko-političko svetosrpstvo čije je „samo biće SPC“) baš opasan nacizam, koji skriva histeriju genocidnog (posrbljujućeg) anticrnogrorcizma. Evo kako višestruko zmijoliko, anamnezično, ali sa jasnim „ugroženo agresivnim“ ciljem da bezstidno izreče „montenegrinsku histeriju antisrpstva“ i „imbecilne floskule“ o (re)prezentantantivnom režimu NCG: „Montenegrinska floskula ’Sve za Crnu Goru, Crnu Goru nizašto’ mnogim zvuči patriotski i danas, iako se ona može tumačiti kao pravdanje za kolaboraciju sa okupatorom u Drugom svjetskom ratu, kada je i nastala“.
Ovakva „montenegrirnske floskula“ nije postojala ni u rodoljubovij ustaničkoj CG 1918, ni 1941-45, ali M. Marković ovog puta namjerno mimoilazi prvu. Jugoslaviju i bjelaško-cr(k)venu đilasovštinu druge Jugoslavije i njenu ovdašnju rearhaizaciju. Ni u ovoj citiranoj „montenegrinskoj floskuli“ ne pominje se uopšte „crnogorska država“, nego samo „Crna Gora“ koja i jeste nesporni jedini dom, otadžbina. Zato i jest „prije i iznad svega“, naška, a ne tuđa, domovina. U tom kontekstu nacističkog „državnog patriotizma“, Marković tezom da „Crna Gora stalno traži krivca u drugom“ (umjesto u sebi i „patologiji crnogorskog društva“) ignoriše i oslobađa odgovornosti fanatičnu „imperijalnu konstantu“ svetosrpstva, nacifikovanu SPC, njeno nacionalističko svetosavlje i ostale osvajače Crne Gore. Kakva obrnuta i izokrenuta bjelaška zloupotreba, inače opravdanog, antifašizma!? I suviše, (h)oće svoju otadžbinu, Crnu Goru, „zemlju malu otsvudstiješnjenu/ kakve sile put nje zijevaju“ (Njegoš) da prepušti usamljenu u nezajažljivim žvalama tradicionalnog istočnog dogmataizma svetosrpstva i svetorustva: „Zbog toga ova nova-stara ideja državnog patriotizma poprilično zaudara na neonacizam.
Globalizacija i NATO-izacija – a to su samo eufemizmi za neokolonijalizam –pothranjuju malignitet crnogorskog društva“. Ovđe je riječ o „jednom slučaju“ uhodane zloupotrebe staro-nove matrice: iskoristiti crnogorske suvereniste za svoje (pro)srpske političke ciljeve i pozivati se na njihovu „prevjeru“ kao na jaki dokaz njihovog stajališta, samopriznatog i samoprihvaćenog „izmiriteljskog posrbičenja“. Na TV se prof. M. Popović predstavlja i kao sveznalac, filozof, bogoslov, zapadnjak, skeptik, izvan determinizma i indeterminizma (moguće slobode), istraživač svjetskih političkih sistema, a sve ovo zajedno ne samo da je neđusobno posve nekonsistentno, nekoherentno, nedosljedno, no i suprot(iv)no i „u sebi prortivrječno“.
Ako je skeptik, onda nije ni agnosticizam, ni kriticizam, niti može zastupati neku pouzdanu tvrdnju, jer je sve u sumnji, obezvrjeđuje istinu i sve etičke i ostale norme do nihilizma, najbilži je sofisterijskom totalnom relataivizmu. Ovi zapadni-skepticista zapadnjačku „totlnu kritiku svega posto jećeg“ nekritički prenosi na „totalnu kritiku svega postojećeg u suverenističkom režimu Crne Gore“, a najviše svega crnogorskog.
Ujedno nesumnjivo prihvata nedodirljivu „svetu dogmu“ nacifikovanog svetosrpstva i svetosavskog naci(onali)zma. Kaže da mu je religijsko opredjeljenje filozofski panteista koji je klasični determinizam, što isključuje Popovićev nedeterminizam. Revnosno istražuje svjetske političke sisteme i poziva se na neke savaremene istraživače koji već osporavaju (i američku) državu naciju čime nerealistički sanja o staroj utopiji nestajanja države i nacije.
Zapadni je kosmopolita i kosmopolitski (globalistički) demokrata, usmjerenja onog „apstraktnog (nad i protiv državnog i nacionalnog) kosmopolitizma, globalizma i demokratije“ čija mu je istočna (posve dogmatska) implikacija carističko-patrijaršijsko svetosrpstvo i kosmopolitska svesrpska „(u)dvoj(e)na demokratija“, prema kojima, ovom prilikom, nema ni malo sumnje, no naprotiv je njihov apologet na nivou homogenizovane kolektivističke pučističke propagande. Ovi filozof svjetske povijesti posve ignoriše 13-to vjeku samoprodukciju crnogorske istorije (naroda i nacije), 10-tovjeku držav(otvor)nost, viševijekovni slobodarski tradicionalni crnogorcizam i autokefalizam CPC.
Sve je to, a naročito 1918, srpska imperijalna istor(iolog)ija iz korijena i u totalitetu kofundirala u sebi, preimenovala, potuđila, prisvojštila, posrbi(či)la. Toga radi je ovi znalac svjetskog političkog sistema posprdnim pučističkim cinizmom kudio suverenistički DPS i njenog Pre(d)śednika što „hoće da stvarala neku novu CPC“. Zato je i razumljivo što niko iz svjetovno-sakralne većinske političke opozicije, uključujući URA-še, Demokratijaše i prof. M. Popovića, što nikada javno nijesu negodovali i digli glas protiv uobičajene (jednovjeke) satanizacije, ekskomunikacije i genocidnog ništenja samobitnih i autokefalnih (nesrpskih) Crnogoraca.
Podśećam uvaženog prof. M. Popovića da se „svjetska (građanska) povijest“ (civilizacije) i globalizam ispoljava i samokonstituiše kroz stvarni pluralizam „nacionalne (oslobodilačke) istorije“, naroda-nacije koja takođe postaje svjetski fenomen i proces ili način samokonstituisanja i postojanja svjetskog. Mimo toga, svjetsko i globalno postaje imperijalno, a kosmopolitizam „apstraktni (prazni) kosmopolitizam“, „monolitni univerzalizam“, totalizam kao totalitarizam.
O tome viđeti utanačenije u mojim knjigama: Filozofija nacije (1985) i U kružištu svetosrpstva (mart 2020).

Набацане реченице без неког реда и смисла, испреплићу се и саплићу фразе и погрдне обавезне квалификације анамо неким негативцима, када избацимо непотребне убачене фразе.нападну употребу заграда и наводника, у правилу увијек непотребно, текст сиромашан садржајем, заправо прије без било каквог садржаја, као да имамо развучени трејлер за филм. Често је тешко разумјети сврху "колумне" (читај нарученог мишљења), обрачун са аутором којег често прозива у тексту, политички памфлет или збркани збир фраза које је набацао на папир.
Која год била сврха нарученог мишљења, изалуд потрошена тастатура, писано тако стилски, тако набацано да нема шансе да најпреданији читалац овог режимског портала издржи до другог пасуса, ал баш нема шансе.

 

[Straks92]

IJZ: 18 novih slučajeva koronavirusa, 13 iz Rožaja

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/444039/ijz-18-novih-slucajeva-koronavirusa-13-iz-rozaja

 

[Straks92]

U Crnoj Gori vrhunac je bilo 30 dnevno a sada je 18.

 

[Василиј Зајцев]

Хахахаха, како расте број опет чим литије кренуше.

 

[peti ligament]

Tekst sa 0% političke korektnosti, tačno ono što je bilo potrebno.

(ВИДЕО) Снимајте им зенице, длачице у уху…


Пише: протојереј Јован Пламенац

У недјељу Свих Светих, 14. јуна, била је слава цркве на Великом Пијеску, при којој сам ја свештеник. Литургију је одслужио митрополит Амфилохије. Четири полицајца су снимила сваког ко је дошао на Литургију, и регистарске таблице свих аутомобила којима су дошли. Дошли су аутомобилом који није имао регистарске ознаке, на којем је писало „Форензика“. Истог дана увече била је литија у Бару.

На углу код прве од чувене барске Три куле стајала су два полицијска инспектора у цивилу. Један од њих је камером снимао учеснике литије, у којој су, због већ добро нам познате забране организовања јавних скупова са више од 200 људи, већином била дјеца која долазе у цркву, на вјеронауку и фолклор. Извадио сам из џепа телефон, укључио камеру и пришао им. Снимао сам им лице са удаљености од 20-30 сантиметара, док нијесу отишли. Познајем их. Ријеч моје хвале би им наудила, као што би их моја покуда уздигла код њихових шефова. Зато ћу се уздржати. Њих двојица су колатерална штета ове приче. Са тим снимањима црногорска полиција је превршила сваку мјеру.


Нико не може не само да дође на неки црквени скуп, него ни у цркву да уђе а да га они не сниме. Црна Гора јесте полицијска држава, још од доласка комуниста на власт. Комунистичка полиција народ је пратила прикривено. Полиција глобалистичког режима Мила Ђукановића то ради сасвим отворено. Не дају народу ни да ваздух слободно удахне. Наравно, они то раде сасвим намјерно – да заплаше народ, да људи виде да су их полицајци снимили и да очекују репресивне мјере, односно да што више људи поколебају у њиховим протестима против насиља режима који је озаконио отимање црквене имовине.

Видјели смо бруталност режима недавно на Бриској гори, када је Специјална антитерористичка јединица (САЈ) обезбјеђивала рушење конака манастира Светог Василија Острошког, а потом и оно дивљаштво у Будви, како САЈ са локалне власти скида демократски изабране представнике опозиционих партија и доводи представнике режима.


Мило Ђукановић, неприкосновени господар Црне Горе, изгубио је сваку самоконтролу и постао је највећи непријатељ црногорског народа. Опстанак на власти њему је питање живота и смрти и све ће учинити ради остварења тог циља. За њега и његову судбину везали су се они који чине црногорски режим. Црногорски режим не чини само политичка власт, него и законодавна и извршна, те полиција, тужилаштво и судство. Као спецификум Европе, или као дух Латинске Америке у Европи, саставни дио црногорског режима је и тзв. „организовани криминал“.

Тој спрези, која је нарушила све принципе демократије, закони, па ни сам Устав, нијесу устава, нијесу препрека у владању по правилу „како ми се хоће“.

Црногорском народу борба за слободу је у генима. Али, кроз сву своју историју Црна Гора обилује „плахима и лакомима“. Они су раније мијењали вјеру, остављали своју православну и примали ону коју им је наметао окупатор. Данас су црногорски „плахи и лакоми“ подупирачи режима. Црногорски народ данас је поробљен изнутра, од сопствене власти. Бранити слободу од окупатора лако је. Човјек брани своју отаџбину, свој народ. Али бранити слободу од унутрашњег поробљивача огроман је проблем. Ако на народ којем је питање слободе већ постало животно питање, питање опстанка, властодржац крене оружаном силом полиције и војске – та крв ће врети покољењима.

Зато је у борбу за слободу у Црној Гори неопходно ићи не срљајући, не главом о зид, него с мудрушћу, вјештином и трпљењем. Они имају оружје не само у полицији и војсци, а ми и ако га имамо не смијемо га употријебити. „Они“ су режим и његови подупирачи, „ми“ смо поробљени народ. Режим је пандемију болести ковид-19 злоупотријебио тако што је законодавну надлежност Скупштине, неразумно, пренио на Национално координационо тијело за заразне болести, састављено од својих послушника и полтрона.

Ово тијело је донијело прописе којима је режим дао снагу закона, чији је превасходни смисао да спријече народни бунт оличен у литијама. Из овог бесмисла добили смо кривична дјела која постојећи закони, као ни Устав, не препознају као таква. Народ не може натјерати режим да поштује законе које је сам донио. Такође, не може обеснажити ни незаконите прописе које је донијело НКТ. Ако их игнорише, одговараће кривично. Зато је потребно да на насиље режима одговори својом креативношћу. На примјер, када видите полицајце да вас снимају у литијама, на неком другом вјерском скупу, док улазите у цркву… снимите и ви њих. Унесите им се телефоном у лице, снимите им зенице и длачице из носа и у уху. Приђите вас десет, двадесет… и сви снимајте. Одмах те снимке пустите на друштвене мреже.

Сазнајте им имена и њих објавите. Снимите тако и полицајце у кордонима. Објавите ко су, од кога су, одакле су… Потрудите се да сазнате њихово имовно стање, снимите њихове евентуално нелегално саграђене куће и објавите то. Пратите их као што они прате вас! Не носите им више колаче, побогу. Они су ваши непријатељи, све док служе режиму Мила Ђукановића. Да, каже нам Господ да љубимо (волимо) своје непријатеље.

Али потребно је да их волимо тако што ћемо им помоћи да се извуку из својих недјела и у њима разбудимо осјећај покајања, а не тако што ћемо колачима да их држимо у заблуди да је у реду то што раде. „Они раде свој посао, имају дјецу коју морају да прехране“. Докле више те патетике која произилази из наивне добронамјерности? Па и ви можете да уђете у систем режима Мила Ђукановића и своју дјецу храните тим прљавим хљебом. Ако овим људима заиста желите добро, потрудите се да их извучете из блата нечасног посла Ђукановићевог полицајца.

Посао полицајца није сам по себи нечастан. Напротив. Али бити данас у Црној Гори полицајац, тужилац, судија и служити насиљу режима Мила Ђукановића – то је бешчашће!

Полицајци, тужиоци и судије своје људско достојанство могу сачувати само ако изађу из тог глибежа. Ако њихово служење режиму освијетлите сунцем јавности, многи ће „преломити у мозак“. И у тим службама је пуно честитих људи. Потребно је у њима побудити ендемску врлину црногорског народа. „Кора хљеба“ може да се заради и на други начин. Потребно је само не бити лијен. А улог је велики.

Када се стропошта режим Мила Ђукановића, сви који су му служили раштркаће се около као бубашвабе када им провалите склониште. Тражиће ново уточиште, али вашим објелодањивањем њиховог учешћа у сузбијању ваше слободе остаће заувијек бубашвабе. Својим дјелањем на будућност своје дјеце товаре бреме родитељске срамоте. А њихова архива снимака вашег учешћа у борби за народну слободу биће на понос вашем потомству.

И сам сам био и позицији сличној њиховој. Био сам новинар у „Побједи“. Када је својом уређивачком политиком почела да скреће ка овоме што је данас, напустио сам тај посао. Нијесам хтио да будем дио приче која се косила са мојим етичким начелима и са поимањем части које су имали моји отац и мајка, његови очеви и мајке… И, отишао сам – ниђе.

Жена није радила, дјеца су још била мала. Било је то 1995. године. Пуне четири године био сам без плате. Жена је сликала минијатуре и сваког дана љети у 17.30 из Вирпазара возом ишла у Сутоморе да би их продавала на улици. Враћала се возом у 23 сата. Ја сам имао повремено понеки хонорар за текстове које сам објављивао у више новина. У Бољевићима смо помагали мојим родитељима: гајили смо поврће, имали краве и свиње… И преживјели смо. Данас моје троје дјеце имају четири факултета, и у духу смо слободни људи. Мислите ли да бих могао сада да пишем ово што пишем да сам се тада убрљао?

Ненасилни отпор режиму може се остварити, на примјер, и тако што ћете изаћи на улице у вријеме литија а нећете прекршити „закон“ НКТ. Добро, нека у литији буде 200 људи. А ви остали се раштркајте по граду у групама не већим од двадесеторо (групе бројније од 20 људи они сматрају јавним окупљањем, које је потребно пријавити полицији). Тако, у малим групама, преплавите ваш град, идите тротоарима, мимоилазите се, и пјевајте и узвикујте оно што и на литијама. Ваш протест неће се чути само трасама којима иде литија, него и по читавом граду. О јаду ћете их забавити. Неће проћи пуно времена и они ће вас молити да се вратити у литије, није битно колико бројне. Ова наша дивна младеж, која је тако масовно устала против насиља режима Мила Ђукановића, креативна је, врцава, духовита. Сада не можемо ни замислити какве све облике протеста они могу да осмисле, а да не крше прописе НКТ, ма колико они били незаконити.


Могу да испоштују форму прописа а да отпор безакоњу режима не спласне. И, што је пресудно важно, неће се пролити крв улицама црногорских градова. Наравно, потребно је да, као и до сада, строго водимо рачуна да изолујемо полицијске провокаторе, ту багру коју ће убацивати међу нас. И морамо бити свјесни да од ове видљиве полиције имамо далеко озбиљнијег непријатеља, ону невидиву, тајну полицију, АНБ. Мило Ђукановић је изгубио осјећај за реалност, осилио је као да је фараон. У својим рукама има сву црногорску власт, лични иметак који је нама непојмњив, Црну Гору доживљава и држи као свој посјед а нас као браве на својој ливади.

Али, он је човјек помућене свијести и срља. То је озбиљна болест. Ово што ради злоупотребом полиције његови су аутоголови. Тај кабадахија уличних манира неће бити детронизован директно нашим протестима. Њега на власти држе глобалисти, криминалци банкарског капитала. Сва његова непочинства гутају као измет, али њима то није проблем, такви су. Глобализам је свијет претворио у страшну рану. Али та рана почиње да зацјељује. Суверенистички покрети широм свијета све јачи су отпор глобализму.

Европа је у власти глобалиста, Европска Унија је њихов пројекат. Пандемија болести ковид-19 показала је да је она данас живи леш. Тепих шарених лажи полако клизи испод ногу Мила Ђукановића. Он може да оде на робију, утекне из Црне Горе, заврши на Јељцинов или неки други начин када га глобалисти, забављени својим јадом, пусте низ воду јер је један од тегова који их вуче у пропаст.

Али Мило Ђукановић може да оде на ђубриште црногорске историје и нашим трудом, да се не уздамо у ћудљиви свијет. Потребно је да дух мирних протеста одржимо до политичких избора крајем љета. У свом лицемјерју, они ће опет рећи да се Црква „бави политиком“. То је идиотска конструкција коју смо и ми у Цркви добрим дијелом прихватили. У ствари, Црква се бави политиком у мјери колико је она наш живот, бави се животом својих вјерника. Режим Мила Ђукановића ригидно је угрозио живот Цркве, божанске институције коју чине свештеници и народ.

Црква је присиљена да се брани, да се бори да опстане. У нашим креативним и мирним протестима потребно је да што већи број људи у Црној Гори који имају право гласа нађе себе, да назре један другачији живот. Не мора живот да нам зависи од степена оданости и сервилности групици људи који су се обогатили тако што су на криминалан начин присвојили наша заједничка материјална добра и који то богатство увећавају разним облицима криминала.

Са добрим, нехалапљивим домаћином Црна Гора са својим становништвом које није бројније од једног омањег града у свијету, могла би да буде рај на земљи. Потребно је одржати дух литија које су црногорском народу показале да је слобода личности могућа.

Такође, потребно је предочити људима који својим гласовима одржавају на власти режим Мила Ђукановића да су и они учесници криминала, насиља и свег безакоња тог режима. Ако су спремни да из тог зла у којем обитава Црна Гора изађу, потребно је да то ураде већ на првим наредним изборима. Крајње лицемјерно је да се послије правдају да су морали или да нијесу знали.

Праведно ће бити да када се стропошта режим Мила Ђукановића и они сносе посљедице злочина који је он починио.

Скидање са власти на изборима режима Мила Ђукановића релаксираће Цркву, али и сав црногорски народ, па и онај његов дио који га сада подржава. Негласање и гласање за тај режим није само одабир између части и бешчашћа, него и одабир између учешћа у борби за слободу Црне Горе и учешћа у њеној издаји.

 

[gost 422686]

Koji su dokazi da taj vaš Bog postoji?

 

[sumnjivo lice]

Koji su dokazi da taj vaš Bog postoji?

ja ih vidjam svakodnevno ,navedi ti samo jedan da ne postoji

 

[gost 422686]

ja ih vidjam svakodnevno ,navedi ti samo jedan da ne postoji

Navedi ga prvo ti.

 

[sumnjivo lice]

Navedi ga prvo ti.

ja nemam potrebe da navodim,imam svoj unutarnji mir i niko ne moze da me ubedi da ta neka sila ne postoji.Meni nije potrebno ubedjivanje jer vidim ono oko mene za sta nema objasnjenja u nauci.
Ti kategorciki tvrdis da ne postoji,ako nesto tvrdis onda to moras potkrepiti bar jednom dobro argumentovanom cinjenicom.
Razlika izmedju mene i tebe je da ti tvrdis,dok ja verujem i nije mi potrebna nicija potvrda sa strane da bi verovao

 

[gost 422686]

ja nemam potrebe da navodim,imam svoj unutarnji mir i niko ne moze da me ubedi da ta neka sila ne postoji.Meni nije potrebno ubedjivanje jer vidim ono oko mene za sta nema objasnjenja u nauci.
Ti kategorciki tvrdis da ne postoji,ako nesto tvrdis onda to moras potkrepiti bar jednom dobro argumentovanom cinjenicom.
Razlika izmedju mene i tebe je da ti tvrdis,dok ja verujem i nije mi potrebna nicija potvrda sa strane da bi verovao

Tačno postoje sile koje stvaraju, razaraju i utiču na sve što se dešava, ali to su fizičke i prirodne sile, a ne nekakav imaginarni Bog koj sedi negde na nekom tronu i upravlje svime.

 

[sumnjivo lice]

Tačno postoje sile koje stvaraju, razaraju i utiču na sve što se dešava, ali to su fizičke i prirodne sile, a ne nekakav imaginarni Bog koj sedi negde na nekom tronu i upravlje svime.

ako nemas dokaz da potkrepis tvrdnju nema potrebe ni da mi drzis lekcije pokupljene iz ShRO JNA.

 

[gost 422686]

ako nemas dokaz da potkrepis tvrdnju nema potrebe ni da mi drzis lekcije pokupljene iz ShRO JNA.

Ti su dokazi zaista svuda oko tebe.

 

[жежени]

Нема Бога, али видео је духове и причао са њима.