List na vetru

Nekada davno krasio sam
Moje drvo snažno...
Okupan jutarnjom rosom
Blistao sam važno...

Pri svakom izlasku sunca
Oblivala me toplina...
Mog dragog drveta mi je
Prijala visina!

No, u jesen se nešto desi!
Počeh da se sušim ...
I jednog trena s drveta
Ja počeh da se rušim ...

Sad suvi sam list na vetru
I pretvaram se u prah ...
Pod udarom jesenje kiše
Očekujem skori krah ...

No, opet će pupoljak nići,
Buknuće iskra života...
I ponovne mladosti sveže
Stvoriće se divota.
​

 

[gagili48]

 

[Valeria]

 

[bud@]

Bravo, mnogo lepa zavrshnica.

 

[Valeria]

Hvala Budo, da, malo neobična završnica za mene, inače

 

[MPMcB]

Lepo.
Uopšte nije neobična završnica, samo si otišla strofu dalje nego što obično ideš.
Podseti me nakratko na jednu priču koju sam pričao mojim mladim damama kad smo češće prićali priče pred spavanje.

 

[LJILJA MMM]

Večiti krug.....divno napisano Val

 

[zxy]

Kao sa listovima tako je i sa ljudima.Jedni smenjuju druge dok život kao drvo večito traje.To poredjenje se nameće i u tome je lepota ove pesme.

 

[Tol]

Toliko o prolaznosti i znacaju zivota

 

[zxy]

Toliko o prolaznosti i znacaju zivota

Uživaj dok si još zelen gore list

 

[Riada]

sjajna metaforicna pjesma!

 

[Valeria]

Hvala vam drugari...to su neiscrpne teme..a i tiču se svakoga od nas.