Stidljivo porazen
Taj dan si zracila predivnom aurom bljestave svetlosti,
a sa tvog nebeskog tela tih proporcija oznacavala svoje
vreme u blagim minutima svojih cekanja, doletela si poput
neznih ruku, jedna po jedna u nizu, s zagrljajima pocela
si plesati, ko s prvim korakom dolazila si do svog cuvara.
Osecalo se vreme u meni kako prolazi satima
tvoje su usne neprekidno osecale vapaj za recnikom tvojim,
pozeleh da te poljubim nezno, osecaj me terao da te slusam
pronacicu nacin da ti umirim usne, te jake oci koje su
osvetljavale nase puteve.
Da li je gresno pozeleti da te poljubim usred belog dana
dok jos sunce viri iza oblaka sivih il je nase vreme ucinilo
da te samo gledam, al osecam tvoju dusu kako trci ispred nas,
ne zastajkuje nego priblizi se i nestane u trenutku.
Znao sam, da si tu, al ti ne mozes videti zemaljske stvari
covecije, nego samo ono sto mozes opipati svojim neznim rucicama.
Ta hemija sto svukud zabada nos, tu ispod tvoga vrata mami me
da te izljubim celu, a opet tera me da se slucajno ocesem o tebe,
prija mi svaki deo tvojih predja kose, taj odziv u rukama
kada podignes kosu, sa smeskom pogledas moje oci i nestanes
pod palubom dodira i iznova izadjes.
Taj opojni miris tvoje koze sputavao me je da ti pridjem i
zaokupiram ti mirisne vlasi, osecam da ludim, a priseban sam.
Saptaju mi tvoje ruke, taj vapaj iz tvojih grudi, osecalo se
da me dozivas unutarnjim bicem, jednostavnom toplinom sjajis
poput mlecnog puta.
Zaustavih vetar na par minuta samo da ti se priblizim i oslusnem
tebe, ko zrnevlje neumornog tela tvog i pod krosnjama nasih
puteva i sve nase ceznje su zapale u nama, potrebna mi je boja
tvoga glasa tih usana sto se roje i sva prisutnost tvojih neznih
reci.
Cutim i osluskujem kako usnama pevas, sretnije od nasih pogleda
susrecemo se pod krosnjama nasih parkova, priznajem, posebno
sjajis svojom svetloscu, dal sam ja taj klik bio, il je to samo
tvoje bice.
Svetlo koje uporno cuvas i kroz nasa obecanja uzimas nase slutnje,
ne cekas vise, pa na stanici cekanja cekas dok ja stidljivo
stojim porazen.
Angel Guardian
- - - - - - - - - -
Ostali pod kapima strasti
Zauvek sam tvoje telo obmotao zvezdanom prasinom
i u ritmu sjajne zvezde repatice i njenog treptaja
preuzela si svojim dahom, pa te sada svojim telom
obgrljavam i svom toplinom ugrejavam tvoje stope,
sto po meni jos uvek ostaju posle tumaranja po ovom
mrklom mraku.
Zedan sam sa tvojih cesmi ostao pod kapima strasti
odeven, susrescemo se kod bokova nasih tela i u sluhu
nasih podlugova kroz tanano vreme u tebi ce poteci
usne iste one ispod zmajevih krila istih onih kad su
nam se usne spojile.
Nista vise ne dolazi do mojih prstiju, ocekujem tebe,
za tobom ceznem, stalno se uzdizem ka snovima, al tebe
nema i pokretima neba, tiho do tebe plovim.
Ovde, gde sam ja, na proplanku kraj postelje nase gde
vrelim telom neprekidno kipim, verujem da ti svoj
velicanstveni osmeh uzimas ispod hlada gde sunce
neumorno vreba i prema izvoru nase srece, nezno snivas.
A bujne su ruke tvoje prepune ljubavnim krosnjama tvojih
sokova, da kada razgrnemo postelju oseti se taj talas nase
dobrote a onda i osmesi poteku i razliju se poput naseg
sudarenja tela i neprekidno uzimaju i uzivaju u tom skladu.
U narucju tvojih vrelih usana primas me, moj te pogled kroz
tvoje nago telo velom ljubavlju prekrije,
uzivamo u slatkim mirisima nasih goliso izlivenih uzdaha.
Tada nam nista i ne treba i kroz vetrove nase strujimo,
ja poput mesecevog pratioca, srebrnim sjajnim putevima navodim.
Sa tvojih grudi, te grudi bajne i male istinski ispijam,
kroz vatru nadolazim, tvojim nemirima se prepustam,
nema nijednog svetla, tvoj pogled u meni se razlaze.
Uz prve kapi sunceve dobrote, izmedju tisine sunca i meseca
u samom zagrljaju nadolazece plime tvojeg prelepog tela,
ispunjeni ljubavnim zivotom, presretni sanjamo.
Nema tih ptica, poletecemo sa svojim zagrljajima,
iako je dan vec naglasio svoje korake, moj san te opija
od nasih mirisa, nit nijedna misao kao ti, ta tvoja ljubav
u nama se radja.
Angel Guardian
- - - - - - - - - -
Sa prvim svetlom
Ponovno ceznjivo zalazim nad ponorom tvoga izvora.
Iako prodjes stopalima bosim po zrnevlju nasih obala
kao talas zapljuskujes nase svetlo,
a tama se sama navuce kada odvuces talase za sobom,
neprekidno se vracas pod isti pesak nasih zelja,
iako smo razdvojeni, uporno te iscekujem,
i cekam mom srcu da pronadjem leka.
A dusom nastanjujem, tamo gde me putevi vode ka tebi.
S prvom svetloscu zadjes i kroz nasu postelju uzdaha
sadjes i u nepreglednim strujama vodis,
dok pod brzacima svukud nase ruku delo stvaras
ispisujemo snove uzarenih zarista,
pa pod uvala tvojih prepona slazes i neshvatljivo
razlijes sve te male talase na mene,
kroz osmehe zadjes i na tamu predjes i to sto ostane
samo cutnja pod malom svece da tinja dok opet ne dodjes,
s prvim svetlom mene ozaris.
Zaboravljam navike nasih predja i po poznatom svetu
oboje setamo bosi i opijeni ljubavi nase.
Ta svetlost sto zadje, kroz tvoju kosu,
ne zaustavlja se samo u nitima tvojih misli,
a niti prostruji izlivenim casama vina,
prodje samo do belini tvojih grudi, tu zastane,
pa produzi dalje kraj tvojih pasnjaka,
neznatan im je broj sto svrate na konak u samom centru
samog stomaka.
I ne marim za vreme sto te krije od mene.
Dok putujemo oboje u toj nasoj neznosti, shvacamo,
da su nasi dani bezgresni i u susret leta nama slecu
a sladak je prst tvojih neznosti,
umoceno u izvore tvoje stvarne nade.
Sve je moguce, da,
i ona ista obecanja sto su nam u nama uklesana.
Setim se kroz razmisljanja kako smo tela nasa uranjali,
a tvoje neme usne, zapravo boja karmina ocistila tisinu
nase cutnje, kako si umela sa svojom zeljom udomiti svoje
osmehe i svojim prahom razmisljanja zasipala nase poljupce.
Radost je nezaboravna pod toplinom nasih plodova,
iako tako male stvari ljubomorno tajimo jos se prisetimo
kroz nase razmisljanje te prelepo cvetne poljupce,
a budimo se pokraj prelepe duge, tu gde nas je pocastilo
nebo pod prvom izmaglicom secanja.
Kako razvezati ove neme reci, pa pazljivo nanizem otkucaje
tvoje, pomalo razgovetno prolijem reci.
Da sakupim sve tvoje kapi dok si pod mesecinom trazila u tami
sve moje razlivene reci i snaznim poljupcem natapam ovu pesmu,
da me pronadjes s prvim svetlom.
Angel Guardian
- - - - - - - - - -
Pod aurorinim nebom sjajis svojom lepotom
Stigla si obucena u zelenu prirodu svoga sjaja
i sad sa svojim plastom zelenih krosnji,
pokazujes u zanosu vrelih dodira, razbuktavas.
Nikako slucajno ne pokazujes, vec ponosno dolazis
sa mirisima svojih korenja i cvrstim zagrljajem
teras od sebe moje vetrove ceznjivih dodira.
Bez glasa prilazis mi okupana svojim vetrom da
u samoj prelepoj zelenoj prirodi pokazes svoju
cutljivu lepotu i svojim usnama prilazes jos
mirisne cvetove tvoje bastine, opijen krecem
kroz vetrove svojih medja i u nepregledne ravnice
ostavljam neprimetno svoje mirise svoga tela.
Ostaje jedino za nama taj magican plod nasih dodira
da ako ispunim svo vreme sto si sticala svoje iskustvo
dok si rasla u nepreglednoj prirodi i sa strahom da te
neko pronadje u svim tvojim krosnjama, svim onim slatkim
ugodjajima sto je tvoja kosa privukla ka sebi,
a opet, nije to kosa tvoja bila, nego sve silne krosnje
tvojih razbuktalih zelja, pa ispod hlada zbrojis sve
nase plodove mira, sasvim necujno smo osecali rastanak
zelenih prostora tu gde smo jos kao deca igrali se
nestasnih igara.
Pocastim te svojim prisustvom, znas prepoznati vatrenu
stihiju u nama i u tek probudjenu krosnju pustis mesecevu
svetlost da se pod nama raznezi, pa brzim hodom njegovim
stopama svemira zakoraci pored obale jezera i u prvom
gutljaju nasih usana, izlezava se nad bistrinom nasih pogleda.
Pitas se otkuda tolika aurorina vidjenja nad nasim velikim
i prostranim nebom, pa se pod nasim zelenim vrtom razlije pod
bojama bozanskih dodira i nikuda ne odlazi vec pod prstom
magicnog izlivanja prebaci u nemirne poglede, da se cak pod
stidljivo vatreno crvenim mesecom izlije sva nasa dusa sto je
odnekud preostala.
Nikad se vise necemo umivati nasim prstima pod jarkom suncevoj
svetloscu, jer su moji prsti prepuni nektara gde sam jedrio pod
suncem nebeskih stihija i uzareno upleo u tvoju kosu,
a same usne ostale uzarene tvojih izvora prelepih uzdaha.
Angel Guardian
- - - - - - - - - -
Sanjive zelje
I htedoh da poredjam tvoju kosu uzduz svojih prstiju,
mogao bi iz tvojih usana izvuci onaj isti nektar jagoda,
sto nas je onomad zblizio pored nasih pogleda
ali nezno nastavljam rukama po obodima tvoga uzdaha,
i sasvim lagano setajuci se po nemirnim dodirima sto
konstantno odupiru se mojim usnama, bejah blize svemu,
posebno se setim kroz lavirinte sna kako sam umeo rasti,
dok si jos u ostatku svoje zelje sletela na grudi sa svojim
obrazima i bejah da je to bila zelja u snovima.
Posle ponocno odzvanjanje, cuo sam kroz kazaljke od sata
tu molitvu sto je odupirala prostoru i kroz celjusti sna
dodirnuo sam tvoje bisere rasute po tvom telu,
bio sam uzdrman od vlastitog sna.
Dal trebam navuci hrabrost na sebe i krenuti ka tebi,
ili ostati u snu potkovan, da samo mastam o tebi,
a onda kroz suze da razbudim rana jutra i krenem ka tebi,
kad ti nemozes meni doci, a kamoli prici,
nit me znas, nit te poznam, i uvek ko silueta pridjes
i svoje nemire za sobom razlijes u snovima.
Angel Guardian
