Ja sam isto to pocela da radim sa ovim gore pomenutima. A Marina.c, ja mislim da nije u pitanju nepoznavanje. Nego ona nece da prizna da je njeno dete raspusteno. A mali je verovatno i rodjen hiperaktivan(uopste ne ume da se igra sa drugom decom, nego je potpuno destruktivan i samo se tuce i rusi sve oko sebe), ali ako je vec tako i ako ja ne bih mogla da pomognem svom detetu, ja bih ga odvela kod strucnjaka. A ona je, uz to, jos i prosvetni radnik. I na kraju smo morali da provalimo vrata, jer on nije mogao da da suvisao odgovor na pitanje: Gde je kljuc? Pa, moje dete je sa 19-20 meseci, kada nismo mogli da nadjemo flasicu, otislo u sobu i pokazalo gore na policu. I kaze: Evo je fasica (pojma nemam kako je tamo dospela).
Zakljucak je da ona nista ne radi s njim, jer uporno prica kako se ona puuno bavi detetom (znaci to su prazne price). Ili je u pitanju veci problem, koji mora da resi strucnjak.
Zakljucak je da ona nista ne radi s njim, jer uporno prica kako se ona puuno bavi detetom (znaci to su prazne price). Ili je u pitanju veci problem, koji mora da resi strucnjak.
Steta sto ja ne umem da budem tako direktna, mnoge stvari bi verovatno bile jednostavnije.
Ne, salu na stranu, znam da gresim i da nisam uvek savrseni primer ispravnosti i nekih dobrih navika. Npr. grize me savest sto se ne jede uvek za stolom, moj los primer. Grize me savest sto ponekad galami, i moj i tatin los primer. Ali bar sam svesna svojih losih uticaja, i stalno se nesto posmatram, preispitujem kao roditelj i trudim se to da ispravim. Preispitujem svoje vaspitne metode i uvek se trudim da naucim i da primenim ono sto je bolje da sutra ne bih zavrsila kao poznanica WWW na klupi.
Ne, salim se, na prvom mestu mi je svoje dete, zelim da od njega napravim dobrog i srecnog coveka, a ne da ispasta zbog neke moje lenjosti i hirova.
