Libija u totalnom kolapsu od kako im je stigla "americka demokratija"

hypnotoad:
Libya's economy grows more than 100 percent in 2012 on the back of oil production which had come to a standstill during the country's 2011 revolution.
Kliknite za proširenje...
Da, 2011. za vreme Gadafija je bila dosta loša situacija. Ali kada je on Crko, ekonomija je počela rapidan oporavak.

To je sve totalno suprotno od Tihijeve propagande ovde, pa zbog toga iznosim fakte na videlo.
 
SVETSKI RAT VEĆ JE POČEO: U sukobe u ovoj zemlji uključeno je više svetskih sila, SITUACIJE SE SVE GORA! (VIDEO)

18.01.2020. 19:30h


Građanski rat u Libiji nije posebna vest. Vodi se sa pauzama od 2011. godine, kada je svrgnut Moamer Gadafi, ali je eskalirao prošle godine i sada sve više poprima karakteristike međunarodnog sukoba.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je prošlog meseca da će poslati trupe u Libiju na poziv Vlade nacionalnog jedinstva (GNA), što je i učinio ove nedelje. Libijske vojne snage za obuku već su raspoređene u zemlji.
Prošlog meseca Erdogan je jasno dao do znanja zašto je vojno intervenisao u Libiji, kada je rekao da Turska neće mirno posmatrati kako ruski plaćenici pomažu Haftaru.

Zaista, prema pisanju Vashington Posta, pozivajući se na američke zvaničnike i libijske vojne komandante, više od 1.000 ruskih plaćenika pojavilo se u Libiji prošlog septembra, dramatično menjajući ravnotežu snaga na bojnom polju svojim vojnim iskustvom i naprednim oružjem, baš kao što su bile i haftarske snage počeo gubiti.

Moskva, međutim, baš kao i u Siriji i Ukrajini, negira da ima ikakve veze sa plaćenicima iz zloglasne Vagnerove grupe. Zanimljivo je da je učešće plaćenika u vojnim operacijama u Rusiji nezakonito, za razliku od SAD-a.

GNA se zatim obratila za pomoć Istanbulu, koji je svoju vojsku snabdevao vojnim bespilotnim letilicama, oklopnim vozilima i vojnim savetnicima. A Turska je sada poslala svoje plaćenike na ratište - oko 2.000 sirijskih pobunjenika, prema Gardijanu, koji će se sada boriti za vlast u Tripoliju iako je poslednje područje Sirije, koje drže pobunjenici, pod nasilnim napadima ruskih, sirijskih i iranskih ili proiranskih snaga.

A Erdogan je sada pretio libijskom generalu Halifi Haftaru, koji se bori protiv vlade koju podržava Turska, da će „naučiti lekciju“ ako nastavi da napada.

S jedne strane je gore spomenuti Haftar, koji je bio general u Gadafijevom režimu, ali se pridružio oružanoj pobuni u kojoj je, uz vazdušnu podršku NATO-a, Gadafi svrgnut i ubijen. U međuvremenu, postao je najveći vojskovođa u raspadnutoj i haotičnoj zemlji u kojoj se razne frakcije godinama bore za prevlast.

Sada je na čelu samoproglašene Libijske nacionalne armije (LNA), koja je pokrenula veliku ofanzivu u Tripoliju prošlog aprila. Iako je ofanziva u početku bila munjevito brza i činilo se da će i Tripoli brzo pasti, druga strana je prešla u kontranapad. Ubrzo je usledio položaj maženja.

Devet meseci kasnije, LNA i oružane snage Vlade Nacionalnog jedinstva (GNA) prošle su sedmice zaključile primirje, ali su ga vrlo brzo prekršile, optužujući jedna drugu. Ono što posebno zabrinjava je rastuća međunarodna dimenzija sukoba.

Haftar je u međuvremenu otišao u posetu Moskvi, nakon čega je rekao da će i dalje poštovati primirje iako nije potpisao sporazum o prekidu vatre.

Podsetimo, Libija ima dve suprotstavljene vlasti: međunarodno priznatu, ali prilično slabu vladu u Tripoliju (GNA) na čelu sa premijerom Fajezom al Sarajem i drugu u istočnom gradu Tobruku, povezanu sa Haftarom, koji je od tada preuzeo kontrolu nad većim delom zemlje.

Haftar (76) je dvostruki američko-libijski državljanin koji duži niz godina živi u Virginiji, gde je takođe bio saradnik CIA-e i pokrenuo prvi neuspešni ustanak protiv Gadafija 1996. godine. 2011. godine vratio se u Libiju i ustanak je ovog puta uspeo. Ali poslednjih godina promenio je strane i partnerio sa Moskvom u pokušaju da preuzme celu zemlju. Pored pomoći oružjem, plaćenicima i diplomatskom lobiranju, Rusija je, kažu analitičari, ispisala milijarde libijskih dinara za Haftar kako bi mogao platiti svoje snage i kupiti odanost brojnih lokalnih plemena koja previše ne brinu o vladi u Tripoliju ili Tobruku.

Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Jordan, Saudijska Arabija i Francuska, koji su prošle godine čak blokirali zajedničku izjavu EU-a kojom se Haftar traži da prekine napad na Tripoli, takođe su počeli da pomažu Haftar finansijski, diplomatski i oružjem. U julu su američke rakete Javelin pronađene i u bazi koju koristi LNA. UAE su takođe snabdeli LNA, između ostalog, bespilotnim bespilotnim letelicama Ving Long II kineske proizvodnje i protivvazdušnom odbranom Pancir 1 ruske proizvodnje.

GNA, osim Turske, podržavaju Katar i Sjedinjene Države, a u manjoj meri i Italija, koja se, kako se izveštava, plaši da će ga Francuska oboriti u slučaju promene vlade.

Kurir.rs/Index.hr
-------------------------------------------------------------------
Baš su se žestoko upleli.
Jedva sam razlučio ko koga bije.
 
TONOLAN:
SVETSKI RAT VEĆ JE POČEO: U sukobe u ovoj zemlji uključeno je više svetskih sila, SITUACIJE SE SVE GORA! (VIDEO)

18.01.2020. 19:30h


Građanski rat u Libiji nije posebna vest. Vodi se sa pauzama od 2011. godine, kada je svrgnut Moamer Gadafi, ali je eskalirao prošle godine i sada sve više poprima karakteristike međunarodnog sukoba.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je prošlog meseca da će poslati trupe u Libiju na poziv Vlade nacionalnog jedinstva (GNA), što je i učinio ove nedelje. Libijske vojne snage za obuku već su raspoređene u zemlji.
Prošlog meseca Erdogan je jasno dao do znanja zašto je vojno intervenisao u Libiji, kada je rekao da Turska neće mirno posmatrati kako ruski plaćenici pomažu Haftaru.

Zaista, prema pisanju Vashington Posta, pozivajući se na američke zvaničnike i libijske vojne komandante, više od 1.000 ruskih plaćenika pojavilo se u Libiji prošlog septembra, dramatično menjajući ravnotežu snaga na bojnom polju svojim vojnim iskustvom i naprednim oružjem, baš kao što su bile i haftarske snage počeo gubiti.

Moskva, međutim, baš kao i u Siriji i Ukrajini, negira da ima ikakve veze sa plaćenicima iz zloglasne Vagnerove grupe. Zanimljivo je da je učešće plaćenika u vojnim operacijama u Rusiji nezakonito, za razliku od SAD-a.

GNA se zatim obratila za pomoć Istanbulu, koji je svoju vojsku snabdevao vojnim bespilotnim letilicama, oklopnim vozilima i vojnim savetnicima. A Turska je sada poslala svoje plaćenike na ratište - oko 2.000 sirijskih pobunjenika, prema Gardijanu, koji će se sada boriti za vlast u Tripoliju iako je poslednje područje Sirije, koje drže pobunjenici, pod nasilnim napadima ruskih, sirijskih i iranskih ili proiranskih snaga.

A Erdogan je sada pretio libijskom generalu Halifi Haftaru, koji se bori protiv vlade koju podržava Turska, da će „naučiti lekciju“ ako nastavi da napada.

S jedne strane je gore spomenuti Haftar, koji je bio general u Gadafijevom režimu, ali se pridružio oružanoj pobuni u kojoj je, uz vazdušnu podršku NATO-a, Gadafi svrgnut i ubijen. U međuvremenu, postao je najveći vojskovođa u raspadnutoj i haotičnoj zemlji u kojoj se razne frakcije godinama bore za prevlast.

Sada je na čelu samoproglašene Libijske nacionalne armije (LNA), koja je pokrenula veliku ofanzivu u Tripoliju prošlog aprila. Iako je ofanziva u početku bila munjevito brza i činilo se da će i Tripoli brzo pasti, druga strana je prešla u kontranapad. Ubrzo je usledio položaj maženja.

Devet meseci kasnije, LNA i oružane snage Vlade Nacionalnog jedinstva (GNA) prošle su sedmice zaključile primirje, ali su ga vrlo brzo prekršile, optužujući jedna drugu. Ono što posebno zabrinjava je rastuća međunarodna dimenzija sukoba.

Haftar je u međuvremenu otišao u posetu Moskvi, nakon čega je rekao da će i dalje poštovati primirje iako nije potpisao sporazum o prekidu vatre.

Podsetimo, Libija ima dve suprotstavljene vlasti: međunarodno priznatu, ali prilično slabu vladu u Tripoliju (GNA) na čelu sa premijerom Fajezom al Sarajem i drugu u istočnom gradu Tobruku, povezanu sa Haftarom, koji je od tada preuzeo kontrolu nad većim delom zemlje.

Haftar (76) je dvostruki američko-libijski državljanin koji duži niz godina živi u Virginiji, gde je takođe bio saradnik CIA-e i pokrenuo prvi neuspešni ustanak protiv Gadafija 1996. godine. 2011. godine vratio se u Libiju i ustanak je ovog puta uspeo. Ali poslednjih godina promenio je strane i partnerio sa Moskvom u pokušaju da preuzme celu zemlju. Pored pomoći oružjem, plaćenicima i diplomatskom lobiranju, Rusija je, kažu analitičari, ispisala milijarde libijskih dinara za Haftar kako bi mogao platiti svoje snage i kupiti odanost brojnih lokalnih plemena koja previše ne brinu o vladi u Tripoliju ili Tobruku.

Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Jordan, Saudijska Arabija i Francuska, koji su prošle godine čak blokirali zajedničku izjavu EU-a kojom se Haftar traži da prekine napad na Tripoli, takođe su počeli da pomažu Haftar finansijski, diplomatski i oružjem. U julu su američke rakete Javelin pronađene i u bazi koju koristi LNA. UAE su takođe snabdeli LNA, između ostalog, bespilotnim bespilotnim letelicama Ving Long II kineske proizvodnje i protivvazdušnom odbranom Pancir 1 ruske proizvodnje.

GNA, osim Turske, podržavaju Katar i Sjedinjene Države, a u manjoj meri i Italija, koja se, kako se izveštava, plaši da će ga Francuska oboriti u slučaju promene vlade.

Kurir.rs/Index.hr
-------------------------------------------------------------------
Baš su se žestoko upleli.
Jedva sam razlučio ko koga bije.
Kliknite za proširenje...
Vagner.Mmmmm daaaaaa..
To su oni vojnici od kojih ISIL dobija napade panike I bezi vristeci.
 
Тихи:
Libija - zemlja na rubu kolapsa

Tri godine posle svrgavanja Muamera el Gadafija, Libija i bukvalno zagazila u građanski rat. Političke institucije u Tripoliju ukinute ili dosta oslabljene

sv-libija_620x0.jpg


POCEPANA usled borbe za vlast tri godine nakon svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Muamera el Gadafija, Libija je proklizala u građanski rat. Bezbednosno stanje u državi je katastrofalno, bombaški napadi smenjuju jedni druge. Postoje čak dva parlamenta i dve vlade, u jednom taboru su islamisti, u drugom - njihovi protivnici. Zemlja je na rubu kolapsa.


I jedna i druga strana libijske „medalje vlasti“ žele uticaj, novac i resurse. Obe se, pri tome, oslanjaju na brojne paravojne formacije. Te naoružane grupe nastale su tokom zajedničke borbe protiv Gadafija, ali su, od njegovog svrgavanja, oštro suprotstavljene. Pokušavaju da ostvare sopstvene interese, a posledice tih nastojanja su poražavajuće.

- U Libiji vlada neka vrsta građanskog rata koji karakterišu atentati, bombaški napadi i otmice, što sve zajedno onemogućava normalan život - kaže ekspert za Bliski istok Ginter Mejer, profesor ekonomske geografije i rukovodilac Centra za istraživanje arapskog sveta pri Univerzitetu u Majncu.

Lošu bezbednosnu situaciju, analitičari objašnjavaju i činjenicom da su političke institucije u Libiji veoma oslabljene, ili uopšte ne postoje. To je, između ostalog, deo Gadafijevog nasleđa. Samoprozvani vođa revolucije, prenosi Dojče vele, želeo je da svaku konkurenciju saseče u korenu. Tako je, na primer, zapostavio vojsku i regularne snage bezbednosti u korist, njemu odane, predsedničke garde.

Posle Gadafijeve smrti, prvobitni plan bio je da paravojne formacije budu integrisane u novoformirane snage. Ta zamisao nije uspela, a paravojne formacije, mada su inkasirale novac od države, bore se više za interese svojih plemena ili svog grada, nego policije i vojske.


OSMO ČUDO
Problem kad je Libija u pitanju bio je u tome što se rezervoari vode (akviferi) nalaze tačno ispod pustinjskog dela zemlje na jugu, dok 95 odsto, od ukupno 6,5 miliona stanovnika, živi u priobalnom delu. A voda im je preko potrebna, pošto Libija ima veoma malo obradive površine, tek oko jedan procenat čitave teritorije i hranu mora da uvozi. I Gadafi je odlučio da dovede vodu iz ovih akvifera do gradova i velikih naselja. A to je značilo pustinjski cevovod od oko 3.900 kilometara, koji, po rečima njegovog idejnog tvorca, treba da bude „osmo svetsko čudo“.

Pojedini teoretičari već najavljuju raspad zemlje i podsećaju da njeno kakvo-takvo jedinstvo i nije dugo trajalo. Tek 1963. godine, do tada u velikoj meri autonomni delovi zemlje (Tripolitanija, Kirenajka i Fazan) objedinjeni su u zajedničku državu. I to, sada već formalno jedinstvo, danas je ugroženo, ponajviše zbog toga što islamisti nisu priznali poraz na izborima, a u avgustu su, zahvaljujući pomoći paravojnih formacija iz Misrate, zauzeli glavni grad Tripoli. Postigli su i to da parlament, izabran u junu, odlukom Vrhovnog suda bude proglašen nelegalnim, a zatim su formirali sopstveni.

- Sveukupno gledano, to je rat koji vode druge sile unutar arapskog sveta - objašnjava Mejer. - Islamsku stranu podržavaju Katar i Turska, dok zvanično priznata vlada dobija pomoć od Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zvanično izabrani parlament zbog toga više ne zaseda u Tripoliju, već u Tobruku, u blizini egipatske granice.

I na istoku zemlje postoje napetosti između islamista i njihovih protivnika. Penzionisani general Kalif Haftar, koji se krajem osamdesetih razišao od Gadafija, bori se u Bengaziju, u njegovoj takozvanoj Libijskoj nacionalnoj armiji, protiv islamističkih paravojnih formacija i njihovog uticaja u zemlji.

Rat koji, kako Mejer ističe, vode druge sile unutar arapskog sveta, „inspirisan“ je, između ostalog, činjenicom da Libija skoro dvema trećinama svoje teritorije leži na ogromnim akviferima, odnosno, rezervoarima vode. Ovo je otkriveno još 1953. godine, tokom potrage za naftom. Voda u akviferima datira iz perioda između 38.000 i 14.000 godina. Veoma je čista, budući da je prirodno filtrirana. Postoje četiri veća podzemna basena. Kufra basen, recimo, koji leži na jugoistoku Libije, blizu egipatske granice na dubini od oko 2.000 metara, pokriva površinu od oko 350.000 kvadratnih kilometara.

Aviferi u Sahari, prema procenama stručnjaka, do 12.000 kubnih kilometara vode, a nalaze se, osim Libije, u Čadu, Sudanu, Nigeru i Egiptu.


BAZA DžIHADISTA

Već dugo, Libija važi za područje koje predstavlja pozadinsku bazu džihadista, tvrde eksperti. U istočnolibijskom gradu Derni koji je, još za vreme Gadafija, bio glavno uporište islamista, „Veće mladih islama“ zaklelo se na vernost terorističkoj grupaciji Islamska država, koja se postavila na čelo samoproglašenog kalifata i kontroliše velike delove Iraka i severa Sirije. I u Derni, državne institucije gotovo da više nemaju uticaja.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:522041-Libija---zemlja-na-rubu-kolapsa

Gde Amerika dodje , tu vise srece nema jer Amerika dolazi da pljacka, otima, robi, zavadja, ubija...

Isto se desilo u Jugoslaviji. Isto se desilo u Libiji.
Kliknite za proširenje...

Eto ga Tihi opet podržava muslimane.

Za Libiju me baš braiga. Slali su mudžahedine da nas ubijaju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

C
Libija, Sirija, Ukrajina, Srbija
Odgovora
3
Pregleda
177
Lagerta
Lagerta
Straks92
Kaja Kalas stigla u Beograd, dočekao je Marko Đurić
Odgovora
15
Pregleda
531
akomoze
akomoze
GigaMoravac
  • Anketa Anketa
Prosvećena diktatura ili zapadna demokratija - šta je bolje?
4 5 6
Odgovora
144
Pregleda
1.968
subverion
S

Back
Top