Sve volim, može gužva, može tišina, more, voda , planina, banja.. volim nova mesta, al mi ne smeta ni da više puta letujem na istom mestu ako su mi utisci lepi..
Ni meni ne smeta.
Uvek tezim da se vratim dragim mestima.
Postoji jedno selo u Grckoj koje jako volim. Puno puta smo bili, letovali, isli na vikend, muz mi je otkrio to mesto i odveo prvi put, zaljubila sam se na prvi pogled.
Da dobijem na lutriji bas tu bih sebi kupila kucicu sa lozom, pritkama, tikvicama, obicno kameno seoce na litici sa pogledom na zaliv.
Ujutru rano nekada izmislim sebi neki posao pa krenem sama sa onim "odmah se vracam", svako ko sretne zivog coveka na ulici zazeli na grckom dobro jutro. I onda uradim nesto stvarno grozno, sednem na brzinu da pojedem bugacu sa vanilom i popijem kafu. Traje to kratko, ali slike su tako intenzivne, svez vazduh, boje, usnulost, nekako si sam sa tim mestom kao sa covekom. Meni mesta i lice na ljude, zamisljam kakav bi bio Rim kao covek, muskarac ili zena, kojih godina, kako obucena...Rim je, razume se, zena srednjih godina, crnka sa krupnim zlatnim mindjusama i u sirokim pantalonama na crtu...i tako se zabavljam...
Zato i imam problem sa rizort turizmom, ubija mi mastu
.
