Let avionom

BLAJBI

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.496
Citam neki dan da se negde zapalio neki avion i svi putnici se srecom spasli...

Ali verujem da je vecini zivot skracen za 10ak godina...

Jos se secam onog malezijskog aviona AM 370 koji je nestao i nikada nije pronadjen...Neki kazu da je otisao u neku drugu dimenziju?


Ne volim da letim avionom.

Jednom sam doziveo stres i od tada se plasim.

Letenje nije u prirodi coveka.

Covek nije ptica.

Nikada se necu nauciti.
 
BLAJBI:
Letenje nije u prirodi coveka.

Covek nije ptica.

Nikada se necu nauciti.
Kliknite za proširenje...

Pa sad, i vožnja automobilom, biciklom, vozom, kočijama, trotinetom, brodom, balonom, koturaljakama, sličugama, a i jahanje su taman toliko u prirodi čoveka koliko i letenje. I u/na svima možeš da se povrediš ili pogineš, taman koliko i u avionu.

Zapravo, sve ostale nabrojane vrste "neprirodnog" transporta su zapravo daleko opasnije po tvoje zdravlje i život nego letenje.

Opet, siguran sam da ne ideš svuda samo i isključivo peške. Zašto?
 
Poslednja izmena:
Pa znaš kao za svaki strah je jedini način samo da napraviš to šta te je strah, i dobro nekog da imaš uz sebe, da ti daje volju i energiju :), jer ako očeš sam to da radiš ... je puno teže
 
BLAJBI:
Citam neki dan da se negde zapalio neki avion i svi putnici se srecom spasli...

Ali verujem da je vecini zivot skracen za 10ak godina...

Jos se secam onog malezijskog aviona AM 370 koji je nestao i nikada nije pronadjen...Neki kazu da je otisao u neku drugu dimenziju?


Ne volim da letim avionom.

Jednom sam doziveo stres i od tada se plasim.

Letenje nije u prirodi coveka.

Covek nije ptica.

Nikada se necu nauciti.
Kliknite za proširenje...

I ja imam slican osecaj, ali to se veoma lako leci, pogotovo KBT psihoterapijom. Ne razlikuje se putovanje avionom mnogo vise nego putovanje kolima, sta vise, mnogo je rizicnije putovanje kolima objektivno i racionalno gledano, ali mi smo iracionalna, emotivna i neuroticna bica.

Covek nije ni gepard da se krece po drumu 170km/h pa se opet krece, i to svaako maltene, to nije racionalan argument vec kognitivna distorzija koja ti pravi fobicno ponasanje. Razmisli o tome.

Moja kognitivna distorzija je da znam da su avioni bezbedni ali da sam ja "baksuz" i da eto, da krenem da putujem avionim, to bi bio bas taj sto se upalio ili taj sto je nestao, i to prvi put kada udjem u avion, pa ne bi ni bilo prilike da opet to ponovim i oslobodim se iracionalnog straha.
 
Ja sam jedno vreme imala strah od letenja hjuuuuuh :D

Mozda vam ovaj tekst pomogne:

Kako prevazići strah od letenja avionom


Za neke ljude sama pomisao na letenje avionom pokreće grč u stomaku, nelagodu i strah. Kako ću opet u avion? Šta ako me uhvati panika? Šta ako mi pozli tamo gore a nemam gde da pobegnem? Kako će ovo moje senzitivno telo da podnese takve pritisak? Šta ako bude turbulencija? Da li da popijem rivotril ili par čaša viskija?

Neki se boje a neki spavaju

Mnogi ljudi imaju strah od letenja avionom, dok mnogi drugi spavaju u avionu i osećaju se potpuno spokojno čak i kada se jave turbulencije. Kako je to moguće? Šta razlikuje ove dve grupe ljudi, one koji paniče i one koji mirno spavaju u avionu?

Čega se ljudi plaše u avionu?

Ako pitate osobu koja se plaši letenja avionom čega se plaši ona će verovatno reći da se plaši mogućnosti da avion padne. Takva mogućnost zaista postoji, avioni zaista padaju ali doduše jako retko. I automobili i autobusi se prevrću, sudaraju i sleću sa puta pa se ljudi ipak voze automobilom.

I oni sto se plaše i oni što se ne plaše letenja znaju istu stvar a to je da je moguće da avion padne. Ali zašto se onda jedni plaše a drugi ne? Zato što strah od letenja avionom nema nikakve veze sa mogućnošću pada. Čovek se nikada ne plaši nečeg što bi moglo da se desi vec nečeg što se zaista dešava.

Šta se dešava u avionu osobama koje se plaše letenja?

Dešava se da osećaju anksioznost, paniku i neprijatne telesne simptome (lupanje srca, znojenje dlanova, drhtanje, knedla u grlu, teško disanje koje liči na gušenje i sl.). To je ono čega se zaista plaše. Plaše se da neće moći da spreče pojavu straha. I to je tačno neće moći da spreče i ne samo da neće moći nego što više budu nastojali da spreče pojavu straha to ce strah biti sve veći a telesni simptomi sve neprijatniji.

Za osobe koje imaju strah u avionu, avion je jedna specifična situacija koja ima specifična značenja.

Ta značenja su:

U avionu postoji velika verovatnoća da će osoba koja se plaši doživeti anksioznost koja je praćena neprijatnim telesnim simptomima
Avion je situacija iz koje ne može da se izađe ili pobegne odmah kada osoba to poželi odnosno kada se javi strah
Avion je situacija koju osoba ne može da kontroliše a oseća jaku potrebu da ima kontrolu
Dakle o čemu je zapravo reč?

Osoba se ne plaši ni aviona niti mogućnosti pada. Toga bi se svi plašili u momentu ako bi se to zaista i desilo. Osoba koja se plaši aviona se zapravo ne plaši aviona već se plaši da se suoči sa svojim strahom nad kojim nema kontrolu u avionu, odnosno u situaciji iz koje ne moće da pobegne. To kod osobe stvara osećanja panike, bespomoćnosti i užasavanja.

Kako rešiti problem sa kontrolom straha?

Jednostavno treba zauvek odustati od ideje da strah treba kontrolisati, pobediti ili izbegavati. To jednostavno nije moguće. Ako se strah ne javi u avionu javi će se kad tad u nekoj drugoj situaciji. Osoba treba da prelomi i definitivno shvati da svaki pokušaj kontrole straha je unapred osuđen na propast bez obzira da li se on javlja u avionu ili negde drugde.

Ima jos dosta pa da ne prekoracim duzinu poruke citajte sve na njihovom sajtu

Autor: Dr Vladimir Misic

Izvor: Vaš Psiholog http://www.vaspsiholog.com/2016/12/kako-prevazici-strah-od-letenja-avionom/
 
Čega se ljudi plaše u avionu?

Ako pitate osobu koja se plaši letenja avionom čega se plaši ona će verovatno reći da se plaši mogućnosti da avion padne. Takva mogućnost zaista postoji, avioni zaista padaju ali doduše jako retko. I automobili i autobusi se prevrću, sudaraju i sleću sa puta pa se ljudi ipak voze automobilom.
Kliknite za proširenje...

Evo gde se krije razlika. U pitanju su kognitivne distorzije, i obe su prenapucane do krajnjih limita iracionalnosti.

Naime, covek koji vozi auto ima misli "TO MENI NECE DA SE DESI, JESTE BAS CE MENI", dok osoba u avionu govori isto to, istim tim predubedjenjem samo suprotno - "ovo ima bas meni da se desi, evo znam, evo osecam, ako to nije tacno, kako da imam ovo neko predosecanje u stomaku (psihosomatika, sindrom iritabilnog kolona na nervnoj bazi, pojacavanje kiseline u zelucu)".

Sta vise, ako odemo i korak dalje - osoba u autu je toliko ubedjena da njoj ne moze nista lose da se desi, pa smatra da moze konzumirati i alkohol neposredno pre voznje, da ne vezuje pojas, misli da je sposobna da telefonira i vozi, da vozi i menja brzine jednom rukom, ili vozi i prica sa osobom pored nje i vise gleda u nju nego na put. I opet sve to opravdava - "Jes bas ce meni da se desi sudar ili smrt u kolima. Nema sanse da zavrsim ovaj svoj zivot tako glupo smrskan u kolima".

Kada se to jednom desi, osoba ne moze da prihvati tako olako stvarnost i onda se formira fobicno reagovanje u vezi sa voznjom, kolima, i takvi ljudi posle ne mogu da uhvate volan vise i moraju da se lece kod profesionalca.
 
Zato što strah od letenja avionom nema nikakve veze sa mogućnošću pada. Čovek se nikada ne plaši nečeg što bi moglo da se desi vec nečeg što se zaista dešava.
Kliknite za proširenje...

Ovo je Vladimir odlicno rekao, a evo i da objasnim ako neko mozda nije razumeo !

Kod ovih sto se ne plase, a plasili bi se kada bi avion poceo da pada se javlja RACIONALNI STRAH.
Kod ovih sto se plase, a takodje bi se plasili jos vise i kada bi avion poceo da pada, se javlja - IRACIONALAN STRAH. To je zapravo i srz fobicnog reagovanja - IRACIONALAN STRAH, mi opazamo neku draz iz spoljasnje sredine KAO PRETECU po nas.

Lepo je rekao da je tu veci strah od toga sto NEMAS KONTROLU NAD SITUACIJOM - Ne mozes da pobegnes odatle kada mislis da si izgubio kontrolu nad svojim telom, a mislis da ce ti se nesto lose desiti (pre tebi a ne avionu), ali toga covek nije svestan i te stvari UNUTAR SEBE, projektuje na AVION, pa misli da se plasi aviona, pada aviona, a zapravo se plasi da li ce imati kontrolu nad situacijom i nad sobom.

Non stop treba to da ima na pameti i da trpi simptome anxioznosti i telesnih senzacija i da shvati da su to samo telesne senzacije koje prate njegove maladaptivne emocije, te da spreci bihejvioralne reakcije - Da "pada u trans" da trazi pomoc da jurca po avionu odlazi u toalet, da ubrzano i plitko dise i da u sebi hrani negativne misli.
 
Jako je gadno kada se u avionu dogadja nesto NEPREDVIDJENO, sto nije u planu.

Meni se to jednom desilo i od tada imam strah, iako relativno cesto letim na velikim rastojanjima.
 
Naravno, Tako nastaju fobije. One se uce.

Ne znam sta ti se to desilo nepredvidjeno tamo, ako nije suvise intimno ili ti ne stvara strah i negativnost ti ispisi da bas vidimo sta je to bilo....
 
bRu zLi:
Naravno, Tako nastaju fobije. One se uce.

Ne znam sta ti se to desilo nepredvidjeno tamo, ako nije suvise intimno ili ti ne stvara strah i negativnost ti ispisi da bas vidimo sta je to bilo....
Kliknite za proširenje...

Leteo sam "Lufthansom" preko Atlantika, za Franfurt...

Sve je bilo ok, Boing747, prostran, let miran bez turbulencija...Gledamo film na velikom ekranu... Neki dremaju..

Pun avion putnika...Do mene sedi neki crnac....


Taman kada sam jeo i cirkao pivo i poceo da se gibim sa nekom zenicom sa strane koja je imala malo dete, pojavi se obavestenje da ulazimo u zonu turbulencije, da zavezemo pojaseve...Bilo jwe toi oko 4 sata nakom poletanja, nad Atlantikom...

Stavim ja pojas i poce da trucka kao da auto ide po kolskom putu...Nista opasno....Zmurim i cekam da prodje...


Kada brale odjednom ogromni avion se prope, usmeri ka nebu i jurnu ko raketa gore! Sta mu bi, prodje mi kroz glavu....? To niam ni znao da moze da radi...

Tako je jurio nekoliko sekundi, mozda 15 estak, pa se onda zaustavi u mestu!

Stade...Motori se UGASILI!

Ljudi su se unezverili...Nisi cuo ni jedan glasic...


I onda je doslo najstrasnije: avion je poceo da propada, da pada.....Kao kamen....

Doslo mi je da povracam, pocele su ispadati maske za kiseonik sa plafona i po neki rucni prtljag.

Ljudi su zavrstali i poceli da se sklupcavaju na sedistima....

Ne znam koliko je propadanje trajalo.

Odjednom, svazni motoru zabrujase ponovo, ali sada punom snagom...Nista se nije culo od urlika motora...

Pad je prestao....Osetio sam to kao udar...

Posle jos nekoliko trzaja, avion je uhvatio normalan let...


Ljudi su bili unezvereni....Neki su plakali...Crnac pored mene je pobeleo. Stjuardese su krenule medju putnike nudeci pice..

Trazio sam pivo...(Popio sam desetak malih nemackih piva za redom...)

Tada se oglasio pilot na zvucniku...Govorio je nesto na nemackom, smireno i polako, sto nisam razumeo..

Ali sam video da se iza paravana, koji nije bio skroz zatvoren, stjuardese hvataju za srce....

Smeskao sam se zenici sa detetom, u stilu "nije to nista"....

A srce mi je sislo u dupe...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top