" ОТЕТО – ПРОКЛЕТО
ВЛАДИКА ФОТИЈЕ, ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ, О ПОВРАТУ НАЦИОНАЛИЗИРАНЕ ИМОВИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ:
ВРАТИТЕ НАМ НАШЕ ЗГРАДЕ И СТАНОВЕ ПО СПЛИТУ, ЗАДРУ И ШИБЕНИКУ
У Задру, Шибенику и Сплиту потражујемо различите црквене
објекте од станова па до читавих зграда. То што се догађа с црквом и манастиром свете Параскеве Венеранде на Хвару за нас је нешто нечувено и неспојиво с кршћанском традицијом ове државе
Када је у питању поврат црквене имовине, Епархија далматинска је, по ријечима њезина епископа, владике Фотија, преко црквених опћина и манастира уредно и у законском року, тј. 1997. године поднијела захтјев за поврат своје национализиране имовине.
- Ту се, нажалост, до сада није много учинило јер је процедура око повратка спора. Овдје бих истакнуо нашу имовину у далматинским градовима Задру, Шибенику и Сплиту, гдје потражујемо различите црквене објекте од станова наших свећеника, па до читавих зграда - као што је зграда у којој је сада смјештен шибенски радио или зграда која је као легат била донирана СПЦ-у у Сплиту. Осим тога, Епархија далматинска потражује поврат и друге имовине, посебно црквеног земљишта. Овдје бих споменуо манастир Драговић, којем је потопљено петсто хектара плодног земљишта изградњом хидроелектране Перуча 1954. године, а Драговић за то до сада није добио никакву надокнаду. Слично је И у манастирима Кркаи Крупа, и они имају доста неријешених предмета везаних уз поврат национализиране имовине.
Све према закону
Приликом недавног посјета двојице предсједника, Иве Јосиповића и Бориса Тадића манастиру Крупи било је ријечи о поврату имовине СПЦ-а Епархији далматинској.
- Речено је да се то питање треба и мора рјешавати у складу с позитивним законима Републике Хрватске, као и законима Еуропске уније. Познато је да је у свим демократским земљама власништво нешто неотуђиво и спада у домену основних људских и вјерских права. Проблем поврата имовине мора се и овдје рјешавати у складу с еуропским законима. Еуропски закони не признају никакво бесправно, нити насилно одузимање имовине. У ту категорију свакако спада и имовина која је одузета у вријеме тоталитарне комунистичке владавине на овим просторима.
Какав је ваш став о процедури око поврата манастира на Хвару?
Што се тиче манастира свете Параскеве (Венеранде) на Хвару, тај предмет је тек покренут. Црквена опћина Сплит упутила је захтјев да се тај манастир и заштићени споменик културе из шеснаестог стољећа врати у наше власништво, јер је након одласка Грка с ових простора он припао православним Србима. То није усамљен слућај. Таквих је случајева било и у другим далматинским градовима. Посебно нам је жао што је данас, колико чујемо, тај вјерски објект, тј. црква и манастир свете Параскеве Венеранде претворен у дискоклуб.
То је за нас нешто нечувено и неспојиво с кршћанском традицијом ове државе, те се надамо да ће у заштиту Венеранде устати све културне и духовне институције како би се спријечила даљња профанизација овог објекта.
И на другим отоцима, попут Виса, било је богомоља СПЦ-а.
Точно је да је СПЦ имао на Вису цркву светога Саве, која је подигнута 1933. године, али је, нажалост, у вријеме богоборног комунистичког система та црква, морала бити уклоњена с Виса. Има још пуно ствари које бисмо овдје могли споменути, али нека те предмете воде надлежне државне институције и дај, Боже, да се они рјешавају према позитивним законима Републике Хрватске.
Јосиповићев и Тадићев језик мира и помирења
Вјерујете ли да је наступила права политичка клима када је ријеч о поврату имовине СПЦ-а?
Оно што бих на крају споменуо, а сматрам веома важним, јест потреба очувања позитивне политичке климе - климе помирења, коју данас заступају предсједник Јосиповић и предсједникТадић. Тај језик, језик мира и помирења одувијек је био и језик Цркве. Унутар такве климе све државне институције могу неоптерећено радити свој посао, а један од њих је и поврат имовине СПЦ Епархије далматинске. И ово питање је провјера функционирања правне државе, које се не треба користити ни у какве дневнополитичке или ксенофобичне сврхе.
Марина Јурковић,
Слободна Далмација, 12.01.2011. год."
Da li "sledi nova runda izvinjavanja" ?
ВЛАДИКА ФОТИЈЕ, ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ, О ПОВРАТУ НАЦИОНАЛИЗИРАНЕ ИМОВИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ:
ВРАТИТЕ НАМ НАШЕ ЗГРАДЕ И СТАНОВЕ ПО СПЛИТУ, ЗАДРУ И ШИБЕНИКУ
У Задру, Шибенику и Сплиту потражујемо различите црквене
објекте од станова па до читавих зграда. То што се догађа с црквом и манастиром свете Параскеве Венеранде на Хвару за нас је нешто нечувено и неспојиво с кршћанском традицијом ове државе
Када је у питању поврат црквене имовине, Епархија далматинска је, по ријечима њезина епископа, владике Фотија, преко црквених опћина и манастира уредно и у законском року, тј. 1997. године поднијела захтјев за поврат своје национализиране имовине.
- Ту се, нажалост, до сада није много учинило јер је процедура око повратка спора. Овдје бих истакнуо нашу имовину у далматинским градовима Задру, Шибенику и Сплиту, гдје потражујемо различите црквене објекте од станова наших свећеника, па до читавих зграда - као што је зграда у којој је сада смјештен шибенски радио или зграда која је као легат била донирана СПЦ-у у Сплиту. Осим тога, Епархија далматинска потражује поврат и друге имовине, посебно црквеног земљишта. Овдје бих споменуо манастир Драговић, којем је потопљено петсто хектара плодног земљишта изградњом хидроелектране Перуча 1954. године, а Драговић за то до сада није добио никакву надокнаду. Слично је И у манастирима Кркаи Крупа, и они имају доста неријешених предмета везаних уз поврат национализиране имовине.
Све према закону
Приликом недавног посјета двојице предсједника, Иве Јосиповића и Бориса Тадића манастиру Крупи било је ријечи о поврату имовине СПЦ-а Епархији далматинској.
- Речено је да се то питање треба и мора рјешавати у складу с позитивним законима Републике Хрватске, као и законима Еуропске уније. Познато је да је у свим демократским земљама власништво нешто неотуђиво и спада у домену основних људских и вјерских права. Проблем поврата имовине мора се и овдје рјешавати у складу с еуропским законима. Еуропски закони не признају никакво бесправно, нити насилно одузимање имовине. У ту категорију свакако спада и имовина која је одузета у вријеме тоталитарне комунистичке владавине на овим просторима.
Какав је ваш став о процедури око поврата манастира на Хвару?
Што се тиче манастира свете Параскеве (Венеранде) на Хвару, тај предмет је тек покренут. Црквена опћина Сплит упутила је захтјев да се тај манастир и заштићени споменик културе из шеснаестог стољећа врати у наше власништво, јер је након одласка Грка с ових простора он припао православним Србима. То није усамљен слућај. Таквих је случајева било и у другим далматинским градовима. Посебно нам је жао што је данас, колико чујемо, тај вјерски објект, тј. црква и манастир свете Параскеве Венеранде претворен у дискоклуб.
То је за нас нешто нечувено и неспојиво с кршћанском традицијом ове државе, те се надамо да ће у заштиту Венеранде устати све културне и духовне институције како би се спријечила даљња профанизација овог објекта.
И на другим отоцима, попут Виса, било је богомоља СПЦ-а.
Точно је да је СПЦ имао на Вису цркву светога Саве, која је подигнута 1933. године, али је, нажалост, у вријеме богоборног комунистичког система та црква, морала бити уклоњена с Виса. Има још пуно ствари које бисмо овдје могли споменути, али нека те предмете воде надлежне државне институције и дај, Боже, да се они рјешавају према позитивним законима Републике Хрватске.
Јосиповићев и Тадићев језик мира и помирења
Вјерујете ли да је наступила права политичка клима када је ријеч о поврату имовине СПЦ-а?
Оно што бих на крају споменуо, а сматрам веома важним, јест потреба очувања позитивне политичке климе - климе помирења, коју данас заступају предсједник Јосиповић и предсједникТадић. Тај језик, језик мира и помирења одувијек је био и језик Цркве. Унутар такве климе све државне институције могу неоптерећено радити свој посао, а један од њих је и поврат имовине СПЦ Епархије далматинске. И ово питање је провјера функционирања правне државе, које се не треба користити ни у какве дневнополитичке или ксенофобичне сврхе.
Марина Јурковић,
Слободна Далмација, 12.01.2011. год."
Da li "sledi nova runda izvinjavanja" ?
