Ovako, zanima me da li ste razmisljali zasto osobe koje mogu da imaju i krivi nos i sitne oci i tanka usta i spustene kapke...mogu da budu lepe
A npr osobe koje imaju pravilne proporcije svega toga znaju da ne budu lepe
Nel ste se zapitali zasto to zna da bude tako
Meni jos uvek nije jasno i zanemaricemo ono da se to zapravo tice samopouzdanja
Postoji neka teorija - koliko pamtim - da utimativna lepota u principu odbija ljude. Nešto u vezi savršene simetrije - mada je ona, kao, vrh kojem se u ljudskom rodu teži. Nisam baš sigurna, ali nikad nisam ni srela nit videla ma kog ko bi bio ono baš lep "po priručniku". A i ne volimm te oprečne teorije, to obično znači da nijedna od njih nije tačna.
Ono što znam, jeste da sam znala ljude koji nisu bili lepi po priručniku - nisu imali besprekorna lica, ili su imali koji kg viška ili već nešto, nebitno - međutim, svoje su, nazovimo ih tako zbogradi teme, "nesavršenosti" nosili na jedan poseban, zarazan način koji je privlačio ljude, i uopšteno ih se uzimalo za osobe koje jako dobro izgledaju - mada, kako rekoh, "po priručniku" to uopšte nije bilo tačno. Tako da, hteo ne hteo, ta se priča možda ipak tiče samopouzdanja. Nijedna od tih osoba, naprimer, nije bila opterećena svojim izgledom, kamoli na ikoji način iskompleksirana.
Osim toga, ljudi nisu svi isti i ne vole sve isto. Neko se smrtno zaljubi zbog načina na koji neko govori, ili drži ramena i glavu, ili kako hoda... Nema veze jesu usta tanja ili je mršaviji ili deblji. Nekad nam se nešto svidi kod ljudi, čak i kad smo skroz svesni da se ne radi o naročito lepoj osobi, mislim fizički lepoj. A šta bi to bilo, mislim da je odgovor svačiji ličan, da se ne može generalizovati.
