Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Један од људи због којих сам напустио ДСС је и Шормаз, а таквих има још. Од Николића и Вучића нисам ништа тражио, нити је то разлог мог преласка
Радош Љушић, познати доктор историјских наука, професор Београдског универзитета, дугогодишњи члан ДСС-а и пријатељ Војислава Коштунице, одлучио је да дигне руке од своје некадашње партије, уверен да су је уништили неспособни и лењи људи а да своју политички каријеру настави уз Томислава Николића и Александра Вучића.
Шта је то пресудно утицало да постанете члан СНС?
- Уверење да ћу моћи да утичем да се СНС обликује као политичка организација која обећава да ће бити од користи у решавању нагомиланих проблема у овом дуготрајућем, хаотичном државном и друштвеном стању Србије и српског народа. То што ћу учествовати у њеном настајању, формирању и осмишљавању њене политике, онолико колико моје могућности и искуство тако нешто допуштају. Ценим људе који су се одважили да у једном деликатном тренутку крену новим правцем, који није екстреман, али који чврсто стоји на темељима добре и одавно потребне политике једној разореној држави и друштву.
Шта је то што ДСС, па и самог Коштуницу, кочи да сарађује са напредњацима?
- Много тога, али не желим о томе посебно да говорим, да ме бивши страначки пријатељи не би погрешно схватили. Оклевање и чекање је једно од начела ДСС-а, па би и у томе требало тражити одговор. Ова странка се понаша као старомодна снаша која би хтела да се уда, али још не зна када ће, за кога ће и како ће се удомити.
Од момента када је званично објављено да сте постали члан СНС-а, из ваше бивше странке, посебно од господина Шормаза, стижу изјаве да сте то учини јер се надате некој функцији, уколико СНС дође на власт. Како то тумачите?
- Један од људи због којих сам напустио ДСС је и Шормаз, а таквих има још. Од Николића и Вучића нисам ништа тражио, нити је то разлог мог преласка. Шта ми може понудити странка која тек настаје, ваљда ја треба њој нешто да пружим? Логика је слаба страна господина Шормаза. Године 2004, када сам био посланик, он нам је служио за пребројавање присутних и утеривање у салу када би дошао ред за гласање.
Шта вам је највише засметало у ДСС-у?
- Затвореност странке, зачауреност и неспремност да се било шта покрене, предузме, уради. Нема иницијативе и нико се не усуђује ишта да покрене, док не добије сигнал са врха. ДСС је под строгом контролом неколико људи, који су странку довели до ивице опстанка. Највећи страначки проблем је окружење Војислава Коштунице, због којег сам и напустио странку. Једна личност је приграбила, нико не зна како, превише власти и без његове дозволе ништа се не сме предузети. Реч је о Александру Никитовићу, који је доведен у ДСС да носи ташну Војиславу Коштуници, али он данас носи његову главу. Био сам и остао незадовољан лењошћу Дејана Михајлова, неспособношћу Јована Палалића, председника Извршног одбора, итд.
Да ли вам је Војислав Коштуница замерио прелазак у СНС и да ли је прекинуо пријатељство са вама?
- Не знам, морате њега да питате. Писмено сам поднео оставку на чланство у Главном одбору и Политичком савету 15. децембра. Нити ме је позвао, нити ми је на писмо одговорио, из чега сам извео закључак да му више нисам потребан. Тек тада сам донео одлуку да пређем у СНС. ДСС нисам напустио због Коштунице и мој однос према њему остаће и даље исти, будући да се познајемо скоро две деценије и да смо много шта заједнички претурили преко главе, још од времена ДЕПОС-а и настанка ДСС-а. Крајње је време да се упита зашто га пријатељи напуштају, чак и онда када деле политичка уверења, погледе и идеје.
Актуелни режим, по истраживањима, има заиста велику подршку у народу, без обзира што су резултати његове владавине, у најмању руку, лоши. Зашто је то тако?
- Тако ће и даље бити, све док опозиција не понуди боље предлоге и решења. Између два зла, увек се бира оно мање. Вечна опозиција је лоша опозиција. Нешто ново мора се смислити. Када на једној фудбалској утакмици навални играчи не могу да постигну гол, и поред очигледне надмоћи, онда се решење тражи у резервном играчу. Победа је важна, а не ко је дао гол.
Владимир Ђукановић
Радош Љушић, познати доктор историјских наука, професор Београдског универзитета, дугогодишњи члан ДСС-а и пријатељ Војислава Коштунице, одлучио је да дигне руке од своје некадашње партије, уверен да су је уништили неспособни и лењи људи а да своју политички каријеру настави уз Томислава Николића и Александра Вучића.
Шта је то пресудно утицало да постанете члан СНС?
- Уверење да ћу моћи да утичем да се СНС обликује као политичка организација која обећава да ће бити од користи у решавању нагомиланих проблема у овом дуготрајућем, хаотичном државном и друштвеном стању Србије и српског народа. То што ћу учествовати у њеном настајању, формирању и осмишљавању њене политике, онолико колико моје могућности и искуство тако нешто допуштају. Ценим људе који су се одважили да у једном деликатном тренутку крену новим правцем, који није екстреман, али који чврсто стоји на темељима добре и одавно потребне политике једној разореној држави и друштву.
Шта је то што ДСС, па и самог Коштуницу, кочи да сарађује са напредњацима?
- Много тога, али не желим о томе посебно да говорим, да ме бивши страначки пријатељи не би погрешно схватили. Оклевање и чекање је једно од начела ДСС-а, па би и у томе требало тражити одговор. Ова странка се понаша као старомодна снаша која би хтела да се уда, али још не зна када ће, за кога ће и како ће се удомити.
Од момента када је званично објављено да сте постали члан СНС-а, из ваше бивше странке, посебно од господина Шормаза, стижу изјаве да сте то учини јер се надате некој функцији, уколико СНС дође на власт. Како то тумачите?
- Један од људи због којих сам напустио ДСС је и Шормаз, а таквих има још. Од Николића и Вучића нисам ништа тражио, нити је то разлог мог преласка. Шта ми може понудити странка која тек настаје, ваљда ја треба њој нешто да пружим? Логика је слаба страна господина Шормаза. Године 2004, када сам био посланик, он нам је служио за пребројавање присутних и утеривање у салу када би дошао ред за гласање.
Шта вам је највише засметало у ДСС-у?
- Затвореност странке, зачауреност и неспремност да се било шта покрене, предузме, уради. Нема иницијативе и нико се не усуђује ишта да покрене, док не добије сигнал са врха. ДСС је под строгом контролом неколико људи, који су странку довели до ивице опстанка. Највећи страначки проблем је окружење Војислава Коштунице, због којег сам и напустио странку. Једна личност је приграбила, нико не зна како, превише власти и без његове дозволе ништа се не сме предузети. Реч је о Александру Никитовићу, који је доведен у ДСС да носи ташну Војиславу Коштуници, али он данас носи његову главу. Био сам и остао незадовољан лењошћу Дејана Михајлова, неспособношћу Јована Палалића, председника Извршног одбора, итд.
Да ли вам је Војислав Коштуница замерио прелазак у СНС и да ли је прекинуо пријатељство са вама?
- Не знам, морате њега да питате. Писмено сам поднео оставку на чланство у Главном одбору и Политичком савету 15. децембра. Нити ме је позвао, нити ми је на писмо одговорио, из чега сам извео закључак да му више нисам потребан. Тек тада сам донео одлуку да пређем у СНС. ДСС нисам напустио због Коштунице и мој однос према њему остаће и даље исти, будући да се познајемо скоро две деценије и да смо много шта заједнички претурили преко главе, још од времена ДЕПОС-а и настанка ДСС-а. Крајње је време да се упита зашто га пријатељи напуштају, чак и онда када деле политичка уверења, погледе и идеје.
Актуелни режим, по истраживањима, има заиста велику подршку у народу, без обзира што су резултати његове владавине, у најмању руку, лоши. Зашто је то тако?
- Тако ће и даље бити, све док опозиција не понуди боље предлоге и решења. Између два зла, увек се бира оно мање. Вечна опозиција је лоша опозиција. Нешто ново мора се смислити. Када на једној фудбалској утакмици навални играчи не могу да постигну гол, и поред очигледне надмоћи, онда се решење тражи у резервном играчу. Победа је важна, а не ко је дао гол.
Владимир Ђукановић
Sad su drugačiji 
