Lenard Koen: Čovek za sva vremena

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Omiljena igra

Ima mnogih koji Omiljenu igru ipak porede sa filmom Sema Mendeza Američka lepota. Bili u pravu ili ne, time knjigu svrstavaju među kultne i neprolazne vrednosti. Mada, najmanje bi se pogrešilo kada bi se ovaj Koenov roman prvenac, napisan u njegovoj 29. godini, poredio sa bilo čim drugim što je zapravo on sam napisao. Jer preko montrealskog odrastanja, mladosti, putenosti, erotike i prve ljubavi Koen tj. junak prelazi put od sveta mašte do sveta realnosti: to je doba u kojem se do tada Koen tj. junak događao stvarima, a od tada su se stvari počele događati njemu.

Iako proza, ovaj roman je oda pesničkom duhu i jeziku, molitva lepoti; kristalno čisto obožavanje lepote, žene, tela, žene u telu. („Jadna savršena lepoto!“, Koen). Kakva šteta što Koen nije objavio više proznih knjiga osim ove i Divnih gubitnika! Kakva bi to literatura danas mogla biti!? No, zapravo, ipak, znamo: ako nemamo prozu, imamo njegovu poeziju. Eto kako bi mu proza izgledala! Uostalom, to se već dalo prepoznati pre pola veka, u Omiljenoj igri, te 1963. godine. Tada je u Grčkoj završio pisanje ovog romana zahvaljujući višegodišnjoj stipendiji koju je dobio od Umetničkog saveta Kanade. Kada je 2012. dobijao Nagradu Glen Guld, Koen je novčani deo od pedeset hiljada dolara poklonio (vratio) istom tom Umetničkom savetu Kanade za potrebe stipendiranja novih mladih umetnika, rečima da (kao jedan od prvih stipendista): „Bez pomoći i ohrabrenja Kanadskog saveta nikada ne bih ni napisao Omiljenu igru.”
Vladislav Bajac
 
„Deca pokazuju ožiljke kao medalje. Ljubavnici ih koriste kao tajne koje trebaju otkriti. Ožiljak se događa kada se reč materijalizuje.“

3fa5dd63975726f36e45afc640b9eee3_L.jpg
 
Sensei:
piše Sensei

Kada je Leonard Cohen imao dvadeset i pet godina, živeo je u Londonu, sedeo je u hladnim sobama i pisao tužne pesme.

Izdržavao se grantom od tri hiljade dolara od Kanadskog saveta za umetnost. Bilo je to 1960. godine, mnogo pre nego što je svirao festival na ostrvu Vight pred šest stotina hiljada ljudi.

Tih dana bio je Jevrejin, provincijal u inostranstvu, izbeglica sa književne scene u Montrealu. Koen, čija je porodica bila istaknuta i kultivisana, imao je ironičan pogled na sebe. Bio je boem sa zadrškom, čija su prva kupovina u Londonu bila pisaća mašina Olivetti i plavi kišni mantil u Burberri-u.

Čak i pre nego što je imao veliku publiku, imao je jasnu predstavu o publici koju je želeo. U pismu svom izdavaču rekao je da želi da dosegne „adolescente usmerene ka unutrašnjosti, ljubavnike svih stepena teskobe, razočarane platoniste, pornografiste, monahe sa kosom rukom i popiste“.

Pogledajte prilog 1052101
Kliknite za proširenje...
Vrlo lep prilog

Sensei:
Pogledajte prilog 1052181
Leonard Cohen and Marianne Ihlen on Hydra © Aviva Layton
Kliknite za proširenje...
Retko viideti tu sephia fotografiju na ovim prostorima
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Pedale za gitaru
2
Odgovora
35
Pregleda
551
Sensei
Sensei
Nina
Vagner – inspiracija za Hitlera neostvarenog umetnika
Odgovora
12
Pregleda
214
adelaidea
adelaidea
Nina
Čarapa Majkla Džeksona prodata za 6.200 evra
Odgovora
7
Pregleda
220
Vuk Samotnjak
Vuk Samotnjak

Back
Top