Lektor mi je rekao.. Pomozite!

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Holy1

Ističe se
Poruka
2.671
Dobro veče..

Poslao sam lektoru knjigu na uvid. Pregledao je knjigu i rekao da je najbolje knjigu stampati samostalno (najpovoljnije i najnerizicnije).
Za lekturu i korekciju teksta uzeo bi mi 35.000 dinara. Knjiga ima oko 200 strana.
Rekao mi je da je za komercijalne svrhe potrebna distribucija i reklama i da se danas "isplati" izdavati knjigu samo poznatim i javnim ličnostima.

Mene je zbunilo to što ja kod njega tražim lekturu, a on mi govori kako ću posle njega morati da tražim neki ISNB broj i CIP zapis, pa tek onda potražiti neku izdavačku kuću. Svaka izdavačka kuća ima svog lektora koji bi opet moj rade pregledao.. Pošto mi je prva knjiga u pitanju, zbunjen sam i neinformisan. Velike su pare u pitanju, a moja korist nikakva.

Da se razumemo, ja nemam nameru da živim od ovoga i da nešto wow zaradjujem nego da pokušam da objavim svoju knjigu i da sve bude regularno i da može da se nadje u prodaji... Neki dečko objavljuje knjige na svakih par meseci, iza sebe ima 8 knjiga, reklamira se na fejsu (nešto slabo) - ne znam kako mu ide, ali ne želi da mi odgovara na poruke..

Molim vas pomozite ko šta zna.. Šta da radim?
 
Лектори су гуликоже, то је душмански. Мада, кад може водоинсталатер да тражи 4000 дин да замени вентила, посао 10 минута...
ИСБН и ЦИП су име и презиме књиге у Народној библиотеци. И како су те слагали, како можеш прво то па тек издавача? Управо на ЦИП пише име аутора, издавача како може ЦИП без издавача? Како те лажи и желе опљачкати!
Сваки издавач има своје ИСБН унапред уплаћене, ЦИП кошта око 12 евра. И то сређује издавач. Једино ако еј лењ да оде, пошаље тебе.
Иначе, колико се књига изда тако што издавач каже цифру, ти платиш а он среди у Нар Библиотеци.
Колико ће ти тек тражити за "прелом" текста, Цена је 30 дин по страни а неко буде блесав па пукне стотине евра.
 
Лектори су гуликоже, то је душмански. Мада, кад може водоинсталатер да тражи 4000 дин да замени вентила, посао 10 минута...
ИСБН и ЦИП су име и презиме књиге у Народној библиотеци. И како су те слагали, како можеш прво то па тек издавача? Управо на ЦИП пише име аутора, издавача како може ЦИП без издавача? Како те лажи и желе опљачкати!
Сваки издавач има своје ИСБН унапред уплаћене, ЦИП кошта око 12 евра. И то сређује издавач. Једино ако еј лењ да оде, пошаље тебе.
Иначе, колико се књига изда тако што издавач каже цифру, ти платиш а он среди у Нар Библиотеци.
Колико ће ти тек тражити за "прелом" текста, Цена је 30 дин по страни а неко буде блесав па пукне стотине евра.
a sta je "prelom" ?

Ma ja se tripujem dal ce mi odobriti rad, pošto ne znam dal je profesionalan i dal je vredan objavljivanja..
 
++
a sta je "prelom" ?

Ma ja se tripujem dal ce mi odobriti rad, pošto ne znam dal je profesionalan i dal je vredan objavljivanja..
Прелом књиге. Припрема за штмапу. Да ти среди формат, маргине, наслове, поднаслове, стилове, Садржај. Када наслове форматираш, онда са 3 клика правиш Садржај, а ако нешто накнадно додајеш, само га „апдејтујеш“ .
Па пагинација, хедер-футер, итд
 
++

Прелом књиге. Припрема за штмапу. Да ти среди формат, маргине, наслове, поднаслове, стилове, Садржај. Када наслове форматираш, онда са 3 клика правиш Садржај, а ако нешто накнадно додајеш, само га „апдејтујеш“ .
Па пагинација, хедер-футер, итд
On bukvalno naplaćuje svoje bolje znanje u wordu od vas (ako ga ima) i to je sve.
 
On bukvalno naplaćuje svoje bolje znanje u wordu od vas (ako ga ima) i to je sve.
Тако је. Мада се прелом често ради у Quarku или InDesign што је непотребно, они су за каталоге или књиге са доста илустраација, а за текстуалне књиге Ворд је довољан, чак и доста слика може да се упакује. Некада је била цела филозофија око слагања страна па "контрашифт" итд, а данас је то све у рукама штампара. Јер, штампару дајеш рукопис у ПДФ формату, па он то даље сређује. Зато је Ворд сасвим довољан. И даље је најчешћа офсет штампа, где на алу-плочу ставе матрицу од 8 или 16 страна и онда штанцују. За мале тираже, до 100 примерака не иду плоче него се штампа принтерима.
 
Тако је. Мада се прелом често ради у Quarku или InDesign што је непотребно, они су за каталоге или књиге са доста илустраација, а за текстуалне књиге Ворд је довољан, чак и доста слика може да се упакује. Некада је била цела филозофија око слагања страна па "контрашифт" итд, а данас је то све у рукама штампара. Јер, штампару дајеш рукопис у ПДФ формату, па он то даље сређује. Зато је Ворд сасвим довољан. И даље је најчешћа офсет штампа, где на алу-плочу ставе матрицу од 8 или 16 страна и онда штанцују. За мале тираже, до 100 примерака не иду плоче него се штампа принтерима.
najveci problem kako se probiti na trziste..
 

Back
Top