Lekovite biljke svuda oko nas

[Neprilagođena]

Orah

Sastav
Orahovo jezgro (plod) sadrži dosta kalorija, ali i dosta korisnih i lekovitih sastojaka:

• belančevine
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljna ulja
• vitamine B1, B5 i B12
• vitamin C
• vitamin E
• gvožđe
• etrična ulja
• inzitole
• kalijum
• kalcijum
• magnezijum
• nezasićene masne kiseline
• omega-3 masne kiseline
• tanine
• ugljene hidrate
• fosfor

Lekovita dejstva
Orahovo jezgro i proizvodi od njega povoljno utiču na zdravlje kada su u pitanju:

• alergija
• astma
• artritis
• arteroskleroza
• anemija
• bolesti zuba i usta
• bolovi u mišićima
• bronhitis i plućne bolesti
• gubitak pamćenja
• degenerativne bolesti
• depresija
• dijabetes
• za normalan rast
• za poboljšanje koncentracije i pamćenja
• impotencija
• jačanje nervnog sistema
• jačanje imuniteta
• kod poremećenog metabolizma
• katarakta i očne bolesti
• katar creva
• kožne bolesti i problemi sa kosom
• migrena
• može se koristiti kao diuretik
• neke vrste raka
• neplodnost
• nervoza
• nesanica
• održava krvne sudove
• osteoporoza
• PMS i problemi u menopauzi
• prevencija kod organa za varenje
• psorijaza
• problemi sa holesterolom
• problemi sa krvnm pritiskom i krvnim sudovima
• problemi sa prostatom
• problemi sa radom bubrega
• problemi sa nervima (živcima)
• problemi sa kostima i zubima
• protiv peska u mokraćnim kanalima i organima
• protiv bolova
• protiv gojaznosti
• protiv znojenja nogu
• protiv starenja
• protiv stresa
• problemi u trudnoći
• protiv nadimanja
• protiv crevnih parazita
• razne infekcija
• reuma
• reumatatoidni artritis
• smetnje u rastu dece
• srčane bolesti
• upale pluća i organa za disanje
• pospešuje rad želudca i creva
• uganuća i istegnuća
• umor
• hemoroidi
• hiperteireoza
• čirevi
• šlog

Sličan sastav i lekoviti dejstvo imaju i brazilski orasi , bademi i lešnici ...Uglavnom koštunjavo voće.

 

[Baudrillard]

JAGORČEVINA

Latinski naziv: primula officinalis

Drugi nazivi: jaglac, galcina, jaglac rani, jaglika, krstata jaglika i lestegin, bela bukvica, vesna čak, gajčin, galčina, grmuljica, jaglica, jagorčina, jagotac, jagu dac, krstato iglice, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramaliće, prvi cvit, sunašce, cvićac.

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Čašica je petorežnjevita, široko zvonasta. Krunica je levkasta. Grade je pet listića koji su srasli u kruničnu cev. Plod je ovalna čaura, 6 -10 mm dugačka. Cveta u aprilu i maju.Jagorčevina ima saponozida, ali količina varira u popriličnoj meri jer zavisi od vrste i podvrste jagorčevine i doba godine kad se analizira.
Ukoliko je koren lošije sušen i duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. U cvetu ima i flavonoida. U svim organima ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najviše u listu i cvetu. U listu ima karotena.
Koristi se kao čaj ili u sirup za iskašljavanje. Odlično deluje na kašalj, bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje.

Dobar je lek i za lečenje nesvestice i lupanja srca, nesanice, migrene i neuredne menstruacije.

Pospešuje cirkulaciju krvi. Pored svega, koristi se za lečenje bolesnih bubrega, reumatizma.

Velike doze korena mogu da izazovu povraćanje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na prah koji prekriva list i cvet jagorčevine; najčešće se ta preosetljivost manifestuje osipom na koži.

 

[Neprilagođena]

Komorač(seme)


Komarač ili divlja mirođija je slatkasta biljka sa Mediterana. Koristi se cela, od korena pa sve do semenki. Karakteristična je kao dodatak hrani i pecivu kome daje slatkast ukus, ali je poznata i po svom lekovitom dejstvu. Semenke komarača su prepoznate kao odlično sredstvo koje olakšava varenje i sprečava nadimanje i gasove.

Lekovita svojstva komarača su raznovrsna. Izdvajamo da komarač pospešuje probavu i da se koristi u lečenju grčeva, zatvora i problema sa crevima. Koristan je i kod lečenja želuca.



Semenke komorača se preporučuju kod glavobolje, problema sa kašljem i kao osveživač daha. Glavni sastojak mu je etarsko ulje, posebnog je ukusa i veoma bogato kalijumom, magnezijumom, kalcijumom i vitaminom C i B. Seme posebno predstavlja dobar antioksidans, a koristi se i za brži metabolizam i ućestvuje u mršavljenju.

 

[Neprilagođena]

Kadivica(Kadifa)







Verovatno je skoro svi imaju u svom dvorištu, ali malo ko zna da je kadifa lekovita. Široka je primena ove lekovite biljke u narodnoj medicini.
Čaj od kadife ublažava dijareju i želudačne kolike, povećava otpornost organizma na prehladu, grip, razne mikrobe, spasava od virusa i bakterija i jača imunitet. Međutim, treba biti naročito oprezan sa količinom upotrebe ovog čaja, jer cvetovi, a naročito lišće kadife, bogati su esencijalnim uljima, i nisu pogodni za sve.

Prevencija i ublažavanje ginekoloških bolesti
Za prevenciju je potrebno uzimati jedan cvet kadife, preliti ga 1 šoljom ključale vode i popiti po 0,25 dl 4 puta dnevno.
Lečenje ginekoloških problema: 3 cveta sa stabljikom, prelijte sa 400 ml vruće vode, kuvajte 5 minuta, ohladite na sobnoj temperaturi i procedite. Uzimajte 3 puta dnevno pre obroka.
Zavisno od stepena bolesti, uzimajte prema šemi: 21 dan, 7 dana odmora, kura traje 2 do 3 meseca.


Kod curenja nosa i sinusitisa
Inhalacija: napuniti veliku šerpu sa pola litre ključale vode, u nju staviti 5 cvetova kadife, ali izmrvljene. Prekriti se peškirom i inhalirati. Tokom pet minuta udišite vazduh kroz nos, i izdahnite na isti način. Zatim udahnite kroz nos, a izdišite na usta.


Opekotine i rane
Ulje od ovog cveta leči opekotine i rane. Da biste pripremili ulje potrebno vam je biljno ulje i cvetovi kadife u odnosu 1:1. Sve stavite u staklenu teglu i poklopite. Ostavite preko noći da odstoji, a ujutru teglu stavite u vrelu vodu na 30 minuta na temperaturi od 60 do 70 stepeni. Procedite i koristite po potrebi.


Kupke od kadife
Kupke koje sadrže cvetove kadife, umiruju nervni sistem, pomažu u stresnim situacijma, ublažavaju anksioznost, vraćaju emocionalnu ravnotežu.
Preporučuju se kod nervoze, depresije, nesigurnosti.


Pomoć kod dijabetesa
50 komada cvetova kadife potopiti u pola litre rakije, ostaviti nedelju dana, a zati procediti. Uzimati po 1 kašiku ove tinkture 3 puta dnevno, pre jela.


Ubod insekata
Sveži sok od kadife leči ubode do pčela i osa. Takođe, pomaže pri iritaciji kože.


Poboljšanje metabolizma i čišćenje jetre
Uzeti pet cvetova kadife i preliti ih sa 1 litar ključale vode, kuvati 3 minuta na laganoj vatri, a zatim procediti. Uzeti oko 250 ml pre obroka ujutru i uveče. Koristiti mesec dana, a nakon toga se napraviti pauzu od nedelju dana, i po potrebi, ponoviti.

 

[Neprilagođena]

Brusnica

Ova biljka je izvor mnogih hranljivih, ljekovitih i zaštitnih sastojaka koji se koriste i u proizvodnji lijekova. Brusnica je bogat izvor flavonoida (antocijanina), flavonola i proantocijanida. Pored toga sadrži visok nivo C vitamina, provitamina A (kao beta karotin), B vitamina (B1, B2, B3), kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, arbutin i vlakna.


Plod ove ljekovite biljke ima jako antioksidantsko i antikancerogeno dejstvo.
U posljednje vrijeme se dosta ističe njena ljekovita moć, pa sve češće nalazi primjenu u liječenju mnogih bolesti.
U ishrani se koristi kao: svjež plod, sušeno voće, džem, sok, sirup, žele, vino ili čaj, a proizvodi se i kao lijek u obliku sirupa za djecu i tabletama za odrasle.
Naučna ispitivanja su pokazala da je sok od brusnice efikasan lijek protiv bakterije ešerihije koli i da za 20% umanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja ove bakterije. Pored toga, dobra je u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori i gljivice kandide.
Čaj od brusnice se koristi u prevenciji i liječenju svih vrsta bakterija urinarnog trakta.
Ova biljka je dobar laktasiv, pomaže u varenju, normalizuje rad digestivnog trakta, dobro se pokazala u preventivi i liječenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) kože, očiju, polnih organa, protiv gljivica, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta (kancerogenih celija “in vitro”), poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa itd.
Uopšte, biljka brusnica je dobar prirodni antibiotik.

 

[Neprilagođena]

Iđirot(Vodeni božur)

Biljka iđirot poseduje izuzetnu efikasnost za brojne zdravstvene tegobe.
Budući da obiluje vitaminom C, deluje protiv prehlade i gripa, snižava temperaturu i pročišćava organizam, dok jod iz iđirota poboljšava koncentraciju i pamćenje. Pomaže i u aktiviranju tromog želuca i creva, kao i kod oboljenja žlezda i gihta.

Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Izrazito mršavi ljudi treba da piju čaj od iđirota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.
Koristi se i u terapiji opšte slabosti organizma.
Obloge od praha biljke i lozovače koriste se za zarastanje čireva, kod gihta i kostobolje.
Ima sedativno dejstvo pa se preporučuje u slučaju nervne napetosti.

Lekovita lukovica ove biljke prava je riznica zdravlja.
Upotrebljava se, pre svega, za ublažavanje tegoba izazvanih oboljenjima organa za varenje: pomaže u slučaju nadutosti, gastritisa, gorušice, bolova i grčeva u želucu, dijareje i raznih bolesti creva i smiruje upalu sluznice.

 

[Neprilagođena]

Rastavić (preslica, barska metlica)

Rastavić je trajna višegodišnja korovska biljka koja može da naraste i do 80 cm visine. Na vrhu stabljike nalaze se cvetići u obliku klipa koji se brzo suše. Rastavić nema izražen miris, a ukus mu je opor i neprijatan. Raste po livadama, poljima, jarcima, uz reke, na vlažnim obroncima planina, na glinenom zemljištu…

Ova korovska biljka koristi se za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući silicijumskoj kiselini koju sadrži, sjajan je lek za kostobolju.


ŠTA SADRŽI
Osim alkaloida, flavonoida, glikozida, karotina, vitamina C, smole, makro i mikroelemenata, rastavić sadrži silicijumsku kiselinu. Ova kiselina, osim silicijuma, sadrži i kalcijum, pa je zato rastavić odličan lek za prelome i povrede ligamenata. Pošto nivo silicijuma u kostima i vezivnom tkivu s godinama opada, čaj od ove biljke prirodna je zamena za ovaj mineral.
Kada kuvate čaj od rastavića, u vodu stavite kašičicu šećera jer će on ubrzati proces oslobađanja silicijumske kiseline.
ŠTA LEČI

Rastavić se koristi za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući kiselini koju sadrži može da smanji kamen u bubregu i pospeši njegovo izbacivanje.
Osim toga, leči i sve oblike malokrvnosti jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nezamenjivo je sredstvo u lečenju čira na želucu i bolesti mokraćnih kanala.
Rastavić olakšava i bolno mokrenje, sprečava zadržavanja mokraće, upale bubrega…

 

[Neprilagođena]

Pelin

Slatki pelin je biljka koja se već bezbroj puta pokazala kao vrlo lekovita i korisna. Glavni sastojak koji ona sadrži jeste artemisinin. Ovaj sastojak deluje tako što čisti organizam od kancerogenih ćelija, odnosno ima toliko jako dejstvo da ih uništava, i ne samo to, on ima antivirusna, antigljivična i antibaterijska dejstva. Neka od istraživanja su pokazala da je slatki pelin jedan od najznačajnijih lekova u borbi protiv raka. Zahvaljujući artemisininu, slatki pelen je u velikom broju slučajeva korišćen za zaustavljanje širenja raka, kao i za čišćenje metastaza.

Slatki pelin, uništava i druge parazite,viruse i bakterije pa mu je spektar koriščenja veliki: leći tuberkulozu,bolesti koje izazivaju razne vrste crva,dizenteriju,potpomaže lečenju lupusa,psorijaze,groznice,opstipacije,problemi sa žući,reume,koriste ga ljudi oboleli od side kako bi sprećili opasnu infekciju pluća.
Slatki pelin je koristan u borbi sa nekim vrstama kancera,pre svega plućnim a zatim kancerom dojke, jetre,debelog creva,pankresa, leukemijom .



Beli pelin je takođe vrlo delotvoran za zdravlje, a najviše zbog svojih korisnih sastojaka. On sadrži tujone, seskviterpenske laktone, etarsko ulje, skrob, tanine i smolu. Njega ćete prepoznati po listovima u donjem delu stabljike i naravno po njegovim prekrasnim žutim cvetovima. Smatra se da lekoviti deo belog pelina predstavlja njegov nadzemni deo, koji se skuplja u fazi cvetanja.

On ubija bakterije i parazite, a takođe može sniziti i visoku temperaturu. Poznati proizvod Purodone protiv parazita sadrži ovu biljku. Može se korisititi i kod gubitka apetita, jer sadrži tanine koji su gorkog ukusa, a opšte je poznato da gorak ukus pojačava apetit.

 

[Neprilagođena]

Dunja

Dunja je vitaminska bomba jeseni i od davnina je poznata u narodnoj medicini i koristi se prije svega kao sredstvo za ublažavanje kašlja i umirivanje stomačnih tegoba.


Ovo blagotvorno voće, porijeklom iz jugozapadne Azije, a ljekoviti dijelovi su joj plod, listovi i sjeme, a posebno sok i sirup ploda.

Plod dunje obiluje vitaminima i mineralima. Sadrži vitamin C u velikim količinama, zatim vitamin B1, B2, niacin, karoten, kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, natrijum, cink, gvožđe, mangan, natrijum, hlor i sumpor. Pored toga, sadrži i proteine, dijetalna vlakna i ugljene hidrate.

Sjemenke su njen najlekovitiji dio, i kada odstoje u vodi oslobađaju sluz koja pomaže kod problema s kašljem. One sadrže i velike količine amigdalina, odnosno vitamina B17, koji ima antikancerogeno dejstvo. Sjemenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Zahvaljujući taninu i sluzi ova voćka povoljno djeluje na rad creva i sprečava infektivne bolesti. Takođe, dunja sadrži i dosta pektina, koji povoljno djeluje na krvni sistem, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i pruža zaštitu od radioaktivnog zračenja.

Dunjin sok liječi kašalj, astmu i dijareju, dok se pečena ili kuvana dunja preporučuje anemičnim osobama, ali i za liječenje upala želudačne i crevne sluzokože. Dunja se upotrebljava i za liječenje sluzokože ždrela, krajnika, disajnih puteva kao i ublažavanje obilnih menstruacija. Čaj od dunjinih sjemenki leči nesanicu, ublažava napetost i otklanja neprijatan zadah, dok sluz od sjemenki liječi opekotine i rane. Čaj od listova dunje je odličan prirodan lijek za zaustavljanje proliva.

 

[Neprilagođena]

Peršun

Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima C i A, kao i izuzetno retkim B12, koji je važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca


ZA UMIRENJE živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi, peršun (Petroselinum hortense) predstavlja odlično rešenje.
Lekari narodne medicine preporučuju ga i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usta, a od ove biljke koristi se sve - i listovi, i koren i seme.

 

[Neprilagođena]

Celer(štapići)

Celer sadrži ftalid, jedinjenje koje smanjuje proizvodnju hormona stresa, opušta mišiće oko arterija i poboljšava cirkulaciju. Kalijum koji se nalazi u celeru će stabilizovati otkucaje srca i sniziti krvni pritisak.Odličan je za regulisanje nivoa holesterola.
Celer je bogat vitaminima, kalcijumom, magnezijumom i kalijumom i izuzetno je koristan za vaše zdravlje.

 

[Neprilagođena]

Korijander

List i seme korijandera koriste se za poboljšanje varenja, kod problema sa gastritisom i čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu, za iskašljavanje kod bronhitisa i upale pluća, kod upale bešike i mokraćnih puteva, reume i artritisa, za ublažavanje depresije, snižavanje krvnog pritiska, poboljšavanje sna. Korijander ima i ulogu u detoksikaciji organizma od nagomilanih otrova.
Jača jetru i poboljšava apetit, ali se koristi i za mršavljenje zbog svoje osobine da pomaže izlučivanje vode i otrova iz organizma, poboljšava metabolizam. Ublažava alergije, reguliše šećer u krvi i ublažava menstrualne tegobe, deluje i kao afrodizijak.

Ulje korijandera ima antibakterijsko dejstvo. Dobija se destilacijom nezrelih plodova, a u većoj količini je otrovno i izaziva opijenost i dubok san. Da bi pozitivan efekt korijandera došao do izražaja, trebalo bi ga koristiti tokom tri sedmice. Kapi korijandra sadrže gorke materije, kojepodstiču varenje i izlučivanje otpadnih materija. Uzimaju se u količini od 25 kapi pre jela. Kod problema sa gastritisom uzimaju se, na tašte, 40 kapi u čaši vode
Korijander sadrži minerale (kalcijum, selen, magnezijum, cink, gvožđe, fosfor, kalijum, jod), vitamine (A, B1, B2, C, PP), organske kiseline i oko 1% eteričnih ulja.

 

[Neprilagođena]

Pasiflora (isusov venac, cvet strasti)







Ukrasna biljka Pasiflora , koja spada u red puzavica.....
I tako....neko ima sreću da ima ovu predivnu , dekorativnu , a prvenstveno korisnu (oooo, daa...)biljku u svom dvorištu ili saksijici.....

Misija;nabaviti pasifloru i gajiti je sa mnogo ljubavi.....

Pasiflora pomaže protiv nesanice, anksioznosti, stresa i tahikardija psihogenog uzroka. Posebno je važna za lečenje nesanica jer izaziva san koji se ne razlikuje od prirodnog sna, što je razlikuje od delovanja mnogih sintetičkih proizvoda. Pasiflora pomaže kod histerije i glavobolja kojima je uzrok nervoza, a korisna je i kod astme ili jakog kašlja jer smanjuje napetost u grudnom košu.
Deluje umirujuće na nervni sistem pa pomaže kod PMS – a ili menopauzalnih tegoba. Francuski lekari prepisivali su preparate pasiflore kao dopunu lekovima protiv posttraumatskog stresnog sindroma. Biljka je blaga pa je pogodna i za decu. Uzimanje biljke je sigurno, neškodljivo i ne izaziva zavisnost niti navikavanje.

 

[Baudrillard]

Gavez


Gavez (lat. Symphytum officinaleand) je višegodišnja zeljasta biljka, koja je odavno poznata po svojim lekovitim svojstvima.

Biljka gavez raste u skoro svim klimatskim uslovima i na svim tipovima zemljišta, ali joj najviše odgovara senka.

U narodnoj medicini se kao lek najčešće koriste listovi, mada i u korenu gaveza ima dosta lekovitih sastojaka koji se mogu iskoristiti.

Kako izgleda biljka gavez?

Stablo gaveza dostiže visinu 30-60 cm, pokriveno je dlakama, spolja je čvrsto, a iznutra šuplje. Stablo se grana u gornjem delu, a listovi su takođe prekriveni dlakama. Cvetovi su zvonastog oblika, najčešće ljubičaste ili prljavoružičaste boje.

Lekovitost gavez biljke davno su prepoznali narodi Evrope. Nekada se gavez korstio u lečenju mnogih bolesti, od mučnine, preko akni, do preloma kostiju, kao i za dijareju, kašalj i druge bolesti pluća. Najpoznatiji je po uklanjanju bolova i upala.

Proizvodi na bazi gaveza, kao što su gavez gel, gavez mast i obloge od gaveza, koriste se kao prirodni lekovi za ublažavanje upale i bolova i brži oporavak mišića i zglobova.

Važno je znati da se gavez ne preporučuje za unutrašnju primenu, pre svega zbog toga što može štetno uticati na jetru. Lekovitost ove biljke najbolje se može iskoristiti preko gavez masti, gela i obloga, a priprema se i koristi i tinktura od gaveza.

Lekovitost gaveza potvrđuju i najnovija istraživanja. Naime, naučnici su na pragu pronalaženja leka na bazi ove biljke koji može pomoći u lečenju raka prostate. Laboratorijska istraživanja za sada daju pozitivne i obećavajuće rezultate.

 

[Baudrillard]

Iđirot

Aromatičan i lekovit iđirot (Acorus salamis) stari Kinezi su nazvali "onaj koji produžava život", obilato je korišćen i u starom Rimu i Grčkoj, od njega su pravili balzame za negu lica i tela i lečili organe za varenje. Po otkriću Amerike, prenet je na novi kontinent gde su ga Indijanci masovno uzgajali.

Kod nas je poznat i pod imenima "mirišljava šaš", "vodeni božur", "mirisni koren", "mirisava trska", "sabljar"... Ova barska biljka nalazi se najčešće uz močvare, jezera, bara, na obalama stajaćih voda. Lekoviti koren pušta u mulju, a iz njega rastu brojni sabljasti listovi. Koren može biti dugačak i do metar, a svež ima gorak ukus. Za lekovite svrhe se vadi u kasnu jesen ili rano proleće, nakon toga se dobro ispere, iseče na komade dužine 10 cm, naniže na konac i suši na tamnom promajnom mestu ili u rerni na 35 stepeni. Osušen, ima blaži ukus.

Mnogi narodni lekari veruju da koren može da izleči svaku bolest creva, ma koliko da je uporna, najefikasniji je kod nadimanja i grčeva, pokreće lenja creva. Preporučuje se i kod opšte slabosti organizma, oboljenja žlezda i kostobolje. Delotvoran je kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja. Mršavim osobama se preporučuje čaj od iđirota jer podstiče apetit, a i dobro je sredstvo za čišćenje organizma.

Ima obilje vitamina C pa je dobar protiv prehlade, gripa i snižava temperaturu. Sadrži i jod koji poboljšava koncentraciju i pamćenje, reguliše rad štitne žlede. Zbog umirujućeg dejstva koristi se kod napetosti, od iđirota se prav i tečnosti za ispiranje jer osvežava dah i sprečava upalu desni.

Od svežeg korena se pravi sok, očisti se i vlažan iscedi u sokovniku. Obloge od praha i jake rakije lozovače se preporučuju kod čireva, gihta i kostobolje. Ima miris cimeta, pa se etarsko ulje koristi u kozmetici i dodaje parfemima.

Ipak, sa iđirotom bi trebalo biti oprezan zbog ulja azarona, a čaj se ne preporučuje trudnicama ni osobama sa gastritisom.

Čaj za želudac i creva - u čašu hladne vode sipajte ravnu kašičicu korena, ostavite preko noći, a ujutru malo zagrejte, procedite i pijte po gutljaj pre i posle svakog obroka. Dnevno ne sme da se popije više od šest gutljaja.

Lekovita kupka se pravi kada se 200 g korena ostavi preko noći u 5 l hladne vode, sutradan se zagreje do ključanja i kad se ohladi doda u vodu za kupanje.

PROTIV PUŠENJA

Suv koren se polako žvaće, a sastojci u njemu kod pušača suzbijaju želju za cigaretama. Najbolji efekat se postiže ako se žvaće 10 do 15 komadića sivog korena iđirota.

 

[Duki Lu]

Zova

Zova ili bazga izuzetno je lekovita jer reguliše stolicu i pročišćava krv. Osim toga, ova biljka poboljšava apetit.
Zova je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot sjajan.
Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru.

Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojem ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Čaj od zove sjajan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom.

Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.

Zova se koriti i u kulinarstvu. Od cvetova se najčešće prave kolačići, a mogu da se prže u ulju ili na maslacu uvaljani u testo za palačinke.

Popularan je i zovin sirup kao odlično letnje osveženje.

 

[Duki Lu]

Vrba

Salicin, sastojak kore ovog drveta, ublažava simptome upala a efikasno deluje i u slučaju artritisa, povišene temperature i groznice

Vrba je zajednički naziv za biljke iz roda Salix kojih ima preko 350 i najčešće rastu u formi drveta, mada među njima ima i žbunova i niskih, prizemnih primeraka.
Kora joj je siva i ispucala, a na tankim, savitljivim granama rastu uski, zašiljeni, tamnozeleni listovi. Vrba je dvodoma, što znači da postoje muške i ženske biljke sa jednopolnim cvetovima koji se formiraju od marta do aprila, nakon čega se razvija plod sa brojnim semenkama.


Raste na vlažnim područjima, uz reke ili močvare, a lekoviti deo vrbe jeste njena kora mada se koriste i mladice sa pupoljcima na vrhu. U drevnoj Kini i Egiptu za lek za koristilo lišće, dok je starogrčki lekar Hipokrat u 5. veku stare ere pisao o gorkom prahu iz kore ove biljke, koji ublažava bolove i temperaturu. U 19. veku francuski hemičar Leroks izdvojio je aktivni sastojak kore vrbe i nazvao ga salicin…

Prilikom primene preparata od vrbe neophodno je pridržavati se nekih preporuka. Ovu biljku ne smeju da koriste trudnice, deca mlađa od 12 godina, kao ni osobe alergične na aspirin. Preporučena dnevna doza jesu četiri šolje čaja napravljenog od dve kafene kašičice praha vrbine kore. U većim količinama može izazvati neželjene efekte poput dijareje, gastritisa, mučnine i krvarenja, slično kao i u slučaju prekomerne količine aspirina.

 

[Duki Lu]

Čičak

Čičak (Artcium lappa) je biljka koja raste u širokom pojasu od kalifornijskih obala do Sibira. Njegovu lekovitost ljudi su otkrili još u neolitu. Od tada do danas, narodna medicina gaji veliko poverenje u njegove blagotvorne moći. Ipak, lekovitost čička nijeu potpunosti dokazana naučnim istraživanjima. Razlog je to što se lekovite supstance čička veoma lako gube sušenjem i stajanjem. U fitoterapiji koristi se koren, a ređe list čička. Koren stariji od šest meseci nema medicinsku vrednost. Sveže izvađen koren i list čička sadrže poliacetilene, jedinjenja koja zaustavljaju razvoj bakterija i gljivica istovremeno. Sušenjem, korisne supstance nestaju i zato je najbolje napraviti tinkturu od svežeg korena.


Čičak stimuliše organe za varenje, jetru i pankreas, deluje blago laksativno. Pored blagotvornog uticaja na digestivne organe, čičak deluje diuretično (pospešuje mokrenje), što je još jedna potvrda da čičak stimuliše detoksikaciju.

Koren čička je čest sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju onima koji pate od dijabetesa. Tada se čičak obično kombinuje sa listom crnog duda i borovnice.

Pomešan sa žalfijom i listom kupine, čičak je dobar lek za upale grla, krajnika i prehlade.
Na Havajima je rasprostranjen običaj da se mladencima uoči prve bračne noći poklanja koren čička, jer lokalno stanovništvo čvrsto veruje u njegove afrodizijačke sposobnosti.
Čičak se vekovima upotrebljava kao narodni lek za uporne, hronične kožne bolesti. Od njegovog lišća (opranog i premazanog svinjskom mašću) prave se obloge, dok se istovremeno upotrebljava čaj od jednakih delova čička i divlje dan i noći. Losion ili ulje od čička su veoma poznato sredstvo za jačanje kose, protiv peruti i poboljšanje mikrocirkulacije kože glave.

Ruska narodna medicina čičak preporučuje osobama koje su bile izložene elektromagnetnom zračenju. Tada se čičak kombinuje sa koprivom i listom šumske jagode.

Lišće čička je jestivo i može biti veoma ukusna salata. Važno je da listovi budu mladi i, naravno, da ne budu ubrani pored puteva ili na nekom drugom zagađenom mestu.

 

[Manastirka]

Čuvar kuće! Biljka koju svako treba imati u svom domu! Sirovi listovi ove biljke u kombinaciji sa medom(med je samo radi lakše konzumacije), koristi se u lečenju bolesti digestivnog trakta(leči heliko bakteriju iz želuca i creva, loš holesterol,hemoroide i druge probleme sa varenjem hrane).
Sve navedeno važi i za smokve(sirove ili suve) !

 

[Neprilagođena]

Bagrem

Cvetovi ove medonosne biljke nude obilje aktivnih materija, bilo da se koriste kao čaj ili u obliku meda.
Bagrem je poreklom iz Kanade i spada u ogromnu porodicu mahunarki – podvrsta je akacije i u bliskom srodstvu s bobom, pasuljem i divljim grahoricama. Na našim prostorima široko je rasprostranjen jer je zbog brzog rasta planski sađen oko puteva i pruga. Mnogi ga smatraju i invazivnom vrstom budući da se velikom brzinom širi iz izdanaka. Međutim, danas on na našim prostoru predstavlja veoma važnu biljnu vrstu koja pruža obilje cvetnog nektara za pčele, što garantuje košnice pune meda.

U narodnoj medicini najčešće se upotrebljavaju cvet (u obliku čaja za iskašljavanje i protiv nazeba) i list (za pojačano lučenje žuči).
Cvetovi bagrema sadrže znatne količine vitamina C, kao i eterično ulje, smolu, tanin i sirinogin – supstance koje udružene imaju snažno diuretičko dejstvo i opuštaju meka tkiva. Zbog toga se čaj i preparati od cveta koriste protiv kašlja, grčeva u stomaku, nakupljanja tečnosti…

Budući da ima i antiseptično svojstvo, često je korišćen u slučaju zubobolje i upalnih procesa u ustima i stomaku. Čaj od cveta bagrema takođe suzbija reumatske bolove, smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže usled gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.


Mladi listovi bagrema sadrže niz supstanci snažnog antiseptičnog dejstva, pa se koriste prilikom virusnih prehlada i infekcija. Gorke supstance iz listova stimulišu lučenje žuči, te se bagrem često upotrebljava u slučaju problema s varenjem.


Mlada sušena kora bagrema ima terapijska svojstva usled niza stanja (koristi se za izazivanje povraćanja i čišćenje creva), ali njena upotreba ipak se ne savetuje. Zbog više toksičnih sastojaka, ne treba da se koriste kora, zreo list i sirove semenke.

 

[Neprilagođena]

Lipa



Lipa je drvo lepote, zdravlja, dugovečnosti…
Mirisna i medonosna, ona je lek za mnoge bolesti. Aromatični napitak od cveta lipe nezaobilazno je prirodno sredstvo za smirivanje i opuštanje, jača odbrambene snage organizma, blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a koristi se i kod povišene temperature. Sadnica lipe se dobija iz bobica koje predstavljaju plod, nakon cvetanja lipe.



Mirisna, senovita, medonosna i lekovita, koristi se za snižavanje krvnog pritiska i umirenje, ali i protiv prehlade i gripa.
Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa.

ZA ŠTA SE KORISTI

Lipa se tradicionalno koristi za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini lipa se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i umirenje. Osim toga, lipa je neizostavni sastojak kozmetičkih preparata.

 

[Neprilagođena]

Breza

Sok od breze sakuplja se u rano proleće, krajem februara i početkom marta, kada se javljaju sokovi u stablu. Može se sakupljati sve do listanja breze, jer tada postaje gorak. Pupoljci se sakupljaju pre kretanja vegetacije, sve dok se ne počnu otvarati. Listovi se sakupljaju kada su mladi, ali se mogu sakupljati tokom celog perioda. Kora se prikuplja u rano proleće i krajem jeseni.

Sakupljene pupoljke treba sušiti na senovitom mestu sa dobro ventilacijom i nešto nižom temperaturom, kako ne bi došlo do njihovog otvaranja. Od svežih pupoljaka se pripremaju čaj, masti, tinkture. Mladi listovi se mogu koristiti u gastronomiji za pripremu salata.
Sakupljeni listovi se suše na senovitom, prozračnom i toplom mestu u tankom sloju. Obratiti pažnju da ne dođe do slepljivanja listova, jer će takvi listovi pocrneti i neće biti pogodni za upotrebu.
Osušeni pupoljci i listovi se pakuju u ambalažu da do njih ne dopire svetlost. Čuvaju se na suvom mestu.
Koru je potrebno sušiti na prozračnom i toplom mestu. Ona se može usitniti ili samleti u brašno, u zavisnosti od namene.
Rese se sakupljaju u različitom periodu. Muške rese se sakupljaju pre zime, a ženske u rano proleće.
Smola se sakuplja u rano proleće.
Sok breze se sakuplja iz stabala koja imaju prečnik veći od 20cm. Njabolje je sok uzimati iz rupe koja se izbuši na visini 0,5 do 1 m na deblu. Na jednom stablu treba uzimati sok sa jednog mesta. Ne bi trebalo iscrpljivati stablo, kako bi nam moglo davati sok u narednim godinama. Sa istog stabla sok je najbolje sakupljati svake druge godine. Na deblu je potrebno izbušiti rupicu dubine 2 do 4 centimtra i u njega postaviti cevčicu čiji se jedan kraj nalazi u posudi u koju sakupljamo sok. Najbolje je postaviti plastičnu posudu ili bocu, a izbegavati metalne posude. Tokom dva dana može se sakupiti i do pet litara soka.


Breza se koristi kod mnogih oboljenja: problema sa urinarnim traktom, gihta, reume, gripa, prehlade, bolesti jetre i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.
Listovi breze imaju snažno diuretsko delovanje

Čaj od osušenih pupoljaka i listova pospešuje mokrenje, dobro deluje na žuč, dezinfikuje organe za izlučivanje urina. Ovaj čaj podmlađuje tkivo, ubrzava zaceljivanje rana, pospešuje koncentraciju i poboljšava imunitet.


Mast od brezinih pupoljaka se primenjuje kod lečenja od reumatizma.

Kupke od brezinog lišća donose veliko olakšanje kod reumatizma

Sveže isceđen sok breze koristi se kod prolećne detoksikacije organizma, čisti krv i stimuliše izbacivanje otrova iz tela, sluzi iz pluća, bugrega, pomaže i kod izbacivanja peska, kod osipa na koži.

Tinktura od brezinog lišća

Za pripremanje ove tinkture potrebno je 20g brezinog lišća i 1dl 60% alkohola. Listove potopiti u alkohol i ostaviti tokom pet dana. Nakon tog perioda tinkturu procediti. Čuvati je u tamnoj, staklenoj boci. Ova tinktura se koristi tako što se u šolju čaja doda jedna čajna kašika tinkture. Piti dva do tri puta u toku dana. Koristi se kod bolesti jetre, bešike, kamena u bubrezima, reumatizma, gihta, pomaže kod iskašljavanja.

 

[Neprilagođena]

Bor

Sirup od borovih iglica je izvanredno prirodno sredstvo za jačanje imuniteta, protiv svih vrsta prehlada, nazeba, kašlja i drugih oboljenja disajnih organa. U našoj tradicionalnoj medicini naročito je cenjen recept za borove iglice u medu.

Takođe ovaj izvanredan prirodni lek ima više varijanti, tako da se on može napraviti i od svetlo-zelenih iglica smreke i jele.


Ono što još morate znati je da se ne sme koristiti bilo koja vrsta četinara za izradu sirupa, jer su neke i otrovne poput tuje i tise koje treba izbegavati u širokom luku. Ako spadate u osobe koje se razumeju u četinare i lako prepoznajete beli bor ili smreku, onda nema problema, ukoliko je situacija obrnuta i nemate puno iskustva, potreban vam je vodič da biste krenuli u berbu mladih izdanaka.



U lekovite svrhe koriste se pored iglica i šišarke, kora i smola. Ukoliko naberete veću količinu mladih borovih iglica, ne morate ih sve odmah iskoristiti kao sveže za pravljenje sirupa, već deo njih slobodno odvojite sa strane, sasušite i sačuvajte. Od njih možete kasnije pripremiti čaj od borovih iglica.

Kako sve možemo upotrebiti borove iglice kao lek

Sirup od borovih iglica sa medom je izuzetan napitak bogat karotenima i C vitaminom, delotvoran je kod nazeba, protiv prehlade i u lečenju skrobuta. Naročito se preporučuje nakon pada imuniteta ili posle oporavka od dužih bolesti, kada nam vraća snagu i elan. Borove iglice se koriste sveže, po mogućnosti odmah po branju, jer se dužim čuvanjem gubi deo njihovog lekovitog svojstva.


Pupoljci bora su u stvari njegove šišarke, ali potpuno sazrele i drvenaste nemaju fitoterapeutske vrednosti, pa se stoga koriste samo sveži, mladi i tek iznikli pupoljci. Oni sadrže dragocene gorke i lekovite materije. Uspešno se koriste za lečenje upale grla, upornog kašlja, bronhitisa i katara ždrela. Kupke od mladih borovih pupoljaka preporučuju se osobama koje obolevaju od reume i artritisa.

Smola od bora koja se nalazi po kori, obiluje gorkim materijama i izuzetnim eteričnim uljem, koje sadrži lekoviti terpentin. Stoga se uz sirup od borovih iglica u narodnoj medicini često upotrebljavaju preparati od borove smole, koji se koriste najviše za lečenje kožnih bolesti. Ako planirate upotrebiti borovu smolu povedite računa o pravilnom doziranju i budite oprezni.

Takođe kora od bora zbog lekovitih flavonskih kao i brojnih taninskih materija, veoma uspešno se koristi za saniranje otvorenih rana, jer veoma brzo zaustavlja krvarenje, a ima i vrlo dobro antiseptičko delovanje. Najbolje je da koristite koru od zrelog bora, i najbolje je da se ona skine sa gornjih delova stabla.

 

[Neprilagođena]

Valerijana(Odoljen , Macina trava)

Kako deluje i šta sadrži valerijana?
Valerijana sadrži valtrate, didrovaltrate i izovaltrate, valerijansku kiselinu, beta-sitosterol, seskviterpene i ursoličnu kiselinu. Mada se upotrebljava kao lek za umirenje i lečenje nesanice više od 2000 godina, sastojci odgovorni za ovo delovanje kao i način na koji deluju još uvek nisu poznati.

Medicinsko delovanje valerijane
Valerijana deluje kao prirodni anksiolitik i sedativ, pa je pogodna za ublažavanje anksioznosti, stanja koje se odlikuje osećajem teskobe, straha, sve do pojave panike, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir.
Anksioznost je najčešće nemotivisana i nije vezana za objekat ili osobu. Valerijana je u ovom slučaju blaža prirodna alternativa benzodiazepinima.
U slučajevima poremećaja spavanja, kao i nervnim oboljenjima izazvanim nemirom, valerijana se pokazala delotvornom

 

[Neprilagođena]

Paprika

Lekovita svojstva paprike

Paprike se vec dugo vremena upotrebljavaju u kuhinjama sirom sveta. Tesko bi bilo nabrojati vrste jela a kamoli recepte u kojima se pominje paprika. Zbog jarkih i raznovrsnih boja rado ih koriste i za dekoraciju hrane. Svima je dobro poznat veoma aromatican miris i ukus ovog povrca koji ce svakom jelu, cak upotrebljen u malim kolicinama, dati predivnu aromu. Ovu temu sada ostavljamo kulinarima a mi prelazimo na pricu o paprici i njenim lekovitim svojstvima.
Kao prvo da objasnimo sta su to fitohemikalije. Fitohemikalije u doslovnom prevodu znace biljne hemikalije ili hemikalije biljnog porekla. Pri tom se misli na ogroman broj biološki aktivnih hemikalija koje se nalaze u biljkama. Biljni pigmenti takođe spadaju u ovu ogromnu grupu jedinjanja, kojoj se u poslednje vreme prepisuje sve vise znacaja. Naime fitohemikalije sve cesce nazivaju vitaminima 21. veka.

A sada sta nauka kaze o parikama? Ovo povrce moze biti u raznovrsnim bojama i to: zutoj, narandzastoj, crvenoj, ljubicastoj, zelenoj pa cak braon i crnoj. Svaka boja paprike u sebi sadrzi razlicite vrste fitohemikalija potrebnih za zdravo funkcionisanje organizma. Veliki broj fitohemikalija u paprikama ima antioksidantna svojstva, pa mogu sprijeciti ili smanjiti simptome određenih bolesti. Osim toga one mogu biti i razlicitog ukusa, pa su tako neke blage i slatke a druge ljute. Bitno je znati da kakav god ukus imale, paprike su veoma hranljive i spadaju u biljke najbogatije vitaminima C i A. Imaju nisku energetsku vrednost, pa su odlicne za dijetalnu ishranu, narocito zbog toga sto obiluju mineralima, posebno kalijumom.

Crvena paprika je posebno bogata fitohemikalijama i dobar je izvor vitamina K, minerala mangana i molibdena. Pa da pogledamo i njena lekovita svojstva:
- Zahvaljujuci vitaminu A, korisna je za ocuvanje vida i protiv raznih vrsta infekcija.
- Vitamin C podize imunitet i smanjuje rizik od pojave raka.
- Vitamin B6 je od vitalnog znacaja za ljudski organizam, hrani nervni sistem i popravlja imunitet.
- Beta-karoten koji se nalazi u crvenoj paprici poznat je kao zaštita od određenih vrsta raka, kao što je rak dojke.
- Likopen u crvenoj paprici moze smanjiti rizik od raka jajnika.
- Ovo povrce deluje antidepresivno, antisepticki, otvara apetit, podstice varenje hrane, pozitivno deluje na rad bubrega i creva.
I na kraju da kazemo, da je i papriku kao i mnogo drugo povrce, najbolje jesti dok je sveza, da bi se vitamini (pogotovo vitamin C) sto bolje iskoristili.